Osnovni pojmovi i principi ekologije i zaštite životne sredine

Damnjanović Ivana

Šta je ekologija?

• Ekologija je biološka disciplina koja proučava odnose između živih bića i spoljašnje sredine, kao i između živih bića međusobno

• Ona se bavi biološkim problemima opstanka karakterističnim za sve organizme na Zemlji

• Naziv ekologija potiče od grčkih reči oikos što znači dom i logos, što znači nauka

• Nauka o “kući” tj. “domaćinstvu” živih bića

Naziv ekologija prvi je uveo nemački biolog Ernest Hekel 1866. godine

Međutim osnivačem ekologije kao biološke discipline može se smatrati čuveni engleski biolog Čarls Darvin, rodonačelnik nauke o organskoj evoluciji

U svom poznatom delu „Poreklo vrsta” iz 1859. Godine, Darvin uključuje pojam borbe za opstanak, koji obuhvata splet uzajamnih odnosa između živih bića i između živih bića i okolne nežive sredine

Kako je predmet izučavanja ekologije životna sredina, ekologija se može shvatiti i kao nauka o oblicima borbe za opstanak u najširem smislu

• Savremena ekologija pri rešavanju problema kojima se bavi polazi od činjenice da je priroda organizovana stupnjevito – hijerarhijski

• Zato se živi sistemi mogu izučavati na različitim nivoima organizacije i složenosti: biomolekuli – organele – ćelije – tkiva – organi – organski sistemi – jedinke – populacije – životne zajednice – ekosisitemi – biomi – biosfera

Podela ekologije prema objektu istraživanja

- Fitoekologija (ekologija biljaka) - Zooekologija (ekologija životinja) - Ekologija čoveka - Mikrobna ekologija (ekologija mikroorganizama) - Ekologija gljiva i - Socijalna ekologija (borba za zaštitu okoline neće biti

efikasna dok društva ne uspeju rešiti svoje ekonomske, etničke, kulturne, rodne i druge sukobe)

Životna sredina• Životna sredina je sve ono što čini okolinu

ljudskog bića• Ona je ukupna kombinacija svega van

ljudskog organizma uključujući vazduh, vodu i zemlju, kao i sva ostala biološka bića

Podela ekologije u odnosu na prirodu životne sredine:

• Ekologija kopnene životne sredine• Ekologija morske životne sredine• Ekologija slatkovodne životne sredine• Kosmička ekologija

• Zaštita životne sredine je disciplina koja nastaje kao reakcija na iskorišćavanje Zemlje, jedine planete pogodne za život čoveka, do krajnjih granica njenih mogućnosti

• Veliki broj naučnika upozorava da je opstanak planete doveden u pitanje zbog pogrešnog iskorišćavanja prirodnih resursa i narušavanja prirodne ravnoteže

Koji su najbitniji motivi izučavanja problema zaštite životne sredine?

• Većina čovekovih aktivnosti utiče na životnu sredinu i to, nažalost, najčešće na negativan način

• Životna sredina nam obezbeđuje vazduh koji udišemo, vodu koju pijemo, hranu koju jedemo i zemlju na kojoj živimo

• Životnu okolinu koristimo kao prirodni resurs energije, drveta i minerala

• Narušavanje životne sredine dovodi do ozbiljnih problema za živi svet

• Mnogi delovi životne sredine su ozbiljno ugroženi prekomernim ili neadekvatnim korišćenjem.

• Ako se nastavi sa dosadašnjim tretiranjem životne sredine, oštećenja će

biti sve teža, troškovi veći i posledice sve ozbiljnije

Životna sredina u krizi

• Nagli porast interesovanja za problem zaštite životne sredine započeo je ranih 70-tih godina dvadesetog veka, u početku samo među naučnicima, a nešto kasnije i u javnosti uopšte

• Od 1990. godine ključni problemi u oblasti zaštite životne sredine su efekat staklene bašte i globalno zagrevanje, pojave ozonskih rupa, kisele kiše i uništavanje tropskih šuma

• Povećanje brojnosti ljudske populacije na planeti

• Zagađen vazduh, voda, zemljište• Erozija zemljišta• Krčenje šuma

Da li je ekološka kriza toliko ozbiljna?Globalnost problema:

• U današnje vreme čovek ima sposobnost da menja životnu sredinu na globalnom nivou

• Zagađenje koja se proizvode na jednom mestu vrlo brzo se prenose na široku oblast i postaju opšti problem!!!

Opasne, zagađujuće materije ne poznaju granice!!!

• Nuklearno zagađenje koje je emitovano prilikom nesrećeu Černobilu 1986. za manje od nedelju dana proširilo se na celu Evropu

Dugoročnost

• Efekti zagađenja ostaće kao problem i za buduće generacije

• Toksični hemijski otpad i radioaktivni otpad iz nuklearnih elektrana neće se razgraditi ni za 1000 godina

• Još uvek nismo sasvim sigurni u to kakva

dejstva imaju koje zagađujuć ematerije ni kakve efekte će imati neka čovekova delovanja

• Razvijanjem novih tehnologija, kao i nepažljivim korišćenjem postojećih, razvijamo i nove rizike