Татјана М. Крповић

Основна школа

"Миливоје Боровић"

Мачкат

"Село" Јован ДучићАпстракт: У раду је анализиран сонет " Село" Јована Дучића. Ова песма по својој лепоти могла припадати описним (дескриптивнoj ) поезији, а по својим уметничким дометима је антологијска. Песма " Село" визуелно-поетска чаролија, превсходно тумачњем песничких слика представља изазов за машту , снове , самопројектовање. Ученици могу трагати за узроцима узнемирености, неспокоја ,неизвесности, страха,зебње, који провејавају песмом кроз мотиве . Симболи добијају универазална значења.2

Кључне речи: Сонет, интонација, тепо,рима

Разред: 6.разред

Датум реализације: 25.5.2016. 6.час

Наставна тема: " Уметност побеђује свако зло"

Наставна јединица: Књижевност " Село" Јован Дучић

Циљ часа: Књижевнотеоријско тумачење прочитаног дела

Образовни задаци:

-Читање и доживљавање песме ; уобличавање и изражавање утисака, запажања и осећања;

-Усвајање нових књижевнотеоријских појмова ( сонет, интонација , темпо) ;

-Понављање основних биографских података Јована Дучића

-Подсећање на садржај песме " Поље" обрађене у петом разреду

-Систематизовање знања о врстама риме ( укрштна, обргљена, парна)

Функционални задаци:

-Оспособљавање ученика за читање, разумевање,доживљавање и тумачње књижевног текста;

-Усвајање и примена књижевнотеоријских појмова

-Увежбавање и усавршавање гласног читања и читања у себи

Васпитни задаци:

-Развијање љубави према поезији

-Поступно и систематично оспособљавање за логичко схватање и процењивање књижевног текста

-Неговање примењеног знања и умења

Образовни стандарди:

CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму

CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац)

CJ.1.4.6. HYPERLINK "http://www.ceo.edu.rs/portal/question/preview.php?continue=1&courseid=7&id=2603"препознаје постојање стилских фигура у HYPERLINK "http://www.ceo.edu.rs/portal/question/preview.php?continue=1&courseid=7&id=2603" HYPERLINK "http://www.ceo.edu.rs/portal/question/preview.php?continue=1 HYPERLINK "http://www.ceo.edu.rs/portal/question/preview.php?continue=1&courseid=7&id=2603"& HYPERLINK "http://www.ceo.edu.rs/portal/question/preview.php?continue=1&courseid=7&id=2603"courseid=7 HYPERLINK "http://www.ceo.edu.rs/portal/question/preview.php?continue=1&courseid=7&id=2603"& HYPERLINK "http://www.ceo.edu.rs/portal/question/preview.php?continue=1&courseid=7&id=2603"id=2603" HYPERLINK "http://www.ceo.edu.rs/portal/question/preview.php?continue=1&courseid=7&id=2603" HYPERLINK "http://www.ceo.edu.rs/portal/question/preview.php?continue=1&courseid=7&id=2603" HYPERLINK "http://www.ceo.edu.rs/portal/question/preview.php?continue=1 HYPERLINK "http://www.ceo.edu.rs/portal/question/preview.php?continue=1&courseid=7&id=2603"& HYPERLINK "http://www.ceo.edu.rs/portal/question/preview.php?continue=1&courseid=7&id=2603"courseid=7 HYPERLINK "http://www.ceo.edu.rs/portal/question/preview.php?continue=1&courseid=7&id=2603"& HYPERLINK "http://www.ceo.edu.rs/portal/question/preview.php?continue=1&courseid=7&id=2603"id=2603" HYPERLINK "http://www.ceo.edu.rs/portal/question/preview.php?continue=1&courseid=7&id=2603"књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)

CJ.2.4.5. HYPERLINK "http://www.ceo.edu.rs/portal/question/preview.php?continue=1&courseid=7&id=2545"препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)

CJ.3.4.4. HYPERLINK "http://www.ceo.edu.rs/portal/question/preview.php?continue=1&courseid=7&id=2562"проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у текстуCJ.3.4.5. HYPERLINK "http://www.ceo.edu.rs/portal/question/preview.php?continue=1&courseid=7&id=2563"одређује и именује врсту стиха и строфе

Облици рада: фронтални, индивидуални

Наставне методе: дијалошка, истраживачка, текстуална

Наставна средства: Вербална, Читанка ( стр.133) , презнтација Sway

Корелација: Географија, Ликовна култура, Народна традиција 4

Истраживачки задаци 1

• Да ли Вас је страх нечега? Шта радимо кад се плашимо? Како ћемо да се ослободимо стаха? Да ли се јунаци плаше? Доживљено и истраживачки више пута прочитај песму. Током читања бележи своја запажањ Замисли се да си на мору и да посматраш рибарско сеоце. Пронађи све асоцијације које се стварају у твојој машти под утицајем песничких слика. Пронађи мотиве, тему ,песничке слике ,идеју и поруку песме.

• Пронађи њихова симболична значења . Каква је атмосфера у песми створена посредством пејзажа. Где се песник налази? Којим правцем посматра природу?Каквим бојама и звуковима је обојена песма?

• Пронађи " Писмо са Јонског мора" у путописима " Градови и химере" или Сабраним делима писца у Школској библиотеци. Подсети се биографије. Пронађи слике: Бети Вукановић" Кућа у Приморју", К. Моне " Рађање сунца". Давид Бријук " Море ноћу", С.Дали " Упорност сећања" и упореди са атмосфером песме.

• Песник каже: " Ко немирна савест што први пут спава. " Шта је то немирна савест? Због чега неко не може спавати ако има немирну савест? Кад тај заспи? Шта је потребно да би се савест умирила?Какав сан има море?

• Друга строфа почиње чемресима. Која је њихова симболика? Какво је то сребро које месец сипа на шуму? Која је симболика шуме? Шта је модро летње иње? Која је симболика модре боје? Песник каже: " Затим крик. То крикну буљина на пању." Да ли крик уноси нову атмосферу у песми? Која је симболика сове?

• Тек у трећој строфи песник помиње рибарско село. Зашто користи деминутив?Шта је магла млечна? Како се сеоце надзире као кроз успомену?На шта Вас асоцира тишина вечна?

7.Зашто часовник не чује нико? Какву симболику скрива часовник? Сетите се при "Чудесна справа" Бранка Ћопића. На шта нас опомиње часовник?

8.Пронађите стилске фигуре у песми.

Напомена: Истраживачки задаци су подељени ученицима неколико дана пре часа.

Уводни део часа (5 минута)

*Подстицајна питања за ученике.

-Да ли Вас је страх од нечега?

-Мрака, висине, самоће, одвајања од тате и маме ,школе, контролног ,писменог....

-Шта радимо кад се бојимо?

-Срце нам убрзано куца, стидљиви смо и преплашени смо...

-Шта треба да радимо да се ослободимо страха?

- Да ли се јунаци плаше?

-Потребно је да се суочимо са својим страховима и да их превазиђемо. - Јунаци се боје. Да се не плаше, не би били јунаци.

Главни део часа( 35 минута)

Циљ часа: Данас ћемо се упознати са једним сонетом Јована Дучића. „Ни у чијим стиховима нема толико сунца и неба, толико сјаја и пространства као у његовим Јадранским сонетима", истиче Милан Кашанин.11

-Записујемо биографију песника у школским свескама и на табли.

Биографија песника

Јован Дучић ( 1871-1943)

Рођен је у Хрупјели код Требиња . Био је песник, писац и дипломата. Један је од најзначајних песника српског модернизма.

Један је од најзначајнијих српских песника XX века. Збирке песама:" Песме сунца", " Песме љубави и смрти", " Царски сонети ", песме у прози " Плаве легенде". Написао је књигу путописа " Градови и химере", књигу рефлексивних записа " Благо цара Радована". Умро је у Гери, Индијана, САД.

*Подстицајна питања за ученике.

-Доживљено и истраживачки прочитај неколико пута сонет " Село" . У машти дочарај приказани амбијент. Објасни која су обележја пејзажа , приказног у песми. Каква осећања и расположења је песма пробудила у теби. Наведи појединости које их изазивају.

-Сонет " Село" опија својом пријатном мелодијом.Изузетан ритам, лакоћа и лепота израза,утисци су пре сваког рационалног размишљања. У свет песме ,улази се кроз боје и звукове, кроз светло и тамно, кроз тишину и болан крик. Дивимо се лепоти живота и сликама смрти које су неизбежне за сваког човека. Иако на изглед песма има пуно тамних тонова, песма је пуна живота и светлости.

Познате и мање познате речи

виторог – који је витких, савијених рогова ; иње – смрзнуте водене капљице које се зими нахватају по предметима, смрзнута магла.

буљина – ноћна птица грабљивица, сова;

затон – залив

* Подстицајна питања за ученике. -Где се песник налази? Којим правцем посматра природу?Замисли се да си на мору и да посматраш рибарско сеоце. Пронађи све асоцијације које се стварају у твојој машти под утицајем песничких слика и симболе. Пронађи мотиве, тему ,песничке слике ,идеју и поруку песме.

-Песник као да природу посматра одозго, са неба, висине и сеже до низине. У песми су

поларизовани живот и смрт, светло и тамно, небо и море, сећање и заборав. Све ове појаве се непрекодно збивају у васељени. Смрт као сенка прати живот.2

Песник као да се нашао " на оштрици ножа" између живота и смрти. Суочен са животним понорима, пролазношћу и смрти. Песник трага за вечношћу и бескрајем.

Тај пут у вечност једино је могућ путем уметности.

Његова поезија живеће вечно због своје лепоте

-Записујемо у школским свескама и на табли:

Локализација:"Јадрански сонети " су објављени у "Српској књижевној задрузи " и " Босанској вили " 1908. Године.5

Трстено је село на обали Јадранског мора

Књижевни род: Лирика/ Лирска песма

Књижевна врста: Сонет

Тема песме: Опис рибарског села у ноћи

Повежите песничке слике са осећањима у песми:8

Песничка слика Осећање

I " Месец се заплео у грању старих кестенова" Узнемиреност

II " Море спава у ко немирна савест" неспокој

III " Шума бдије док месец на њу сипа хладно сребро" неизвесност

IV Дубоку тишину нарушава крик сове зебња

V Једнолико избија тајанствени часовник страх

Идеја песме: Време пролази независно од нас и наших активности и мисли

Порука песме: " Ствари имају онакав изглед какав им дадне наша душа" Јован Дучић

Ученици записују у школским свескама:

Сонет је песма од 14 стихова тј. песнички облик од два катрена и две терцине.Песник, кад одлучи да напише сонет ,најпре себи одреди риму , па строфе и стихове испуњава садржајем којим испуњава своју песничку поруку. 8

Песма " Село " је сонет.

У песми рима је обгрљена. Римују се први и четврти, други и трећи ( ab ba).8

"Виторог се месец заплео у грању Старих кестенова; ноћ светла и плава. "

Стих обично чини једну мисаону целину, али то не мора увек бити тако. Када песник у следећи стих пренесе неколико речи, такву појаву називамо ОПКОРАЧЕЊЕ.8

-Богдан Поповић је говорио: " У " Јадранским сонетима" имају тако два стиха која ми се до сада није досадило наводити: никад збијеније ни лепше него у њима, у неколико речи нацртана и насликана једна блистава сценарија из природе"

" Виторог се месец заплео у грању Старих кестенова; ноћ светла и плава".

" И остали стихови ове песме кроз "пространу и нестварну пластику тишине " , "цртају и сликају" "импресиван и скоро ванвременски предео крунисан симболиком несуштаственог часовника"2

Подстицајна питања за ученике.

-Пронађите мотиве и симболе у првој строфи. Које асоцијације у Вама буди ова песничка слика. Повежите са животом рибара и песниковим детињством очараношћу Јадранским морем. Зашто је доминатан мотив смрти ?

-Према народним веровањима Месец је негативан симбол јер представља смрт.Симболизује ноћ и царство таме, за разлику од Сунца које је господар светлости.У фолклорној традицији он је персонификован. Поштује се млад Месец, који према старим веровањима , доноси здравље и срећу. Фолклорне представе везују Сунце и Месец родбинским односима. Помрачење Месеца се објашњавало катаклизмом у свемиру. јер се веровало да настаје онда када га вук прогута. Стари Словени су се крили од месечеве светлости, уверени да је штетна. Појава неких болести довођена је у везу с месечевим утицајем. Веровало се да душе умрлих одлазе на Месец.7

-У хришћанству Месец се везује за анђела Гаврила , који је описан као весник или гласник радосне ( благе) вести.

-" Виторог се месец заплео у грању старих кестенова"

-Епитет виторог се односи на Месец. У уводним стиховима кад се две ствари доводе у везу по сличности , при чему се особина једног пренесе на други назива се метаафора.9

-"Виторог се месец заплео у грању " имамо три стилске фигуре?Које?

Метафору

Персонификацију

Асонанцу и алитерацију

Понављањем истих гласова ,самогласника и сугласника, у више речи у стиху. Понављају се гласови( т, с,р, е, о ,а).8

-Виторог се веже за овна који је први знак у хороскопу ,симбол снаге које буја и светла које долази након таме.9

-Епитет виторог може се везати за јелена . Антички народи су веровали да јелену сваке године отпадају рогови, да би идуће године поново израсли већи, снажнији и лепши.Тако су ти рогови у народном схватању постали симбол који у себи уједињује на најлепши начин смрт и поново рађање, васкрсење и бесмртност. Јелен је био света животиња велике ефеске богиње Артемиде.Дионис, Цернунос и Христ идентификовани су често с јеленом или носе на глави јеленске рогове. У Малој Азији јелен је познат као света животиња још у другој половини III миленија пре н. е. Тако је и у Европи ову животињу народна фантазија врло рано окитила легендом па је јелен и данас, код наших и осталих

европских народа, остао божанска животиња обдарена магијском снагом.

-Многобројни народни обичаји у вези с јеленом, нарочито маскирање у јелена, познати су код готово свих европских народа. С. Тројановић бележи један интересантан обичај код Срба и Влаха у Банату. Овај се обичај практикује на Бадње вече и на Мали Божић. Тада се "млађарија убунда да им се лице не види", а на мотки носе специјалну маску-клоцалицу и с њом "иду од куће до куће, поигравају и забаве ради поклања им се воћа, новца, јаја и шта се може".Клоцалица се прави од дрвета и има облик коњске главе, "али јој на чело придену две гране, које изгледају као јеленски рогови с парошцима". Испод доње вилице привезује се звонце, а рогови се украшавају шареним тракама од хартије. Клоцалицу прати један младић који свира у фрулу или звижди, а "Срби и певају не само побожне него и лаке безначајне световне песмице".Тројановић је већ правилно уочио да је клоцалица морала имати првобитно облик јелена, што показује и етимологија речи шербуљ (од латинског cervus), како ову клоцалицу и данас зову Срби и Власи у Банату. Обичај с клоцалицом није ограничен једино на Банат. В. Караџић помиње клоцалицу и у Пожаревцу и пореди је са сличним обичајем у Дубровнику.

Још је занимљивији обичај познат из јабланичког среза (Србија).Сваке године 12. јула народ одлази на Петрову гору, где се одржава нека врста великог сабора. Том приликом се на једном пропланку, где стоји камени жртвеник, приноси на жртву један брав (обично овца) окићен цвећем, чија крв треба да попрска камени жртвеник. Овај обичај објашњава легенда која је с њиме у вези. Некад је на пропланку где се данас приноси жртва сваке године долазио велики јелен са златним роговима да прими жртве које му је народ остављао. Једне године људи су заборавили да му донесу жртве (поклоне), и тада је он наредио да уместо њих њега самог жртвују. За успомену на тај догађај кад је проливена крв јелена са златним роговима и данас сваке године крв једног брава окићеног цвећем, који се закољe ту, прска камени жртвеник.12

-" Виторог се месец заплео у грању ", глагол "заплести се" означава учинити да се нешто уплете у мрежу, у замку.

У песми би могли повезати са тешким животом рибара на мору.8

-Кестенови су симбол наде и толеранције.

Кестенови могу симболизовати сећање на детињство, на време које је пролазно нестанку свега што је блиско и драго, што се губи и замиче у време.

-Ноћ је симбол зла и сила таме.

- Плава боја је симбол бесконачности, даљине, боја истине,среће, снова,чистине и ведрине.

*Подстицајна питања за ученике.

-Песник каже: " Ко немирна савест што први пут спава. " Шта је то немирна савест? Због чега неко не може спавати ако има немирну савест? Кад тај заспи? Шта је потребно да би се савест умирила?Какав сан има море?

-Немирну савест има онај ко је учинио нешто лоше; слагао,украо, напакостио некоме....

- Заспати може онда кад се покаје или кад себи призна да није учинио ништа лоше и да није крив.

-Море спава у " немом блистању" ,море без таласа,непокретно. Али, блистање у себи садржи трајање, дакле време, и сугестију да те мирноће сутра бити неће. Мир ноћни је само привид , као што је привид да се немирна савест може умирити.

-Море симболизује природу ,исконску димензију -свет је настао из воде. Симбол живота.

-Риболов је симбол трагања,извлачње несвесног ,допуштање да оно извире и да се показује као субјективна стварност. Уловити рибу значи пронаћи срећу.

- Ако поставимо, једне наспрам других, тежишне описе назначених „Јадранских сонета“ и Дучићеве евокације детињства из „Писма са Јонског мора“, уверићемо се да у томе путопису, објављеном први пут 1911. године, налазимо њихов коментар, развијенији облик. Наводимо одломак о завичајном мору према првој верзији текста, из Српског књижевног гласника: „Ја се сећам малих затона по нашој дубровачкој обали, детињства када сам из мора извлачио ноге и руке све окрвављене у лову на ракове, када ме је посведневно пекло сунце и морска пржина, и када сам сунчао косу пуну соли – док по води падаху, као крупно камење, велики звуци старих звона. Треба чути море дететом, успављивати се њиме у својој колевци као мајчином песмом, или се будити у вриску и плачу за време његових дугих еквиноција. Ко море није познао на тај начин, онда оно није страст него само леп хоризонт; оно иначе нема власти над вама, не преиначује ваше жеље, не мења вашу душу. Човек га тада слуша као песму, али не као хуку сопствене крви; оно нити тад зна да буде убилачко, ни да васкрсава. Оно није ваше тело и ваша душа; оно је онда само лепа велика вода. Треба знати све његове песме на памет, реч по реч, па разумети његов говор у свој разноликости од сунчаног подне до тамне вечери“ (Дучић, 1911: 323–324). Путописи " Градови и химере"

* Подстицајна питања за ученике.

Друга строфа почиње чемресима. Која је њихова симболика? Какво је то сребро које месец сипа на шуму? Која је симболика шуме? Шта је модро летње иње? Која је симболика модре боје? Песник каже: " Затим крик. То крикну буљина на пању." Да ли крик уноси нову атмосферу у песми? Која је симболика сове?

-Чемпрес је дрво које се повезује с гробљима и смрћу.

-Писац, Радослав Братић каже: " Два дрвета ,засађена једно поред другог : јасика без лишћа,огрнута немаштином и бујни зелени чемпрес. Биће то важно дрвеће његове будуће поезије " .

Глагол бдије има следећа значења:

РСАНУ

1.проводити време, ноћ, без сна, не спавати ;

2.пазити,бити на опрезу, чувати стражу,стражарити;

3.стално бринутути, старати се о коме, о чему , лебдети над њим, пазити на кога.

Које значење у песми има овај глагол?

-Чемпреси чувају гробља , бдију над мртвима.

У песми глагол има секундарно значење.

Шума је за човека симбол живота и смрти, рађања и умирање , повезан је са земљом , богињом мајком и с небом, богом оцем.

Зимзелено дрвеће симбол је бесмртности, вечности, а листопадно је симбол природе која умире и поново се рађа.Дрво је повезано са човеком од рођења до смрти.

-Песник мисли на месечево светло које је боје сребра.

Сребро је симбол чистоте, божанске мудрости, али и похлепе.

Смрт је похлепна за људским душама; хладна je ,мирна, божанска,вечна....

-Лети нема мразева. Песник види месечину на трави.

Она је за песника сугестија о присуству зиме, хладноће , смрти у једној ноћи на мору.

Модро је симбол мудрости.

Мудрост је бити свестан присуства смрти.

-Крик који одзвања песмом је људски.Крик човека који се уплашио нечега , или је у великој опасности.

A,затим крик сове. Сова је ноћна птица и људи се обично не боје ове птице.

У песми представља претњу,смрт која вреба из мрака.

- Сова је симбол мудрости.

* Подстицајна питања за ученике.

Тек у трећој строфи песник помиње рибарско село. Зашто користи деминутив?Шта је магла млечна? Како се сеоце надзире као кроз успомену?На шта Вас асоцира тишина вечна?

Зашто часовник не чује нико? Какву симболику скрива часовник? Сетите се приче " Чудесна справа" Бранка Ћопића. На шта нас опомиње часовник?

- Рибарско село је мало, на шта указује деминутатив сеоце. Оно је заклоњено у заливу.Од њега су већи небо и море. Живот у њему се једва надзире. Успомена се односи на нешто прошло,нешто што не можемо да заборавимо. Смрт као да прекрива све.

-Магла млечна је месечина. Овај стих можемо повезати са првим стихом и симболом месеца. У песми симболизује смрт која се надвила над селом. Можемо ове стихове повезати и са симболом ноћи. Прве три строфе су описне док четврта добија елементе мисаоне поезије.

- Тишина вечна је асоцијацира смрт. Описујући месец који се заплео , песник зауставља време. Тако чини да постајемо свесни времена кроз мотиве који асоцирају на смрт, сове, тишине вечне и крика који опомиње на пролазност живота.

-Време које нико "не чује " и није време, то чак није ни прошло време, већ време заувек нестало, завршено. То време у песми везује се за смрт, у смрти нема времена.

Часовник је симбол живота.

"Старац ме усједе на свој кревет, стави ми сат у руке и без даха се загледа у моје прсте. Кад је навијање било готово и сат зацактао јасно и равномјерно, он га узе у руке, принесе десном уву и сав озарен прошапута: – Аха, ради, ради, куца! Спустио је сат у крило као да се одмара, загледао се некуд у даљину и обрадовано протепао: – А, знао сам ја да је он жив, рђа једна. Жив и здрав. – Ко то, дједе? – Мој побро. Да је он мртав, и његов би сат умро. Па да, тако ти је то. " 8

Приповетка " Чудесна справа" Бранко Ћопић

Завршни део часа ( 5 минута)

*Подстицајна питања за ученике.

Одредите стилске фигуре у песми.

Јован Дучић - Село

Из Трстеног

Виторог се месец заплео у грању Старих кестенова; ноћ светла и плава. Ко немирна савест што први пут спава, Тако спава море у немом блистању.

Чемпресова шума бдије; месец на њу Сипа своје хладно сребро; одсијава Модро летње иње са високих трава. Затим крик. То крикну буљина на пању.

Рибарско сеоце полегло на стену И сишло у затон; и кроз маглу млечну Једва се назире, ко кроз успомену.

Све је утонуло у тишину вечну. Ни шума, ни гласа; само једнолико Избија часовник ког не чује нико.

Метафора,персонификација, асонаца и алитрација : први и последњи стих песме

Епитети: немирна, први, чемпресова, своје, хладно, модро, са високих трава, рибарско, млечну, вечну, .....

Персонификација: се заплео, спава, бдије, избија( презент), полегло, сишло ( крњи перфекат),је утонуло(перфекат).

Ономатопеја: крик,крикнути

Поређење ( компарација): Ко немирна савест што први пут спава; ко кроз успомену.

Симболи : Месеца, јелена,овна, кестена, шуме, мора, чемпреса,часовника, сребра, модре и плаве боје...

Контраст: часовник: месец, ноћ, море ;

Часовник: чемпресова шума, месечина, трава , сова.

Домаћи задатак: Посматрам залазак Сунца

Изглед табле

"Село “Јован Дучић( 1871-1943) Биографија песника Књижевни род: лирика Књижевна врста: сонет Описивање( дескрипција)-Епитети-Персонификација-Поређење-Симболи-Контраст-Глаголски облици -Версификација- Четири стофе ( два катрена, две терцине )-Обргљена рима-Опкорачење -Сонет (* белешке ученика)

Литратура:

1 . Милија Николић: "Методика наставе српскохрватског језика и књижевности", ЗУНС,Београд,1986.

2.Виолета Јовановић, "Поезија Јована Дучића у настави",ЗУНС,Београд,1998.

3. Анализа сонета "Село" Јована Дучића као илустрација Рифатеровог механизма експанзије" , Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ.52,св.1.Нови Сад,2004.

4. Е-припреме ИК "Klett", Београд, шк.2015/2016.

5.Јован Дучић, Изабрана дела, Народна књига, Београд, 1964.

6.http://onlinerecnik.com/recnik/srpski/srpski/SANU

7.Др Оливера Радуловић, "Књижевни појмовник" за ученике виших разреда основне школе,ИК "Едука", Београд,2012.

8.Светлана Миловановић, Читанка за шести разред ,основне школе, ИК " Едука", Београд,2011.

9. http://skolegijum.ba/static/biblioteka/5509735576c5b_Rijecismisao.pdf

10. http://www.rastko.rs/knjizevnost/umetnicka/rbratic/rbratic-eseji.html#_Toc4899642

11. http://www.academia.edu/5867975/Acqua_alta,Драган Хамовић, Дучићев мит о Средоземљу или ширење српске културне самосвести, Институт за књижевност и уметност, Београд, 2013.

12. http://www.rastko.rs/arheologija/srejovic/dsrejovic-jelen.html

13. Википедија