METODIKA MUZIČKOG VASPITANJA

PSIHOFIZIČKE OSOBINE DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA

Proces individualnog razvoja odvija se po određenim periodima koji su u međusobnoj vezi.

Dete se rađa bespomoćno i zahteva mnogo pažnje. Odmah po rođenju, čulo ukusa i sva ostala čula se razvijaju. U trećem mesecu dete počinje da razlikuje predmete, radosno reaguje na roditelje, smeje se, maše rukama i nogama. Sva aktivnost deteta ispoljava se kroz igru.

U šestom mesecu pojavljuje se govor – prve reči koje dete najčešće sluša i koje su najlakše za izgovor.

Kada napuni godinu dana dete počinje da hoda. Prvi dečji pokreti su u vidu puzanja, na razne načine.

U drugoj godini dete interesuju složenije igre koje zahtevaju i umnu razvijenost (igre kockama). Tako stiče iskustva, razvija maštu, govor i mišljenje.

Planiran režim života, higijenskih navika – spavanja, ishrane, čistog vazduha i igre, od presudnog je značaja za pravilan razvoj deteta.

U predškolsko doba, od navršene treće do sedme godine dete se snažno razvija.Uporedo sa razvijanjem visine i težine, razvija se i grudni koš pa se povećava sposobnost zaduboko disanje. Zbog nedovoljnog pročišćavanja udisanog vazduha, potrebno je da dete udiše što je svežiji vazduh, da što više boravi u prirodi. Formira se i muskulatura. Osećanja predškolskogdeteta su nestabilna i izazivaju promenljive reakcije. Deca brzo prelaze iz jednog raspoloženja udrugo i brzo se zamaraju. Dečja pažnja i aktivnost su zavise od raznih uticaja.

Posle pete godine, primećuju se veći porast i koncentracija pažnje. Na razvijanje namerne pažnje najviše utiče igra, zbog čega je potrebna raznovrsnost, upadljivost, emocionalna povezanosti kratkoća nastavnog rada.

Dete lako pamti ono što ga interesuje i privlači. Od kratkotrajnog pamćenja prelazi nanamerno pamćenje. Dete se u ovom uzrastu može koncentrisati na 10 minutarada, igre učenja,koje ga interesuju.

Čitav predškolski period obeležen je biranjem interesantnih igara, priča, muzike, gde se deca razvijaju umno i estetski.

U izvršavanju zadataka u igri, kod dece se razvija smisao za organizaciju, život u društvu, poštovanje prema drugima, pozitivan odnos prema stvarima i svakom korisnom radu.

MUZIČKI RAZVOJ DECE

Muzički razvoj dece u prve tri godine života

Prvi kontakt sa muzikom i muzički razvoj deteta počinju još u prenatalnom periodu, u utrobi majke, dete se nesvesno sreće sa muzikom. Učestvovanje buduće majke u muzičkom životu, ili pevanje, sviranje, pa i samo slušanje muzike od izuzetnog su značaja za budući razvoj deteta.

Ova faza u razvoju deteta naziva se PERIOD SLUŠANJA. Kod novorođenčeta mogu se primetiti prve reakcije na zvukove kontrakcijom mišića, treptanjem, pomeranjem glave i ruku.Dete postaje nemirno kad čuje glas majke. Na radost majke dete reaguje smeškom, pomera ruke inoge, osluškuje i oglašava se. Muzika na dete deluje umirujuće, majka mu peva pesme iuspavanke. Kasnije dete sluša muziku, radosno je.

PERIOD POKRETA se pojavljuje kad se kod deteta razvija motorika, pa ono uz muziku počinje i da se kreće: neka se deca njišu levo-desno, napred-nazad.

Prve igre uz pokrete i muzikuDa bi dete prihvatilo muziku, slušanje treba povezivati sa pokretima koje sa

decom izvode odrasli.Ove igre u raznim prilikama mogu izvoditi roditelji ili neka druga osoba, već od trećeg meseca života. Najčešće igre u prvoj godini života su:

-Igre prstićima – odrasla osoba drži dečju ruku i dodiruje prste deteta dok peva-Štipalice – odrasla osoba štipka redom rupice na gornjoj strani šake ili prstića

nanogama-Tapšalice – majka ili druga osoba pljeska rukama ritmički izgovarajući reči-Cupkalice – dete sedi u krilu odrasle osobe koja mu izgovara reči i cupka ga u

krilu-Lazaljke (puzaljke) – izvode se sa decom dok puze-Prohodalice (koračnice) – odrasla osoba drži dete za ruke, hoda s njim i

izgovara reči

Druga godina

U drugoj godini počinje hodanje i nastaje govor. Pokreti ruku i prstiju su razvijeniji, pa lakšerukuju igračkama.

Dete oponaša glasove koji su jednostavniji za izgovor.Dete uz muziku počinje da se okreće i pevuši. To je važna etapa u razvijanju pokreta uzmuziku. Razvijenija motorika i govor doprinose boljem kretanju uz ritam. Kod dece se budi interesza ples i ona plešu sa lutkom, odraslima ili sa drugom decom.

Treća godinaDete već u trećoj godini uživa u slušanju muzike. Sluša je tiho, nečujno, sedi

mirno 5 minuta iliduže. Iskusni vaspitači i roditelji upućuju decu u sadržaj kompozicije i detalje o pesmi: naziv pesme, tekst, lik koji se javlja u pesmi, instrumentu koji svira.

Ritmički pokreti javljaju se prvo posle višednevnog ponavljanja poznate pesme. Urazvijanju osećaja za ritam posebno su značajni ritmički tekstovi, koje deca doživljavaju kaomuziku. Zato treba često koristiti tapšalice, cupkalice, brojalice.Deca u trećoj godini počinju da pevaju, prvo je to mumlanje, zatim se čuju određeniglasovi.

Treba birati narodne i umetničke dečje pesme, kompozicije o godišnjim dobima, DedaMrazu, majci, prirodnim pojavama, životinjskom svetu, uspavanke, plesove itd.

Muzički razvoj deteta od treće do sedme godineU četvrtoj godini javlja se nova vrsta pesama – stvaralačke. Ove su pesme

veoma raznovrsne i u njima dete izmišlja melodiju na već poznati tekst ili dodaje tekst na poznatu melodiju.

Ovo je uzrast kada dete uživa da igra uz pesmu. Da bi se taj razvoj stimulisao neophodno je koristiti najrazličitije muzičke igre.

Tokom pete godine dete počinje da usvaja tekst pesmice i oseća povezanost melodije ireči, prepoznaje da li je pesma vesela, tužna, radosna, kakvi su instrumenti koji sviraju.

Od šeste godine dolazi do naglog razvoja melodijskih i ritmičkih vidova muzičkihsposobnosti. U mogućnosti je da opaža kraće muzičko delo. Glasovni aparat se još više razvija.Pokreti su slobodniji, raznovrsniji i koordinirani sa muzikom.

Značaj muzike u životu predškolske dece

Umetnost omogućava da se upoznamo sa bogatstvom i lepotom života. Ta lepota nalazi se usadržajima, oblicima, bojama, rečima, melodiji, ritmu. Deca rado slušaju i uče napamet stihove,razgledaju umetničke slike, zapažaju lepotu okoline, boje, sve što se kreće i sjaji. Muzika izaziva najveće interesovanje kod dece jer budi razne emocije.

Pevanje je najprimetniji oblik muzike u predškolskom uzrastu. Pesma razvija pažnju,maštu, radost, pokreće energičnost, disciplinovanost itd.

Smetnje u muzičkom razvojuOdmah u početku rada zapaža se da među decom postoje razlike u muzičkim

sposobnostima. One se ispoljavaju u razvoju sluha, osećaju za ritam, muzičkom pamćenju. Razlog često može bitinepravilno odabrana pesma koja ne motiviše dete.

Takvom detetu je potreban rad u grupi, kao i rad sa vaspitačem više nego inače.U radu sa decom vaspitač primeti ako neka deca imaju trom ili spor sluh.

To može biti usled:-Psihičkog razvoja deteta – uzrok nedovoljna koncentracija, nerazvijene

sposobnostizapažanja tona, mišljenja, sporo reagovanje.-Fizički razvoj deteta – nepokretnost organa za pevanje, mišića vrata, usta i

usnica

Prividna nemuzikalnost zapaža se kod neke dece tako što im glas luta i nemaju dobru intonaciju.Takvu decu vaspitač ne sme da izoluje već da strpljivo radi sa njima. Pored navedenih smetnjimože se pojaviti i teškoća u muzičkom pamćenju, koje se ispoljava u proizvoljnom izvođenjumelodije i ritma.

Deci sa poteškoćama u pevanju treba prilaziti sa pažnjom i pomoći im da steknusamopouzdanje, interesovanje i ljubav za pevanje.

NEGA I KULTURA DEČJEG GLASA

Dečji glas ima specifične osobine koje ga izdižu nad ostalim instrumentima. Organi koji proizvode glas su nežni i osetljivi. Osobine glasa zavise od strukture glasovnog aparata i grudnog koša,nasleđa, načina ishrane, običaja, vaspitanja i aktivnosti. Jedan od najvažnijih zadataka vaspitača jeda razvija i sačuva neoštećen nežni dečji glas.

ORGANI ZA PROIZVOĐENJE GLASA- Organi za pripremu tona- Organi za stvaranje tona-Organi za oblikovanje tona

ORGANI ZA PRIPREMU TONA

To su: pluća sa plućnom maramicom, dušnik i dušnice.

Pluća se sastoje od dva plućna krila i ona su glavni organ za disanje. U plućima se vrši oksidacija,razmena gasova između spoljašnje sredine i krvi. Pluća su odvojenaplućnom maramicom i tako je olakšan njihov rad u grudnoj duplji. Veza između pluća i grkljana čini cev dušnika, koja se račva u dve cevi dušnice.

ORGANI ZA STVARANJE TONA

Grkljan je smešten u vrhu dušnika. Unutrašnji mišići grkljana dele se na:-Respiratorne (zaduženi za disanje)-Fonatorne (zaduženi za proizvođenje glasova)

Glasne žice su dva horizontalno položena nabora. Smeštene su u grkljanskoj duplji.

Veličina grkljana i glasnih žica je individualna.

ORGAN I ZA OBLIKOVANJE TONA

To su:-ždrelo,-usna duplja i-nosna duplja.

DISANJE PRI PEVANJU

Pri disanju pluća se pune vazduhom, koji se u njima ne zadržava. Punjenje pluća odvija se pomoćumišića koji okružuju grudni koš. Sa strane, pluća su obavijena pokretnim rebrima koja uz pomoćmišića šire grudni koš.

Od trbušnih organa pluća su odvojena čvrstim mišićem koji se naziva dijafragma. Dijafragma ima oblik kupole. Radom mišića postaje pljosnatija i tako nastaje udisaj.

Postoje različite vrste disanja, a najčešće su:

1.Visoko disanje je takav način gde se podižu ramena i vazduhom se puni samo gornji deo pluća.

2. Rebarno disanje je takođe nepodesno, jer se i tada vazduhom puni samo gornji deo pluća, pošto se rebra šire u stranu.

3. Dijafragmalno disanje ima nedostatak jer se šire samo donji delovi grudnog koša.

4. Kosto-abdominalno disanje ima prednost u odnosu na pomenute načine jer je teret procesa raspoređen na ceo disajni aparat.

VEŽBE UDISANJA

Otvorenim ustima:- Dete leži na leđima i pokušava da naduva veliki balon.

Udisanje na nos:-Želimo da prepoznamo vrstu cveta, pa udišemo miris na nos-Deca leže na podu i „spavaju“, pri tome dišu duboko na nos zatvorenih usta.Zadržavanje daha:-Deca duboko udahnu, brojimo do 3 pa izdahnu-Prisluškivanje u mraku

VEŽBE IZDISANJA-Zujanje pčela-Hlađenje supe-Duvanje u cvet maslačka-Duvanje perja-Hukanje u zaleđen prozor -Zujanje komarca

Brzo izduvavanje vazduha:-Gašenje rođendanskih svećica-Duvanje prašine-Oponašanje rada locomotive

POSTAVKA GLASA – IMPOSTACIJA

Impostacija prestavlja način stvaranja tona, pomoću posebnog nameštanja grlene i usne šupljineradi što bolje rezonance. Impostacija se sastoji u usklađivanju svih funkcija glasa i tela pri pevanju.

Kod predškolaca muzički sluh i govor još su nerazvijeni pa to stvara teškoće pri pevanju.Čist i lep ton zavisi od koordinacije organa za disanje, glasnih žica i rezonatorskog prostora.

Vaspitač treba decu da uputi u neusiljeno pevanje, jer ona vole da viču, da održava naglasne žice, zbog čega glas postaje hrapav i grub.

U cilju zagrevanja mogu se koristiti onomatopejska oglašavanja životinja: av-av, mijau-mijau, mu-mu, ga-ga, gu-gu jer ih deca lako pamte i usvajaju.

INTONACIJA DEČJEG GLASAIntonacija je početni ton koji se daje pre pevanja. Intonaciju treba prilagoditi

glasovnim mogućnostima dece pojedinih uzrasnih grupa. Vaspitač treba da pronađe ton na kojem dete najlakše peva i taj ton smatra početnim u dečjoj pesmici.

REPRODUKTIVNE MOGUĆNOSTI DECE – OBIM GLASA

Obim glasa predstavlja tonski raspon od najnižeg do najvišeg tona u okviru kog možemo pevatilako i bez naprezanja.

Utvrđeno je da obim glasa u predškolskom periodu iznosi:-U mlađoj grupi od e1 do a1-U srednjoj grupi od d1 do h1-U starijoj grupi od c1 do c2

IZGOVOR REČI – DIKCIJAAko želimo da deca pravilno i jasno izgovaraju tekst, moramo voditi računa o

aktivnosti njihovih govornih organa: usana, jezika, zuba, usne duplje. Saradnja svih organa obezbeđuje jasan izgovor vokala (samoglasnika) i konsonanata (suglasnika).

Primer za izgovaranje samoglasnika kratko, a veća pažnja se posveti suglasniku:-Bubanj lupa: bum, bum, bum-Zvono zvoni: bim-bom, bim-bom-Malo zvonce zvoni: cin, cin, cin-Vrabac peva: dživ, dživ, dživ

Sa decom se vežba dug izgovor samoglasnika u sklopu sa suglasnicima:- Svira truba: tu, tu, tu, tu-Golub guče: gu, gu, gu, gu-Ptići pevaju: ćiju, ćiju, ćiju

PRINCIPI MUZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA

Didaktički principi su opšti zahtevi, kojih se pridržavaju i vaspitači i deca u realizaciji vaspitno-obrazovnog rada.

To su:1.Princip primerenosti dečjem uzrastu2.Princip postupnosti i sistematičnosti3.Princip očiglednosti4.Princip svesne aktivnosti5.Princip interesovanja i zanimljivosti6.Princip raznovrsnosti7.Princip doživljavanja8.Princip individualizacije9.Princip trajnosti

Princip primerenosti dečjem uzrastuU organizovanju aktivnosti neophodno je voditi računa o uzrasnim osobinama,

sposobnostima i potrebama dece, davanjem prilika koje deluju slobodno, samostalno i stvaralački, jer deca imaju prava, želje i mogućnosti.

Princip postupnosti i sistematičnostiU izboru programa vaspitač se pridržava određenih pravila: od lakšeg ka težem,

od poznatog kanepoznatom, bližeg ka daljem, od jednostavnog ka složenijem itd. Postupnost se odnosi na: biranjeigre po jednom tonu, zatim po intervalu sekunde, pa terce itd. Postupnost se primenjuje i urazvijanju osećaja za ritam.

Princip očiglednostiU muzičkom vaspitanju princip očiglednosti, princip primera, ima poseban značaj.

Muzičkeaktivnosti sa decom zasnivaju se na upoznavanju sadržaja preko više čula, od kojih su najvažnijisluh i vid. Princip očiglednosti ostvaruje se raznovrsnim sredstvima i postupcima: pevanjem,sviranjem, reprodukcijom muzike pomoću kasetofona, cd-a, prisustvovanjem koncertima, posmatranjem slika, fotografija itd.

Princip svesne aktivnostiMuzičke aktivnosti pružaju najviše mogućnosti da se i ta osobina svesnosti

počne negovati. Ako se radi o pevanju, vaspitač će podsticati izražajno pevanje, a ne samo mehaničko oponašanje.

Poznato je da su deca veoma uporna u želji da nešto nauče i to sa zadovoljstvom pokazujuodraslima. Sve su to razlozi koji nam daju za pravo da kod predškolske dece u granicama normalerazvijamo i negujemo svesnu aktivnost.

Princip interesovanja i zanimljivostiDa bi se dečja pažnja što duže održala, muzičke aktivnosti moraju da budu

zanimljive i tako utičuna dečje emocije, a samim tim i na njihovu svest.

Princip raznovrsnostiOvaj princip polazi od zadatka muzičkog vaspitanja, koji se u predškolskoj

ustanovi ostvaruju krozdoživljavanje muzike u svim njenim oblicima: pevanje, slušanje, sviranje i muzičke igre.

Princip doživljavanjaPraksa je pokazala da je u radu sa decom od posebnog značaja povezivanje

gradiva sadoživljajima. Doživljaji imaju snagu unutrašnje motivacije koja pojačava volju, intelekt,stvaralaštvo.

U okviru ovog principa valja razlikovati:- Spontane doživljaje (doživljaji koji se dešavaju van aktivnosti vaspitača)-Izazvane doživljaje (doživljaji koji su deo nastavnog rada u vrtiću)

Princip individualizacijeIzbor građe i metodski postupci treba da su prilagođeni uzrasnoj grupi i

psihičkom razvoju dece.Zbog toga je vaspitač dužan da obrati pažnju na osobine svakog deteta pojedinačno, jer su immuzičke sposobnosti još uvek nejednako razvijene. U svakoj grupi ima povučene i plašljive deceili su im glasovne mogućnosti ograničene.

Princip trajnostiU predškolskom uzrastu treba nastojati da se aktivnosti organizuju tako da

vremenom postanudečja trajna znanja, veštine i navike. Trajnost se postiže smišljenim vežbanjem, ponavljanjem i utvrđivanjem.

METODE MUZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA

Nastavna metoda je naučno provereni način postupaka vaspitača i dece u procesu rada. Sama rečmetodos znači put, način, sredstvo.

U muzičkom vaspitanju metoda je provereni sistem puteva i načina pomoću kojih se postiže svestan i aktivan odnos dece prema radu.

Izbor metoda uslovljavaju:-Sadržaj ili materija koja se obrađuje (pevanje, slušanje, sviranje)-Tip muzičke aktivnosti (obrada nove građe, ponavljanje, utvrđivanje)-Etapa muzičke aktivnosti (priprema za aktivnost, tok i završetak)-Uzrasna grupa dece (mlađa, srednja, starija)

Metode su:1.Metoda usmenog izlaganja2.Metoda razgovora3.Metoda demonstracije4.Metoda igre5.Metoda stvaralačkog rada

Metoda usmenog izlaganjaOva metoda se koristi u vidu pripovedanja i objašnjavanja.Pripovedanje vaspitač koristi prilikom upoznavanja dece sa novom pesmom,

muzikom zaslušanje ili muzičkom igrom. U toku pripovedanja vaspitač ima priliku da više puta kaže tekst itako pokrene dečje interesovanje.

Objašnjavanje se koristi prilikom upoznavanja dece sa rukovanjem i sviranjem na dečjiminstrumentima, pri izvođenju pokreta u muzičkoj igri itd.

Metoda razgovoraMetoda razgovora – pitanja i odgovora koristi se u cilju aktiviranja dečje pažnje i

radoznalosti, boljeg shvatanja muzike koju će deca slušati, a i posle slušanja za iznošenje utisaka.

Metoda demonstracijePokazivanje vaspitača u znatnoj meri pomaže u usvajanju veština i navika.

Demonstracijavaspitača je uvek povezana sa objašnjavanjem.

Metoda igreOvu metodu mnogi smatraju osnovnim postupkom rada u vaspitno-obrazovnom

radu sa decom predškolskog uzrasta. Igrama se podstiče sposobnost da deca pokretom izražavaju muziku, njenkarakter ili izražajne elemente, a muzika pomaže da pokreti postanu skladniji.

U predškolskom uzrastu ova metoda se primenjuje u igrama s pevanjem i igrama uzinstrumentalnu muziku. Dečji pokreti mogu da budu obogaćeni i zvučnim percepcijama, kao što su bubanj, doboš, činele, triangl, zvečke, štapići i dr.

Metoda stvaralačkog radaOva metoda se koristi u vidu muzičkih improvizacija, muzičkih dopunjalki,

likovnog izražavanja uvezi sa slušanom muzikom i u muzičkim kreativnim igrama – plesu. Kad odslušaju muziku ili čuju priču, deca se pozivaju na stvaralačko kretno ispoljavanje rečima: „Kojim pokretima biste pratilimuziku koju čujete?“, „Izrazi pokretom ono što ti muzika kaže“.

Stvaralačke aktivnosti dece, pored intelektualnih sposobnosti, unapređuju radoznalost, otvorenostza nove doživljaje i saznanja, spremnost za ispitivanje svoje okoline, eksperimentisanje bez strahaod grešaka i drugo.

OBLICI MUZIČKIH AKTIVNOSTI U PREDŠKOLSKIM USTANOVAMA

U pogledu muzičkog izražavanja i stvaranja, postavljaju se opšti zadaci u cilju:- Upoznavanja dece sa bogatstvom i raznovrsnošću sveta muzike- Razvijanja interesovanja za muziku- Omogućavanja otkrivanja bogatstva i raznovrsnosti zvukova- Podsticanja navika aktivnog slušanja muzike- Kultivisanja prirodne sklonosti za učešće u muzičkim aktivnostima- Negovanja raznih oblika muzičkog stvaralaštva- Obezbeđivanja uslova za razvoj estetskih interesovanja- Bogaćenja slušne osetljivosti i muzičkog senzibiliteta- Stvaranja osnove za razvoj muzičkih sposobnosti

U muzičkom vaspitanju predškolske dece, za sve tri uzrasne grupe, koriste se sledeći oblici aktivnosti:1.Pevanje2.Slušanje muzike3.Dečje muzičke igre4. Sviranje na dečjim instrumentima (udaraljke)

PEVANJEPevanje je za decu najdraža i najpristupačnija aktivnost jer kroz pesmu najlakše i

najlepšeizražavaju svoja osećanja. Zato je potrebno da vaspitač na pogodan način otkriva deci lepotu pesme i pokaže kako je treba najbolje izvesti.

Uloga pesme u razvoju ličnostiAktivnost deteta pri pevanju doprinosi većem angažovanju emocija i intelekta i

ima velikuvaspitnu vrednost. Pesma razvija ljubav i estetski odnos prema muzici, razvoj muzičkog ukusa iestetska osećanja. Tekstovi pesama obogaćuju dečji govor novim rečima i pojmovima i podstičerazvoj umnih sposobnosti.

Uvežbavanje tačnog pevanja zahteva savlađivanje niza poteškoća, što doprinosi razvojusamodiscipline, upornosti i radovanja postignutim uspehom.

Izbor pesmePrilikom izbora pesme treba voditi računa o umetničkoj i vaspitnoj vrednosti

teksta. Vaspitnuvrednost ima ona pesma čiji tekst upućuje na pravilan odnos prema ljudima, prirodi, stvarima isvemu što nas okružuje. Tekst treba da je jednostavan i interesantan.

Deca rado pevaju o svojim radostima, o onima koje najviše vole, o igrama, igračkama,životinjama, likovima iz priča, prirodi, godišnjim dobima, životinjama, odraslima, poslovima itd.

Pri izboru pesme moramo voditi računa o:-Obimu glasa

-Trajanju-Muzičkoj formi-Disanju-Tempu-Dinamici

Individualna priprema vaspitačaOna podrazumeva:-Savlađivanje pesme i sigurnost u reprodukovanju-Detaljnu analizu pesme-Izbor najpogodnijih metoda i pomoćnih sredstava-Izražajno, emotivno i muzikalno pevanje-Jednostavna interpretacija-Mala doza mimikeVažno je prvo izvođenje pesme. Ono detetu ostaje najsnažnije urezano u

pamćenje. Ispravke i naknadne ispravke su teže za izvesti.

Metodski postupak obrade pesmeMetodski postupak je praktično izvođenje pesme po utvrđenim zahtevima.

Vaspitač bira metodske postupke koji treba da izazovu interesovanje i emocije dece.Uvodni deo aktivnosti – stvaranje raspoloženja i buđenje interesovanjaGlavni deo aktivnosti – obrada pesmeZavršni deo aktivnosti – utvrđivanje pesme

Trajanje muzičkih aktivnosti-U mlađoj grupi do 20 minuta-U srednoj grupi oko 25 minuta-U starijoj grupi oko 30 minuta

Stvaralačko pevanje

Pored pevanja oblikovanih pesama, veliki značaj ima i stvaralačko pevanje. Stvaralačkim pevanjem dete razvija maštu, oslobađa se napetosti, stvarajući u sebi osećanje prijatnosti i izražavasvoja osećanja.

U raznim prilikama dete treba navoditi na razmišljanje da peva lutki, medi ili kad „čita“knjigu.

Prema odnosu reči i melodije, pevačko izmišljanje može biti:-Narativno, koje u prvom planu ima reči-Izmišljanje koje u prvom planu ima ritam, melodiju itd.

Zadaci vaspitača u pogledu pevanjaTo su:-Svaki rad sa decom treba dobro organizovati jer od toga zavisi i uspeh-U početku rada deca sede u polukrugu, da ih vaspitač dobro vidi i oni njega-Za rad je potrebna mirna sredina, bez buke i drugih smetnji-Pevanje treba da bude tiho i umereno, deci ne treba dozvoliti da viču-Ne treba pevati kad su deca umorna ili neposredno posle jela-Deca koja kašlju, kijaju, bolesna su ne trebaju da pevaju

Pevanje u mlađoj grupiPROLEĆEVisibaba mala,zvoniti je stala,cin cin cin,don, don, don,čujte mali zvon

Pevanje u srednjoj grupiMAMIN OSMEHKada se mamica smeje, Njeno nas lice greje,Srećni smo braca i ja,Greju nas sunca dva,Sunca dva.

Pevanje u starijoj grupiJESENSKA PESMATiho, tiho pada list za listom žut,Pokrio je staze, ceste, šumski put.Vetar grane ljulja nežno ko u snu,Blagi mir je šumu obuzeo svu. Nestale su ptice daleko na jug,Otišle sa suncem, put je njihov dug.Vetar grane ljulja nežno ko u snu,Blagi mir je šumu obuzeo svu.

SLUŠANJE MUZIKESlušanje muzike ima veliki značaj za razvoj muzičkih sposobnosti dece.

Smišljenim i dobroorganizovanim slušanjem muzike utičemo na emocionalni život deteta, njegovu estetsku kulturu,muzičke sposobnosti i doprinosimo svestranom razvijanju.

Sa decom slušamo muziku da bismo u njima razvili radost slušanja, a zatim i proširilinjihova muzička iskustva.

Izbor muzike za slušanjeIzboru kompozicije treba posvetiti posebnu pažnju jer odabrana kompozicija

mora da imaodređenu umetničku vrednost, da je primerena dečjem shvatanju i da pri slušanju bude zastupljen princip postupnosti

Imajući na umu uzrast i sposbnosti dece, u početku biramo lake, kratke kompozicije, u trajanju oddva do tri minuta, a dela složenijeg sadržaja i dužeg trajanja uvodimo postepeno.

Deca rado slušaju pesme, uspavanke, koračnice, narodna kola, valcere, polke, klavir,harmoniku, violinu, gitaru, udaraljke ili trubu.

Pesme za slušanje su: narodne pesme, dečje pesme, pesme o likovima iz priče, bićima izsveta životinja, posebno mesto zauzimaju uspavanke, nežne, prijatne pesme iz kojih zrači ljubav.

Priprema vaspitača za slušanje muzikeDokazano je da su utisci iz ranog detinjstva najdublji i da se najduže zadržavaju

u sećanju čoveka.Zato moramo nastojati da utisci o muzici, koje deca tada stiču, budu dubok i snažni.

Uz roditelje vaspitač je ličnost koja najviše utiče na formiranje muzičkog ukusa dece.Za pravilno slušanje muzike sa decom potrebna je svestrana priprema vaspitača, koja podrazumevai pravilan izbor kompozicije.

U tom cilju vaspitač će toliko puta odslušati izabranu kompoziciju, kako bi je ličnodoživeo, da li je vesela ili tužna, živahna ili nežna, da li je osetna ili odlučna. Da bi deci omogućioda dožive prijatno, odabranu kompoziciju, vaspitač prvo obraća pažnju na karakter kompozicije,glasova koji se čuju u njoj, tempo i dinamiku i mogućnosti povezivanja izabrane muzike sa ostalimvaspitno-obrazovnim područjima.

Metodski postupak pri slušanju muzike-Prvi susret sa kompozicijom je važan-Glavni posrednik između muzike i dece je vaspitač, koji mora naći najprikladniji

način da decu pripremi, zainteresuje i uvede u slušanje.- Vaspitaču treba da se dopada kompozicija-Vaspitač mora dobro da upozna kompoziciju-Mora da isplanira način da najbolje motiviše decu i pobudi interesovanje

Ponovno slušanjeU cilju proširivanja muzičkih znanja, iskustava i održavanja dečjih emocija,

vaspitač treba daorganizuje ponovo slušanje iste kompozicije.

Ponovnim slušanjem i analizom dela deca zapažaju nove osobine i stiču iskustva koja senadovezuju na već stečena. Analizu dela možemo izvesti i ako ga uporedimo sa delima sličnih ilisuprotnih osobina.

U analizi dela učestvuju sva deca, koja najpre pažljivo slušaju a zatim odgovaraju na pitanja i izražavaju svoje utiske.

U mlađoj grupi usmerena aktivnost traje oko 15 minuta.U srednjoj grupi usmerena aktivnost traje 20-25 minuta.U starijoj grupi usmerena aktivnost traje 30 minuta.Ponovno slušanje iste kompozicije treba da bude kraće od slušanja nove

kompozicije.Slušanje muzike treba da postane sastavni deo svakodnevnih aktivnosti. Muzika dete dočekuje priulasku u vrtić, prisutna je za sve vreme boravka u njemu, do dolaska kući.

Zadaci vaspitačaPred vaspitača se postavlja niz zadataka a to su:1.Da otkriva deci svet muzike, budi interesovanja i ljubav prema muzici2.Da obezbeđuje deci povoljne uslove za pažljivo slušanje muzike3.Da u početku planira kratke i vedre kompozicije, zatim dečje i narodne pesme

živog ritma4.Da upozna decu sa delima velikih majstora5.Da zadovoljava dečje muzičke želje, da usmerava decu na muziku visokog

kvaliteta.

MUZIČKE IGREDečja igra, neodoljivo osvaja svako zdravo dete i donosi mu najveće

zadovoljstvo, prve životneradosti i saznanja. Ona je svojstvena čoveku u svim etapama razvoja ljudske vrste.Pod pojmom muzičke igre podrazumevamo takvu vrstu igara u kojima je muzičkamisao pokretač i nosilac svih radnji koje se zbivaju u igri.

Značaj muzičkih igara-Muzičke igre u znatnoj meri doprinose svestranom razvoju ličnosti i intelekta,-Obogaćuju psihički život-Doprinose estetskom vaspitanju-Razvijaju pokrete i ritam.-Muzičkim igrama razvijamo sposobnost dece da zapažaju, doživljavaju i cene

lepo umuzici i na taj način utičemo na muzički ukus.- U muzičkim igrama se razvija motorika.

Muzičke igre predstavljaju polaznu osnovu u radu svakog vaspitača. U organizovanju muzičkihigara koriste se frontalni, grupni i individualni oblik rada.

Sledeće vrste igara se koriste:-Igre sa pevanjem-Igre uz instrumentalnu pratnju-Narodna kola i plesovi-Stvaralačke igre-Igre iz oblasti teorije muzike-Muzičke dramatizacije

Među muzičkim igrama razlikuju se:-Igre koje se izvode po određenim pravilima-Slobodne dečje igre-Igre u kojima deca spontano imitiraju zvukom i pokretima razne pojave i

životinje.

Za brojalice se kaže da predstavljaju početak ili uvod u igru.

BROJALICEBrojalice su omiljene dečje igra koje se organizuju kao uvod u ostale igre, a

koriste se zarazvijanje ritma i negovanje vaspitnih osobina.Brojalice omogućuju da se ostvare:-Vaspitni zadaci (ostvaruju se pridržavanjem pravila igre koja važe za svu decu)-Obrazovni zadaci (doživljavanje notnih trajanja, tempa, ritma)- Praktični zadaci (korelacija sa razvijanjem govora)

Izbor brojalicePrilikom izbora brojalice mora se voditi računa o uzrastu i prosečnim

mogućnostima dece. Treba da budu poznate, lake za pamćenje i izgovor i da imaju svoj tempo i ritam.

Metodski postupak u obradi brojaliceZa početni rad u mlađoj uzrasnoj grupi nisu potrebne posebne pripreme, već

vaspitač bira poznatu brojalicu ili jednostavnu pesmu (Ringe, ringe, raja; Taši, taši, tanana).

Izvođenje brojalicaIzvodi se na više načina:1.U početnoj fazi treba se zadovoljiti pravilnim ritmičkim izgovorom teksta i otkucavanjem jedinice brojanja.2.Odrediti visinu tona na kom će se izvoditi brojalica.

3.Obratiti pažnju na tempo kojim se izvodi brojalica4.Brojalica se izvodi uz zvučno naglašavanje jedinice brojanja, ritma. Naglašavanja se vrše pokretima.

Utvrđivanje brojalicaDok deca ne nauče tekst brojalice, vaspitač sam vrši prebrojavanje. Kada se

pomoću zanimljivihigara nauči brojalica, može se pristupiti uvežbavanju njenog ritma. Deca vole da pevaju brojalice, pevaju ih često na svoj način.

Najznačajnija vrednost brojalica je njihov ritam, a ritam je temelj muzičkih igara i važan izražajan element izvođenja muzike.

IGRE SA PEVANJEMNajpopularniji i najčešći oblik muzičkih igara su igre sa pevanjem. U njima se,

osim pokreta, oddece traži i pravilno tekstualno, ritmičko i melodijsko izvođenje pesme. Da bi muzička igra bilainteresantna, mora biti jednostavna. Sadržaji pesama u igrama sa pevanjem tematski su bliski deci – cveće, ptice, životinje, igračke, rad ljudi i slično.

Pesma postaje igra onog trenutka kad se dete kreće, pljeska rukama ili svira naudaraljkama, uživajući u skladu melodije, ritma i svog pokreta.

IGRE UZ INSTRUMENTALNU MUZIKUIgre uz instrumentalnu muziku su najsloženiji vid igara. Nema teksta, koji bi deci

olakšaoshvatanje igre, već se pokreti izvode isključivo uz pratnju jednog ili više instrumenata. Muzikamože da bude u izvođenju vaspitača uživo ili puštena preko cd plejera.

Prednost se daje živom izvođenju, pogodniji je za uvežbavanje pojedinih delova, dobro jeda učestvuju dva vaspitača, jedan da koriguje pokrete dece a drugi da svira.

Igre uz instrumentalnu muziku mogu biti sa tematskim sadržajem ili bez njega. U igrama sa sadržajem deca se sa oduševljenjem pretvaraju u konjiće, mace, zeke itd.

Igre uz instrumentalnu muziku moraju imati duži tok usvajanja. One zahtevaju dobru pripremu vaspitača, pravilan izbor kompozicije i metoda koje će se primenjivati u radu sa decom.Kompozicija mora biti kratka, jasna, jednostavna, lako shvatljiva i laka za pamćenje.

Organizovanje instrumentalnih igara veoma je složeno jer vaspitač istovremeno mora da svira i da posmatra, podstiče decu i uključuje se povremeno u igru. Zato je preporučljivo da bude dva vaspitača.

NARODNE IGRE I PLESOVIOva grupa igara izvodi se uz pevanje ili instrumentalnu muziku. Pokreti su

određeni a deca trebada se pridržavaju pravila igre. Prilikom učenja koristi se frontalni oblik rada. Vaspitač će najprerasporediti decu u polukrug, zatim će igru detaljno opisati. Jednostavnije igre se odmah uče ucelini, a složenije se uče iz delova. Sa decom treba prvo praktikovati igre u kojima pokretima pratesadržaj pesme (Ja posejah lan, Kako mi se mak seje itd).

PLESNE IMPROVIZACIJEPlesne improvizacije su stvaralačke ili kreativne igre u kojima deca sama

stvaraju pokrete uz muziku.Ove aktivnosti se organizuju tek pošto su deca savladala osnovne oblike

kretanja: trčanje,skakanje, hodanje unazad, hodanje u stranu, poskakivanje, okretanje i održavanje ravnoteže.

Plesne improvizacije iniciraju se literarnim sadržajem i određenom muzikom. Kad decaodslušaju muziku, stvaralačko ispoljavanje sledi na reči vaspitača: „pokažite pokretom ono što vam muzika kaže“

IGRE IZ OBLASTI TEORIJE MUZIKEOsnovne pojmove iz teorije muzike deca mogu upoznati kroz muzičke igre koje

bude interesovanje i izvođačku radost. Takve igre nisu nimalo jednostavne ali su neophodne. Treba ih dobro osmisliti i pripremiti kako bi deca na jednostavan način upoznala:

-Vrste zvukova-Tonske osobine-Ritam-Dinamiku-Vrste tempa-Muzičke instrumente

MUZIČKE DRAMATIZACIJEMuzičke dramatizacije su složene igre u kojima se kombinuje pripovedanje

i pevanjepojedinih uloga, ples i instrumentalna muzika.Za muzičku dramatizaciju vaspitač bira muziku i interesantnu priču u kojoj će sva

deca imati uloge(neko peva u horu, neko glumi, neko svira). U radu na muzičkim dramatizacijama neophodan jeduži tok usvajanja. Decu treba prvo upoznati sa pričom u celini, zatim ih podeliti na uloge. Ulogese ne vežbaju pojedinačno već ih sva deca usvajaju ponavljanjem priče.

Zadaci vaspitačaDa bi vaspitač uspešno obradio muzičku igru potrebno je da obavi detaljnu

pripremu. To podrazumeva:- Izbor igre prema mogućnostima dece i njihovim interesovanjima- U početku bira jednostavne i poznate igre, a kasnije prelazi na komplikovane i

nove igre

Vaspitač mora voditi računa o:-Godišnjem dobu-Praznicima koji dolaze-Tekstu, tempu, ritmu i dynamici-Novim pokretima-Korelacija sa drugim oblastima-Osiguravanju emotivnog doživljaja igre

Vaspitač treba da se pripremi za aktivnost, a pod tim se podrazumeva da:-Uvežba ili prouči instrumentalnu pratnju-Upozna ritam igre-Upozna pokrete i tok pokreta-Savlada ritmičko-melodijski niz sa tekstom i pokretima-Odabere najbolji metod i oblik rada, koje će se koristiti u obradi igre

Muzičke igre treba planirati i organizovati u radnoj sobi, u dvorištu, na izletu itd. U toku rada netreba praviti razlike između dečaka i devojčica. U realizaciji muzičkih igara vaspitač posebnu pažnju posvećuje improvizaciji. Tom prilikom vodi računa da muzika, reč, pokret i držanje tela predstavljaju celinu.

SVIRANJE NA DEČJIM INSTRUMENTIMA – UDARALJKAMA

Da bismo decu pripremili za rukovanje udaraljkama, treba da planiramo vreme koje ćemo posvetitiritmičkim i zvučnim vežbama uz pomoć ruku i nogu. Pored toga što se ovim vežbama negujumuzičke sposobnosti, ne treba zanemariti ni telesni značaj pokreta rukama i nogama.

Može se pljeskati, lupkati, pucketati, tapkati, udarati šakom.

ORFOF INSTRUMENTARIJ

KARL ORF – istaknuti nemački kompozitor i pedagog XX veka, prilagodio je izvestan brojklasičnih i narodnih instrumenata deci. Instrumentima se lako rukuje, pogodni su za rad, može se postići maksimalna aktivnost prisutne dece. Uz to Orf je napisao jedinstveno muzičko-pedagoškodelo „Muzika za decu“. Kao i kod klasičnih instrumenata postoji podela na : ritmičke i melodijske instrumente.

RITMIČKI INSTRUMENTI

To su:-Štapići (napravljeni od drveta, oko 20 cm)-Zvečka (napravljena od drveta, raznih oblika)-Marakas (vrsta zvečke, kruškastog oblika i ispunjena zrncima)-Kastanjete (udarački instrument koji se sastoji od dve pločice od drveta u obliku

školjke)-Drveni bubanj (ima oblik kutije sa prorezanim otvorom služi kao rezonator,

palice)-Tamburin (ručni bubanj ili daire)-Praporci (metalni zvončići u kojima se nalazi kuglica, ima ih 5-8 na metalnom

okviru)-Činele (sastoje se od dva tanka metalna tanjira sa držačem na sredini)-Triangl-Bubanj (imamo mali - doboš i veliki bubanj)

MELODIJSKI INSTRUMENTI

-Blok flauta (drveni ili plastični instrument, razlikujemo sopran, tenor, alt flautu)-Zvončići-Metalofon (ima pločice od lakog metala)-Ksilofon (sličan metalofonu, ima drvne pločice)-Timpani (mali bubnjevi, palice su im presvučene kožom ili gumom)-Melodika (instrument ne pripada Orfovom instrumentariju, slično sintisajzeru)

DEČJI ORKESTAR

Orfof instrumentarij sadrži raznovrsne instrumente, koji su jednostavni za rukovanje i na njima serelativno lako uči sviranje.

Pre formiranja orkestra, deca treba pojedinačno da upoznaju svaki instrument i da odredekoji im najviše odgovara. U orkestru deca izražavaju svoje emocije preko muzike, postajukreativnija. Tako se formira dečji orkestar sa 6-10 članova.

U radu sa predškolskom decom uglavnom se koriste ritmičke udaraljke, a melodijske seupotrebljavaju ređe, i bez obaveze da sva deca savladaju sviranje.

IZRADA UDARALJKI OD POGODNOG MATERIJALA- Male udaraljke i zvečke- Prazne plastične čaše- Dve male kuhinjske cediljke- Drvena varjača- Kastanjete- Viseći zvučni predmeti- Saksije

Zadaci vaspitača-Posvetiti pažnju različitim instrumentima-Podstiče decu u pronalaženju predmeta za pravljenje instrumenata-Omogući deci da upoznaju instrumente-Zainteresuje decu za brojalice i pratnju uz instrumente-Pomaže razvijanju stvaralaštva

-Podstiče, omogućava, zainteresuje, upozna i pomaže deci u povezivanju muzičkogizražavanja.

FORMIRANJE MUZIČKOG KUTKAVažnost muzičkog kutka je u tome što se dete može igrati zvucima, a to

povećava interesovanjedece za akustičke efekte i podstiče vlastitu inicijativu u aktivnostima.

Svaki vrtić treba da ima osnovna nastavna sredstva koja obezbeđuju dobar rad, a to su:klavir, harmonika, violina, orfof instrumentarij, radio, gramofon, kasetofon, cd plejer itd.

Pomoćna nastavna sredstva su: flanelograf sa aplikacijama, zidne slike istaknutihkompozitora, slike za ilustraciju sadržaja pesme, grafičke prikaze, slikovnice sa muzičkiminstrumentima i albume sa fotografijama instrumenata i muzičkih sastava.

Muzički kutak dopunjavamo pravljenim udaraljkama i crtežima nastalim pod utiskommuzike. Dečji instrumenti mogu se čuvati u zasebnom ormanu ili zajedno sa rekvizitima za telesnovežbanje, kako bi deca sama mogla da dođu do njih.