Isaac NewtonIsaac Newton (Isak Njutn ) (Isak Njutn )Isak Njutn (Isak Njutn (englengl..  sir Isaac Newtonsir Isaac Newton) bio je engleski ) bio je engleski fizičarfizičar, , matematičarmatematičar, , astronomastronom,,alhemičaralhemičar i  i filozoffilozof prirode, koji je danas za većinu ljudi jedna od najvećih ličnosti u istoriji nauke. Rođen je  prirode, koji je danas za većinu ljudi jedna od najvećih ličnosti u istoriji nauke. Rođen je 4. 4. januarajanuara  

16431643. u . u EngleskojEngleskoj, a preminuo , a preminuo 31. 31. martamarta  17271727. u. uLondonuLondonu..Njegova studija Njegova studija MatematičkiMatematički principiprincipi filozofijefilozofije prirodeprirode ( (Philosophiae Naturalis Principia MathematicaPhilosophiae Naturalis Principia Mathematica), ),

objavljena 1687, koja opisuje objavljena 1687, koja opisuje univerzalnuuniverzalnu gravitacijugravitaciju i tri  i tri zakonazakona kretanjakretanja, postavila je temelje , postavila je temelje klasične (Njutnove) mehanike i poslužila kao primer za nastanak i razvoj drugih modernih fizičkih klasične (Njutnove) mehanike i poslužila kao primer za nastanak i razvoj drugih modernih fizičkih

teorija. Izvodeći iz ovog svog sistema Keplerove zakone kretanja planeta, on je bio prvi koji je teorija. Izvodeći iz ovog svog sistema Keplerove zakone kretanja planeta, on je bio prvi koji je pokazao da se kretanja tela na Zemlji i kretanja nebeskih tela potčinjavaju istim fizičkim zakonima. pokazao da se kretanja tela na Zemlji i kretanja nebeskih tela potčinjavaju istim fizičkim zakonima.

Ujedinjujuća i deterministička moć njegovih zakona dovela je do revolucije u nauci i do daljeg Ujedinjujuća i deterministička moć njegovih zakona dovela je do revolucije u nauci i do daljeg napretka i uzdizanja heliocentrizma.napretka i uzdizanja heliocentrizma.

U mehanici, Njutn je takođe ukazao na jedan novi, veliki, značaj principa održanja impulsa i U mehanici, Njutn je takođe ukazao na jedan novi, veliki, značaj principa održanja impulsa i momenta impulsa. U optici, on je napravio prvi praktični refleksioni (ogledalski) teleskopmomenta impulsa. U optici, on je napravio prvi praktični refleksioni (ogledalski) teleskop[1][1] i otkrio  i otkrio da se propuštanjem bele svetlosti kroz staklenu prizmu ona razlaže u spektar svih boja (u skladu sa da se propuštanjem bele svetlosti kroz staklenu prizmu ona razlaže u spektar svih boja (u skladu sa tvrđenjem Rodžera Bejkona iz 13. veka). Njutn se snažno zalagao u prilog čestične prirode svetlosti. tvrđenjem Rodžera Bejkona iz 13. veka). Njutn se snažno zalagao u prilog čestične prirode svetlosti.

On je takođe formulisao empirijski zakon hlađenja, proučavao brzinu zvuka i predložio teoriju o On je takođe formulisao empirijski zakon hlađenja, proučavao brzinu zvuka i predložio teoriju o poreklu zvezda. U matematici, Njutn deli zasluge sa poreklu zvezda. U matematici, Njutn deli zasluge sa GotfridomGotfridom LajbnicomLajbnicom za otkriće za otkrićeinfinitezimalnoginfinitezimalnog

računaračuna. On je takođe izložio i uopštenu binomsku teoremu, razvijajući na taj način tzv. „Njutnov . On je takođe izložio i uopštenu binomsku teoremu, razvijajući na taj način tzv. „Njutnov metod“ za aproksimacije nula funkcije i doprinoseći proučavanjima razlaganja funkcija u redove.metod“ za aproksimacije nula funkcije i doprinoseći proučavanjima razlaganja funkcija u redove.

Rane godineRane godine Njutn je rođen u Vulstorpu pored Kolstervorta, grofovija Njutn je rođen u Vulstorpu pored Kolstervorta, grofovija

Linkolnšir, Engleska (Woolsthorpe-by-Colsterworth, Linkolnšir, Engleska (Woolsthorpe-by-Colsterworth, Lincolnshire, England). Rođen je u porodici farmera koji su Lincolnshire, England). Rođen je u porodici farmera koji su posedovali zemlju i stoku, i bili prema tome prilično bogati. posedovali zemlju i stoku, i bili prema tome prilično bogati. Mesto u kojem se on rodio bilo je oko sedam milja udaljeno Mesto u kojem se on rodio bilo je oko sedam milja udaljeno od Grantama (Grantham), gde je on kasnije pohađao školu. od Grantama (Grantham), gde je on kasnije pohađao školu. Po njegovom vlastitom, kasnijem, svedočenju, Njutn je Po njegovom vlastitom, kasnijem, svedočenju, Njutn je rođen prevremeno i niko nije očekivao da će on dugo rođen prevremeno i niko nije očekivao da će on dugo poživeti. Njegova majka Hana Ejskou (Hannah Ayscough) poživeti. Njegova majka Hana Ejskou (Hannah Ayscough) rekla je da je njegovo telo u to vreme bilo tek toliko veliko rekla je da je njegovo telo u to vreme bilo tek toliko veliko da bi moglo da stane u kriglu piva. Njegov otac, koji se da bi moglo da stane u kriglu piva. Njegov otac, koji se takođe zvao Isak Njutn, bio je slobodan seljak (farmer) i takođe zvao Isak Njutn, bio je slobodan seljak (farmer) i umro je tri meseca pre Njutnovog rođenja, u vreme kada je umro je tri meseca pre Njutnovog rođenja, u vreme kada je u Engleskoj trajao građanski rat. Kada je Njutnu bilo tri u Engleskoj trajao građanski rat. Kada je Njutnu bilo tri godine, njegova majka se preudala i otišla je da živi sa godine, njegova majka se preudala i otišla je da živi sa njenim novim mužem, ostavljajući svog sina na staranje njenim novim mužem, ostavljajući svog sina na staranje njegovoj baki (njenoj majci), Mardžeri Ejskou (Margery njegovoj baki (njenoj majci), Mardžeri Ejskou (Margery Ayscough). Ayscough).

OptikaOptika Od 1670 do 1672, Njutn je držao predavanja iz optike. Tokom tog perioda on je Od 1670 do 1672, Njutn je držao predavanja iz optike. Tokom tog perioda on je

istraživao pojavu istraživao pojavu prelamanjaprelamanja svetlostisvetlosti, pokazaviši da se uz pomoć trostrane , pokazaviši da se uz pomoć trostrane prizmeprizme bela  bela svetlostsvetlost može razložiti u  može razložiti u spektarspektar različitih boja, a da uz pomoć  različitih boja, a da uz pomoć sočivasočiva i pomoću  i pomoću druge prizme, ovaj spektar može ponovo da se složi ili sastavi u zrak bele svetlosti.druge prizme, ovaj spektar može ponovo da se složi ili sastavi u zrak bele svetlosti.

Replika (duplikat) Njutnovog 6-inčnog refleksionog Replika (duplikat) Njutnovog 6-inčnog refleksionog teleskopateleskopa koji je napravio 1672 za koji je napravio 1672 za

KraljevskoKraljevsko društvodruštvo.. Takođe je pokazao da jedan zrak obojene svetlosti kada se izdvoji iz ovog spektra Takođe je pokazao da jedan zrak obojene svetlosti kada se izdvoji iz ovog spektra

dalje ne menja svoja svojstva čak i kada se propušta kroz različita druga providna dalje ne menja svoja svojstva čak i kada se propušta kroz različita druga providna tela. Njutn zapaža da bez obzira na to da li je obojeni zrak reflektovan (tela. Njutn zapaža da bez obzira na to da li je obojeni zrak reflektovan (odbijenodbijen), ), rasutrasut ili propušten kroz neki predmet, njegova boja ostaje neizmenjena. Iz toga sledi  ili propušten kroz neki predmet, njegova boja ostaje neizmenjena. Iz toga sledi zaključak, da su boje koje mi opažamo rezultat interakcije od ranije već obojene zaključak, da su boje koje mi opažamo rezultat interakcije od ranije već obojene svetlosti sa telima, a ne rezultat toga kako tela proizvode svetlost. Za više detalja o svetlosti sa telima, a ne rezultat toga kako tela proizvode svetlost. Za više detalja o ovome, videti ovome, videti NjutnovuNjutnovu teorijuteoriju bojaboja..

Iz ovog rada on je izveo zaključak da bi bilo koji refrakcioni Iz ovog rada on je izveo zaključak da bi bilo koji refrakcioni teleskopteleskop (teleskop sa  (teleskop sa sočivima) trebalo da pati od problema disperzije (rasipanja) bele svetlosti u razne sočivima) trebalo da pati od problema disperzije (rasipanja) bele svetlosti u razne boje, i kao dokaz ovog konceptaboje, i kao dokaz ovog koncepta[3][3] je konstruisao refleksioni teleskop (teleskop sa  je konstruisao refleksioni teleskop (teleskop sa udubljenim ogledalom), danas poznat kao udubljenim ogledalom), danas poznat kao NjutnovNjutnov teleskopteleskop, da bi njime izbegao ovaj , da bi njime izbegao ovaj problem. On lično, sam je brusio ogledalo za svoj teleskop, koristeći tzv. problem. On lično, sam je brusio ogledalo za svoj teleskop, koristeći tzv. NjutnoveNjutnove prstenoveprstenove zaza procenu kvaliteta optike za svoj teleskop, te je tako bio u stanju da  procenu kvaliteta optike za svoj teleskop, te je tako bio u stanju da napravi jedan novi astronomski instrument, superioran u odnosu na tadašnje napravi jedan novi astronomski instrument, superioran u odnosu na tadašnje refrakcione teleskope, pre svega zahvaljujući većem prečniku ogledala. Godine 1671, refrakcione teleskope, pre svega zahvaljujući većem prečniku ogledala. Godine 1671, Kraljevsko društvo zamolilo ga je za jednu demonstraciju njegovog refleksionog Kraljevsko društvo zamolilo ga je za jednu demonstraciju njegovog refleksionog teleskopa.teleskopa.

Zakon gravitacije i zakoni kretanjaZakon gravitacije i zakoni kretanja Njutnova lična kopija njegovih „Principa“, sa njegovim svojeručnim ispravkama za drugo izdanje ove čuvene Njutnova lična kopija njegovih „Principa“, sa njegovim svojeručnim ispravkama za drugo izdanje ove čuvene

knjige.knjige. Izraz za Izraz za centrifugalnucentrifugalnu silusilu koji  koji KristijanKristijan HajgensHajgens, objavljuje na stranicama svoga čuvenog dela „Časovnik sa , objavljuje na stranicama svoga čuvenog dela „Časovnik sa

klatnom“, zajedno sa tada već poznatim klatnom“, zajedno sa tada već poznatim KeplerovimKeplerovim zakonimazakonimakretanja planeta Sunčevog sistema, omogućio je kretanja planeta Sunčevog sistema, omogućio je naučnicima da dođu do zaključka da je naučnicima da dođu do zaključka da je gravitacionagravitaciona silasilaobrnuto srazmerna sa kvadratom rastojanja. Među obrnuto srazmerna sa kvadratom rastojanja. Među prvima do ovog proračuna su došli tri člana Kraljevskog društva, fizičar prvima do ovog proračuna su došli tri člana Kraljevskog društva, fizičar HukHuk, astronom , astronom Edmund Edmund HalejHalej i arhitekta  i arhitekta Ren, koji su o tome međusobno diskutovali u Londonu. Međutim, trebalo je rašiti još teži problem, a to je kako Ren, koji su o tome međusobno diskutovali u Londonu. Međutim, trebalo je rašiti još teži problem, a to je kako dokazati da se telo čija je putanja dokazati da se telo čija je putanja eliptičnogeliptičnog oblika kreće pod uticajem sile koja opada sa kvadratom udaljenosti.  oblika kreće pod uticajem sile koja opada sa kvadratom udaljenosti. Ili obrnuto, da sila obrnute kvadratne zavisnosti proizvodi kretanje tela po elipsi, što bi trebalo da posluži kao Ili obrnuto, da sila obrnute kvadratne zavisnosti proizvodi kretanje tela po elipsi, što bi trebalo da posluži kao objašnjenje objašnjenje PrvogPrvog KeplerovogKeplerovog zakonazakona. Razmišljajući kome bi mogli da se obrate za rešenje ovog problema, koji je . Razmišljajući kome bi mogli da se obrate za rešenje ovog problema, koji je nadilazio njihove sposobnosti, setili su se Njutna, i dogovorili da se Halej u njihovo ime obrati Njutnu za pomoć. nadilazio njihove sposobnosti, setili su se Njutna, i dogovorili da se Halej u njihovo ime obrati Njutnu za pomoć. Halej, koji je bio jedan od sekretara Kraljevskog društva, to i čini, u avgustu mesecu 1684, kada posećuje Njutna Halej, koji je bio jedan od sekretara Kraljevskog društva, to i čini, u avgustu mesecu 1684, kada posećuje Njutna u u KembridžuKembridžu. Interesantno je, da u trenutku kada mu Halej saopštava koji je glavni razlog njegove posete, Njutn . Interesantno je, da u trenutku kada mu Halej saopštava koji je glavni razlog njegove posete, Njutn odmah na to odgovara da je taj problem već rešio. Odnosno da je dokazao da iz eliptičnih putanja kretanja odmah na to odgovara da je taj problem već rešio. Odnosno da je dokazao da iz eliptičnih putanja kretanja planeta sledi zakon obrnute kvadratne srazmernosti gravitacione sile sa rastojanjem. Međutim, kako nije odmah planeta sledi zakon obrnute kvadratne srazmernosti gravitacione sile sa rastojanjem. Međutim, kako nije odmah mogao i da nađe među svojim papirima ovaj dokaz, on obećava Haleju da će mu ga naknadno poslati. I zaista, tri mogao i da nađe među svojim papirima ovaj dokaz, on obećava Haleju da će mu ga naknadno poslati. I zaista, tri meseca kasnije Haleju stiže od Njutna papir sa strogo matematički izvedenim dokazom i rešenjem ovog meseca kasnije Haleju stiže od Njutna papir sa strogo matematički izvedenim dokazom i rešenjem ovog problema. On tada ponovo putuje kod Njutna u Kembridž sa namerom da ga nagovori da ovaj rad objavi, ali tada problema. On tada ponovo putuje kod Njutna u Kembridž sa namerom da ga nagovori da ovaj rad objavi, ali tada zatiče Njutna kako radi na jednom mnogo opštijem delu u koje je ovaj rad uključen. Sledeće tri godine Njutn zatiče Njutna kako radi na jednom mnogo opštijem delu u koje je ovaj rad uključen. Sledeće tri godine Njutn predano i potpuno posvećen radi na daljem uopštavanju i proširivanju ovog svog dela pod privremenim nazivom predano i potpuno posvećen radi na daljem uopštavanju i proširivanju ovog svog dela pod privremenim nazivom „O kretanju“ da bi, konačno, 1687. godine, njegov trud urodio stvaranjem kapitalnog dela „„O kretanju“ da bi, konačno, 1687. godine, njegov trud urodio stvaranjem kapitalnog dela „MatematičkiMatematički principiprincipi filozofijefilozofije prirodeprirode“,(“,(Philosophiae Naturalis Principia MathematicaPhilosophiae Naturalis Principia Mathematica), koje se danas često popularno naziva kratkim ), koje se danas često popularno naziva kratkim imenom “Principi”. Astronom imenom “Principi”. Astronom HalejHalej svojstveno se zalaže oko posla štampanja Njutnovih „Principa“, i čak na kraju  svojstveno se zalaže oko posla štampanja Njutnovih „Principa“, i čak na kraju poseže za novcem i iz sopstvenog džepa onda kada je kasa Kraljevskog društva ostala ispražnjena. Imajući to u poseže za novcem i iz sopstvenog džepa onda kada je kasa Kraljevskog društva ostala ispražnjena. Imajući to u vidu možda nije ni čudno, ali je svakako zanimljivo, da je prvi tiraž ove knjige, koja je izazvala pravu revoluciju u vidu možda nije ni čudno, ali je svakako zanimljivo, da je prvi tiraž ove knjige, koja je izazvala pravu revoluciju u nauci i poslužila za zasnivanje moderne fizike, izašao u manje od 400 primeraka. Njutnovi „Principi“, kao što je nauci i poslužila za zasnivanje moderne fizike, izašao u manje od 400 primeraka. Njutnovi „Principi“, kao što je rečeno, predstavljaju njegovo kapitalno delo, zato što je njima obuhvaćen Njutnov celokupan doprinos fizičkoj rečeno, predstavljaju njegovo kapitalno delo, zato što je njima obuhvaćen Njutnov celokupan doprinos fizičkoj mehanici. Centralno mesto ove knjige pripada mehanici. Centralno mesto ove knjige pripada NjutnovomNjutnovom zakonuzakonu gravitacijegravitacije i njegovim  i njegovim zakonimazakonima kretanjakretanja ( (II, , IIII i  i III III NjutnovNjutnov zakonzakon), što predstavlja trijumf njegovog „), što predstavlja trijumf njegovog „deduktivnogdeduktivnog metodametoda“. Osim toga, on na taj način dokazuje “. Osim toga, on na taj način dokazuje da je da je mehaničkamehanička kretanjakretanja svihsvih tela u prirodi moguće svesti na svega tri prosta fizička zakona, što samo po sebi  tela u prirodi moguće svesti na svega tri prosta fizička zakona, što samo po sebi svedoči o univerzalnosti ovog njegovog dela i iniverzalnosti svedoči o univerzalnosti ovog njegovog dela i iniverzalnosti fizikefizike kao nauke. Veliki doprinos Njutnovih „Principa“  kao nauke. Veliki doprinos Njutnovih „Principa“ sastoji se, takođe, i u tome što oni otvaraju vrata za široku primenu sastoji se, takođe, i u tome što oni otvaraju vrata za široku primenu matematikematematike u fizici, odnosno doprinose  u fizici, odnosno doprinose zasnivanju moderne fizike, kao pre svega matematičke nauke.zasnivanju moderne fizike, kao pre svega matematičke nauke.

Njutnova jabukaNjutnova jabuka Postoji popularna priča o tome kako je jedna jabuka sorte Postoji popularna priča o tome kako je jedna jabuka sorte flower of Kantflower of Kant (cvet Kenta) pala sa drveta inspirisala  (cvet Kenta) pala sa drveta inspirisala

Njutna da formuliše njegovu teoriju gravitacije. Ilustratori i crtači karikatura i stripova idu još i dalje, sugerušući Njutna da formuliše njegovu teoriju gravitacije. Ilustratori i crtači karikatura i stripova idu još i dalje, sugerušući da je jabuka u stvari pala Njutnu pravo na glavu i da je taj udarac na neki način učinio ga svesnim gravitacione da je jabuka u stvari pala Njutnu pravo na glavu i da je taj udarac na neki način učinio ga svesnim gravitacione sile. Džon Konduit (John Conduitt), Njutnov pomoćnik u vreme dok je on bio upravnik Kraljevske kovnice novca sile. Džon Konduit (John Conduitt), Njutnov pomoćnik u vreme dok je on bio upravnik Kraljevske kovnice novca (slično našem današnjem položaju Guvernera narodne banke) i muž Njutnove nećake, pišući o Njutnovom (slično našem današnjem položaju Guvernera narodne banke) i muž Njutnove nećake, pišući o Njutnovom životu opisao je ovaj događaj na sledeći način:životu opisao je ovaj događaj na sledeći način:

Godine Godine 16661666. on je opet napustio Kembridž i odmarao se kod svoje majke u Linkolnširu. Dok se zamišljeno . on je opet napustio Kembridž i odmarao se kod svoje majke u Linkolnširu. Dok se zamišljeno šetao po bašti krivudajući tamo i onamo, pala mu je na pamet misao da sila gravitacije (koja prenosi jabuku sa šetao po bašti krivudajući tamo i onamo, pala mu je na pamet misao da sila gravitacije (koja prenosi jabuku sa drveta na zemlju) nije ograničena na neku određenu udaljenost od Zemlje, nego da ta sila dopire mnogo dalje drveta na zemlju) nije ograničena na neku određenu udaljenost od Zemlje, nego da ta sila dopire mnogo dalje nego što mi obično mislimo. Zašto ne toliko daleko kao što je Mesec udaljen i, ako je to tako, ona mora uticati nego što mi obično mislimo. Zašto ne toliko daleko kao što je Mesec udaljen i, ako je to tako, ona mora uticati na njegovo kretanje, recimo zadržavati Mesec na njegovoj orbiti, posle čega se bacio na proračunavanje efekata na njegovo kretanje, recimo zadržavati Mesec na njegovoj orbiti, posle čega se bacio na proračunavanje efekata ove njegove pretpostavke.ove njegove pretpostavke.

Pitanje nije bilo da li gravitacija postoji, nego da li njeno delovanje dopire tako daleko od Zemlje da bi mogla da Pitanje nije bilo da li gravitacija postoji, nego da li njeno delovanje dopire tako daleko od Zemlje da bi mogla da bude takođe i sila koja zadržava Mesec na njegovoj orbiti. Njutn je pokazao da, ako sila gravitacije opada bude takođe i sila koja zadržava Mesec na njegovoj orbiti. Njutn je pokazao da, ako sila gravitacije opada (obrnuto je srazmerna) sa kvadratom rastojanja, na osnovu toga može se izračunati period Mesečeve orbite, i to (obrnuto je srazmerna) sa kvadratom rastojanja, na osnovu toga može se izračunati period Mesečeve orbite, i to u veoma dobroj saglasnosti sa izmerenim podacima. On je dalje pretpostavio da je ista sila odgovorna i za u veoma dobroj saglasnosti sa izmerenim podacima. On je dalje pretpostavio da je ista sila odgovorna i za kretanja planeta po njihovim orbitama, kao i druga orbitalna kretanja i, u skladu s time, nazvao je ovu silu kretanja planeta po njihovim orbitama, kao i druga orbitalna kretanja i, u skladu s time, nazvao je ovu silu „univerzalna gravitacija“.„univerzalna gravitacija“.

Njutnov savremenik, pisac Vilijam Stakli (William Stukeley), zabeležio je u svojim „Sećanjima iz života Ser Isaka Njutnov savremenik, pisac Vilijam Stakli (William Stukeley), zabeležio je u svojim „Sećanjima iz života Ser Isaka Njutna“ razgovor sa Njutnom u Kensingtonu, 15 aprila 1726, u kojem se Njutn podseća kako je: „Nedavno je Njutna“ razgovor sa Njutnom u Kensingtonu, 15 aprila 1726, u kojem se Njutn podseća kako je: „Nedavno je predstava o gravitaciji došla u njegove misli. Bilo je to prilikom pada jedne jabuke sa drveta“, rekao je Njutn u predstava o gravitaciji došla u njegove misli. Bilo je to prilikom pada jedne jabuke sa drveta“, rekao je Njutn u jednom zamišljenom raspoloženju. „Zašto je to tako da jabuka uvek pada vertikalno sa drveta na Zemlju?“, jednom zamišljenom raspoloženju. „Zašto je to tako da jabuka uvek pada vertikalno sa drveta na Zemlju?“, pitao je Njutn sam sebe. „Zašto se ne kreće na stranu ili naviše, nego uvek pada prema centru Zemlje?“.pitao je Njutn sam sebe. „Zašto se ne kreće na stranu ili naviše, nego uvek pada prema centru Zemlje?“.

Na sličan način i Na sličan način i VolterVolter piše u svom „Eseju o Epskoj poeziji“ ( piše u svom „Eseju o Epskoj poeziji“ (17271727), „Ser Isak Njutn hodajući po svojoj bašti, ), „Ser Isak Njutn hodajući po svojoj bašti, pomislio je po prvi put na svoj sistem gravitacije, gledajući jednu jabuku kako pada sa drveta“.pomislio je po prvi put na svoj sistem gravitacije, gledajući jednu jabuku kako pada sa drveta“.

Ova objašnjenja predstavljaju verovatno preuveličavanja Njutnove sopstvene priče o tome kako je sedeo pored Ova objašnjenja predstavljaju verovatno preuveličavanja Njutnove sopstvene priče o tome kako je sedeo pored prozora svoje kuće u Vulstrop Manoru i gledao jabuku kako pada sa drveta.prozora svoje kuće u Vulstrop Manoru i gledao jabuku kako pada sa drveta.

Za mnoga stabla tvrdi se da su drvo jabuke koju je Njutn opisao. U Kraljevskoj školi u Grantamu tvrde da je Za mnoga stabla tvrdi se da su drvo jabuke koju je Njutn opisao. U Kraljevskoj školi u Grantamu tvrde da je škola neku godinu kasnije dobavila sebi ovo stablo, tako što ga je iščupala sa korenom i prebacila u škola neku godinu kasnije dobavila sebi ovo stablo, tako što ga je iščupala sa korenom i prebacila u upravnikovu baštu. Osoblje „Nacionalnog trusta za nadzor nad mestima od istorijske važnosti i prirodnih upravnikovu baštu. Osoblje „Nacionalnog trusta za nadzor nad mestima od istorijske važnosti i prirodnih lepota“, u čijem je vlasništvu danas Njutnova kuća Vulstrop Manor, osporavaju ovo i tvrde da je drvo koje se lepota“, u čijem je vlasništvu danas Njutnova kuća Vulstrop Manor, osporavaju ovo i tvrde da je drvo koje se nalazi u njihovoj bašti ono koje je Njutn opisao. Potomak originalnog drveta jabuke može se videti kako raste nalazi u njihovoj bašti ono koje je Njutn opisao. Potomak originalnog drveta jabuke može se videti kako raste ispred glavne kapije Triniti Koledža, u Kembridžu, nešto niže od sobe u kojoj je Njutn stanovao kada je tu ispred glavne kapije Triniti Koledža, u Kembridžu, nešto niže od sobe u kojoj je Njutn stanovao kada je tu studirao.studirao.

Kasniji životKasniji život

Njutn je 1703. godine postao predsednik Kraljevskog društva i član francuske Akademije nauka. Na Njutn je 1703. godine postao predsednik Kraljevskog društva i član francuske Akademije nauka. Na položaju predsednika Kraljevskog društva on je stekao neprijatelja u Džonu Flamstidu (John položaju predsednika Kraljevskog društva on je stekao neprijatelja u Džonu Flamstidu (John Flamsteed), kraljevskom astronomu, tako što je preuranjeno objavio i koristio u svojim studijama Flamsteed), kraljevskom astronomu, tako što je preuranjeno objavio i koristio u svojim studijama Flamstidov zvezdani katalog.Flamstidov zvezdani katalog.

Njutn je umro u Londonu, Njutn je umro u Londonu, 20. 20. martamarta  17271727. godine, i sahranjen je u . godine, i sahranjen je u VestminsterskojVestminsterskoj opatijiopatiji. Njegova . Njegova polu-nećaka, Katrina Barton Konduit (Catherine Barton Conduitt), pomagala mu je kao domaćica u polu-nećaka, Katrina Barton Konduit (Catherine Barton Conduitt), pomagala mu je kao domaćica u društvenim poslovima u njegovoj kući u Ulici Džermin (Jermyn Street) u Londonu, i on je bio njen društvenim poslovima u njegovoj kući u Ulici Džermin (Jermyn Street) u Londonu, i on je bio njen „veoma voljeni ujak“, u skladu sa pismom koje joj je uputio dok se oporavljala od boginja. Mada „veoma voljeni ujak“, u skladu sa pismom koje joj je uputio dok se oporavljala od boginja. Mada Njutn nije imao dece, on je u zadnjim godinama života zaveštao svojim rođacima većinu svoga Njutn nije imao dece, on je u zadnjim godinama života zaveštao svojim rođacima većinu svoga nasledstva, tako da je umro praktično bez testamenta. Njegova znatna pokretna imovina podeljena nasledstva, tako da je umro praktično bez testamenta. Njegova znatna pokretna imovina podeljena je ravnopravno između njegovih osam polu-nećaka i polu-nećakinja (tri Pilkingtona, tri Smitsa i dva je ravnopravno između njegovih osam polu-nećaka i polu-nećakinja (tri Pilkingtona, tri Smitsa i dva Bartona, uključujući i Katrinu Barton Konduit. Njegovo imanje u Vulstrop Manoru prešlo je u ruke Bartona, uključujući i Katrinu Barton Konduit. Njegovo imanje u Vulstrop Manoru prešlo je u ruke njegovog zakonitog nslednika, Džona Njutna (Samo Bog zna zašto je tako veliki čovek imao tako njegovog zakonitog nslednika, Džona Njutna (Samo Bog zna zašto je tako veliki čovek imao tako lošeg reprezenta), koji je, posle šest godina „borbi petlova, konjskih trka, bančenja, i ludovanja“ bio lošeg reprezenta), koji je, posle šest godina „borbi petlova, konjskih trka, bančenja, i ludovanja“ bio prinuđen da stavi hipoteku nad imanjem Vulstrop Manor i da ga tako proda pre svoje smrti usled prinuđen da stavi hipoteku nad imanjem Vulstrop Manor i da ga tako proda pre svoje smrti usled jedne nesreće u pijanom stanju.jedne nesreće u pijanom stanju.

Njutnova grobnica u Vestminsterskoj opatijiNjutnova grobnica u Vestminsterskoj opatiji Nakon smrti, u Njutnovom telu otkrivena je značajna količina žive, što je verovatno posledica Nakon smrti, u Njutnovom telu otkrivena je značajna količina žive, što je verovatno posledica

njegovih alhemijskih traganja. Ovo trovanje živom možda bi moglo objasniti Njutnovo ekscentrično njegovih alhemijskih traganja. Ovo trovanje živom možda bi moglo objasniti Njutnovo ekscentrično ponašanje u kasnijim godinama života.ponašanje u kasnijim godinama života.[4][4]

Matematička istraživanjaMatematička istraživanja Njutn i Njutn i GotfridGotfrid LajbnicLajbnic otkrili su  otkrili su infinitezimalniinfinitezimalni računračun nezavisno jedan od drugog,  nezavisno jedan od drugog,

koristeći svaki svoju sopstvenu, jedinstvenu, notaciju (kao što su većina matemetičara koristeći svaki svoju sopstvenu, jedinstvenu, notaciju (kao što su većina matemetičara to i činili u to vreme). Mada je Njutn razradio svoj metod godinama pre Lajbnica, on to i činili u to vreme). Mada je Njutn razradio svoj metod godinama pre Lajbnica, on nije objavio o tome skoro ništa sve do 1693, i potpuni uvid u svoj infinitezimalni račun nije objavio o tome skoro ništa sve do 1693, i potpuni uvid u svoj infinitezimalni račun pružio je tek 1704. U međuvremenu, Lajbnic počinje da objavljuje potpuni opis svog pružio je tek 1704. U međuvremenu, Lajbnic počinje da objavljuje potpuni opis svog metoda 1684. Povrh toga, Lajbnicova notacija i „infinitezimalni metod“ postaju opšte metoda 1684. Povrh toga, Lajbnicova notacija i „infinitezimalni metod“ postaju opšte prihvaćeni na kontinentu, a posle 1820 ili tu negde, i u Britanskoj imperiji. Njutn je prihvaćeni na kontinentu, a posle 1820 ili tu negde, i u Britanskoj imperiji. Njutn je tvrdio da je on bio nerad da objavi njegov infinitezimalni račun bojeći se da bi zbog tvrdio da je on bio nerad da objavi njegov infinitezimalni račun bojeći se da bi zbog toga mogao biti ismevan. Počev od 1699, drugi članovi toga mogao biti ismevan. Počev od 1699, drugi članovi kraljevskogkraljevskog društvadruštva optužuju  optužuju Lajbnica za plagijat, a ovaj spor izbija punom snagom u 1711. Tako započinje gorka Lajbnica za plagijat, a ovaj spor izbija punom snagom u 1711. Tako započinje gorka Njutnova rasprava sa Lajbnicom oko prioriteta otkrića infinitezimalnog računa, koja će Njutnova rasprava sa Lajbnicom oko prioriteta otkrića infinitezimalnog računa, koja će ih pratiti skoro celog života, sve do smrti ovog drugog u 1716 godini. Ova rasprava ih pratiti skoro celog života, sve do smrti ovog drugog u 1716 godini. Ova rasprava stvoriće podelu između matematičara Britanije i kontinentalne Evrope, koja je možda stvoriće podelu između matematičara Britanije i kontinentalne Evrope, koja je možda za čitav vek usporila napredak matematike u Britaniji.za čitav vek usporila napredak matematike u Britaniji.

Njutnu je odato priznanje za otkriće generalizovane binomske teoreme, važeće za bilo Njutnu je odato priznanje za otkriće generalizovane binomske teoreme, važeće za bilo koji eksponent. On je otkrio Njutnove identitete, Njutnov metod, klasifikovao je krive koji eksponent. On je otkrio Njutnove identitete, Njutnov metod, klasifikovao je krive konusnih preseka (polinomi trećeg stepena sa dve promenljive), dao značajan doprinos konusnih preseka (polinomi trećeg stepena sa dve promenljive), dao značajan doprinos teoriji konačnih razlika, i bio prvi koji je koristio razlomačke indekse i upotrebio teoriji konačnih razlika, i bio prvi koji je koristio razlomačke indekse i upotrebio koordinatnu geometriju da dođe do rešenja Diofantinovih jednačina. Izvršio je koordinatnu geometriju da dođe do rešenja Diofantinovih jednačina. Izvršio je aproksimaciju parcijalnih suma harmonijskih nizova pomoću logaritama (prethodnik aproksimaciju parcijalnih suma harmonijskih nizova pomoću logaritama (prethodnik Ojlerove sumirajuće formule) i bio prvi koji je koristio sa sigurnošću matematičke Ojlerove sumirajuće formule) i bio prvi koji je koristio sa sigurnošću matematičke redove i obrnute matematičke redove. On je takođe otkrio i novu formulu za broj redove i obrnute matematičke redove. On je takođe otkrio i novu formulu za broj  pipi (π).  (π). Postao je profesor na Lukasovoj katedri matematike u 1669. U to vreme, svaki Postao je profesor na Lukasovoj katedri matematike u 1669. U to vreme, svaki predavač na Kembridžu ili Oksfordu trebalo je da bude rukopoloženi anglikanski predavač na Kembridžu ili Oksfordu trebalo je da bude rukopoloženi anglikanski sveštenik. Međutim, termin Lukasovski profesor podrazumevao je i dodatak “ne biti sveštenik. Međutim, termin Lukasovski profesor podrazumevao je i dodatak “ne biti aktivan u crkvi” (što se podrazumevalo da bi se dobilo više vremena za nauku). aktivan u crkvi” (što se podrazumevalo da bi se dobilo više vremena za nauku). Njutnov argument je bio, da bi ga zbog ovoga trebalo izuzeti od rukopoloženja, i Čarls Njutnov argument je bio, da bi ga zbog ovoga trebalo izuzeti od rukopoloženja, i Čarls II, čije je odobrenje za ovo bilo potrebno, prihvatio je ovaj njegov argument. Tako je II, čije je odobrenje za ovo bilo potrebno, prihvatio je ovaj njegov argument. Tako je izbegnut konflikt između Njutnovih religijskih pogleda i izbegnut konflikt između Njutnovih religijskih pogleda i AnglikanskeAnglikanske ortodoksijeortodoksije

LITERATURALITERATURA http://sr.wikipedia.org/sr/http://sr.wikipedia.org/sr/

%D0%98%D1%81%D0%B0%D0%BA%D0%98%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%8A_%D0%8A%D1%83%D1%82%D0%BD %D1%83%D1%82%D0%BD