Предњи мозак

Ивана ЈовићЈована Убавкић

Еволуција предњег мозгаКод риба и водоземаца има улогу чула мириса;Код гмизаваца се први пут јавља кора;Код сисара је најразвијенији и обавља неке од

најсложенијих улога (сан, спавање, учење, памћење...)

Анатомска грађаКоре предњег мозга подељена је на 4 режњева:1) ЧЕОНИ;2) ПОТИЉАЧНИ;3) ТЕМЕНИ;4) СЛЕПООЧИ.

Кора предњег мозга се састоји из: нове коре (90%), коју изграђују 6 слојева тела неурона, а сваки слој се активира на одређени стимулус, и старе коре, коју чине лимбичка кора и мирисна кора.

Предњи мозак је подељен на две хемисфере, које су повезане нервним влакнима:

1) Лева – решавање проблема, аналитичко мишљење, говор, писање, склапање реченица...

2) Десна – синтетско размишљање путем сагледавања целине у једном кораку.

Зоне предњег мозга

Пенфилдов моторни човечуљакПенфилд,

канадски научник, установио је да се дуж централне бразде налази моторна мапа покретљивости целог тела.

Видна зона налази се у потиљачном делу мозга и на њу се пројектује мрежњача ока, тачка по тачка.

Слушна зона се налази у горњем делу слепоочног режња и омогућава пријем информација и чулних рецептора средњег уха.

Вишa нервна делатностНајсложеније функције нервног система:1) Учење;2) Памћење;3) Говор, …

ГоворГовор омогућава комуникацију, тј. размену мисли,

осећања и знања.Он захтева највећи степен моторне и сензорне

интеракције.Центри за говор могу бити лоцирани у обе хемисфере.

Хемисфера у којој је лоциран центар за говор зове се доминанта хемисфера, а она се састоји из:

1) Верниковог подручја - одговорног за разумевање и интерпретацију речи;

2) Брокиног подручја – одговорног за моторику говора.

Учење Постоји: асоцијативно и

неасоцијативно учење. Неасоцијативно учење

представља сазнање о својствима једног стимулуса. Дели се на: хабитуацију и сензитизацију.

Асоцијативно учење сложенији тип учења.

ПамћењеПамћење или чување информација, одвија се у

два стадијума:1) Краткотрајна меморија;2) Дуготрајна меморија.

СпавањеРем - брзи покрети очних јабучицаНе-рем – веома спори мождани таласи

Мождани таласиЕлектроенцефалографија (ЕЕГ) је поступак мерења биоелектричне активности коре предњег мозга.

Да ли сте знали да... више од 10 милијарди ћелија прима и преноси поруке из

различитих делова тела. мозак чини 2% укупне масе нашег тела. док су у материци људи развијају 8000 нових можданих

ћелија сваке секунде. људски мозак представља најусавршенију ствар у

универзуму.

Да ли сте знали да... ваш мозак може имати више идеја

од броја атома у познатом свемиру. мозак производи струју довољно

јаку да напаја сијалицу од 20 до 25W.

мозак тек рођене бебе се утростручи у првој години живота.

када вас боли глава не боли вас мозак, јер он не поседује рецепторе за бол.

Да ли сте знали да... смејање активира 5 различитих делова мозга. мозак мозе да произведе 70,000 различитих мисли у току

дана. 12% људи сања у црно – белој варијанти. 161,000 км је дужина крвних жилица у мозгу. 750 – 1000 мл крви протекне кроз мозак у свакој минути.

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!