Učenik: Boban RadojičićProfesor: Dragan IlicŠkola: Prva niška gimnazija “Stevan Sremac”

Mail: bobi_995@hotmail.com

Фудбалски клуб Црвена звезда је фудбалски клуб из Београдa.Црвена звезда је најуспешнији фудбалски клуб у Србији по броју освојених шампионата (25) и купова (23). Највећи успех постигнут је 1991. године када осваја Куп европских шампиона у Барију, и Интерконтинентални куп у Токију, исте године.Према недавној (фебруар 2008.) анкети Звезда је најпопуларнији клуб у Србији где има подршку 48,2% популације.

ИСТОРИЈАНастанак: Стадион Црвене звездеДок је Други светски рат још увек трајао, у ослобођеним деловима земље извршена је целокупна реорганизација спортског живота. Велики број предратних клубова је престао да постоји, те су уместо њих оснивани нови. Један од најпознатијих фудбалскихклубова који је тада угашен била је београдска Југославија.Током фебруара 1945. године омладинци, чланови Уједињеног савеза антифашистичке омладине Србије, почели су припреме за оснивачку скупштину једног омладинског фискултурног друштва, са циљем да буде састављено од разних спортских секција.[7] У духу тог времена носило је назив Омладинско–фискултурно друштво (ОФД) које је 4. марта прерасло у Црвену звезду.[7][8]Иницијатива за оснивање спортског друштва потекла је од Зорана Жујовића, Слободана Ћосића, Љубиша Секулића, Слободана Пенезића Крцуна и Душана Богдановича, а међу оснивачима су још били и Небојша Поповић, Светозар Глигорић, Мира Петровић и Милован Ћирић. Новооснованом клубу су тада припали стадион, пратећи објекти и велики број играча фудбалског клуба Југославија, а касније је преузета и црвено-бела боја дресова. Без обзира на све то Црвена звезда се сматра посебним клубом, а не наследником Југославије. Тим је добио име после дуге расправе између тадашњих потпредседника спортског друштваСлободана Ћосића и Зорана Жујовића. После бројних предлога (Младост, Ударник, Торпедо, Динамо, Локомотива итд.), најзад је Ћосић рекао: „Да наше друштво назовемо Звезда!“, на шта је Жујовић спонтано додао: „Одлично, само, кад је Звезда - нека буде црвена.“[10] Са овим предлогом сви присутни су се са задовољством сложили, мада је било предлога да се клуб назове и Плава звезда. Одређене су и боје: црвено-плаво-бело са белом петокраком звездом на црвеној подлози дреса. Прво руководство клуба су чинили Ђорђе Паљић који је био председник, Зоран Жујовић и Слободан Ћосић који су обављали функције потпредседника, Љубиша Секулић је био секретар, економ Предраг Ђајић, а вођа фудбалске секције је био Коста Томашевић.Прва утакмица је одиграна против Првог батаљона Друге бригаде КНОЈ-а. Звезда је добила тај меч са 3-2, а стрелац првог гола је био Коста Томашевић.[7][8][11] Утакмица је одиграна на стадиону „Авала“ (бивша Југославија) пред око 3000 гледалаца.[12] Седам дана касније Звезда је играла против играча британске армије и победила са 12:0.

МАРАКАНА

Стадион Црвена звезда, популарно Маракана, је стадион ФК Црвена звезда у Београду. На њему званичне утакмице игра ифудбалска репрезентација Србије. Капацитет стадиона је 55 000 гледалаца.

Маракана је грађена од 1960. до 1963. године. Заменила је стари стадион који је био изграђен 1927. године и на ком је Звезда одиграла последњу утакмицу против Новог Сада.[1] Прва утакмица на Маракани одиграна је 1. септембра 1963. године противРијеке (2-1). Тада је на још увек недовршеним трибинама, кроз петнаест оспособљених улаза ширине пет метара, прошло 55.000 гледалаца, да би рекорд те јесени био забележен у дербију са Партизаном – 74.000 гледалаца. Следеће године, пошто је стадион потпуно завршен, капацитет је званично износио 95 000.Први гол на Звездиној “Маракани” постигао је Трифун Михајловић, у сусрету пионира Звезде и Јединства из Земуна, предигри првенственог меча са Ријеком. Први званични, прволигашки погодак, дело је Ријечанина Вукоја, док је први гол за сениорски тим Црвене звезде постигао Душан Маравић, на истој утакмици.[1]Највећи број гледалаца био је 23. априла 1975. године са Ференцварошом на утакмици полуфина Купа победника купова. Тада је продато 96.070 улазница мада се процењује да је на стадиону било око 110 000 гледалаца, колики је капацитет стадиона тада био.[1]У међувремену, та бројка је драстично смањена. Пратећи модернизацију и истовремено испуњавајући захтеве Европске фудбалске Уније, у циљу повећања комфора навијача и њихове безбедности, укинута су стајаћа места на стадиону. Постављене су столице на све четири трибине, тако да данас капацитет стадиона званично износи 55.538 седећих места.Поред самог терена стадион има многе пратеће садржаје (помоћни терени, медицински центар) као и музеј ФК Црвена звезда.[3]На Маракани је било одиграно финале Купа шампиона 30. априла 1973. године између Ајакса и Јувентуса (1-0). Тада је утакмици присуствовало 91.564.[1]На стадиону Црвене звезде ће се одржавати такмичења у оквиру Универзијаде у Београду 2009 године.[4]Током лета 2008. године урађена је нова дренажа, замењена трава, замењене сијалице на рефлекторима, а 2010 нове столице на источној трибини.

Клупски шампион Европе и светаСтварање тимаПланови везани за европске успехе Звезде и њено јачање у Европи почели су да се спроводе средином 1980-тих година.[13] Звезда је до тада играла солидно против иностраних тимова. Играчи који су чинили први тим су били из омладинског тима или су довођени из мањих клубова у земљи. Тадашњи руководећи људи клуба Драган Џајићи Владимир Цветковић донели су одлуку да треба доводити најјаче играче на домаћем нивоу. Тиме би Црвена звезда могла да парира најјачим европским тимовима и да буде кандидат за европске трофеје.Први јачи играчи који су доведени у Звезду су били Борислав Цветковић и Миливој Брачун из Динама, а из нишког Радничког дошао је Драган Стојковић Пикси (лето 1986. године).[13] Године 1987. у Црвену звезду стижу Драгиша Бинић и Роберт Просинечки.[13] Дејан Савићевић и Дарко Панчев долазе 1988. године.[13] Белодедић се прикључује клубу из румунске Стеауе 1989. године али право наступа стиче тек у пролеће 1990.[13]У сезони (1988/1989) Црвена звезда је играла против италијанског Милана (који је те сезоне постао европски првак), где су обе утакмице завршене нерешеним резултатом 1-1 а Милан је прошао на пенале.[14] У домаћем првенству шампион је постала новосадска Војводина. Тако је Црвена звезда у сезони 1989/1990 играла у Купу УЕФА где је трећем колу испала од Келна укупним резултатом 3-2.[15]Лета 1990. године Драгослава Шекуларца дотадашњег тренера који је освојио титулу државног првака мења Љупко Петровић.[16] Тиму се поново прикључује и Владимир Југовић који је до тада био на позајмици у Раду. Међутим Звезду напушта њен дотадашњи капитен Драган Стојковић који одлази у Олимпик из Марсеја,[17] тима са којим ће Звезда играти у финалу КЕШ-а наредне године.

Сезона 1990/91Црвена звезда је у поход на Куп европских шампиона кренула са великим амбицијама. У претходних четрнаест година редовно је играла у Европи и на пролеће.[18] У то време била је један од најбољих тимова из источне Европе.У Купу шампиона те сезоне најјачи тимови су били Бајерн Минхен, Реал Мадрид и Милан. У првом колу Црвена звезда је добила швајцарски тим Грасхоперс[19], који је био предвођен Отмаром Хицфилдом (освојио Лигу шампиона са Борусијом Дортмунд (1997.) и Бајерном (2001.)). У првом мечу на београдској Маракани било је 1:1 (Петер Кецле- Драгиша Бинић).[18] У другом мечу у Цириху Црвена звезда је убедљиво победила са 1-4 (Кецле- Просинечки (2 гола), Панчев, Радиновић).[18] У следећем двомемечу Црвена звезда је играла против шкотског тима Глазгов Ренџерс.[20] У првом дуелу било је 3-0 за Звезду (Браун аутогол, Роберт Просинечки, Дарко Панчев).[18] У другом мечу на стадиону Ајброкс било је 1-1 (Меккоист- Панчев)[18] тако да је Црвена звезда прошла даље и поново дочекала пролеће у Европи. Тада је у четвртфиналу извучен тим изисточне Немаке, Динамо Дрезден.[21] Први меч се опет играо у Београду и Звезда га је добила са 3-0 (Просинечки, Бинић, Савићевић).[18] У другом мечу дошло је до инцидента који су изазвали навијачи домаћег тима тако да је УЕФА регистовала тај меч са 3-0[18] у Звездину корист и тако се српски клуб пласирао у полуфинале. До прекида Звезда је водила са 1-2 (Гичов- Савићевић, Панчев).[18] У полуфиналу извучен је Бајерн Минхен а у другој утакмици су играли Олимпик Марсеј и Спартак Москва.[22] У првом мечу који је игран на Олимпијском стадиону у Минхену било је 1-2 за Црвену звезду (Волфарт- Панчев, Савићевић).[18] Друга утакмица на Маракани остаће упамћена као један од најнеизвесних дуела које је Звезда одиграла на свом стадиону. Резултат је на крају био 2-2 (Михајловић, Аугенталер (аутогол) - Аугенталер, Бендер).[18]

Сезона 1990/91Црвена звезда је у поход на Куп европских шампиона кренула са великим амбицијама. У претходних четрнаест година редовно је играла у Европи и на пролеће.[18] У то време била је један од најбољих тимова из источне Европе.У Купу шампиона те сезоне најјачи тимови су били Бајерн Минхен, Реал Мадрид и Милан. У првом колу Црвена звезда је добила швајцарски тим Грасхоперс[19], који је био предвођен Отмаром Хицфилдом (освојио Лигу шампиона са Борусијом Дортмунд (1997.) и Бајерном (2001.)). У првом мечу на београдској Маракани било је 1:1 (Петер Кецле- Драгиша Бинић).[18] У другом мечу у Цириху Црвена звезда је убедљиво победила са 1-4 (Кецле- Просинечки (2 гола), Панчев, Радиновић).[18] У следећем двомемечу Црвена звезда је играла против шкотског тима Глазгов Ренџерс.[20] У првом дуелу било је 3-0 за Звезду (Браун аутогол, Роберт Просинечки, Дарко Панчев).[18] У другом мечу на стадиону Ајброкс било је 1-1 (Меккоист- Панчев)[18] тако да је Црвена звезда прошла даље и поново дочекала пролеће у Европи. Тада је у четвртфиналу извучен тим изисточне Немаке, Динамо Дрезден.[21] Први меч се опет играо у Београду и Звезда га је добила са 3-0 (Просинечки, Бинић, Савићевић).[18] У другом мечу дошло је до инцидента који су изазвали навијачи домаћег тима тако да је УЕФА регистовала тај меч са 3-0[18] у Звездину корист и тако се српски клуб пласирао у полуфинале. До прекида Звезда је водила са 1-2 (Гичов- Савићевић, Панчев).[18] У полуфиналу извучен је Бајерн Минхен а у другој утакмици су играли Олимпик Марсеј и Спартак Москва.[22] У првом мечу који је игран на Олимпијском стадиону у Минхену било је 1-2 за Црвену звезду (Волфарт- Панчев, Савићевић).[18] Друга утакмица на Маракани остаће упамћена као један од најнеизвесних дуела које је Звезда одиграла на свом стадиону. Резултат је на крају био 2-2 (Михајловић, Аугенталер (аутогол) - Аугенталер, Бендер).[18]

Бари1991.Највећи успех Црвене звезде је везан за 1991. када је 29. маја у италијанској луци Бари постала први клуб из Југославије (тадашње СФРЈ) који је освојио наслов првака старог континента.[23]Утакмица је играна на тада новом Стадиону Свети Никола који је изграђен за потребе Светског првенства у фудбалу које је одржано 1990. године.Након победе над Бајерном из Минхена, тим се у потпуности окренуо утакмици финала коју је Звезда играла против Француског шампиона Олимпика из Марсеја. Екипа је отпутовала у Италију недељу дана пре меча. Ово је омогућило да се тим спреми у миру и тишини.[24] Од саме утакмице се очекивало да ће бити офанзивна зато што је Звезда за дотадашњих 8 утакмица дала 18 голова а Марсеј је постигао 20 голова на истом броју мечева.[24] Међутим тренери оба тима су се одлучили за дефанзивну тактику.Регуларни део меча завршен је резултатом 0:0. Затим су се играли продужеци где такође није било голова. Потом се приступило пеналима. За Црвену звезду шутирало пет играча и сви су погодили мрежу (Роберт Просинечки, Драгиша Бинић, Миодраг Белодедић, Синиша Михајловић и Дарко Панчев[25]). За француски тим је шутирало четири играча [26] (Мануел Аморос-промашио пенал, Бернар Казони, Жан-Пјер Папен, Карлос Мозер). Црвена звезда је победила са 5:3 после бољег извођења једанестераца.[24] То је значило да је заједно са румунском Стеауом постала једини тим из источне Европе који је до данас освојио ово такмичење.ТокиоЦрвена звезда је 8. децембра исте године на Националном стадиону у Токију победила чилеански клуб Коло-Коло резултатом 3-0 и постала клупски првак света. Након успеха у Барију тим је напустио значајан број играча (Бинић, Маровић, Просинечки, Шабанаџовић, Стојановић) као и тренер Љупко Петровић. Међутим Црвена звезда је још увек имала завидан играчки кадар. Црвена звезда је друго полувреме играла без Дејана Савићевића који је искључен у 43 минуту. Иако ослабљена, Звезда је забележила убедљиву победу од 3-0. Голове су постигли Владимир Југовић. два (19 и 59 минут) и Дарко Панчев (72 минут).Црвена звезда је играла у саставу: Милојевић, Радиновић, Најдоски, Стошић, Васиљевић, Југовић, Белодедић, Ратковић, Панчев, Михајловић, Савићевић. Тренер је биоВладица Поповић.[27]

ШАМПИОНИ ЕВРОПЕ И СВЕТА

Šampion FNR/SFR Jugoslavije

1951, 1953, 1956, 1957, 1959, 1960, 1964,1968, 1969, 1970, 1973, 1977, 1980, 1981,1984, 1988, 1990, 1991.

Šampion SR Jugoslavije/SCG

1992, 1995, 2000, 2001, 2004, 2006.

Šampion Srbije 2007.

Osvajači duple krune 1959, 1964, 1968, 1970, 1990, 1995, 2000, 2004, 2006, 2007.

Шампиони Државе

Kup SFR Jugoslavije 1948, 1949, 1950, 1958, 1959, 1964, 1968,1970, 1971, 1982, 1985, 1990

Kup SR Jugoslavije/SCG

1993, 1995, 1996, 1997, 1999, 2000, 2002,2004, 2006.

Kup Srbije 2007, 2010.

Освајач националног купа

Црвена звезда је српски клуб са највећим бројем навијача према већини истраживања која су спроведена у Србији. Навијачи Црвене звезде се називају Делије. Ова навијачка група настала је уједињењем дотадашњих мањих навијачких група 7. јануара 1989. Делије су увек имале своје групе и подгрупе, тренутно неке од најзначајнијих су: Belgrade boys, Brigate, Ultra Boys i Heroes. Од навијача највећег ривала Партизана су добили надимак „цигани“.Навијачи Црвене звезде и Олимпијакоса развили су дубоко пријатељство. Навијачи оба тима су себе назвали „Православна браћа“ („Orthodox Brothers“). Много пута навијачи Црвене звезде из различитих навијачких клубова су били на утакмицама Олимпијакоса, посебно против њиховог највећег ривала ФК Панатинаикоса. Од недавно „Orthodox Brothers“ су почели да укључују навијаче Спартака Москве.

Literatura:-Google imageshttp://www.vikipedija.rs/www.crvenazvezdafk.com/