SUNCE

Sunce je zvijezda u   centru   našeg Sunčevog   sustava.   U   središtu   Sunca vodik se   pretvara   u helij   i   to   nazivamo nuklearna fuzija.   S   obzirom   na   ostale zvijezde,   Sunce 

se nalazi u populaciji   I, što znači da je bogato teškim elementima i metalima. Sunce je potrebno za fotosintezu  koja  nas  opskrbljuje hranom i omogućuje nam život. Zalihe   fosilnih   goriva   na   Zemlji također   dugujemo   Suncu. Količina   energije   na   Zemlji   ovisi   o   neprestanim nuklearnim fuzijama na Suncu. Sunce je gotovo neiscrpan izvor   obnovljive   energije   te   se   većina   tehnologije obnovljivih izvora energije na direktan ili indirektan način 

napaja   iz   Sunca.  Solarna energija   je,   osim   što   ne zagađuje   okoliš,   sasvim besplatna   te   omogućuje zagrijavanje   prostora, vode   te   proizvodnju električne   energije   za rasvjetu.  

Sunčeva energija je zračenje svjetlosti i topline sa Sunca (obnovljivi   izvor energije).    Ljudi   ju koriste   od   prapovijesti   uporabom raznih   neprestano   napredujućih tehnologija.   Upotrebljava   se   samo neznatan   dio   raspoložive   sunčeve energije. 

Sunčeva   energija omogućuje proizvodnju pomoću toplinskih strojeva ili fotonaponskih ćelija. Sunčevom   energijom  možemo se grijati i proizvoditi električnu energiju.   Najveća   solarna elektrana   u   Hrvatskoj   je   u 

Orahovici.   Snaga  elektrane   je  500kW.  Ta  elektrana  bi trebala   opskrbiti   500 kućanstava   električnom energijom. Solarno grijanje je proces zagrijavanja vode ili   prostorije   uz   pomoć solarne   energije.   Solarni kolektor  direktno  pretvara sunčevu   energiju   u toplinsku energiju vode.

FOTONAPONSKE ĆELIJEFotonaponske ćelije su mrežne sunčeve elektrane i sukladno s novim   propisima   o   korištenju sunčeve   energije   u   svim granama privrede, a naročito u stanogradnji,   gdje   su   troškovi za   grijanje   i   hlađenje   znatno visoki, uvode se novi poticaji za ugradnju fotonaponskih ćelija.   One   direktno   pretvaraju   solarnu   energiju   u 

električnu   energiju. Fotonaponske   ćelije   od silicija,   rade   se   od   dva sloja,  a   razlika  potencijala između ta dva sloja ovisi o intenzitetu   solarnog zračenja. Dobro   pozicionirani 

fotonaponski sustav sunčane elektrane instalirane snage od 1kW davao bi  oko 750kWh/godišnje.  Odnosno za 2 kWh   autonomni   sustav   će   generirati   oko   1500   kWh godišnje,   što   je   oko   50%   od   prosječne   potrošnje električne energije za prosječno domaćinstvo.  

Fotonaponske ćelije mogu se instalirati na ravnoj i kosoj plohi s time da je optimalni nagib je od 30-40 stupnjeva. Preporuča se minimalni nagib od 15 stupnjeva kako bi se osiguralo ispiranje prašine sa ploča. Površina ne smije biti u hladu od susjenih objekata ili drveća s obzirom da i manje   prigušenje   svjetla  može   dovesti   do   značajnog gubitka energije. S novim vrstama fotonaponskih ćelija moguće   je   konstruirati   lagane  prozračne   krovove   koji propuštaju   dnevno   svjetlo   i   sastavni   su   dio   krovne konstrukcije. Takav fotonaponski sustav je istovremeno pokrov   i   dio   konstrukcije,   ima   estetsku   funkciju   i 

smanjuje troškove kroz uštedu na krovnim pokrovima. Ukoliko   netko   nema   mogućnost   montaže   na   krovu, fotonaponski   sustav   se   može   montirati   na   nosivu konstrukciju na nekom drugom prikladnom mjestu koje ima dobru orijentaciju uz uvjet da je spojno mjesto za priključak na električnu mrežu u neposrednoj blizini. 

VODA

Energija vode (hidroenergija) je najznačajniji obnovljivi izvor energije, a ujedno i jedini koji je ekonomski konkurentan fosilnim gorivima i nuklearnoj energiji.

Hidroenergija i nije sasvim bezopasna za okoliš, zbog toga što razina podzemnih voda ima dosta utjecaja na biljni i životinjski svijet. Jedan od većih problema kod akumuliranja vode je i zaštita od potresa, no i zaštita od terorističkog čina. Iskorišteno je oko 25% svjetskog hidroenergetskog potencijala.

U nerazvijenim zemljama se nalazi veći dio neiskorištenog potencijala i to je povoljno jer se u njima očekuje znatan porast potrošnje energije. U strukturi elektroenergetskog sustava Hrvatske, više od polovice izvora čine hidroelektrane. Iz tog razloga Hrvatska spada među vodeće zemlje u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora.

Hidroelektrane se mogu podijeliti na više vrsta:- protočne- akumulacijske (Hydroelectric Dam)

reverzibilne (Pumped-storage Plants)

OCEANOceani   pokrivaju   više   od   70% Zemljine   površine.   Time predstavljaju   vrlo   interesantan izvor   energije   koji   bi   u budućnosti   mogao   davati energiju   kako   domaćinstvima, tako   i   industrijskim postrojenjima.   Trenutno   je energija oceana  izvor energije koji se vrlo rijetko koristi jer   trenutno   postoji  malen   broj   elektrana   koje   koriste energiju oceana, a osim toga te su elektrane još uvijek malih dimenzija tako da je dio energije koji se odnosi na energiju oceana ustvari zanemariv na globalnoj skali. Postoje tri  osnovna tipa koja se koriste u iskorištavanju energije   oceana.   Možemo   koristiti   valove,   odnosno energiju valova, oceansku energiju plime i oseke, a osim toga možemo koristiti i  temperaturnu razliku vode kako bi dobili energiju. 

ENERGIJA   VALOVA   je obnovljivi   izvor   energije. To je energija uzrokovana najvećim   dijelom djelovanjem   vjetra   o površinu oceana.

Elektrane na valove  su elektrane   koje   koriste energiju   valova   za proizvodnju   električne energije.   Za   korištenje energije   valova  moramo odabrati lokaciju na kojoj su valovi dovoljno česti i 

dovoljne snage. ENERGIJA   PLIME   I   OSEKE je   jedan   od   najstarijih tipova   energije   koju koriste   ljudi.   Ta   energija ne   zagađuje   okoliš, pouzdana   je   i   lako predvidljiva   za   razliku   od energije vjetra i valova. Za   sad   još   nema   većih komercijalnih   dosega   na eksploataciji   te   energije, ali potencijal nije mali. Ta se energija   može   dobivati   na   mjestima   gdje   su   morske mijene izrazito naglašene. 

Ocean ima nevjerojatni energetski potencijal koji se danas premalo koristi!

VJETAR

Protok   zraka   može   se   upotrebljavati   za   pokretanje vjetroturbina.  Novije   vjetroturbine   imaju   raspon   snage od 600 kW do 5 MW. Područja gdje su vjetrovi snažniji i učestaliji,   poput   priobalja   i   mjesta   velike   nadmorske vidine, preporučljiva su za izgradnju vjetroparkova. Omjer stvarno   proizvedene   energije   na   godinu   do   teorijskog maksimuma   se  naziva  faktor kapaciteta.   Iskorištavanje energije   vjetra   je   najbrže   rastući   segment   proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. U zadnjih nekoliko godina turbine na vjetar znatno su poboljšane. Najbolji primjer je njemačko tržište turbina na kojemu se prosječna snaga od  470   kW 1995.   godine  povećala  na  1280  kW 2001. godine.   Trenutno   su   u   razvoju   turbine   koje   će   moći generirati   snagu   između   3   i   5  MW.   Sadašnja     cijena vjetroturbine     veća   je   od   cijene termoelektrane   po   MW instalirane snage. Na primjer, kad jedrenjak razvije jedra, iskorištava energiju  vjetra  kako bi  se  kretao po   moru.   Takav   se   način korištenja  energije  vjetra  koristio godinama. Vjetar je pomogao i u otkrivanju Amerike -  i  Kolumbovi brodovi bili su jedrenjaci. 

Energija   vjetra   koristi   se   i   u vjetrenjačama.   U   Nizozemskoj   se vjetrenjače   stoljećima   rabe   za pokretanje   pumpi   za   vodu   u nizinskim   predjelima.   Vjetar također   pogoni   i   mlinove   za   mljevenje   brašna   ili kukuruza, na sličan način na koji u vodenicama mlinove pogoni potencijalna energija vode. Vjetar danas znamo 

koristiti   i   za   proizvodnju električne   energije   u vjetroelektranama.   Uređaj za   proizvodnju   električne energije iz kinetičke energije vjetra   ne   zovemo vjetrenjača   nego 

vjetroturbina.   Znači,   vjetrenjače   pogone   mlinove   za brašno   ili   kukuruz,   odnosno   pumpe   za   vodu,   a vjetroturbine   nam   služe   u   vjetroelektranama   za proizvodnju   električne   energije. Ako   se   promatraju   karakteristike vjetra na prostoru Hrvatske,  može se zaključiti da naša domovina ima dobar vjetropotencijal.Prve   hrvatske   vjetroelektrane: Ravna   –   Pag   i   Trtar   Krtolin  – Šibenik.

BIOMASA I BIOGORIVABIOMASA  je   obnovljivi   izvor   energije   koji   se   može podijeliti na energetske biljke i ostatke ili otpad. Od svih obnovljivih izvora energije, najveći doprinos u budućnosti očekuje se od biomase. Od biomase se mogu proizvoditi obnovljivi   izvori   energije   kao   što   su  bioplin, biodizel, biobenzin.  Korištenje biomase   omogućava zapošljavanje,   povećanje lokalne   i   regionalne gospodarske   aktivnosti, ostvarivanje   dodatnog prihoda   u   poljoprivredi, šumarstvu i drvnoj industriji kroz prodaju biomase-goriva.BIOGORIVA su   goriva   koja   se   dobivaju   preradom biomase.  Ekološki su daleko prihvatljivija od  fosilnih, ali im je proizvodnja još uvijek skuplja. Na tržištu biogoriva dominiraju biodizel i bioetanol.

Biodizel je ekološki energent koji  se dobiva iz biljnog ulja. Njegovim   korištenjem smanjeno   je   zagađivanje zraka,   vode   i   okoliša   jer   je biološki   razgradiv.  Najvažnije su njegove osobine vezane uz 

smanjenje onečišćenja okoliša.

Bioetanol se   može proizvesti   iz   raznih poljoprivrednih sirovina. Proizvodi se iz šećerne   trske,   ječma, kukuruza,   suncokreta, žita,   drva   i   još   nekih 

biomasa.   Hrvatska ima veliki potencijal za proizvodnju i izvoz bioetanola. 

BIOPLIN se    proizvodi energetskim transformacijama   iz životinjskog   izmeta, kanalizacijskog   otpada i   krute   biomase   u anaerobnim uvjetima.  Postoje   dva   osnovna   tipa   organske   digestije (razgradnje): aerobna (uz prisustvo kisika) - proizvodi ugljikov dioksid, amonijak i ostale plinove u                                  tragovima,  proizvod se može upotrijebiti kao gnojivoanaerobna (bez   prisustva   kisika)   –   proizvodi   metan, ugljikov dioksid, vodik i ostale plinove u tragovima.

NUKLEARNA ENERGIJA

Nuklearna energija je energija   čestica   koja je pohranjena u jezgri atoma.   U   jezgri   su protoni   neutroni međusobno povezani jakim   i   slabim nuklearnim   silama. Postoje   dva   različita 

načina dobivanja energije iz atoma. Atom možemo razbiti u dva lakša ili spojiti dva atoma da bi se dobio jedan teži. Nazivi tih dvaju postupaka su fisija i fuzija. U oba slučaja oslobađa   se   velika   količina  energije.  Najviše   se   koriste različiti izotopi  urana i  plutonija  za dobivanje nuklearne energije. Nuklearna  fisija  je   kada se jezgre atoma cijepaju. Kada   se   jezgre rascijepaju,   oslobađaju energiju   i   neutrone   koji mogu   pogoditi   druge jezgre   i   tako   započinje lančana reakcija.   Fisija se   primjenjuje   u   radu   nuklearnih   elektrana,   a   također nastaje i pri eksploziji atomske bombe.Fuzija  je spajanje lakših atomskih jezgri  u težu i  ona se odvija u zvijezdama (pa tako i u našem Suncu).

Nuklearna energija je neobnovljiv izvor energije  koji se ne može regenerirati niti ponovno proizvesti.U cijelom svijetu  ukupno   ima 443  nuklearna   reaktora koji služe za dobivanje električne energije. Naša jedina nuklearna elektrana je nuklearna elektrana Krško. Nalazi se u Republici Sloveniji.

 Najteža nuklearna katastrofa dogodila se u ukrajinskom Černobilu  26.   travnja  1986.   Pri   kojoj   je  od  posljedica radioaktivnog zračenja umrlo 4000 do 9000 ljudi. Točan podatak se ne zna, jer su vlade zataškavale podatke.U sjećanje na taj događaj,  26. travnja svake godine se obilježava međunarodni dan obnovljivih izvora energije kako   bi   se   čovječanstvo   osvijestilo   i   počelo   koristiti energiju iz obnovljivih izvora.

ITERInternational Thermonuclear Experimental Reactor

(Prva FUZIJSKA elektrana)ITER je  međunarodni   istraživački   i   inženjerski  projekt   iz područja nuklearne fuzije.Jedan   od   ciljeva   projekta   ITER-a   je   demonstriranje upotrebe   nuklearne   fuzije   za   proizvodnju   električne energije   i   skupljanje   podataka   nužnih   za   konstruiranje prve fuzijske elektrane.  Sam   ITER   je   dizajniran   da proizvodi   500   MW   izlazne snage   sa   50   MW   ulazne snage, odnosno da proizvede 10 puta više energije nego što je   potrošio.   ITER   trenutno gradi   najveći   i   najnapredniji eksperimentalni   Tokamak,   tj. nuklearni   fuzijski   reaktor   u mjestu   Cadarache   na   jugu Francuske.  TOKAMAK je dizajn koji proizvodi prstenasto magnetsko polje   za   zarobljavanje   plazme.     Cilj   ITER   dizajna   je minimizacija   bilo   kakve   mogućnosti   ispuštanja   zračne radioaktivnosti   (tricij,   prašina)   i   fizički   onemogućiti ispuštanje radioaktivnih tvari u okoliš. 

ITER će u svojem 20 godišnjem vijeku potrošiti oko 16 kg tricija, a ukoliko se uzme u obzir radioaktivni raspad do reaktora će biti potrebno dovesti 17,5 kg tricija. Tijekom prvih   deset   godina   biti   će   potrebno   oko   sedam kilograma.  Članice  i  vodeće države u  ITER projektu su Europska unija, Japan, Kina, Indija, Južna Koreja, Rusija i SAD.

NAFTANafta je jedan od najvažnijih energenata  modernog industrijskog   svijeta.   Ovisni smo   o   nafti,   a   količine   su ograničene. Naziv nafta potječe od:od staroperzijske riječi “nafada”=znojiti seod latinske riječi “petroleum” = uljeod grčke riječi “petra” = stijena

Početak   moderne   proizvodnje započeo   je     27.   kolovoza  1859. godine u Pennsylvaniji  gdje  je u bušotinama do 21 metara dubine pronađena nafta te se taj  datum obilježava  kao  “dan prerađivača nafte” .U Hrvatskoj je nafta nastala prije 20 milijuna godina u Panonskom bazenu.   Prvo  dobivanje  nafte  u Hrvatskoj:  1788.   godine   u području Peklenice (Međimurje). Također  Hrvatska   ostvaruje 

godišnje 25% zalihe naftnih derivata.

unatoč suvremenim metodama vađenja, više od 50 % nafte ostaje u zemlji

jedino rudarskim postupcima bi se to moglo izvaditi, no to je riskantno i teško izvedivo 

Čovjek je naftu koristio u različite svrhe:• za grijanje (6.000 godina pr. Kr., Sumerani) • za dezinfekciju u medicini (Kinezi, Grci i Rimljani) • u   religiozne   svrhe     i   grijanje   (okolica   Bakua, 

Azerbejdžan )• zaštita pri balzamiranju mrtvaca (Egipćani)• zaštita zidova od vlage (Egipćani)• žbuka i premaz (Babilonci)• za rasvjetu (Kinezi)• za brtvljenje brodova (Feničani)• kao podloga u gradnji cesta (Perzijci) 

Rezerve nafte su sve manje, stoga je potrebno čim prije okrenuti   se  obnovljivim   izvorima  energije   i   prilagoditi naše strojeve i industriji novim pogonskim gorivima.

PLIN

               Plin je fosilno gorivo koje se najvećim   dijelom   sastoji   od metana,   a   preostali   udio   su složeniji   ugljikovodici,   etan,   dušik, ugljikov   dioksid.   To   je   tvar   koja 

nema   stalan   obujam,   nego   ispunjava   prostor   kojim   je omeđen. Čestice plina nisu međusobno povezane, nego se   slobodno   i   brzo   kreću   u   svim   smjerovima   te   je udaljenost  među   njima   vrlo   velika.   Stlačivost   plina   je velika, a gustoća vrlo mala.             Razlikujemo   prirodni   plin (metan,   amonijak,   CO2),   gradski plin,   bioplin,   staklenički   plinovi   i mnogi drugi.

              Podzemna nalazišta prirodnog plina utvrđena su   na   dubinama   od nekoliko   metara   pa   do 

više   od   5   tisuća   metara,   pod tlakom   nekad   višim   i   od   300 bara, i temperaturama višim i od 180° C, ovisno o dubini ležišta. 

U zadnje vrijeme sve više javlja   kao   i   alternativno gorivo   prema   nafti   za pogon   motornih   vozila. Prirodni plin je, uz ugljen, jedini   primarni   oblik energije   koji   se   može izravno upotrijebiti, izgara 

većom iskoristivosti   od   drugih   goriva,   pa   stoga vrlo   brzo   raste   njegova   upotreba   u kućanstvima,   za   grijanje   i   hlađenje,   u tehnološkim   procesima,   za   proizvodnju toplinske i električne energije, a koristi se i kao sirovina u kemijskoj industriji, naročito petrokemijskoj. 

Kao   fosilno   gorivo,   ima   ograničene   zalihe.   Ukupne svjetske rezerve plina procjenjuju se na 175 000 mil. m3. Transportira  se  u  plinovitom stanju  cjevovodima,   ili  u ukapljenom   obliku specijalnim   brodovima (metanijerama)   za   ukapljeni prirodni   plin;   rijeđe   u specijano toplinsko izoliranim cisternama u željezničkom ili cestovnom prometu. 

UGLJENUgljen   je   nastao   od   davnih   biljaka.   Prije   300  milijuna godina, znači prije dinosaura, ogromne biljke taložile su se  u  močvarama.  Milijunima godina  preko tih ostataka taložilo se blato koje je stvaralo veliku toplinu u pritisak, a to su idealni uvjeti za nastanak ugljena. Danas se  ugljen većinom nalazi ispod sloja stijena i blata, a da bi se došlo do njega probijaju se rudnici. Dvije najvažnije upotrebe ugljena   su   proizvodnja čelika   i   električne energije.Ugljen,   kao  vrsta fosilnog goriva ,   je   crna   ili   crno-smeđa, sedimentna stijena,  sa sadržajem ugljika od 30% (lignit)   do   98%   (antracit),   pomiješanog   s   malim 

količinama   sumpornih i dušikovih spojeva. Nastao je raspadanjem i kompakcijom   biljne   tvari   u močvarama tijekom   milijuna godina.   Ugljen   se   vadi   u ugljenokopima,   a   primarno   se upotrebljava kao gorivo.

Gledano iz ekološkog aspekta, ugljen je najopasniji izvor energije.   Ugljen   je,   kao   i   svi   fosilni   izvori   energije, najvećim  dijelom   sačinjen  od  ugljika   i   vodika.  Unutar ugljena zarobljene su i  neke nečistoće,  kao na primjer sumpor i dušik. Ugljen možemo podijeliti na: - prirodni - umjetni

Na   osnovi   stupnja   pougljenjenja   i   razlika   u   geološkoj starosti ugljen se svrstava na: - treset - smeđi ugljen - kameni ugljen.

PAMETNE KUĆEEnergetski učinkovita kuća je kuća koja koristi               manje energije od normalne kuće. Još u drevnim vremenima ljudi su se suočavali s problemom konstruiranja  kuća koje   bi   imale zadovoljavajući toplinski komfor, a glavno   pitanje   im je slično kao i danas bilo kako kuće zimi učiniti toplima, a ljeti hladnima.

Danas postoji pet glavnih kategorija energetski efikasnih kuća: - niskoenergetske kuće - pasivne kuće - kuće nulte energije - autonomne kuće - kuće s viškom energije - niskoenergetske kuće (low energy house)

Ne postoji globalno prihvaćena definicija niskoenergetske kuće. Zbog velikih varijacija u nacionalnim standardima, niskoenergetska kuća napravljana po standardima jedne države ne mora biti niskoenergetska po standardima druge države. U Njemačkoj niskoenergetska kuća ima ograničenje u potrošnji energije za grijanje prostorija od 50 kWh/m2 godišnje. U Švicarskoj je termin niskoenergetska kuća definiran MINERGIE standardom – za grijanje prostorija ne smije se koristiti više od 42 kWh/m2 godišnje. Trenutno se kod prosječne niskoenergetske kuće u tim državama dostiže otprilike polovica tih iznosa, odnosno između 30 kWh/m2 godišnje i 20 kWh/m2 godišnje za grijanje prostorija.

ELEKTRIČNI AUTOMOBILIElektrične   automobile pokreće   elektromotor. Elektromotor   koristi električnu   energiju pohranjenu   u akumulatoru  ili  drugim, sofisticiranijim, uređajima za pohranu energije. Energetske krize koje su se pojavile 1970-ih i 80-ih godina dovele su do povećanja interesa za električne automobile jer   se   tražio   način   da   se   zaustavi   toliko   iskorištavanje nafte i  da se napravi auto koji  će manje trošiti i  manje zagađivati okoliš.Ovakvi   automobili   imaju   nekoliko   prednosti   nad današnjim uobičajenim autima s unutarnjim izgaranjem. Znatno je smanjeno onečišćenje zraka samim izgaranjem u motoru   te   ispuštanjem velikih  količina CO2.  Ovi  auti tijekom rada uopće ne ispuštaju nikakve štetne tvari koje bi mogle naštetiti prirodi ili nama samima.Za   razvijene   zemlje   ovakvi   limeni   ljubimci   kod   većine građana   bi   bili   veliko   olakšanje   jer   je   danas   u   svijetu poznat veliki poremećaj oko opskrbe zemalja s naftom i samom cijenom nafte koja neprestano vrtoglavo skače. No, naravno, činjenica je da nafte ima sve manje!

Jedan od najvećih problema kod električnih automobila je   što   su   vrlo   skupi.   Daljnji   nedostatci   su   nedostatak mjesta gdje se oni mogu puniti pa se vozači, koji si ga mogu priuštiti, boje da neće stići do odredišta gdje ga mogu  napuniti.  Nekoliko   vlada   je  ponudilo  političke   i gospodarske   poticaje   za   prevladavanje   postojećih zapreka, promoviranje prodaje električnih automobila i za   financiranje   daljnjeg   razvoja   električnih   vozila, isplativijih izvedbi akumulatora i njihovih komponenti.

Opće   poznato   je   da   danas   u   Europi   skoro   svaki   peti stanovnik   ima   automobil,   što   je   puno.   Bilo   bi   lijepo barem polovicu tih automobila zamijeniti električnima ili automobilima   na   biogoriva   ili   barem   hibridnim automobilima   (koriste   dva   ili   više   izvora)   i   napraviti Zemlju boljim mjestom za život za sva živa bića!

ENERGETSKA UČINKOVITOST NOVSKE I OKOLICEU zadnjih desetak godina sve više se govori o zagađenju okoliša   i   zraka,   prekomjernom   iskorištavanju   prirode, porastu nezaposlenih i skupljem životu u našoj državi. Cilj moga   rada   bio   je   dati   prijedloge   kako   povezati   sve spomenute čimbenike, kako bi se povećala učinkovitost s manjim   štetama   za   prirodu   i   riješio   problem nezaposlenosti. U Novskoj postoji ta mogućnost.Kroz   rad   sam  povezao  Hrvatske   šume   kao   tvrtku   koja prodaje drvnu masu, pogone koji prerađuju drvnu masu u sječku, pogone koji prerađuju drvnu sječku, proizvodnju struje u termoelektranama kojima je gorivo drvna sječka i na kraju industriju, jer je njima potrebna ta struja, a sve zajedno utječe na smanjenje nezaposlenosti.

HRVATSKE   ŠUME  određuju  etat,   tj.   kolika   se   količina stabala   i   raslinja  može  posjeći.  Od   toga   se  dio  drvne mase odvozi u  pogone za preradu drvne mase  gdje se proizvodi  SJEČKA.  Sječka  se dalje  koristi  kao  prirodno pogonsko gorivo  za   rad   termoelektrane.   U TERMOELEKTRANI, čija je osnovna namjena proizvodnja struje, nastaje višak topline koji se dalje koristi u pogonu za preradu sječke  u  svrhu sušenja  PELETA  kako bi   se postigla njihova veća kalorična vrijednost, a time i veća energetska   učinkovitost.Također,   u   termoelektrani nastaje   i   nusprodukt  PEPEO,   koji   se   prodaje poljoprivrednim granama industrije i hrvatskim šumama za   smanjenje   lužnatosti   tla.   Glavni   produkt termoelektrane:  STRUJA  snage   1,5MW,   dalje   se distribuira   Hrvatskoj   elektroprivredi,   tj.   HEP-u   koji   tu struju  može  uputiti  INDUSTRIJI,   a   koja   se  time  može razvijati bez poteškoća. Razvitkom   takve   velike   industrije  može   se  SMANJITI NEZAPOSLENOST  i   poboljšati   energetska   i   financijska učinkovitost Novske i  okolice. Grad Novska daje velike privilegije   svima   koji   će   htjeti   ulagati  u   poduzetničku zonu   Novske,   stoga   postoji   velika   vjerojatnost   za razvitak   industrije   u   Novskoj.   Moje   je   mišljenje   da svakako treba poticati razvoj i širenje termoelektrane u Novskoj,   jer   će   uvelike   utjecati   na   smanjenje nezaposlenosti,   a   ona   sama   radi   na   principu iskorištavanja  prirodnih   resursa   i   očuvanja  energetske učinkovitosti.

SREDNJA ŠKOLA NOVSKA

Učenici   naše   škole (Renata   Augustin, Teo   Banjac,   Matea Bišof,   Mia   Bukvić, Tomislav   Cikojević, Ivana Galešić, Dinko Kasumović,   Luka Kasumović,   Mislav Katušić, Karlo Kesić, Andrea   Kozić, Anamaria   Martić, Sara   Pavlić,   Mia Žafran  i  Fabijan Žunić)  su svaki  na svoj  način  i  o svojoj temi   istraživali   i   pisali   seminarske   radove   tijekom  ove (2012./2013.)   školske   godine   (uz   vodstvo   profesorice Gordne   Divić).   U   našem   projektnom   radu,   učenici   su obradili  obnovljive   izvore  energije   (sunce,   vjetar,   voda, ocean,   biomase),   izvor   energije   budućnosti   (fuzija), opasne   i   štetne   po   okoliš   izvore   (nuklearna   energija, nafta,  ugljen,  plin)   te   zanimljivosti  koje   su  nastale   kao produkt borbe protiv zagađenja okoliša (pametne kuće i električni automobili).Kao rezultat ovog rada nastao je i poseban   rad   učenika   Dinka   Kasumovića:   „Energetska učinkovitost   Novske   i   okolice“,   kojim   je   na   državnom 

O našem projektu možete više pročitati i pronaći na web stranici škole:

http://ss-novska.skole.hr/

Dijagram uzroka HRVATSKE

ŠUME INDUSTRIJA

Pogoni za preradu

drvne mase

Pepeo Kućne potrebe

SJEČKA HEP

Struja Prirodno gorivo

TERMOELEKTRANA Pogoni

za preradu sječke

Briketi

Peleti

SMANJENJE NEZAPOSLENOSTI

Slika 16. Shematski prikaz dijagrama uzroka

natjecanju „Opisujemo sustave“ osvojio 4. mjesto.