Zavod za školstvoOdsjek za KPR

Unapređivanje sistema PRNŠ/V-a

Savjetovanje sa koordinatorima za PRNŠ/V

Podgorica, 29.10.2014.

Teme savjetovanja

Nacionalni koordinatori za PRNŠ/VIzmjene u dinamici izrade plana za PRNŠ/V Pravilnik o bližim uslovima, načinu i postupku izdavanja i obnavljanja dozvole za rad nastavniku, direktoru i pomoćniku direktora obrazovno-vaspitne ustanove Profesionalni razvoj nastavnika i uspjeh na Pisa

istraživanjuPreporuke za unapređivanje sistema PRNŠ/V-a – SWOT

analiza

Nacionalni koordinatori za PRNŠ/V

Nacionalni koordinator

Opština - osnovne škole Opština - predškolske ustanove

Dušanka Popović Pljevlja, Podgorica i Cetinje

Pljevlja, Podgorica i Cetinje

Snežana Grbović Nikšić, Plužine, Šavnik, Žabljak i Danilovgrad

Nikšić i Danilovgrad

Ljiljana Subotić Herceg Novi, Kotor, Tivat, Budva, Bar i Ulcinj

Herceg Novi, Kotor, Tivat, Budva, Bar i Ulcinj

Nađa Luteršek Berane, Kolašin i Podgorica

Berane i Kolašin

Željko Korać Andrijevica, Bijelo Polje, Plav, Gusinje, Rožaje i Mojkovac

Bijelo Polje, Plav, Rožaje i Mojkovac

Dinamika izrade Plana za PRNŠ/Vza period 2014-2016

Škole/predškolske ustanove

Plan za PRNŠ/V2014-2016.

Izvještaj o samoevaluaciji PRNŠ/V-a

A, B i C škole oktobar 2014. septembar 2014.(2012-2014.)

D i E škole novembar 2014. novembar 2014.(2013)

Predškolske ustanove

novembar 2014. novembar 2014.(2013)

Ciljevi iz LPPR Decembar 2014

Pravilnik o bližim uslovima, načinu i postupku izdavanja i obnavljanja dozvole za rad nastavniku,

direktoru i pomoćniku direktora obrazovno-vaspitne ustanove

“Službeni list CG“, br. 23/2014 Trajanje stručnog usavršavanja (Član 6)Stručno usavršavanje iz člana 5 ovog pravilnika traje 16 sati iz prioritetnihoblasti i osam sati iz drugih programa stručnog usavršavanja nastavnika. Izuzetno, od stava 1 ovog člana, nastavnik, direktor i pomoćnik direktora kojitokom studija nije polagao ispite iz pedagoško-psihološke grupe predmeta zaobnavljanje licence potrebno je da se stručno usavršava i 16 sati iz tih oblasti. Stručno usavršavanje iz st.1 i 2 ovog člana srazmjerno se raspoređuje na period od pet godina u skladu sa katalogom stručnog usavršavanja realizacije odobrenih programa stručnog usavršanja.

Prioritetne oblasti stručnog usavršavanja

Crnogorski-spski, bosanski, hrvatski jezik i književnost Strani jezici Prirodne nauke (matematika, hemija, fizika, biologija) Društvene nauke i građansko vaspitanje Inkluzivno obrazovanje ICT u nastavi Preduzetničko učenje

Često postavljana pitanje vezano za pohađanje seminara

• Ko prijavljuje učesnike?• Kako sankcionisati škole koje prijave, a ne pošalju učesnika?

• Kao planirati prijavljivanje na seminare?

Profesionalni razvoj nastavnika i uspjeh na Pisa istraživanju

prema prezentaciji prof.dr Pola Rodersa

Nekoliko istorijskih činjenica

Prije 2000. godine: započeo Bolonjski proces; uveden Evropski kvalifikacioni okvir; EU promoviše pristup cjeloživotnom učenju i kontinuiranom profesionalnomrazvoju;

2000: Otkad je OECD započeo s Pisa istraživanjima, kvaliteta nastave i učenja sve više dolazi u središte pažnje;

2005: izvještaj OECD-a “Nastavnici su bitni”; 2006: Strateški dokument ATEE-a (Udruženje za

obrazovanje nastavnika u Europi) “Kvalitet rada nastavnika”;

2007: Savjet EU-a i njegove članice postižu dogovor o strategiji za povećanje kvalitetaobrazovanja nastavnika

2009: strateški okvir EU-a Obrazovanje i usavršavanje 2020.

2010: Izvještaj EU/OCDE-a Profesionalni razvoj nastavnika – Evropa u međunarodnom poređenju

2013: Izvještaj EU-a Podrška razvoju nastavničkih kompetencija za bolje ishode učenja

Glavni zaključci izvještaja EU-a “Podrška razvoju nastavničkih kompetencija za bolje ishode učenja“:

Važnost profesionalnog razvoja nastavnika: instrument za unapređenje kvaliteta obrazovnih ishoda; instrument koji osigurava da obrazovanje i usavršavanje budu u

skladu s razvojem društva u cjelini.

Najefiaksnijii način za podsticanje profesionalnog razvoja: baviti se pojedinim školama; baviti se mrežama u kojima škole sarađuju; koristiti integrativne pristupe u kojima se učenje nastavnika spaja s

inovacijama u nastavnom planu i programu i podučavanju, evaluacijom i povratnom informacijom o kvalitetu rada, razvojem upravljanja školom i upravljanjem spoljašnjim kontaktima škole

Tri zemlje članice u vrhu EU koje dosljedno visoko kotiraju u PISA istraživanjima (2000 –2012) u sva tri područja (pismenost, matematika i nauka), uglavnom su među prvih 10 u svijetu:

Finska Holandija Estonija

Rezultati Pisa istraživanja 2012:

Šta kvalitet obrazovanja u ove tri “iznadprosječne” zemlje članice čini višim od kvaliteta u ostalim “prosječnim” ili čak “ispodprosječnim” zemljama? 

Je li to… Status nastavnika?

Nastavnička plata?

Inicijalno obrazovanje nastavnika?

Kvalitet i uključivanje u aktivnosti profesionalnog razvija nastavnika?

DA*

U određenoj mjeri

Definitivno DA

Definitivno DA

*Estonija: dobro definiran razvoj karijere nastavnika; studenti s najvećim brojem bodova na maturi imaju direktan upis na učiteljske fakultete.

U zaključcima Europskog savjeta od 15.11.2007. godine o poboljšanju kvaliteta obrazovanja nastavnika, ministri odgovorni za vaspitanje i obrazovanje složili su se oko sljedećeg:

da je vaspitno‐obrazovnim radnicima potrebno osigurati koordinirano, koherentno, i kvalitetno inicijalno obrazovanje, ranu podršku u karijeri (pripravništvo) i daljnji profesionalni razvoj, uz odgovarajuće resurse; poboljšati kvalitet inicijalnog obrazovanja i stručnog usavršavanja nastavnika; 

da zvanje nastavnika treba učiniti atraktivnijim.

Tačnije, dogovoreno je da bi nastavnici trebali:

da imaju pedagoške vještine, kao i specijalizovanoznanje svoga predmeta; 

da imaju pristup efikasnim programima podrške na početku svoje karijere; 

da imaju dovoljne podsticaje tokom karijere za preispitivanjem svojih potreba za učenjem i sticanjem novih kompetencija; 

da mogu podučavati temeljnim kompetencijama i funkcionalno poudučavati u heterogenim razredima; 

da učestvuju u refleksivnoj praksi i istraživanju; 

da su  autonomni učenici u procesu profesionalnog razvoja tokom svog radnog vijeka.

uključen je u politiku i strategiju za poboljšanje obrazovnog sektora u cjelini;

ima stabilan, transparentan i odgovoran sisitem finansiranja; orijentisan je na potražnju; koristi okvir kompetencija za nastavnike i direktore kao osnovu 

za inicijalno obrazovanje nastavnika i za procjenu potreba za profesionalnim razvojem;

uključuje kontinuirani dijalog između Ministarstva, tijela odgovornog/ih za profesionalni razvoj nastavnika i fakultetaodgovornih za inicijalno obrazovanje nastavnika.

Ako analiziramo “tri prakse u vrhu EU‐a”, koja su obilježja odabira programa stručnog usavršavanja (kao jednog od važnih elementa u njihovom funkcinalnom kontinuiranom profesionalnom razvoju)?

A. Na sistemsko‐institucionalnom nivou odabir programa stručnog usavršavanja

Sve tri zemlje EU‐a u vrhu PISA istraživanja imaju integrisanu strategiju za razvoj sistema inicijalnog obrazovanja i profesionalnog razvoja, s redovnim sastancima/konzultacijama (obično: dva puta godišnje) s jasno definisanim odgovornostima svih učesnika:

Holandija: Inspektorati uvodi strateške mjere u škole i podržava njihovu primjenu; nastavnički fakulteti i slobodno tržište pružaoca stručnog usavršavanja moraju ponuditi usavršavanje u skladu s dogovorenim okvirom kompetencija; dva puta godišnje konsultanski sastanci;

Finska: Nema inspektorata – strateške mjere se u školama provode elektronskim putem kroz “platforme za podršku školama”; nastavnički fakulteti i slobodno tržište pružaoca stručnog usavršavanja drže se dogovorenog okvira kompetencija; konsultacije jednom godišnje;

Estonija: Inspektorat uvodi strateške mjere u škole i podržava njihovu primjenu; nastavnički fakulteti i slobodno tržište pružaoca stručnog usavršavanja  drže se dogovorenog okvira kompetencija; konsultanski sastanci svakih 6 mjeseci(Strategija Ministarstva o obrazovanju nastavnika 2009.‐2013.).

.

Kontinuirani dijalog između Ministarstva, tijela odgovornog za profesionalni razvoj nastavnika i fakulteta odgovornih za inicijalno obrazovanje nastavnika

koristi školske razvojne planove kao osnovu za procjenu potreba za profesionalnim razvojem na nivou škola i samih nastavnika;

u aktivnostima profesionalnog razvoja primjenjuje savremenu tehnologiju;

uključuje mješavinu  aktivnosti u školi i van nje za  izgradnjukapaciteta; 

uključuje sistem obezbjeđivanja kvalitete za aktivnosti profesionalnog razvoja;

uključuje akreditovane programe stručnog usavršavanja.

Ako analiziramo “tri prakse u vrhu EU-a”, koja su obilježja odabira programa strušnog usavršavanja (kao jednog od važnih elementa u njihovom funkcinalnom kontinuiranom profesionalnom razvoju)?

B. Na nivou korisnika i autora programa stručnog usavršavanja

Kako sticanje različitih kompetencija može zahtijevati različite pristupe, tri zemlje EU u vrhu PISA istraživanja razvile su niz mogućnosti za profesiolani razvoj:

“Licem u lice” programi stručnog usavršavanja za koje se nastavnici mogu pojedinačno prijaviti – glavne metode: individualni i grupni rad; posebno za nastavničke vještine;

Programi e‐učenja na koje se nastavnici mogu pojedinačno prijaviti –glavna metoda: individualni rad; posebno funkcionalno za nadogradnju specijalizovanog znanja;

Zajednice/platforme e‐učenja pod stručnim vođstvom na koje se nastavnici mogu pretplatiti – glavne metode: individualne i grupne rasprave; posebno za vještine refleksije i istraživačke projekte;

“Licem u lice” aktivnosti profesionalnog razvoja koje se održavaju u školi – glavna metoda: grupni rad; posebno za vježbanje novih pristupa u učenju i poudčavanju i izgradnju tima u školama.

Kombinacija  aktivnosti u školi i van nje za izgradnju kapaciteta

SWOT analiza