1

Psihološka prva pomoć-vodič za volontere

dr Zoran Ilić, spec psihijatrije dr Aleksandra Bubera, spec psihijatrije

2

Ciljevi psihološke prve pomoći

• Saosećajan i neugoržavajući kontakt• Sigurnost• Smirenje preživelih i emocionalna orijentacija• Zadovoljenje potreba i smirenje briga• Davanje informacija• Uključenje u mrežu socijalne podrške• Podrška adaptivnim mehanizmima preživljavanja , osnaživanje

3

Profesionalno ponašanje

• Raditi samo u okviru svojih ovlašćenja i stručnosti. Prvo ne

naškoditi!• Biti smiren, uljudan, organizovan, i koristan• Biti uočljiv i dostupan• Poverljivost - ne govorite drugima o onome što ste čuli• Osetljivost na kulturnu i drugu različitost

4

Normalizujte • Šok , neverica i zgranutost su normalne reakcije do nedelju dana

posle• U ovom stadijumu ljudi imaju tendenciju da misle suženo i

neefikasno o svom preživljavanju, što može izazvati krivicu preživelih • Neki ljudi osećaju gubitak, tugovanje, ljutnju, anksioznost i depresiju

i osećanja mogu postati intenzivna i ponekad nepredvidljiva• Primetan je poremećaj apetita i spavanja, oni će se smanjiti onog

trenutka kada ljudi počnu ponovo da se osećaju bezbedno• Emocionalizovati telesne simptome ako su jasno vegetativne

reakcije na traumu, a ne znak povrede i bolesti• Edukujte ih u par rečenica da se sve, pogotovo neprijatne emocije

osećaju u telu zbog pripreme tela na reakcije bežanja, borbe ili smrzavanja (fight, flight, freeze)

5

Nivo 1Uverite ih da su sada bezbedni• Pomozite im da zadovolje bazične potrebe – sklonište, hrana,

voda, medicinska pomoć• Obezbedite kratke, tačne i ponavljane informacije kako da

zadovolje bazične potrebe

Smirujte• Slušajte ljude koji žele da ispričaju svoju priču i zapamtite da

nema pravog i pogrešnog načina kako “treba” da se osećaju• Dajte tačne informacije o katastrofi i naporima koji se

preduzimaju za saniranje i pomoć

6

Nivo 1 nastavak

Promovišite samoefikasnost i efikasnost zajednice • Angažujte ljude da traže zadovoljenje svojih potreba, da se

brinu o njima podržavajte sposobnosti pojedinaca da se izbore sa situacijom (coping skills)

Promovišite povezanost• Pomozite ljudima da kontaktiraju rodbinu i prijatelje • Ako je moguće porodice držite na okupu • Decu uvek držite zajedno sa roditeljima ili drugim bliskim

rođacima kad god je to moguće

Promovišite nadu• Nađite način da podržite prirodnu otpornost na stres

7

Uključuje ljude koji:

• Ne počinju da se osećaju bolje nakon nekoliko nedelja• Još se osećaju anksiozno i pod sitresom• Njihove reakcije ometaju funkcionisanje u svakodnevnom

životu• Koji trebaju da razviju specifične veštine i sposobnosti za

dalji život Njima se pruža pomoć za psihološki oporavak i za većinu ljudi će to biti dovoljno, ali neki će morati dobiti i pomoć nivoa tri

Nivo 2

8

Nivo 2-Veštine psihološkog oporavka• Identifikujte probleme, brige i potrebe koje osobu najviše pritiskaju

Jačanje veština za rešavanje problema • Naučite ih da podele problem u manje korake• Postavljajte im pitanja o cilju i mogućim opcijama• Pitajte ih o prednostima svake od opcija • Alternative ako ne uspe iz prve• Pohvalite konstruktivna rešenja, ako nisu dobra pitajte:“šta još...?“

Promovišite pozitivne aktivnosti • Ohrabrite ljude da planiraju i učestvuju u pozitivnim, smislenim

aktivnostima i tako ostvare kontrolu nad životom

9

Veštine psihološkog oporavka-nastavakUpravljajte reakcijama • Učite ih tehnikama relaksacije npr. Progresivna mišićna

relaksacija• Kako da verbalizuju emocije• Kako da hendluju okidače koji imaju veze sa katastrofom Promovišite konstruktivno razmišljanje • Naučite ljude da razumeju kako način razmišljanja utiče na

emocije i da zamene destruktivne sa konstruktivnim mislima Uspostavljanje zdravih socijalnih veza • Pomozite ljudima da identifikuju podržavajuće pojedince iz

okoline i da izgrade mrežu podrške

10

Kada uputiti psihijatru/ psihoterapeutu /iskusnom psihologu?

• Još uvek se oseća uznemireno većinom vremena• Ispoljava ponašanje drugačije nego pre • Ima teškoće u svakodnevnom funkcionisanju • Pogoršanje po pitanju veza• Zloupotrebljava supstance• Ima uznemiren ili poremećen san • Nastavlja da priča o događaju posle 4 nedelje • Ne može da uživa i izgleda otupelo ili povučeno

11

Neka ponašanja koje treba izbegavati

• Nemojte pretpostavljati šta doživljavaju ili šta su prošli• Nisu svi traumatizovani• Većina akutnih reakcija su razumljive i normalne• Ne etiketirajte “simptomi”, “dijagnoza”, „patologija“,

„pacijent“• Ne patronizovati ili se fokusirati na bespomoćnost, slabosti,

greške ili invaliditet. Usredsredite se na ono što osoba čini da bude efikasna

• Nemojte pretpostaviti da svi preživeli žele da razgovaraju ili treba da razgovaraju sa vama. Često zaštitiničko i mirno prisustvo je dovoljno da se pogođene osobe osećaju sigurnijima

• Ne radite “debrief” tražeći detalje o tome šta se dogodiloNemojte nuditi neproverene informacije

12

Osnovne tehnike komunikacije sa evakuisanima

1. Uspostavljanje raporta - mosta poverenja2. Postavljanje pitanja3. Aktivno – reflektivno slušanje4. Davanje informacija

Korak1

RAPORTmost poverenja

•Sličnost-verbalna i neverbalna•Predstavljanje i traženje dozvole•Afirmacija vrednosti (argumentovana) i validacija

1.Uspostavljanje raporta

Ohrabrite ih da govore o svojim emocijama.

Podstičite otvoren, iskren izraz emocija kao

mehanizam samozaštitet. Da biste izbegli “emocionalnu

preopterećenost” i preživelima i spasiocima treba da bude

dozvoljeno da otvoreno izraze svoja osećanja sve dok time ne

ugroze sebe. Slušajte, ali se držite parcijalne identifikacije.

13

14

Kontakt očima!Facijalna ekspresija - bez drameGestovi – pokreti - prilagodite se i povremeno klimnite glavomPoza i orijentacija tela - ugao od 45 stepeni, blago nagnuto

prema sagovornikuBlizina – što je za nekog predaleko za nekog je preblizu - 1mBrzina govora - ako ste brži od sagovornika usporite, ako ste

sporiji, ubrzajteBudite smireni i strpljiviIzbacite žargon

Neverbalna i verbalna sličnost i podrška

15

Validacija

• Verovatno najvažnija podrška koja se može pružiti osobi u krizi

• Predstavlja prenos podrške da je u redu to što osoba oseća i da osoba nije sama, jer se mnogi u takvoj situaciji slično osećaju

• Potvrditi (pohvaliti, potkrepiti) njen pokušaj i napor koji ulaže da se izbori sa situacijom iako krize stvaraju osećanje neadekvatnosti

• Uveravati da osoba može proći kroz težak period i krizu i da zaslužuje pomoć

16

Afirmacija

• “Drago mi je da ste odlučili da razgovarate sa mnom.”• “Zvučite kao veoma (jaka, brižna, osetljiva) osoba.”• “Drago mi je da ste odlučili da potražite pomoć, jer je vi zaslužujete.”• “Imate dobar smisao za humor, to je dobar način dase izađe na kraj sa nekim

problemima.”

Jednostavni, direktni iskazi koji ulivaju samopouzdanje,nadu, umirenjeIzjave treba da budu iskrene i argumentovane inače se ruši poverenje

17

Nemojte im govoriti:

• Znam kako se osećate• Hajde da pričamo o nečem drugom.• Vi ste dovoljno jaki da se nosite sa ovim• Ono što nas ne ubije čini nas jačim • Uskoro ćete se osećati bolje• Uradili ste sve što ste mogli • Treba da se opustite • Dobro je da ste živi• Moglo je biti i gore • Jednog dana ćete imati odgovor

18

2.Predstavljanje i traženje dozvole za razgovor

• Dobar dan. Ja sam ___________ volonter. Razgovaram sa ljudima da vidim kako su i da vidim da li mogu da pomognem na bilo koji način. Da li je u redu da porazgovaramo nekoliko minuta? Mogu li da saznam kako se zovete? Gospođo Petrović, pre nego što porazgovaramo, da li postoji nešto što vam je trenutno potrebno, voda ili voćni sok ?

Zatvorena: zatvaraju komunikaciju i podsećaju na islednički razgovor

- u sebi imaju li. Pomažu da se započne konverzacija i da se sumira napredovanje

Otvorena pitanja stvaraju poverenje i obično počinju sa: KAKO, ŠTA, NA KOJI NAČIN, KO, KADA, GDE• Izbegavajte pitanja ZAŠTO.• Postavite pitanje i slušajte

19

3.Otvorena pitanja

20

Otvorena pitanja počinju sa:• Opisom, subjektivnom izjavom, „ja rečenice“ koje ostavljaju mesta da je to naš doživljaj, ali da to ne mora biti tačno i nije tvrdnja: Izgledaš mi... Vidim da si... Kao da su ti...Kako si stvarno? ...Šta se događa?”• Uputstvom da se nešto opiše: “Opišite mi molim vas šta vam se dogodilo? ...Šta vam pomaže da... Šta mislite o... Šta se dogodilo vama...njemu?• Reflektivnim pitanjima: Kada biste vi pokušali da... Kako mislite da bi ste reagovali?• Šta mislite (osećate) da će to za vas značiti?• Pitam se šta mislite o....?“Trik” je navesti osobu da sama postavi otvoreno pitanje, što ispitivaču daje oslonac da govori o čemu god želi. Način da se osoba navede da postavi otvoreno pitanje je zainteresovanost nedovršenom pričom ili navođenjem koristi

Kao da ste zbog toga zabrinutiuznemirenitužni

Ako sam tačno razumeo glavne stvari zbog kojih ste zabrinuti su

Ovo su glavne ideje koje ste naveli…

Drugim rečima… Shvatio sam da…

Ako sam dobro razumeo šta ste rekli…

Izvinite što vas prekidam, samo da proverim da li sam vas razumeo…

SUMIRANJE-ponoviti ključne

teze

EMPATSKA REFLEKSIJA-

Povezati uzrok stanja i osećanja- straha, besa i tuge

7

PARAFRAZIRANJEsvojim rečima

prepričati

4.Aktivno- reflektivno slušanje

22

5. Pružite informacije Šta je sledeći korak Šta je učinjeno da im se pomogne Šta se trenutno zna o događaju Dostupne usluge Uobičajene reakcije na stres Samolečenje, briga o porodici , i prevladavanja nedostatka informacija: Procenite da li i kada dati informacije. Da li je pojedinac u stanju da shvati šta je rečeno i da li je spreman da čuje sadržaj poruka? Nemojte da uveravate ljude da su bezbedni ako nemate činjenice.

23

Kako sa onima kojima su bliski nestaliili umrli?

• Mogu osećati bes, krivicu, optuživati, poricati• Mogu oscilirati između sigurnosti da su živi i očaja i bespomoćnosti• Uverite ožalošćenu osobu da je proces tugovanja razumljiv i

očekivan• Koristite ime osobe umesto „preminuli“• Recite im da će verovatno osećati tugu, ljutnju ili doživljaj

usamljenosti i ako traje predugo ili je nepodnošljivo da treba da se obrate doktoru

• Možete reći:

Važno je da znate da svi članovi porodice mogu imati različite načine da ispolje tugu. Neki ne mogu da plaču, dok drugi mogu da plaču mnogo. Ne bi trebalo da se osećaju loše zbog toga ili da misle da nešto nije u redu sa njima. Ono što je najvažnije je da poštujemo različite načine na koje se ljudi osećaju i pomognemo im u danima i nedeljama koje predstoje

24

Sindrom izgaranja

• Rad spasilačkih ekipa i urgentnih službi se karakteriše dugim periodima rada bez odmora, novim i nepredvidljivim situacijama koje iziskuju posebnu fizičku spremnost i agilnost i to najčešće u uslovima pomanjkanja osoblja

• Pomozite sebi da biste mogli da pomognete drugima

25

Kognitivne reakcije

• Mentalna konfuzija • Problemi koncetracije• Problemi pažnje• Problemi pamćenja• Problemi mišljenja• Smanjena perceptivna aktivnost• Stereotipno procenjivanje ljudi

26

Emocionalne reakcije

• Šok i zapanjenost• Zavisnost i potrebu za timskom podrškom• Emocionalna iscrpljenost• Emocionalna krutost• Hipersenzitivnost• Povlačenje u sebe• Tuga, pesimizam, depresivnost• Osećanje beznadežnosti • Osećanje bespomoćnosti• Osećanje gubitka

27

Fizički simptomi

• Hronični zamor• Česte glavobolje • Bol u leđima• Neodređeni fizički bolovi• Nesanica• Malaksalost• Gastrointestinalni bolovi

28

Brinite o sebi!

• Redovno spavajte, održite ritam i rutinu spavanja i ishrane (doručak je naročito važan)

• Fizička aktivnost, dovoljno tečnosti, izbacite alkohol, smanjite pušenje

• Postavite granice i odredite trajanje razgovora uz pravljenje pauza

• Parcijalno se identifikujte sa preživelim• Nađite vremena za sebe. Ne zaboravite zadovoljstva,

napravite dobar balans u toku dana• Dozirajte svoje učešće i čuvajte se za duži period.• Obezbedite edukaciju i superviziju stručnjaka

29

Literatura

• Psychological trauma and PTSD: A review,Raymond B. Flannery, Jr.,PhD

• Guidelines for provision of psychological support to people affected by the floods, Australian Psychological Society

• Psychological First Aid Field Operations Guide 2nd Edition National Child Traumatic Stress Network, National Center for PTSD