11

Operativni sistemiOperativni sistemi

Učenik: Stojiljković TamaraUčenik: Stojiljković Tamara Škola: Aleksinačka gimnazija Škola: Aleksinačka gimnazija Predmet: Informatika Predmet: Informatika Profesor: Nataša Stojković Profesor: Nataša Stojković

22

Operativni sistemOperativni sistem Operativni sistem je softver koji upravlja resursima Operativni sistem je softver koji upravlja resursima

raračunara.čunara.– ProcesoromProcesorom– MemorijomMemorijom– Fajl sistemomFajl sistemom– Ulaznim i izlaznimUlaznim i izlaznim ure uređajimađajima– Mrežnim resursimaMrežnim resursima

Poznatiji su Windows, Unix, Linux, Mac OS…Poznatiji su Windows, Unix, Linux, Mac OS…

33

Operativni sistemOperativni sistem Jezgro operativnog sistema se naziva kernel.Jezgro operativnog sistema se naziva kernel. KernelKernel kontroliše resurse (upravlja procesima, memorijom, kontroliše resurse (upravlja procesima, memorijom,

diskom i pruža pristup drugom hardveru) i pruža usluge diskom i pruža pristup drugom hardveru) i pruža usluge koje su vezane za njih drugim aplikacijama.koje su vezane za njih drugim aplikacijama.

Pored kernela postoji i drugi sistemski softver koji je deo Pored kernela postoji i drugi sistemski softver koji je deo operativnog sistema. Ovaj softver može upravljati fajlovima, operativnog sistema. Ovaj softver može upravljati fajlovima, pružati grafčki interfejs, služtiti za konfigurisanje sistema...pružati grafčki interfejs, služtiti za konfigurisanje sistema...

44

Upravljanje procesimaUpravljanje procesima

““Istovremeno” izvršavanje više Istovremeno” izvršavanje više procesa naziva se multi-tasking.procesa naziva se multi-tasking.

Operativni sistem dodeljuje različitim Operativni sistem dodeljuje različitim procesima po deo procesorskog procesima po deo procesorskog vremena za izvršenje njihovih vremena za izvršenje njihovih instrukcija. Ovo se naziva time instrukcija. Ovo se naziva time sharing i može biti realizovano na sharing i može biti realizovano na različite načine.različite načine.

55

Upravljanje memorijomUpravljanje memorijom

Operativni sistem dodeljuje memoriju Operativni sistem dodeljuje memoriju procesima i vrši preslikavanje iz virtualnih procesima i vrši preslikavanje iz virtualnih adresa u fizičke.adresa u fizičke.

Adresni prostori različitih procesa su Adresni prostori različitih procesa su razdvojeni.razdvojeni.

Virtualna memorija predstavlja korišćenje Virtualna memorija predstavlja korišćenje diska kao proširenja memorije. Značajno diska kao proširenja memorije. Značajno povećava količinu raspoložive memorije, povećava količinu raspoložive memorije, ali utiče na brzinu izvršavanja programa.ali utiče na brzinu izvršavanja programa.

66

Fajl sistemFajl sistem

Fajl sistem predstavlja način Fajl sistem predstavlja način organizovanja zapisivanja podataka organizovanja zapisivanja podataka na disku.na disku.

Osnovne jedinice su fajlovi koji su Osnovne jedinice su fajlovi koji su organizovani u direktorijume.organizovani u direktorijume.

Realizacija ove strukture varira od Realizacija ove strukture varira od sistema do sistema.sistema do sistema.

Poznatiji su FAT, NTFS, ext2, ext3, Poznatiji su FAT, NTFS, ext2, ext3, ReiserFS...ReiserFS...

77

MrežaMreža

Umreženi računari mogu da koriste Umreženi računari mogu da koriste neke resurse drugih računara kao neke resurse drugih računara kao svoje.svoje.

Tipičan primer je korišćenje Tipičan primer je korišćenje štampača, skenera, fajlova...štampača, skenera, fajlova...

Najpoznatiji protokol mrežne Najpoznatiji protokol mrežne komunikacije je TCP/IP.komunikacije je TCP/IP.

88

BezbednostBezbednost

Korisnici imaju različite nivoe Korisnici imaju različite nivoe privilegija.privilegija.

To utiče i na izvršavanje njihovih To utiče i na izvršavanje njihovih programa.programa.

Koristi se sistem autorizacije pomoću Koristi se sistem autorizacije pomoću korisničkih imena i lozinki.korisničkih imena i lozinki.

99

Korisnički interfejsKorisnički interfejs Korisnički interfejs operativnog sistema je program koji Korisnički interfejs operativnog sistema je program koji

ostvaruje vezu između korisnika i operativnog sistema. On ostvaruje vezu između korisnika i operativnog sistema. On je nadograđen na operativni sistem i je nadograđen na operativni sistem i ne predstavlja njegov ne predstavlja njegov osnovni deoosnovni deo..

Korisnički interfejs može biti Korisnički interfejs može biti – Linijski (teksutalni)Linijski (teksutalni)– Ekranski (tekstualni ili grafički)Ekranski (tekstualni ili grafički)

Windows Windows Majkrosoft Majkrosoft WindowsWindows porodica operativnih sistema nastaje kao porodica operativnih sistema nastaje kao

grafička nadogradnja povrh starog MS DOS operativnog sistema grafička nadogradnja povrh starog MS DOS operativnog sistema PI SI računara. Današnje verzije se baziraju na jednoj naprednijoj . Današnje verzije se baziraju na jednoj naprednijoj varijanti koja je nazvana varijanti koja je nazvana WindowsWindows NT i ne predstavlja više samo NT i ne predstavlja više samo grafičko okruženje već uistinu potpuni operativni sistem. grafičko okruženje već uistinu potpuni operativni sistem.

WindowsWindows radi na računarima zasnovanim na procesorima firme radi na računarima zasnovanim na procesorima firme Intel i njima sličnim. Oznaka za takve procesore je h86 Intel i njima sličnim. Oznaka za takve procesore je h86 kompatibilni, a najpoznatiji su firme AMD. Postoje ili su postojale kompatibilni, a najpoznatiji su firme AMD. Postoje ili su postojale varijante koje rade na procesorima DEC Alpha, MIPS i PowerPC. varijante koje rade na procesorima DEC Alpha, MIPS i PowerPC. Postoje takođe i varijacije za procesore sa 32 i sa 64 bita.Postoje takođe i varijacije za procesore sa 32 i sa 64 bita.

1010

Danas je Danas je WindowsWindows najpopularniji operativni sistem, najpopularniji operativni sistem, uživajući ogromnu nadmoć na svetskom tržištu stonih uživajući ogromnu nadmoć na svetskom tržištu stonih računara od preko 90%. Takođe je značajno rasprostranjen i računara od preko 90%. Takođe je značajno rasprostranjen i u segmentu malih i srednjih servera u primenama kao što u segmentu malih i srednjih servera u primenama kao što su mrežni serveri ili serveri baza podataka.su mrežni serveri ili serveri baza podataka.

Danas je Danas je WindowsWindows najpopularniji operativni sistem, najpopularniji operativni sistem, uživajući ogromnu nadmoć na svetskom tržištu stonih uživajući ogromnu nadmoć na svetskom tržištu stonih računara od preko 90%. Takođe je značajno rasprostranjen i računara od preko 90%. Takođe je značajno rasprostranjen i u segmentu malih i srednjih servera u primenama kao što u segmentu malih i srednjih servera u primenama kao što su mrežni serveri ili serveri baza podataka.su mrežni serveri ili serveri baza podataka.

1111

1212

LinuxLinux Linux je operativni sistem nastao Linux je operativni sistem nastao

početkom 90-ih sa željom da se stvori početkom 90-ih sa željom da se stvori jednostavan i lako dostupan operativni jednostavan i lako dostupan operativni sistem nalik Unix operativnim sistemima.sistem nalik Unix operativnim sistemima.

Ono što karakteriše Linux je njegov kernel, Ono što karakteriše Linux je njegov kernel, koji razvija njegov tvorac Linus Torvalds, koji razvija njegov tvorac Linus Torvalds, dok prateći softver može da se razlikuje od dok prateći softver može da se razlikuje od distribucije do distribucije.distribucije do distribucije.

NajpoNajpoznatije distribucije su Red Hat, znatije distribucije su Red Hat, Mandrake, SuSe, Slackware...Mandrake, SuSe, Slackware...

Izvorni kod Linux-a se dobija uz ove Izvorni kod Linux-a se dobija uz ove distribucije.distribucije.

1313

Linux i slobodni softverLinux i slobodni softver Linux predstavlja najbolji primer otvorenog (open source) i Linux predstavlja najbolji primer otvorenog (open source) i

slobodnog softveraslobodnog softvera (free software) (free software).. Postoji masovni pokret u svetskoj računarskoj zajednici koji Postoji masovni pokret u svetskoj računarskoj zajednici koji

se bori za slobodni softver.se bori za slobodni softver.

1414

FSFFSF Free Software Foundation (FSF) propagira Free Software Foundation (FSF) propagira

4 korisničke slobode:4 korisničke slobode:– Sloboda pokretanja softvera u bilo koje svrheSloboda pokretanja softvera u bilo koje svrhe– Sloboda proučavanja funkcionisanja softvera i Sloboda proučavanja funkcionisanja softvera i

njegovog prilagođavanja sopstvenim njegovog prilagođavanja sopstvenim potrebama. Preduslov je dostupnost izvornog potrebama. Preduslov je dostupnost izvornog koda.koda.

– Sloboda distribuiranja kopija.Sloboda distribuiranja kopija.– Sloboda unapređivanja softvera i objavljivanja Sloboda unapređivanja softvera i objavljivanja

ovih unapređenja.ovih unapređenja. Softver se smatra slobodnim ako Softver se smatra slobodnim ako

zadovoljava sve pomenute uslove.zadovoljava sve pomenute uslove.

1515

Copyleft i GPLCopyleft i GPL

Copyleft predstavlja vid zaštite autorskih Copyleft predstavlja vid zaštite autorskih prava (copyright) koja garantuje sve prava (copyright) koja garantuje sve pomenute slobode korisnicima softvera pomenute slobode korisnicima softvera pod uslovom da kopirani ili izvedeni pod uslovom da kopirani ili izvedeni softver bude distribuiran pod softver bude distribuiran pod nepromenjenim uslovima.nepromenjenim uslovima.

General Public Licence je licenca pod General Public Licence je licenca pod kojom se registruje i distribuira slobodni kojom se registruje i distribuira slobodni softver i čiji je cilj očuvanje slobode softver i čiji je cilj očuvanje slobode softvera za razliku od licenci kao što je softvera za razliku od licenci kao što je EULA.EULA.

1616

GNUGNU GNU’s Not Unix (GNU) projekat pokrenut 1984, GNU’s Not Unix (GNU) projekat pokrenut 1984,

predstavlja najznačajniji projekat vezan za predstavlja najznačajniji projekat vezan za slobodni softver.slobodni softver.

Pokrenut je od strane FSF.Pokrenut je od strane FSF. Cilj mu je razvoj slobodnog softvera koji može da Cilj mu je razvoj slobodnog softvera koji može da

parira zaštićenom softveru bilo koje namene.parira zaštićenom softveru bilo koje namene. Uglavnom se oslanja na operativne sisteme slične Uglavnom se oslanja na operativne sisteme slične

Unix-u, a pre svega na Linux.Unix-u, a pre svega na Linux. GNU alati predstavljaju osnovni deo Linux GNU alati predstavljaju osnovni deo Linux

distribucija i između ostalog sadrže veliku količinu distribucija i između ostalog sadrže veliku količinu kvalitetnog programerskog softvera.kvalitetnog programerskog softvera.

1717

X Window sistemX Window sistem X Window sistem predstavlja grafički X Window sistem predstavlja grafički

korisnički interfejs za operativne sisteme korisnički interfejs za operativne sisteme slične Unix-u.slične Unix-u.

Organizacija koja stoji iza ovog projekta je Organizacija koja stoji iza ovog projekta je X.Org Foundation.X.Org Foundation.

Potpuno je nezavisan od operativnog Potpuno je nezavisan od operativnog sistema, za razlku od npr. Windowssistema, za razlku od npr. Windows-ovog -ovog grafigrafičkog okruženja.čkog okruženja.

Dve glavne komponenete sistema su Dve glavne komponenete sistema su – ServerServer– Window managerWindow manager

1818

X Window sistemX Window sistem

X Window Server pruža funkcije niskog X Window Server pruža funkcije niskog nivoa za interakciju sa grafičkim nivoa za interakciju sa grafičkim hardverom, pa je stoga zavisan od sistema hardverom, pa je stoga zavisan od sistema na kome treba da se izvršava.na kome treba da se izvršava.

X Window manager se naslanja na server i X Window manager se naslanja na server i pruža grafički interfejs. Pošto se oslanja na pruža grafički interfejs. Pošto se oslanja na server, nema direktne zavisnosti od server, nema direktne zavisnosti od sistema na kome se izvršava, pa se sistema na kome se izvršava, pa se grafički interfejs može jednostavno grafički interfejs može jednostavno menjati promenom window manager-a koji menjati promenom window manager-a koji se koristi.se koristi.