učenik: Jovana Stanković III-1profesor: Ljubiša Ivković

Prva niška gimnazija “Stevan Sremac”

LITERATURA

Izlazni uređaji služe za prikazivanje računarskih podataka u pogodnom obliku. Oni pretvaraju računarske digitalne impulse u podatke razumljive čoveku, tj. slova, brojeve, slike, zvuk.

MONITOR ŠTAMPAČ PLOTER ZVUČNICI I SLUŠALICE

Monitor Monitor je važan deo PC računara jer korisnik preko

njega i tastature komunicira sa računarom. On daje uvid korisniku šta računar radi. Kada korisnik unosi podatke, oni se prikazuju na ekranu. Takođe, rezultati rada računara, kao i eventualne programske poruke, prikazuju se na monitoru. Monitori se mogu klasifikovati na više načina, koji su međusobno nezavisni i ne isključuju jedan drugog.

Jedna od podela je na: monitore sa katodnom cevi- CRT (Cathode Ray Tube) i

ravne monitore. Druga podela je na: monohromatske monitore i monitore u boji - kolor monitore.

Monitori sa katodnom cevi

Monitori sa katodnom cevi su najčešći izlazni uređaji presonalnih računara. Kod njih slika nastaje udarom elektronskog mlaza u fosforescentni zaslon ekrana tako da tačka koja je udarena zasvetli. Brzim kretanjem elektronskog mlaza i čestim obnavljanjem njegovog prelaza preko ekrana se dobija slika. Savremeni monitori daju vrlo kvalitetnu sliku, ali su zbog veličine katodne cevi glomazni.

Monitori sa ravnim ekranom

Monitori sa ravnim ekranom su manji i imaju manju potrošnju električne energije. Ranije su se zbog cene koristili samo za notebook računare, ali danas se uglavnom oni kupuju jer im je cena dosta pala. Na ovim monitorima slika se kreira različitim tehnologijama, od kojih su najčešće: LCD (Liquid Crzstal Display), LED (Light Emitting Diode) i GPD (Gas Plasma Display).

LCD monitori ne kreiraju sliku emitujući svetlost. Kod njih se menja refleksija svetlosti od površine na različitim delovima ekrana, tako da se svetlost u manjoj ili većoj meri reflektuje ili apsorbuje. Zbog toga se slika različito vidi (po kvalitetu) u zavisnosti od ugla pod kojim se monitor gleda. Glavna prednost ovih monitora je vrlo mala potrošnja energije, pa su idelani za prenosne računare.

LED monitori se sastoje od velikog broja vrlo malih LED dioda poređanih u vidu mreže na ekranu (svaka dioda jedan piksel). U zavisnosti od primljenog signala, svaka dioda zasvetli odgovarajućim intezitetom svetla, čime se formira slika na ekranu.

GPD monitori su monitori sa gasnom plazmom i sastoje se od minijaturnih sijalica napunjenih gasom, poslaganih u mrežu između dve staklene ploče. Dva druga staklena zaslona sadrže električne provodnike poređane u redove. Provodnici u zaslonima su pod pravim uglom, tako da čine mrežu. Ovi provodnici povezani su sa svakom od minijaturnih sijalica. Svaka u mreži zasvetli određenim intezitetom na osnovu dobijenog signala u preseku njenih provodnika, čime se formira slika na ekranu.

Monohromatski monitori

Kod monohromatskih monitora cela površina ekrana je jedne boje (najčešće crne, žute, zelene ili bele), a slova, crteži ili slike u različitim intezitetima druge boje koja se dobro ističe na podlozi. Iako su ovi monitori znatno jeftiniji (upola cene) od monitora u boji, ipak se zbog zahteva savremenih programa sada vrlo retko koriste.

Kolor monitoriKod monitora u boji katodna cev se sastoji od tri nezavisna elektronska topa i

tri fosforescentna zaslona (za svaku boju po jedan: crveni-red, zeleni-green i plavi- blue). Svaki piksel zaslona sastoji se od tri osnovna piksela boja. Kombinacijom inteziteta i nijansi tri piksela boja dobija se na pikselu zaslona boja koja odgovara toj kombinaciji osnovnih boja. Zato se ovi monitori nazivaju još i RGB monitori. Različitim bojama piksela ekrana formira se slika. Broj boja koje mogu da se prikažu jednim pikselom zavisi od memorije grafičke kartice i zahtevane rezolucije ekrana.

Štampač

Štampači (printeri) su izlazne jedinice za pravljenje tekstualnih i grafičkih dokumenata. Zasnovani su na tri osnovne tehnologije i mogu biti: matrični, laserski i štampači sa mlaznicama (ink-jet).

Matrični štampači su najstariji. Rade na istom principu kao i pisaće mašine. Glava štampača udara preko trake (ribbon) po papiru i ostavlja trag na mestu udarca. Postoje tri vrste glava za matrične štampače, sa 9, 18 i 24 iglice.

Laserski štampači imaju izvor laserskih znaka koji menja intezitet u zavisnosti od dobijenog signala. Laserski zrak se odbija od obrtnog ogledala i osvetljava fotosenzitivni valjak koji je pokriven jednakim nabojem.Kada je valjak izložen laserskom zraku, naboj na valjku se menja, što deluje na toner. Toner se prenosi na papir i tako nastaje slika.

Štampači sa mlaznicama rade slično kao matrični, samo što nemaju traku, a umesto glave za štampanje imaju cevčice kroz koje se pod pritiskom izbacuje zagrejano mastilo. Prilikom dodira sa papirom, mastilo se hladi i stvrdnjava. Obično imaju po 48 mlaznica.

Ploter

Ploteri su specijalni uređaji za crtanje crteža. Štampačima mogu da se štampaju crteži obični veličine A3. Za crtanje crteža većih dimenzija i/ili kvalitetnijih crteža moraju se koristiti ploteri. Prema načinu rada, ploteri se mogu podeliti na vektorske i rasterske. Vektorski ploteri su ploteri sa perima, a rasterski su fotoploteri, elektrostatički i termalni. U poslednje vreme uobičajeno je da se rasterski ploteri nazivaju štampačima.

Zvučnici i slušalice

S obzirom na to da je računar univerzalna mašina koja, između ostalog, može da radi i sa zvukom koji se uskladištava u njega u digitalnom obliku, na njega mogu i da se priključe uređaji koji omogućavaju reprodukciju zvuka. To su zvučnici i slušalice.

Literatura: Računarstvo i informatika za I razred gimnazije,

Nikola Klem