Aleksinačka gimnazija

Predmet: Biologija

Učenik: Dimitrijević Anđela

Profesor: Dimitrijević Radica

Mali mozak&

Kimčena moždina

Nervni sistem se deli na :

Centralni nervni sistem

Periferni nervni sistem

Mozak

Kičmena mozdina

Građa mozga

• Mali mozak

• Srednji mozak

• Prednji ( veliki ) mozak

• Medju mozak

• Produžena mozdina

• Varolijev most

Funkcija malog mozga

Mali mozak se nalazi na krovu IV moždane komore. Najrazvijeniji je kod električnih riba, ptica letačica i sisara trkača, iz čega možemo zaključiti da je osnovna uloga ove moždane strukture motorna.

* Kod sisara i čoveka mali mozak se sastoji od dvehemisfere izmedju kojih je smešten izduženi deo – centralni crv.

Siva i bela masa su obrnuto rasporedjene u odnosu na niže delove CNS-a.

Siva masa je spolja i čini koru, kora je veoma izbrazdana u vidu listića i čine je tela nervnih ćelija.

Bela masa je ispod sive i u njoj se nalaze jedra sive mase, vrlo važna za funkcionisanje malog mozga. Nju čine nervna vlakna ćelija sive mase koji napuštaju mali mozak, ali i nervna vlakna koja ulaze u njega iz drugih delova mozga.

Anatomija malog mozga

U zavisnosti od evolutivne starosti, ali i funkcije koju vrši, mali mozak je izdeljena na najstariji, stari i najmladji deo.•Najstariji deo (Archicerebellum) - javlja se kod riba i zadržao se kod sisara. Reguliše održavanje ravnoteže tela.

• Stari deo (Paleocerebellum) - javio se prvi put kod reptila i njegova uloga je regulacija tonusa mišica, automatskih pokreta i održavanje stava tela sisara.

• Najmladji deo (Neocerebellum) - zauzima najveci deo malog mozga, kontroliše i koordiniše pokrete tela i ekstremiteta, narocito brzih pokreta.

• Uloga malog mozga je da koordiniše, usklađuje i ispravlja volje pokrete mišića-program koji je zadao prednji mozak.

• Kora prednjeg mozga izdaje, preko piramidalnih puteva, naredbu mišićima da se neki pokret izvrši i taj isti program šalje do zubastog jedra malog mozga. Pored toga mali mozak prima i podatke sa periferije, o položaju tela, ekstremiteta, zglobova, istegnutosti mišica. Te primljene podatke sa periferije, mali mozak usklađuje sa programom koji je zadao prednji mozak, sređuje ih, obrađuje i šalje nazad na periferiju, pa ako se naši ekstremiteti ne pokrenu onako kako je isplanirano, mali mozak ispravlja grešku.

Posledice oštećenja malog mozga

• Gubitak ravnoteže

• Nepravilan hod

• Neprecizni i nekoordinisani pokreti

• Javljaju se greske u brzini, snazi i pravcu kretanja

• Kicmena mozdina(Medulla spinalis), je deo centralnog nervnog sistema smesten u kicmenom kanalu, dakle, van lobanje.To je nervna struktura spolja belicaste boje, valjkastog oblika i cine je vratni, grudni, slabinski i krstacni deo.

* Kod čoveka je s kičmenom moždinom povezano 30 pari tzv.leđnih ili spinalnih zivaca pomoću dorzalnih i ventralnih korenova spinalnih živaca.Spinalni živci su mešoviti, sto znači da sadrže i senzitivne i motorna nervna vlakna. Senzitivnim delom spinalnih zivaca,odnosno senzitivnim nervnim vlaknima prenose se preko zadnjih korenova u kičmenu moždinu informacije,odnosno nervni impulsi koji potiču iz kožnih i mišicnih receptora.Neuronska tela aksona u sastavu senzitivne komponente spinalnih živaca smeštena su u spinalnim ganglijama na zadnjim korenovima.

-Motorna nervna vlakna u sastavu motorne komponente spinalnih živaca napuštaju kičmenu moždinu kroz prednje korenove i njima se prenose komandni nervni impulsi na poprečno-prugaste i glatke misice.-Nervna vlakna kojima se prenose nervni impulsi na mišiće unutrašnjih organa pripadaju vegetativnom nervnom sistemu.Kao i ostale delove centralnog nervnog sistema i kičmenu moždinu čine siva i bela masa.

-Siva masa kičmene mozdine sadrži neuronska tela,i to asocijativnih neurona u zadnjim i motoneurona u prednjim stubovima.-Belu masu(koja okružuje sivu) čine aksoni,odnosno nervna vlakna pomoću kojih se prenose nervni impulsi iz jednog u druge delove kičmene mozdine, a i u razlićite delove.

- Kičmena mozdina je centar mnogih refleksnih reakcija organizma.Naime,deo informacija koji stize u kičmenu moždinu iz senzornih receptora zadrzava se ovde,tj.prenosi se putem senzitivnih neurona prvo na asocijativne,a zatim na motoneurone ili direktno na motoneure.Tako dolazi do aktivacije efektora i izvrsavanja refleksne reakcije.

- Miotatički refleks, tj.refleks služi da bi se izvršila kontrakcija mišića ekstenzora od kojih zavisi odupiranje tela,odnosno održavanje uspravnog položaja, nasuprot sili gravitacije.U te mišiće kod čoveka spadaju ekstenzori zadnjih ekstremiteta i leđni mišići. Refleksnim putem, na osnovu informacija iz mišićnih receptora, koji reaguju na istezanje, pomenuti ekstenzori se stalno kontrahuju, što omogućava održavanje uspravnog stava.

Literatura*Udžbenik iz biologije za 4. razred gimnazije prirodno-matematičkog smera

* www.znanje.org