Vozd Karadjordje

Sadrzaj

1.Poreklo

2. Austro-turski rat i povratak u Srbiju

3. Prvi srpski ustanak

4. Slom ustanka

5. Karadjordjeva zvezda

Poreklo• Njegovi preci potiču iz Vasojevića. Po Radošu Ljušiću u jednoj od

poznatijih seoba srpskog naroda, pod patrijarhom Šakabentom 1737-39, doselili su se Karađorđevi preci, najverovatnije, sa hercegovačko-crnogorskih brda uŠumadiju. Ova seoba, kao što je i dotad bivalo, usledila je kao posledica austrijsko-turskog rata 1737-1739, u kojem su učestvovali Srbi. Prezime mu je po ocu Petru.

• Karađorđe potiče iz siromašne porodice. Majka mu je bila Marica Živković iz Masloševau Šumadiji. Njegov otac je zbog siromaštva (bio je toliko siromašan da nije mogao da plaća porez pa bi ostali stanovnici sela u kojem je živeo morali da preuzmu ovu obavezu umesto njega ) često menjao spahije i mesto boravka, budući da Turci raju nisu preterano vezivali za baštinu. Kako je Đorđe stasavao i služio kod imućnijih Srba iTuraka, tako se i njihova materijalna situacija popravljala.

Austro-turski rat i povratak u Srbiju

• Pred kraj austrijsko-turskog rata, 1787. godine, kod nas poznatijeg kao Kočina krajina, Karađorđe počinje da ratuje na strani Austrije protiv Turaka. Kao podoficir ratovao je ne oklevajući da se ogleda sa neprijateljem i ubija ugledne turske junake. Sredinom 1791. zaključuje se mir, Karađorđe dobija unapređenje i medalju za hrabrost i odmeće se u hajduke, gde predvodi veliku hajdučku družinu. Do opadanja hajdučije dolazi 1793/94. godine i Đorđe se povlači i živi mirno sa porodicom u Topoli.

Prvi srpski ustanak• Kraj 18-og i početak 19-tog veka donosi povećanje zuluma koji su

Turci činili nad srpskim narodom. Ogromni nameti, samovolja i terorisanje naroda od strane Turaka i janjičara, gušenje svakog otpora dovode do udruživanja srpskih velikaša i dogovorima oko pobune.

• Povod za Prvi srpski ustanak bio je krvavi događaj, poznat kao seča knezova. O tome je pevao Filip Višnjić u čuvenoj pesmi Početak bune protiv dahija. Posecanjem viđenijih srpskih glava, Turci su hteli da zaplaše srpski narod i onemoguće ustanak za koji su znali da se sprema.

• Na narodnom zboru u Orašcu Karađorđe je izabran za vođu ustanka i tako je stao na čelo izmučenog srpskog naroda u borbi protiv Turaka. Ne može se tačno reći kada je održan zbor u Orašcu, ali se uzima najčešće pominjani datum, a to je Sretenje Gospodnje, 15. februar 1804. godine (2. februar po starom kalendaru). Karađorđe je lično obilazio narod i dogovarao sa ostalim vođama tok borbe i pripreme za ustanak. Kao strog i dosledan, uživao je autoritet u narodu i među drugim vođama. Ostalo je zapisano da su ga se plašili zbog preke naravi i zbog spremnosti da bez kompromisa dođe do cilja. Iza njega su ostale mnoge pobede često nad brojnijom i opremljenijom turskom vojskom: Ivankovac, Mišar, Novi Pazar,Varvarin...

Slom ustanka• Nakon mira u Bukureštu dolazi

do nesloge među ljudstvom što se odrazilo i na delovanje i akcije naroda. Karađorđe uviđa da je dalja borba uzaludna i odlučuje da 1813. godine pobegne u Austriju, ali se 1810. pridružio grčkom pokretu u želji da nastavi borbu za proterivanje Turaka. Sledeće godine je došao tajno u Srbiju kako bi se sa Milošem Obrenovićem dogovorio o zajedničkoj akciji, ali je po Miloševoj naredbi ubijen u noći između 13. i 14. jula 1817. godine u selu Radovanju kod Velike Plane.

Karadjordjeva zvezda• Орден Карађорђеве звезде Краљевине Србије и Краљевине

Југославије је орден којим су одликована лица за заслуге према краљу и отаџбини, у миру и рату. Установљен је 1. јануара 1904. године као успомена на стогодишњицуПрвог српског устанка под Карађорђевим вођством. Орден је са мачевима или без мачева.

• Војнички орден Карађорђеве звезде установљен је уредбом 28. маја 1915. године. Добијали су га само војници и борци подофицири. Војничком варијантом Карађорђеве звезде с мачевима одликовано је 3417 лица.[1] Овај вид одликовања уживао је нарочита права у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији;али се није додељивао након 1945. године, док се у иностраним односима рачунао се као 36. одликовање СФРЈ по редоследу важности .

Aleksinacka gimnazija

Jovan Djordjevic I/3