PREDAVANJE VIII ANALOGNE PREDSTAVE I EPIZODIČKA MEMORIJA

KOGNITIVNA PSIHOLOGIJA Jesenji semestar 2012. Predavač: Goran S. Milovanović

Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 2

U kom formatu su uskladištene informacije u našem dugotrajnom pamćenju?

Auditivni kod (naša omiljena pesma, zvuk talasa koji se razbijaju o obalu...) Verbalni kod (rečenica koju je izgovorila draga osoba pred put...) Fonološki kod (prozodija odn. melodija rečenice koju je neko izgovorio...) Grafemski kod (zamišljamo rečenicu odštampanu na papiru...) Vizuelni kod (koja je vaša omiljena životinja..?) Simbolički kod: apstraktne osobine, kako mogu da se kombinuju, kako se ponašaju u različitim kontekstima... „JEZIK UMA“.

Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 3

U kom formatu su uskladištene informacije u našem dugotrajnom pamćenju?

Panthera tigris

Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 4

U kom formatu su uskladištene informacije u našem dugotrajnom pamćenju?

Tiger, tiger, burning bright In the forests of the night,

What immortal hand or eye Dare frame thy fearful symmetry?

Panthera tigris? „Tiger“, William Blake, 1757-1827.

Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 5

U kom formatu su uskladištene informacije u našem dugotrajnom pamćenju?

Da li je Panthera tigris opasan? Jeste, vidi kakve zube ima, i koliki je, i kako reži, i mislim da je gladan, i...

agens

akcija

recipijent

... terminalno stanje

... povreda

... strah

... stres

Opasan!

ANALOGNA REPREZENTACIJA: sadrži karakteristike onoga što predstavlja!

SIMBOLIČKA REPREZENTACIJA: Ne sadrži nužno karakteristike onoga što predstavlja!

Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 6

Analogne reprezentacije su naš posao ovaj put...

Oblast mentalne vizualizacije (mental imaging): Transformacije i manipulacije vizuelnim predstavama našeg pamćenja. Ali prvo moramo nešto da naučimo o pamćenju vizuelnog materijala uopšte.

Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 7

Deo I

Vizuelne predstave i mentalna vizuelizacija

Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 8

Skladištenje i pobuđivanje vizuelnih predstava

Osnovno pitanje: da li postoji razlika u pamćenju vizuelnog i verbalnog materijala? Koje su karakteristike pamćenja vizuelnog materijala? Drugo pitanje: da li je materijal u dugotrajnoj memoriji kodiran jedinstveno (samo u simboličkom kodu) ili postoji dvostruko kodiranje (u analognom i simboličkom kodu)? Da li su simboličke i analogne predstave varijante jednog istog, globalnog koda? Specifičnosti u skladištenju i pobuđivanju vizuelnih predstava PAMTE SE FANTASTIČNO!

Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 9

Skladištenje i pobuđivanje vizuelnih predstava

Osnovno pitanje: da li postoji razlika u pamćenju vizuelnog i verbalnog materijala? Koje su karakteristike pamćenja vizuelnog materijala? Specifičnosti u skladištenju i pobuđivanju vizuelnih predstava: PAMTE SE FANTASTIČNO! 1. Eksperiment Nikersona: prikazuje 600 slika, zatim u test fazi prikazuje te slike uparene

sa „novim“ slikama. Rezultat: nivo tačne rekognicije je 93% odmah posle prikazivanja slika, a pada na tek 63% posle godinu dana (!).

2. Eksperiment Šeparda: prikazuje 600 slika, u test fazi neke od njih prikazuje sa „novim“ slikama, rezultat: nivo tačne reprodukcije je 97%.

3. Eksperiment Stendinga, Konecia i Hejbera: 2560 slika u trajanju od po deset sekundi po slici; nivo tačne reprodukcije koji beleže iznosi 90%!

Rekognicija „bolje radi“ od reprodukcije: Rok i Engelstin prikazuju seriju besmislenih oblika, a traže reprodukciju posle raznih vremenskih intervala (do mesec dana); nalaz je da broj reprodukovanih oblika naglo opada, ali i posle mesec dana ostaje visok (ipak ne tako visok kao u zadacima prepoznavanja; prepoznavanje je lakše!).

Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 10

Skladištenje i pobuđivanje vizuelnih predstava

Osnovno pitanje: da li postoji razlika u pamćenju vizuelnog i verbalnog materijala? Koje su karakteristike pamćenja vizuelnog materijala? Ipak, ne pamte se svi vizuelni materijali podjednako dobro! Eksperiment Goldstina i Čensa:

71%

48%

33%

Efekat smisaonosti materijala

Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 11

Skladištenje i pobuđivanje vizuelnih predstava

Osnovno pitanje: da li postoji razlika u pamćenju vizuelnog i verbalnog materijala? Koje su karakteristike pamćenja vizuelnog materijala? Ipak, efekat smisaonosti materijala ne može da objasni sve razlike u reprodukciji vizuelnog materijala... Eksperiment Nelsona, Meclerove i Rida:

Stimulusi A:

rečenica koje opisuje vizuelnu scenu

Stimulusi B:

fotografija vizuelne scene

Stimulusi C:

crtež vizuelne scene

Stimulusi D:

„sveden“ crtež vizuelne scene

Nema nikakve razlike u procentu tačne reprodukcije za tri tipa vizuelnih stimulusa.

Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 12

Teorija dvostrukog i jedinstvenog koda

Alan Paivio: pokazuje da se u zadacima slobodne reprodukcije bolje reprodukuju reči koje označavaju konkretne pojmove nego reči koje označavaju apstraktne pojmove.

Objašnjenje: reči koje označavaju konkretne pojmove mogu da se vizualizuju; one su kodirane dvostruko: (a) Verbalni kod (b) Vizuelni kod

Teorija dvostrukog koda

Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 13

Teorija dvostrukog i jedinstvenog koda

Zenon Pilišin: ukoliko su mentalne predstave potpune replike objekata koje opažamo, onda količina informacija koju one nosi prevazilazi memorijske kapacitete.

Mi pamtimo samo određene karakteristike objekata vizuelne percepcije, i te odlike su osmišljene. (a) Ako su ključne karakteristike koje pamtimo osmišljene, za reprezentaciju je dovoljan

propozicioni (simbolički kod). (b) Dakle, nisu potrebna dva sistema kodiranja, već je sve moguće ostvariti jednim jedinstvenim

sistemom.

Teorija jedinstvenog koda: u prilog ovoj teoriji govore sva eksperimentalna istraživanja koja pokazuju da se u dugotrajnoj memoriji skladišti smisao slike a ne slika kakvu su registrovala čula. Ovakvim nalazima se relativizuje razlika između vizuelnog i simboličkog koda. Goldstin i Čens: ljudska lica, mrlje od mastila i pahuljice!

Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 14

Teorija dvostrukog i jedinstvenog koda

Zenon Pilišin: Mi pamtimo samo određene karakteristike objekata vizuelne percepcije, i te odlike su osmišljene. Više eksperimentalnih nalaza koji pokazuju da se besmislene slike bolje pamte kada se eksperimentalnim manipulacijama indukuje smisao tih slika. Bauer, Karlin i Djuik, 1975:

besmisleno „oči mačke u mraku“

Transformacija koja narušava

smisao

Transformacija koja ne narušava

smisao

Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 15

Mentalna vizualizacija

Kao što svi znamo, mi na mentalnom planu možemo da vizuelne predstave transformišemo i da njima manipulišemo na različite načine. Da li su te transformacije i manipulacije iste kao one koje možemo da izvedemo u realnosti?

Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 16

Mentalna vizualizacija

Da li se mentalne predstave skaliraju „prirodno“? Da li su veličine objekata na mentalnim slikama proporcionalne realnim veličinama?

Eksperiment Stivena Koslina

1700

1900

2100

2300

2500

2700

2900

zec-slon zec-muva

Realni odnosi

"Da"

"Ne"

1700

1900

2100

2300

2500

2700

2900

zec-slon zec-muva

Invertovani odnosi

"Da"

"Ne"

Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 17

Mentalna vizualizacija

Efekat simboličke distance (ilustracija; u exp. se koristi izmišljena mapa!)

Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 18

Mentalna vizualizacija

Eksperiment Šeparda i Meclerove (mentalna rotacija)

(prema Shepard, 1994)

Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 19

Mentalna vizualizacija

Eksperiment Hegartija

eksperiment verifikacije odnosa slike i rečenice

Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 20

Deo II

Epizodička memorija

Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 21

Epizodička i semantička memorija: da li su funkcionalno i strukturalno odvojive?

Eksperiment Hanigana i saradnika

Besmislene rečenice +

beli šum

Besmislene rečenice +

beli šum

Besmislene rečenice +

beli šum

I grupa II grupa III grupa

Besmislene rečenice bez

belog šuma

Kontekst koji omogućava da se besmislene rečenice osmisle

Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 22a

Autobiografska sećanja

Istraživanja Lintonove, Vagenara i Barklija

Dva procesa koji utiču na prisećanje autobiografskih memorija: 1. Potpuno („pravo“) zaboravljanje događaja 2. „Stapanje“ nekih događaja u jedinstvene događaje (sve po istoj šemi).

• Lintonova: 6 godina zapisuje na karticama događaje iz svog života + njihove datume

• Autobiografska sećanja nestaju sporo i konstantnim tepom • Funkcija zaboravljanja je linearna • Relativno nizak procenat zaboravljenog

• Vagenar: beleži preko 2000 događaja iz svog života u periodu od 6 godina

• Beleži i emotivni ton (neutralan, pozitivan, negativan) • Bolje se pamte prijatni od neprijatnih događaja, ali važi samo za događaje koji

nisu stariji od godinu i po dana • Vremenski interval nije značajan faktor zaboravljanja (poput Lintonove:

visok procenat zapamćenog)

Metodološki poprilično problematične studije...

Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 22b

Autobiografska sećanja

Istraživanja Lintonove, Vagenara i Barklija

• Barkli : od trojice studenata zahteva da 4 meseca svakodnevno beleže događaje iz svojih života...

• Posle dve o po godine, daje im listu opisa doživljaja i zahteva da izdvoje one za koje veruju da su njihovi; nekim doživljajima je namerno donekle izmenjen sadržaj;

• Tačnost prepoznavanja originalnih doživljaja je oko 85% (!) • Ipak, u 50% slučajeva se i doživljaj sa izmenjenim sadržajem prepoznaje

kao svoj • Vremenom je došlo do uklapanja nekih događaja u opštu šemu;

događaj koji je parafraziran sa određenim izmenama prepoznat je kao događaj koji se zaista odigrao.

Metodološki poprilično problematične studije...

Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 23

Fleš-sećanja

Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 24

Fleš-sećanja

Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 25

Fleš-sećanja

Najser i Harš, neposredno posle tragedije „Čelendžera“: zadaju anektu sa 220 stavki, postavljajući pitanja o samom događaju, mestu gde su ispitanici bili kada se tragedija dogodila i sl. Posle 32 meseca uspeli su da ponovo kontaktiraju oko polovine ispitanika i ponovo im zadali istu anketu. Na oko 150 pitanja od 220 zadatih ispitanici su davali različite odgovore u odnosu na prvo anketiranje; čak 25% ispitanika dalo je potpuno različite odgovore od prvobitnih.

Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 26

Fleš-sećanja

Vinograd i Kilindžer: sećanje na događaje iz 60-ih godina XX veka...

1963. 1969.

Neočekivanost, nepredvidljivost i emotivni naboj ne moraju da budu faktori fleš sećanja...

Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 27

Svedočenje očevidaca i pouzdanost epizodičke memorije

Eksperiment Loftusove, Milera i Bernsa

I grupa: slajdovi prikazuju fotografije automobila koji stoji na raskrsnici na kojoj je znak zabrane, zatim skreće i udara pešaka.

II grupa: slajdovi prikazuju fotografije automobila koji stoji na raskrsnici na kojoj je znak upozorenja, zatim skreće i udara pešaka.

TEST FAZA: I grupa (vide znak zabrane na raskrsnici):

• Pitanje sa konzistentnom informacijom: „„Da li je neki automobil pretekao automobil koji je stajao na raskrsnici na kojoj je bio znak zabrane?“

• Pitanje sa inkonzistentnom informacijom: „Da li je neki drugi automobil pretekao automobil koji je stajao na raskrsnici na kojoj je bio znak upozorenja?“

• Pitanje u kome se ne pominje nikakav saobraćajni znak (neutralna informacija).

Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 28

Svedočenje očevidaca i pouzdanost epizodičke memorije

Eksperiment Loftusove, Milera i Bernsa

Konzistentna informacija u pitanju: 75% tačnih odgovora.

Inkonzistentna informacija u pitanju: 41% tačnih odgovora.