PROSTO ANTIREZONANTNO KOLO

Prosto antirezonantno kolo predstavlja

paralelnu vezu kalema i kondenzatora pa

se zato naziva i paralelno rezonantno kolo.

Svaki induktivni element ima neku

otpornost, dok je otpornost grane sa

kondenzatorom mala pa se može

zanemariti.

Kolo je priključeno na prostoperiodični

napon:

pri čemu je, radi jednostavnosti, usvojeno

da je početna faza napona jednaka nuli.

tUtu sin2)(

Kada se sve veličine izraze u kompleksnom

obliku dobija se:

,Z

UI

.

L-Cjj

j

112222

LRLR

RC

LRY

Z

Rezistansa kalema R je mnogo manja od

njegove reaktanse (L) tako da je

kompleksna admitansa kola:

.

1-Cj

12

LL

RY

Z

Predhodni izraz će biti realan (odnosno

admitansa minimalana) kada je

susceptansa jednaka nuli:

.1

,01

LC

LCB

Ova pojava naziva se antirezonancija a

kružna učestanost

pri kojoj nastaje pojava naziva se

antirezonantna kružna učestanost.

Kako je pri ovoj učestanosti jačina struje u

napojnoj grani minimalna ova rezonancija se

naziva i strujna rezonancija.

,1

0

LC

Pri antirezonantnoj učestanosti struja je

minimalana

pa imamo stanje u kolu kao da je otpornost

grane sa kalemom preslikana u otprnost

paralelno vezanog otpornika:

,)(

p2

0

UGL

RUI

.)(1

,)(

2

0

p

p

2

0

p

R

L

GR

L

RG

U okolini antirezonantne učestanosti

0 admitansa kola je:

a razlika faza napona i struje:

,

1-Cj

1p

LGY

Z

.

1

arctgpG

LC

Napon se može izraziti preko admitanse kola

tako da se dobijaju jednačine iste kao za

rezonantno kolo samo što su struja i napon

zamenili mesta i što se umesto impedanse

javlja admitansa kola.

2

2

p

1

LCG

I

Y

IU

Kod antirezonantnih kola crtaju se

rezonantne krive U()/ U(0):

.

11

1

)(

)(

2

p

0

p

0

G

CY

G

U

U

Q – faktor antirezonantnog kola je:

,)(

,

02

0

0

p

0

p

0

R

LL

R

C

G

CQ

G

CQ

0

02

priperiodajednogtokuusistemuuizgubljenaenergija

prisistemuusadržanaenergijaQ

Zavisnost normalizovane vrednosti napona od frekvencije

Kada je = 0 i kada je otpornost u

kolu zanemarljiva R 0 struja u

napojnoj grani je približno jednaka

nuli, postoje struje u grani sa

kondenzatorom i kalemom. One su fazno

pomerene za ugao od radijana, pa je

njihov zbir jednak nuli.

.jj

jj

0

0

CL

C

IL

CU

L

UI

UL

CUCI

Oscilacije u antirezonantnom kolu bi se

neograničeno dugo održavale i ako je

prekinuta veza sa naponom napajanja.

Energija sadržana u kolu bi oscilovala

između kalema i kondenzatora, pretvarala

se naizmenično u magnetnu ili

elektrostatičku.

Realno kolo uvek sadrži neku otpornost

( makar i malu) pa se deo energije pretvara

u toplotu. Kada bi se prekinula veza sa

naponom napajanja oscilacije bi prestale.

Trajanje oscilacija zavisi od Q – faktora

kola.

Antirezonantna kola spadaju u selektivna kola i

koriste se u radio-prijemnicima. Antena radio-

prijemnika sadrži signale različitih učestanosti

koji se dovode na krajeve antirezonantnog kola.

Da bi iz mnoštva signala izdvojili jedan

podešavamo antirezonantnu učestanost na

učestanost signala koji želimo da izdvojimo (na

učestanosti radio stanice koju želimo da

slušamo).

Impedansa kola je maksimalna (admitansa je

minimalna) pri antirezonantnoj učestanosti, pa

će se na krajevima kola pojaviti samo napon

(signal) čija je učestanost jednaka

antirezonantnoj.

Podešavanje antirezonantne učestanosti vrši se,

najčešće, promenom kapacitivnosti, vezivanjem

u kolo kondenzatora promenljive kapacitivnosti.

Da bi selekcija signala bila dobra vrednosti

Q – faktor kod antirezonantnih kola treba

da budu od 10 do 100.