UTICAJ GENA I SREDINE NA NAS

THE INFLUENCE OF GENES AND ENVIRONMENT ON US

O ovoj temi i ovoj prezentacijiOdnos uticaja gena i sredine na ličnost je

večita tema, ali i pitanje na koje još uvek nema preciznog odgovora. Ova prezentacija je pokušaj da se taj odnos definiše na planu inteligencije.

Takođe, prezentacija je napravljena sa namerom da se, u obradi ove interesantne teme, povežu dva gimnazijska predmeta – psihologija i engleski jezik.

Roditelji su krivi za sve. Za to što imamo kratke noge, krivi nos... Oni su nam preneli loše gene. Odgovorni su i za to što nemamo samopouzdanja, talenat za fiziku i nikada nismo naučili da sviramo violinu. Da smo imali bolje roditelje, danas bismo sigurno bili u srećnijoj vezi ili braku, lakše bismo izlazili na kraj s nemogućim šefom i ne bismo imali osećaj da se lepe stvari dešavaju samo nekim drugim ljudima. Stvarno verujete u to?

GENI (GENES)

"Ako nosite cipele broj 39, nemate pravo da krivite druge za svoje probleme", imao je običaj da se našali Duško Radović, a iskustvo psihologa govori da su neke psihološke "jednačine" prošle test života. Previše zaštitnički nastrojeni roditelji po pravilu stvaraju nesamostalnu decu, roditelji koji ne postavljaju granice u vaspitanju odgajaju razmaženu decu, a emocionalno distancirani roditelji ispraćaju u svet decu sa krhkim i lako lomljivim osećanjem samopouzdanja.

IQ=(mentalna starost / hronološka starost) x 100. Mentalna starost se ustanovljava na osnovu broja poena koji se dobijaju rešavanjem odredjenih psiholoških testova. Ako je IQ manji od 70 osoba je mentalno zaostala, ako je IQ izmedju 90 i 110 intelektualne sposobnosti su prosečne a ako je IQ iznad 110 inteligencija je natprosečna. Medjutim, testovi kojima se ispituje koeficijent inteligencije nisu idealni jer se ne mogu upotrebljavati za poredjenje ljudi koji imaju različito obrazovanje, pripadaju različitim kulturama ili klasama.

Danas se smatra da geni utiču na razvitak inteligencije sa oko 60%, sredina sa oko 30%, a interakcija gena i sredine sa oko 10%.

Today it is considered that genes have influence on development of intelligence in about 60%, environment around 30%, and the interaction of genes and environment about 10%.

Genetičke promene koje vode abnormalnostima u ponašanju mogu biti: vidljivi poremećaji (aberacije) u građi i broju hromozoma mutacije u građi pojedinih gena mutacije u poligenima

Ajzenkova definicija ličnosti glasi: „Ličnost je ukupni zbir aktuelnih i potencijalnih načina ponašanja organizma koji su određeni nasleđem i sredinom; ona nastaje i razvija se funkcionalnom interakcijom između četiri glavne oblasti u koje su organizovani svi načini (obrasci) ponašanja: kognitivna oblast (inteligencija), konativna (karakter), afektivna (temperament) i somatska oblast (konstitucija)".

Okruženje (Environment)

Da socijalni faktori imaju prvenstveni značaj za razvoj ličnosti pokazuju, između ostalog, i primeri o ponašanju dece odrasle u izolaciji od ljudi. Takav je slučaj s decom odraslom među vukovima u Indiji, zatim slučaj osobe poznate pod imenom Kaspar Hauzer koja je ostavljena sve do svoje 16 godine da živi bez ikakvog kontakta sa ljudima u zatvorenoj ćeliji. Rezultat toga – mentalana zaostalost koja je rezultat socijalne deprivacije!

Social factors are extremely important for the development of the whole person, especially one’s inteligence!

Pored ovih momenata, dosta se često u literaturi naglašava da važan uticaj na razvoj ličnosti ima i položaj deteta u porodici u odnosu na ostalu decu. Navodi se da su starija deca, ako je u porodici više dece, obično ozbiljnija nego mlađa, da ih više privlači ono što interesuje odrasle, da su zatvorenija, manje druželjubiva, manje vedra. Mlađa deca su veselija, vedrija i bezbrižnija. Ukazuje se na to da naročito jedinci pokazuju slabije prilagođavanje sredini, manju sigurnost u sebe, slabiju emocionalnu uravnoteženost. Međutim, danas se veoma ozbiljno sumnja u ovakve postavke.

Redosled rođenja i ličnost

Blizanci Američki psiholog Terman je na osnovu

izvršenih ispitivanja pokazao da jedinci ne moraju imati negativne osobine više nego što ih imaju deca koja nisu jedinci. Kakve će osobine (pa i one iz kategorije intelektualnog funkcionisanja) dete imati, ne zavisi od toga da li je dete jedinac ili nije, već od postupaka prema detetu i od njegovog vaspitanja. Najznačajniji socijalni faktori su kultura, klasna pripadnost i ekonomsko stanje.

Budući da identični blizanci imaju istu genetsku osnovu onda se razlika u njihovoj inteligenciji pripisuje sredini a sličnosti genima. Uticaj genetskih faktora ogleda se u činjenici da je koeficijent inteligencije sličniji ukoliko je krvno srodstvo bliže, dok činjenica da inteligencija identičnih blizanca nije identična dokaz je da i faktori sredine utiču na nju.

Identical twins show the importance of genes for development of inteligence!

... Nađemo 2 identična blizanca, pa ih razdvojimo i damo na usvajanje u različite porodice....

Osoba 1. odrasta u sredini koja podstiče intelektualne aktivnosti (učenje, čitanje, razmišljanje) onda se njen intelektualni potencijal može razviti u odredjene sposobnosti i veštine. Osoba 2. genetski potencijal ostaje neiskorišćen ukoliko izostanu intelektualne aktivnosti(siromaštvo, zaostalost, emocionalna nesigurnost). Rezultat toga: Osoba 1. ima bolje rezultate na testovima!

Geni određuju intelektualni potencijalSredina odredjuje koliko će se razviti intelektualni potenicjalGenes determine the intellectual potential and

environment determine how to develop intellectual potential

Zamislimo eksperiment...

Merenje inteligencije Measurement of inteligence

Podatak da nije lako utvrditi vezu između pripadnosti različitim kulturama i inteligencije, komplikuje činjenica da je veoma teško napraviti test inteligencije koji bi bio kulturološki nezavistan! Mi testovima inteligencije ne merimo intelektualne potencijale, već znanje, a ono se stiče životom u određenoj kulturi! Stoga je primena testa inteligencije koji je nastao u jednoj kulturi na ispitanicima druge kulture veoma problematična!Mali Eskim bi pokazao nisko intelektualno postignuće na našem testu inteligencije gde treba da utvrdi razliku između straćare, krovinjare, zgrade i kuće jer zna samo za iglo, a mali Srbin bi “pao” na eskimskom testu inteligencije ukoliko bi se neko pitanje tog testa odnosilo na razlikovanje stotinak vrsti padavina koliko ih Eskimi razlikuju, pa i za svih stotinak imaju posebne nazive!!

Ljudi sa zapada teže da misle da je najvažnija stvar imati sposobnost da čitaš, pišeš, budeš pametan, visoko inteligentan i radiš matematiku. U azijskim zemljama daju podjednaku važnost kako pomenutim faktorima, tako i razvoju unutrašnjih sposobnosti(spoznavanju sebe). To uključuje sposobnost da se bude efikasan član tima, ili mogućnost da se kreira dogovor sa grupom ljudi. Balkanske zemlje vole da se druže dok u ’’uređenim zemljama’’ ne daju veliku pažnju pomoći prijatelja, već se isključivo oslanjaju na sebe.

In non-Western cultures, parents emphasize the role of motivation and social skills in the development of of their children’s intelligence, instead of academic skills wich seems to be important for Anglo-American parents!

Furthermore, non-Western countries seem to value the use and understading of gestures and facial expressions, while Western people seem to value more highly the ability to say things clearly!

Inteligencija u različitim kulturamaIntelligence across cultures

Termanova studija – 1528 genija, studija je započeta još 1921 i traje i danas, svi IQ između 135 i 200. Pokazalo se da su subjekti superiorni na sledećim elementima:

Intelektualno, fizički, emocionalno, moralno i socijalno

Bili su boljeg mentalnog zdravlja od opšte populacijeBili su uspešniji u pravom životu, nisu imali samo

''teorijsku pamet'‘Rađali su decu intelektualno superiorniju od ostalihSuper-inteligent people are superior physically,

emotionally, intellectually and morally, have better mental health, usually are more successful in life and give birth to more intelligent children!

Termanova studija

Rasa i IQ – ranije studije su pokazivale da Afrički Amerikanci postižu niži rezultat na testovima inteligencije za nekih 15 jedinica niži. Danas je razlika između rasa pala na 7 IQ jedinica

Flinov efekat – u posljednjih 50 godina tokom svake dekade na svetskom nivou prosečan IQ raste za tri jedinice, u proseku za 15 jedinca je viši IQ u zapadnoj kulturi nego što je bio pre 50 godina.

Prosečni skor na testu - za sve ljude istog uzrasta je arbitraran i iznosi 100. Na Vekslerovoj skali inteligencije oko 50% ljudi ima skor između 90 i 110. 68% između 85 i 115%, a oko 95% potpada u raspon od 70 do 130. Oko 2.5 posto se nalazi sa svake strane ovih rezultata.

ZANIMLJIVOSTIInteresting facts

Geni (Genes) - Geni su šifre koje nose sve neophodne informacije o čoveku

Sredina, okruženje (Environment) - Prostor i mentalitet ljudi koji nas okružuje

Instikt (Instinct) - sklonost živog organizma prema određenom kompleksnom ponašanju

Inteligencija (Intelligence) - mentalna osobina koja se sastoji od više sposobnosti: učenje iz iskustva, adaptiranje na nove situacije, shvaćanje i razumijevanje novih situacija i korištenja stečenog znanja u interakciji sa okruženjem

Opšta populacija (general population) - Većinska populacija jednakog ili sličnog nivoa inteligencije

Gestovi (Gestures ) – nesvesni pokreti telom koji prate verbalnu komunikaciju i olakšavaju je, mada mogu biti i samostalni elementi komunikacije.

Ključne reči:Key words

Intelektualni potenicjal (intellectual potential) - potencijalni nivo intaligencije do kojeg možemo da stignemo.

Karakter (character) - označava ključno obeležje ličnosti, specifičan sklop emocionalno-motivacionih, socijalnih, moralnih i konativnih izrazitih crta po kojima se ona razlikuje od svih drugih

Temperament (temperament)- sklop urođenih predispozicija emocionalnog doživljavanja i reagovanja.

Socijalni faktori (social factors) - kultura, klasna pripadnost i ekonomsko stanje

Mentalana zaostalost (mental retardation) - stanje zaustavljenog ili nepotpunog psihičkog razvoja koje se naročito karakteriše poremećajem onih sposobnosti koje se pojavljuju tokom razvojnog perioda i koje doprinose smanjenju opšteg nivoa inteligencije kao što su kognitivne, govorne, motorne i socijalne sposobnosti

Pomenuli smo uticaje različitih faktora koji utiču na inteligenciju – gene i sredinske faktore, kao i različite studije koje su proučavale njihov značaj za razvoj intelektualnih sposobnosti.

Pomenimo da se inteligencija ogleda i u tome kako se snalazimo na emocionalnom planu, kako ispoljavamo svoje i razumevamo tuđe emocije – to je emocionalna inteligencija.

Vrlo je aktuelna teorija koja analizira pojavu socijalne inteligencije, tj. sposobnosti da se drugi ljudi razumeju i da se sa njima obavlja kvalitetna, socijalno zadovoljavajuća komunikacija. Veoma važna njena komponenta je razumevanje tuđeg verbalnog i neverbalnog izražavanja. Da li ste se ikad zapitali kakav je uticaj pripadnosti različitim kulturama na ovaj vid inteligencije – socijalnu inteligenciju?

Sledi video klip o gestikulacijama u različitim kulturama. Klip je preuzet sa sledeće adrese:

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=pxoB6MhmbIg

Zabavite se, naučite i proverite sebe koliko biste bili socijalno inteligentni u različitim kulturama, tj. koliko biste

razumevali tuđu neverbalnu komunikaciju! !!

Kakva je vaša socijalna inteligencija u kontekstu ostalih kultura?

Priredili:

Nikola Rašković

Milan Ristić

II/4

Credits:• Puchta H., Stranks, J., Lewis-Jones, P.

(2011): English in Mind 4, Cambridge University Press, UK.

• Biljana Milojević-Apostolović (2012): Psihologija , Logos, Bgd.

• Wikipedia•http://simonidinpsihoblog.wordpress.com/•http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=pxoB6MhmbIg

Mentor:Prof. psihologije, Simonida Vukobrat

Beograd, 2013.