KogPsi2012, Fmk, Singidunum. 2. Istorijski razvoj kognitivne psihologije

PREDAVANJE II ISTORIJSKI RAZVOJ KOGNITIVNE PSIHOLOGIJE

KOGNITIVNA PSIHOLOGIJA Jesenji semestar 2012. Predavač: Goran S. Milovanović

Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE II 2

Deo I

Istorijski razvoj kognitivne psihologije


Kada počinje istorija kognitivne psihologije?

• Sa istorijom filozofije klasičnih civilizacija, pošto su pitanja o ljudskom razumu i karakteristikama mentalnog sistema postavljana još tada?

• 50-ih godina XX veka, jer kao što ćemo danas naučiti, tek posle II Sv. Rata nastaje specifična teorijska i metodološka naučna struktura savremene kognitivne psihologije?

• U XIX veku, kada počinju prva eksperimentalna proučavanja u oblasti percepcije (Veber, Fehner) – a percepcija je deo kognitivne psihologije pošto proučava saznajne procese?

• Nema jedinstvenog odgovora. Potreban nam je „praktičan početak“ – početak kada su postavljena pitanja koja su, u nekoj bar sličnoj formi, aktualna i danas.

• Biće da je to XVII vek...


Empirizam i racionalizam

Džordž Barkli 1685 - 1753

Džon Lok 1632 - 1704

Dejvid Hjum 1711 - 1776

Baruh Spinoza 1632 - 1677

Rene Dekart 1596 - 1650

Gotfrid Vilhelm Lajbnic 1646 - 1716


Racionalizam Rene Dekarta (1596 – 1650)

Rene Dekart 1596 - 1650

• „Meditacije o prvoj filozofiji“, 1641.

• Čulno iskustvo je varljivo i nesigurno: fenomen iluzija. Možda je sve iluzija? Pretpostaviću da je sve iluzija i pokušati da analiziram moju poziciju kao saznajnog bića polazeći od te pretpostavke!

• Šta je sigurno saznanje? Samim tim što sam zaključio da je čulno saznanje varljivo, učinio sam nešto što nije bazirano na samom čulnom saznanju Cogito, ergo sum. Sama činjenica da mislim nije bazirana na podacima dobijenim od čula.

• Ideje: sve što su sadržaji uma, jesu ideje. • Postoje tri vrste ideja: ideje dobijene posredstvom čula, urođene ideje i ideje koje nastaju

kombinaciju prethodne dve vrste. Sve ideje su čisto subjektivne. • Tri su urođene ideje: Bog, um, materija. Sve one implicitno sadrže ideju beskonačnosti –

čime se dolazi do ideje o mogućnosti beskonačne modifikacije uma i materije. • Ideje osmišljavaju čulna iskustva: oblikuju ga, omogućavaju npr. da se fizički shvati kao

nešto trajno, kao nešto što ima karakteristike i sl. • Da li postoji spoljašnja, fizička realnost? Ako prihvatimo realnost čulnih ideja, onda moramo

da prihvatimo i realnost fizičkog sveta koji je uzrokovao te ideje.

Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE II 6a

Empirizam Džona Loka (1632 - 1704)

• „Ogled o ljudskom razumu“, 1690.

• Ideje: svi sadržaji misaonih procesa, ali više korespondira savremenom pojmu reprezentacije (predstave) koji koristi kognitivna psihologija nego Dekartov pojam ideje;

• Ideje: ako nisu proizvod samog uma (npr. nepostojeća bića i predmeti), onda imaju korespondenciju u spoljašnjem svetu;

• Poreklo ideja je u čulnom iskustvu. • Um prima podatke preko čula, tako dobija svoje sadržaje: ideje na njih primenjuje jednostavnije i složenije operacije. • Jednostavne ideje: um ih dobija od čula, pamti i imenuje.

• Vremenom, um apstrahuje jednostavne ideje nastaju složene ideje, pojmovi. • Dok mislimo, svesni smo (a) ideje, tj. sadržaja koji mislimo, i (b) samog mišljenja, odn.

procesa. • „Sadržaj mišljenja“ i „oblik mišljenja“ danas bismo rekli, kognitivna reprezentacija

(struktura) i kognitivni proces. • Jednostavne ideje se uvek javljaju u kombinaciji: vruć vosak u ruci toplota i mekoća.

Jednostavne ideje su isključivo čulnog porekla: njih um može beskonačno da kombinuje ali ne i da stvara.

• Naše znanje je ograničeno dometom našeg čulnog iskustva.

Džon Lok 1632 - 1704

Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE II 6b

Empirizam Džona Loka (1632 - 1704)

• Moć nekog objekta da proizvede ideje njegov kvalitet

• Lok razlikuje primarne i sekundarne kvalitete objekata: • Primarni kvaliteti: uvek su opaženi kad je opažen i sam

objekat, neodvojivi su od njega; npr. čvrstina, prostiranje, mobilnost i oblik nekog tela;

• Sekundarni kvaliteti: mogućnosti objekta da izazove

određene senzacije – npr. boja, miris, ukus, zvuk, toplota... nisu kvaliteti samih objekata, već znaci događaja u objektima.

Džon Lok 1632 - 1704

• Lok je razlikovao nekoliko sposobnosti uma: • Opažanje – bez njega je znanje nemoguće • Zadržavanje materijala („kontemplacija“ – zamišljanje, pobuđivanje ideje) ili pamćenje

kao trajno skladištenje • Razlikovanje ideja, poređenje ideja, kombinovanje, imenovanje i apstrahovanje


Deo I Istorijski razvoj kognitivne psihologije

Johannes Mueller Ernst Heinrich Weber Hermann von Helmholtz Gustav Fechner

Fiziološko i eksperimentalno proučavanje i teorije senzornih procesa i percepcije u XIX v.



Vilhelm Vunt: strukturalisti u laboratoriji



• Istraživanja Vunta i saradnika u Lajpcigu bila su obeležena specifičnim teorijskim usmerenjem koje će jedan od njegovih učenika, Tičener, nazvati „strukturalizmom“.

• Vuntov pristup je elementaristički: on psihologiju posmatra kao nauku o procesima svesti, među kojima prepoznaje senzacije, osećanja, ideje (tj. predstave), voljne radnje i opažanja, a njen cilj je da razume na koji način su složeni procesi svesti komponovani od elementarnih procesa. Dakle, cilj je otkriti principe po kojima se elementarni procesi komponuju i proizvode složene.

• Osnovni naglasak u ovoj analizi je maksima koju će mnoge škole psihologije (npr. geštaltisti) ponavljati: složen proces nije prosta suma svoji elementarnih procesa, odn. struktura celine ima osobine koje se ne mogu prepoznati kao jednostavna kompozicija osobina delova.

• „Stvaralačka sinteza“



• Vuntova metodologija je introspektivna. Vunt je smatrao da je jednostavnije, „niže“ kognitivne procese - npr. percepciju i pažnju – možemo da proučavamo eksperimentalno, ali da „više“ procese poput mišljenja ne možemo da dosegnemo eksperimentalnom metodologijom.

• Ubijao ih je od vežbe: poznato je iz istorije ovog perioda da su istraživači u Vuntovoj laboratoriji morali da provode ogroman broj časova u introspektivnim vežbama da bi se smatralo da su savladali tu metodologiju do te mere da se rezultati njihovog samoposmatranja mogu uzeti kao relevantni naučni podaci.



Nešto što su voleli u Vuntovom labu: Dondersov metod oduzimanja

mentalna operacija 1

RT




RT1


mentalna operacija 2 RT2

Ergo, traje RT1 – RT2.


RT je skraćeno od Reaction Time (vreme reakcije).

RT1 > RT2



• Funkcionalizam je teorijsko shvatanje u kognitivnoj psihologiji koje je poreklom iz rada velikog američkog filozofa i psihologa Viljema Džemsa. Za razliku od strukturalista, koji su pokušali da postave određenu fundamentalnu teoriju mentalnih procesa i svoja proučavanje vode kroz hipoteze bazirane na tom teorijskom okviru, Džemsov funkcionalizam postavlja za cilj proučavanje svesti iz perspektive njihove adaptivne vrednosti.

• Postavljanjem pitanja o tome koja je funkcija određenog mentalnog procesa u kontekstu procesa prilagođavanja Džems postavlja psihologiju u teorijski kontinuum sa biologijom (uticaj darvinizma), i praktično postavlja teorijski putokaz koji prate sve savremene teorije kognitivne psihologije.

• Njegovo delo „Principi psihologije“, napisano 1890. godine, predstavlja sintezu njegovog napora da sistematski proučava psihologiju (ova knjiga dan danas zvuči inspirativno kada je čitate!)



• Krajem XIX veka: Ebinghausova (Hermann Ebbinghaus) istraživanja pamćenja.

• Sam sebi ispitanik. • Sastavljao i učio liste besmislenih slogova, posle

određenog vremena pokušavao reprodukciju da ustanovi kolika je ušteda u učenju.

• Danas: koristimo istu metodu. • „Pamćenje: doprinos eksperimentalnoj psihologiji“,

1885. godine.


Deo I Istorijski razvoj kognitivne psihologije Krajem XIX veka: Ebinghausova (Hermann Ebbinghaus) istraživanja pamćenja.



• Bihejviorizam: nekad prestrogi, nekad neshvaćeni • Suština bihejviorizma je u metodološkoj preciznosti

koja je dovedena do teorijske isključivosti: bihejvioristi, zapravo, nisu hteli da ostanu dužni baš ništa metodi prirodnih nauka, logici i filozofiji nauke koju su poznavali odlično.

• Istorijski, bihejvioristički pokret je “ozvaničen” Votsonovim člankom “Psihologija kako je vidi bihejviorista” iz 1913. godine, u kome se Votson ogradio od mogućnosti da se samoposmatranje razvije do nivoa naučnog metoda i odbacivši metodu strukturalista odbacio i sav mentalni sadržaj koji su oni proučavali.

• Ovo preusko gledište biće prošireno Tolmanovim uvođenjem organskih (ili organizmičkih) varijabli O u formulu koja sada postaje S-O-R: varijable koje su karakteristične za unutrašnja stanja organizma posreduju između stimulusa i reakcija.


Deo I Razvoj savremene kognitivne psihologije

• Istraživanja telekomunikacija: Potrebe razvoja vojne tehnike tokom II Svetskog rata uslovila su, u svojoj prirodi ergonomska, istraživanja o tome kako najbolje prilagoditi određenu tehniku (npr. tek otkriveni radar) čoveku-operateru, i kako tu tehniku dizajnirati tako da čovek može optimalno njom da upravlja.

• Optimalno, to znači: uz maksimalno dobru alokaciju kognitivnih resursa, poput pažnje, u odnosu na ograničenja u obradi informacija koja nosi čovekov kognitivni sistem.

• Ovakva razmišljanja motivisala su posmatranje perceptivnog i kognitivnog sistema kao prirodnih sistema za prijem, prenos i obradu informacija, koja podležu određenim ograničenjima, karakterističnim i za druge prirodne sisteme, i za veštačke telekomunikacione sisteme koje stvara čovek da bi zadovoljio svoje potrebe.



• Kibernetika: Osnivač kibernetike, američki matematičar Norbert Viner, shvatao je kibernetiku kao nauku o upravljanju i signalizaciji u živim i neživim sistemima. Ovako shvaćena, kibernetika je brzo prerasla u opštu teoriju sistema, odn. pokušaj da se matematički opiše struktura prenosa i obrade informacija u ma kom sistemu.

• Reč “kibernetika” ima grčki koren, kybernotos, i znači: kormilar, kočijaš, onaj koji upravlja. Razvoj kibernetike je, baš kao i razvoj telekomunikacija, neposredno vezan za vojne potrebe u kontekstu II Svetskog rata.

• Pojam povratne sprege (engl. feedback). • Najveći doprinos kibernetike razvoju kognitivne

psihologije jeste razvoj jasnog teorijskog okvira. Zahvaljujući Vinerovom shvatanju da kibernetika treba da se odnosi i na žive i na nežive sisteme, njen teorijski aparat omogućava posmatranje kognitivne psihologije kao nauke u kontinuitetu sa drugim naukama o živim (biologija) i neživim (fizika) sistemima.



• Teorija informacije: Teorija informacije (engl. Information Theory) nastala je 40-ih godina XX veka u radu američkog matematičara Kloda Šenona. Teorija informacija je pružila jasan i jednostavan matematički, teorijski okvir koji je omogućio kvantifikaciju, odn. merenje informacija nezavisno u odnosu na to šta neka informacija znači, dakle potpuno apstrahujući od njenog značenja.

• Ključna intuicija: „iznenađenje“ koje događaj nosi. Što je neki događaj verovatniji, manje smo iznenađeni njegovim nastupanjem – on ne nosi veliku količinu informacija. Retki, malo verovatni događaji nose veliku količinu informacija.



Pomozite mi da nađem moj

naučni rad!

GL

DL

GD

DD

Svaka binarna odluka koji moramo da donesemo u izboru simbola kojima informišemo nekoga = 1 bit informacije. Neka simbol i ima verovatnoću pi u nekom sistemu simbola koji koristimo. Onda on nosi ovoliku količinu informacije:

hi = -log2pi



• Lingvistika: rad američkog lingviste Noama Čomskog doveo je do revolucionarne promene u načinu na koji lingvistika opisuje strukture prirodnih jezika.

• Skiner je u “Verbalnom ponašanju” pokušao da objasni jezik bihejviorističkim principima

• Noam Čomski je, nasuprot ovakvom shvatanju, predočio da je jezik produktivan: ljudi su u stanju da razumeju rečenice koje nikada u životu nisu čuli, a poznavanje sintaksičkih pravila im omogućava teorijski beskonačnu produkciju različitih rečenica.

• Beskonačne varijacije jezičkih struktura nije moguće objasniti ukoliko je jezička produkcija zasnovana ne prethodnom iskustvu, odn. ukoliko je ona proizvod prethodno ustanovljenih S-R veza; jezik pokazuje daleko višu varijabilnost od struktura koje je moguće formulisati kroz S-R veze!



• Noam Čomski: da je proces usvajanja jezika proces učenja, onda bismo empirijski ustanovljavali da neka deca nauče jezi sa šest meseci, neka sa sedam godina, a neka sa pet; međutim, empirijske pravilnosti u usvajanju jezika ukazuju na dinamiku koja pokazuje daleko manje intersubjektivnog varijabiliteta nego u slučaju koji bi predviđala teorija učenja.

• Jezički i kognitivni razvoj su blisko povezani, a kapacitet za usvajanje jezika – čoveku urođen, tvrdio je Čomski.

• Nativizam u savremenoj formi. • Kognitivna psihologija je, bazirajući se na ideji o

formalizaciji prirodnog jezika Čomskog, koji gramatiku opisuje kao niz pravila različite složenosti čija sukcesivna primena generiše sve zamislive rečenice nekog jezika, počela da razvija sisteme pravila koje bi kognitivni sistem u svom funkcionisanju primenjivao u rešavanju najrazličitijih problema.



Istraživanja veštačke inteligencije • O ovome smo već diskutovali na prvom predavanju • Računarske simulacije kognitivnih procesa, dva

suštinska cilja: 1. Konstruisati veštačku inteligenciju 2. Razumeti kroz simulaciju kognitivne procese

čoveka



Uticaj bihejviorizma i neobihejviorizma • Ne zaboravite – sva naša empirijska

metodologija je bihejvioristička. • Promenila se teorijska paradigma, ne

obaveza prema racionalnoj eksperimentalnoj metodologiji!

B. F. Skinner

Education

KogPsi2012, Fmk, Singidunum. 2. Istorijski razvoj kognitivne psihologije