ОСНОВНА ШКОЛА „МИЛИВОЈЕ БОРОВИЋ“,

МАЧКАТ

ШКОЛСКИ ПРОГРАМ

ЗА СЕДМИ РАЗРЕД ДРУГОГ ЦИКЛУСА

ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Септембар, 2014.

1

САДРЖАЈ

Часпви радне недеље наставника седмпг разреда ...................................................... 2

Фпнд часпва за седмпг разред ...................................................................................... 3

Сврха, циљеви и задаци прпграма пбразпваоа и васпитаоа ..................................... 4

ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ ................................................................................. 5

СРПСКИ ЈЕЗИК ........................................................................................................................................................ 5

EНГЛЕСКИ ЈЕЗИК .................................................................................................................................................. 10

МАТЕМАТИКА ...................................................................................................................................................... 14

ФИЗИКА ................................................................................................................................................................ 20

ФЕМИЈА ................................................................................................................................................................ 26

МУЗИЧКА КУЛТУРА .............................................................................................................................................. 32

ГЕПГРАФИЈА ......................................................................................................................................................... 35

ИСТПРИЈА ............................................................................................................................................................. 44

БИПЛПГИЈА .......................................................................................................................................................... 48

ТЕХНИЧКП И ИНФПРМАТИЧКП ПБРАЗПВАОЕ .................................................................................................. 54

ФИЗИЧКП ВАСПИТАОЕ........................................................................................................................................ 58

ЛИКПВНА КУЛТУРА .............................................................................................................................................. 61

ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ ............................................................... 66

ВЕРСКА НАСТАВА ................................................................................................................................................. 66

РУСКИ ЈЕЗИК ......................................................................................................................................................... 69

ИЗАБРАНИ СППРТ ................................................................................................................................................ 72

ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ .................................................................................. 73

СВАКПДНЕВНИ ЖИВПТ У ПРПШЛПСТИ ............................................................................................................. 73

СЛИКОЕ, ЦРТАОЕ И ВАЈАОЕ .............................................................................................................................. 75

ХПР И ПРКЕСТАР .................................................................................................................................................. 77

ОСТАЛИ ОБЛИЦИ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА: ..................................................... 79

ДППУНСКА НАСТАВА ........................................................................................................................................... 79

ДПДАТНА НАСТАВА ............................................................................................................................................. 89

ДРУШТВЕНЕ,ТЕХНИЧКЕ,ХУМАНИТАРНЕ,СППРТСКЕ И КУЛТУРНЕ АКТИВНПСТИ ............................................. 98

ПРПГРАМ РАДА ПДЕЉЕОСКПГ СТАРЕШИНЕ .................................................................................................... 99

2

Табела 1: Часови радне недеље наставника седмог разреда

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ МЕСТО НАСТАВЕ БРОЈ

ЧАСОВА

Татјана Крповић Српски језик

Мачкат 4

Станојка Ђукић Шљивовица 4

Љубица Пантовић Математика

Мачкат 4

Марија Спасенић Шљивовица 4

Снежана Шапоњић Физика Мачкат и Шљивовица 4

Драгана Петровић Енглески језик Мачкат и Шљивовица 4

Бранко Шкодрић Руски језик Мачкат и Шљивовица 4

Срећко Тодосијевић Историја Мачкат и Шљивовица 4

Миливоје Бућић Географија Мачкат и Шљивовица 4

Милица Шукиловић Биологија и Хемија Мачкат и Шљивовица 8

Иван Радомировић Физичко васпитање Мачкат и Шљивовица 4

Драган Панић Изабрани спорт Шљивовица 1

Сања Крејовић Техничко и информатичко

образовање Мачкат и Шљивовица 4

Биљана Лазаревић Ликовна култура Мачкат и Шљивовица 2

Милош Вермезовић Музичка култура Мачкат и Шљивовица 2

Слободанка Јојић Верска настава Мачкат и Шљивовица 2

Миливоје Бућић Свакодневни живот у прошлости Шљивовица 1

Срећко Тодосијевић Свакодневни живот у прошлости Мачкат 1

Биљана Лазаревић Цртање, сликање, вајање Мачкат и Шљивовица 1

Милош Вермезовић Хор и оркестар Мачкат и Шљивовица 1

3

ФОНД ЧАСОВА ЗА СЕДМИ РАЗРЕД

Редни број I ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ ПЕТИ РАЗРЕД

Недељно Годишње

1. Српски језик 4 144

2. Страни језик-енглески 2 72

3. Ликовна култура 1 36

4. Музичка култура 1 36

5. Историја 2 72

6. Географија 2 72

7. Физика 2 72

8. Математика 4 144

9. Хемија 2 72

10. Биологија 2 72

11. Техничко и информатичко образовање 2 72

12. Физичко васпитање 2 72

УКУПНО: I 26 936 Редни број I I ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

1. Верска настава 1 36

2. Страни језик- руски језик 2 72

3. Физичко васпитање- изабрани спорт 1 36

УКУПНО: I I 4 144

УКУПНО: I + I I 30 1050 Редни број I I I ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

1. Свакодневни живот у прошлости 1 36

2. Сликање, цртање и вајање 1 36

3. Хор и оркестар 1 36

УКУПНО: I I I 1 36

Редни број IV ОБЛИК ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА

1. Редовна настава 25 1008

2. Допунска настава 1 36

3. Додатни рад 1 36 Редни број V ОСТАЛИ ОБЛИЦИ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА

Обавезне ваннаставне активности

1. Час одељењског старешине 1 36

Слободне активности

2. Друштвене,техничке,хуманитарне,спортске и културне активности 1-2 36-72

3. Екскурзије 1-3 дана годишње

4

СВРХА, ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ПРОГРАМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

СВРХА ПРОГРАМА ОБРАЗОВАЊА

Квалитетно образовање и васпитање, које омогућава стицање језичке,

математичке, научне, уметничке, културне, здравствене, еколошке и

информатичке писмености, неопходне за живот у савременом и сложеном

друштву.

Развијање знања, вештина, ставова и вредности које оспособљавају ученика да

успешно задовољава сопствене потребе и интересе, развија сопствену личност и

потенцијале, поштује друге особе и њихов идентитет, потребе и интересе, уз

активно и одговорно учешће у економском, друштвеном и културном животу и

допринос демократском, економском и културном развоју друштва.

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ПРОГРАМА ОБРАЗОВАЊА

Развој интелектуалних капацитета и знања деце и ученика нужних за разумевање

природе, друштва, себе и света у коме живе, у складу са њиховим развојним

потребама, могућностима и интересовањима;

подстицање и развој физичких и здравствених способности деце и ученика;

оспособљавање за рад, даље образовање и самостално учење, у складу са

начелима сталног усавршавања и начелима доживотног учења;

оспособљавање за самостално и одговорно доношење одлука које се односе на

сопствени развој и будући живот;

развијање свести о државној и националној припадности, неговање српске

традиције и културе, као и традиције и културе националних мањина;

омогућавање, укључивање у процесе европског и међународног повезивања;

развијање свести о значају заштите и очување природе и животне средине;

усвајање, разумевање и развој основних социјалних и моралних вредности

демократки уређеног, хуманог и толератног друштва;

уважавање плурализма вредности и омогућавања, подстицање и изградња

сопственог система вредности и вредносних ставова који се темеље на начелима

различитости и собробити за све;

развијање код деце и ученика радозналост и отвореност за културе

традиционалних цркава и верских заједница, као и етичке и верске толеранције,

јачање поверења међу децом и ученицима и спречавање понашања који

нарушавају остваривање права на различитост;

поштовања права деце, људских и грађанских права и основних слобода и

развијање способности за живот у демократски развијеном друштву;

развијање и неговање другарства и пријатељства, усвајање вредности заједничког

живота и подстицање индивидуалне одговорности.

5

I ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

СРПСКИ ЈЕЗИК

Сврха програма образовања

- Квалитетно образовање и васпитање, које омогућава стицање језичке, научне,

уметничке, културне, еколошке и здравствене писмености, неопходне за живот у савременом и

сложеном друштву.

- Развијање знања, вештина, ставова и вредности које оспособљавају ученика да успешно

задовољава сопствене потребе и интересе, развија сопствену личност и потенцијале, поштује

друге особе и њихов идентитет, потребе и интересе, уз активно и одговорно учешће у

економском, друштвеном и културном животу и допринос демократском, економском и

културном развоју друштва.

Циљеви и задаци наставе српског језика

Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског

књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе

и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка

остварења из српске и светске баштине.

Задаци

- развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује;

-основно описмењавање најмлађих ученика на темељима ортоепских и ортографских

стандарда српског књижевног језика;

- поступно и систематично упознавање граматике и правописа српког језика;

- оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима његове

усмене и писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама;

- развијање осећаја за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности;

- оспособљавање за самостално читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и

вредновање књижевноуметничких дела разних жанрова

6

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

1. Ј

ЕЗ

ИК

Гра

мат

ика

П

раво

пи

с

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

ост

ало

Уку

пно

- ра

зви

јањ

е љ

збав

и п

рем

а м

атерњ

ем

јез

ику

- уп

озн

авањ

гра

мат

ике

срп

ског

јези

ка

- уп

озн

авањ

е ј

ези

чки

х п

оја

ва и

по

јмова

осн

овн

и

- препознаје синтаксичке јединице ( реч, синтагму, предикатску и

комуникативну реченицу)

- разликује основне врсте независних реченица (обавештајне,

упитне, заповедне...

- разликује основне врсте напоредних односа ( саставни,

раставни, супротни)

- одређује реченичне и синтагматске чланове у школским

(типичним) примерима

- препознаје падежну синонимију и конгруенцију

- разликује кратке и дуге акценте

- познаје основне лексичке појаве; једнозначност и вишезначност

речи

- уп

оре

ђуј

е

- ан

али

зира

- уо

чава

на

при

мери

ма

-овл

адав

а нови

м г

рам

ати

чки

м и

пра

воп

исн

им

зак

они

тост

им

а

- п

рим

ењ

ује п

ретх

одно с

тече

на

знањ

а

- п

резе

нту

је н

аста

вни

сад

ржај

- п

одст

иче

на

усва

јањ

е з

нањ

а

- м

оти

виш

е н

а ра

зми

шљ

ање и

зак

ључ

ива

ње

- ди

јал

ош

ка

- м

онол

ош

ка

-рад

у г

руп

ама,

ти

мск

и и

ист

раж

ива

чки

рад

18 26 1 45

средњ

и

- зна основна правила акценатске норме

- препознаје подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми,

независних реченица)

- одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим

примерима

- препознаје главна значења падежа у синтагми и реченици

- одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог

састава и контекста у коме су употрбљени

- зна значење речи и фразеологизама који се јављају у медијским

текстовима намењеним младима и правилно их употребљава

нап

редни

- зна и у свом говору примењује акценатску норму

- познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (врсте

синтагми, независних реченица)

- уме да објасни главна значења падежа и глаголских облика

- објашњава значење непознатих речи и израза на основу њиховог

састава и контекста у коме су употрбљени

- зна значење речи и фразеологизама који се јављају у

научнопопуларним текстовима намењеним младима и правилно

их употребљава

7

ТЕ

МА

БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

2. К

ЊИ

ЖЕ

ВН

ОС

Т

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

ост

ало

укуп

но

- осп

осо

бљав

ање у

чени

ка з

а чи

тањ

е, до

жи

вљав

ање, ту

мач

ењ

е и

вре

днова

ње

књ

иж

евн

ог

дел

а

- ра

зви

јањ

ест

етс

ких о

сећањ

а и

вре

дност

и

- ра

зви

јањ

е с

ми

сла

за п

исм

ено и

усм

ено б

ога

ћењ

е р

ечн

ика

- ра

зви

јањ

е п

отр

ебе

за

књи

гом

осн

овн

и

- повезује наслове прочитаних књижевних дела са именима

аутора

- разликује типове књижевног стваралаштва ( усмена и ауторска

књижевност)

- разликује основне књижевне родове:лирику, епику и драму

- препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и

десетерац)

- препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком

тексту (алегорија)

- уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему,

фабулу, место и време радње, лик...

- чи

та

- ан

али

зира

- са

мост

ално

зак

њуч

ује

- уо

чава

и т

умач

и е

моц

ије

, м

оти

ве и

песн

ичк

е с

ли

ке у

ли

рско

м т

екс

ту

- и

сказ

ује в

лас

тите

суд

ове

при

ли

ком

анал

изе

дел

а

- осп

осо

бљав

ање з

а са

мост

ално т

умач

ењ

е

- п

резе

нту

је н

аста

вни

сад

ржај

- п

одст

иче

на

усва

јањ

е з

нањ

а

- м

оти

виш

е н

а ра

зми

шљ

ање и

зак

ључ

ива

ње

- п

одст

иче

на

пове

зива

ње у

чени

чки

х и

скус

тава

са

обр

ађени

м с

адрж

ајем

- ди

јал

ош

ка

- м

онол

ош

ка

-рад

у г

руп

ама,

ти

мск

и и

ист

раж

ива

чки

рад

52 11 1 64

средњ

и

- повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је

настало и са временом које се узима за оквир приповедања

- повезује наслов дела и род, врсту и лик из дела; препознаје род

и врсту на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуација

- препознаје и разликује одређене стилске фигуре (алегорија)

- одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике

лика (психолошке, етичке) и њихову међусобну повезаност

- разликује облике приповедања ( дијалог, монолог, унутрашњи

монолог, нарација, дескрипција

нап

редни

- наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака,

ликова, карактеристичних тема и мотива

- разликује аутора од лирског субјекта и приповедача у делу

- издваја основне одлике књижевних родова и врста у конкретном

тексту

- проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију

стилских фигура у тексту

- одређује и именује врсту стиха и строфе

- тумачи различите елементе књижевноуметничког дела

позивајући се на само дело

8

ТЕ

МА

БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ

СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

3. В

ЕШ

ТИ

НА

ЧИ

ТА

ЊА

И Р

АЗ

УМ

ЕВ

АЊ

А П

РОЧ

ИТ

АН

ОГ

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

ост

ало

укуп

но

- уо

чава

ње с

трук

туре

при

чегр

ађене р

етр

осп

ект

ивн

о

- ст

вара

лач

ко п

реп

рича

вањ

е т

екс

та с

а п

ром

еном

гл

еди

шта

- обј

еди

њав

ањ п

рип

ове

дањ

а и

оп

иси

вањ

а

осн

овн

и

- разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи

- разликује уметнички и неуметнички текст

- препознаје различите функционалне стилове на једноставним примерима

- препознаје цитат, служи се садржајем да би пронашао одређени део текста

- разликује у тексту главно од споредног

- повезује информације и идеје изнете у тексту

- уочава јасно исказане односе (временски след, средство-циљ, узрок-

последица) и изводи закључак заснован на једноставнијем тексту.

- чита једноставне нелинеарне елементе текста: легенде, табеле, дијаграме

- п

реп

рича

ва с

а и

сти

цањ

ем

кар

акте

рист

ика

ли

ка у

текс

ту

- оп

ису

је е

ксте

рије

р и

енте

рије

р

- п

орт

рети

ше о

собе

из

неп

оср

едне о

кол

ине н

а осн

ову

анал

изе

књ

иж

евн

их п

орт

рета

- ув

еж

бава

техни

ке у

изр

ади

пи

сменог

саст

ава

- п

резе

нту

је н

аста

вни

сад

ржај

- п

одст

иче

на

креат

ивн

ост

у у

сменом

и п

исм

еном

изр

ажав

ању

- ди

јал

ош

ка

- м

онол

ош

ка

- те

ксту

ална

5 6 2 13

средњ

и

- чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“;

читање „с оловком у руци“

- познаје врсте неуметничких текстова (излагање, технички опис, техничко

приповедање)

- препознаје и издваја језичка средства карактеристична за различите

функционалне стилове

- проналази, издваја и упоређује информације из два краћа текста или више

њих (према датим критеријумима)

- разликује чињеницу од коментара, објективност од пристрасности на

једноставнијим примерима

- препознаје став аутора неуметничког текста и разликује га од другачијих

ставова изнетих у тексту

нап

редни

- проналази, издваја и упоређује информације из два дужа текста сложеније

структуре или више њих

- издваја кључне елементе и резимира текст

- чита и тумачи сложеније нелинеарне елементе текста: вишеструке легенде,

табеле, дијаграме

- издваја из текста аргументе у прилог тези или против ње

9

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

4. П

ИС

АН

О И

ЗРА

ЖА

ВА

ЊЕ

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

ост

ало

укуп

но

- ра

зви

јањ

љуб

ави

пре

ма

мат

ерњ

ем

јез

ику

- оп

исм

ењ

авањ

е у

чени

ка н

а те

мељ

им

а ср

пск

ог

књи

жевн

ог

јези

ка

- п

ост

упно у

позн

авањ

е п

раво

пи

са с

рпск

ог

књи

жевн

ог

јези

ка

- аз

вија

ње с

ми

сла

за з

а п

рави

лно, те

чно, ек

оном

ичн

о и

уве

рљи

во п

исм

ено

изр

ажав

ање

осн

овн

и

- зна и користи оба писма (ћирилицу и латницу)

- саставља разумљиву, граматички исправну реченицу

- саставља текст и уме да га организује у смисаоне целине

( уводни, средишњи и завршни део текста)

- уме да преприча текст

- влада основним жанровима писане комуникације; саставља

писмо, попуњава различите обрасце и формуларе, е-mail

поруке

- примењује правописну норму у једноставним примерима

- препознаје техничко и сугестивно приповедање и

описивање

- ук

ључ

ује с

е у

орг

ани

зова

не о

бли

ке р

ада

- ус

аврш

ава

техни

ку о

пи

са п

орт

рета

- оп

ису

је, и

звеш

тава

и о

бједи

њуј

е р

азне в

рсте

каз

ива

ња

- п

резе

нту

је н

аста

вни

сад

ржај

- п

одст

иче

на

креат

ивн

ост

у у

сменом

и п

исм

ено

м и

зраж

авањ

у

- вр

ши

при

мену

стече

ног

знањ

а, у

мењ

а и

веш

тина

у ра

зли

чити

м

ситу

аци

јам

а

- ак

тиви

ра с

ве п

оте

нц

ија

ле у

чени

ка н

а осн

ову

иза

бран

их т

ем

а

- ди

јал

ош

ка

- м

онол

ош

ка

- те

ксту

алн

8 14 / 22 средњ

и

- саставља целовит експозиторни, наративни и дескриптивни

текст

- саставља вест, реферат и извештај

- писање најаве догађаја, обавештења, интервјуа

- сажимање текста и писање резимеа

- зна правописну норму и примењује је у већини случајева

нап

редни

- организује текст у логичне и правилно распоређене пасусе

- одређује прикладан наслов тексту и поднаслове деловима

текста

- саставља текст на основу прочитаног дела, одгледаног

филма или представе

- пише резиме дужег и/или сложенијег текста

- зна и доследно примењује правописну норму

10

EНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

Циљ

Циљ наставе страног језика јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку

писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да

се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и

образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и

заинтересованост за предметне садржаје, као и да овладају комуникативним вештинама и

развију способности и методе учења страног језика.

Задаци наставе страног језика у основном образовању стога јесу:

- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе

страног језика сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе страног језика буду у

пуној мери реализовани,

- развијање сазнајних и интелектуалних способности ученика, његових хуманистичких,

моралних и естетских ставова,

- стицање позитивног односа према другим језицима и културама, као и према сопственом

језику и културном наслеђу, уз уважавање различитости и навикавање на отвореност у

комуникацији,

- стицање свести и сазнања о функционисању страног и матерњег језика,

- ученик треба да усвоји основна знања из страног језика која ће му омогућити да се у

једноставној усменој и писаној комуникацији споразумева са људима из других земаља,

- ученик треба да усвоји норме вербалне и невербалне комуникације у складу са

специфичностима језика који учи, као и да настави, на вишем нивоу образовања и самостално,

учење истог или другог страног језика.

Кроз наставу страних језика ученик богати себе упознајући другог, стиче свест о

значају сопственог језика и културе у контакту са другим језицима и културама. Ученик развија

радозналост, истраживачки дух и отвореност према комуникацији са говорницима других

језика.

11

Стандарди

Разумевање говора

Ученик разуме и реагује на усмени текст у вези са темама, ситуацијама и комуникативним

функцијама предвиђеним наставним програмом.

Разумевање писаног текста

Ученик чита са разумевањем писане и илустроване текстове у вези са темама, ситуацијама и

комуникативним функцијама предвиђеним наставним програмом.

Усмено изражавање

Ученик самостално усмено изражава ситуације и комуникативне функције у вези са темама

предвиђеним наставним програмом.

Писано изражавање

Ученик се у писаној форми изражава у вези са темама и ситуацијама и комуникативним

функцијама предвиђеним наставним програмом, поштујући правила писаног кода.

Интеракција

Ученик остварује комуникацију и са саговорником размењује информације у вези са темама,

ситуацијама и комуникативним функцијама предвиђеним наставним програмом, поштујући

социокултурне норме интеракције.

Медијација

У комуникативним контекстима, који укључују говорнике учениковог првог језика (Л1) и

циљног језика (Л2), преноси и преводи кратке поруке (у усменој и писаној форми) у складу са

потребама комуникације.

Знања о језику

Ученик препознаје принципе граматичке и социолингвистичке компетенције уочавајући значај

развијања личних стратегија учења страног језика.

12

TEMA БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

НАЧИН И ПОСТУПАК ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

Starter

Unit пб

рад

а

веж

бао

е

утвр

ђи

вао

е

сист

ем

ати

зац

иа

укуп

нп

Разумевање говора

Ученик глобално, детаљно и селективно (у зависности од захтева

комуникативне ситуације) разуме различите усмене текстове (дијалоге,

монологе, песме и друго) о темама предвиђеним наставним програмом у

трајању од 3 до 5 минута (у зависности од степена познавања теме и контекста),

које чује уживо или са аудио визуелних записа; Разуме и реагује на

одговарајући начин на усмене поруке у вези са активностима на часу (говор

наставника и другова, аудио и визуелни материјали у настави); Разуме рекламе,

радио и ТВ емисије блиске интересовањима ученика или значајне за младе, као

и о темама образовног карактера из популарне науке; Разуме усмене текстове

које исказују говорници различитих стандардних варијетета о темама из

свакодневног живота, ближег и даљег учениковог окружења, а које се односе на

узрасно специфична интересовања.

Разумевање писаног текста

Ученик разуме глобално, детаљно и селективно (у зависности од захтева

комуникативне ситуације и личних потреба) различите писане текстове (писма,

новинске чланке, јасна илустрована упутства, огласе, прилагођене књижевне

текстове, текстове у вези са градивом других наставних предмета и слично) о

темама из свакодневног живота и популарне науке, ближег и даљег учениковог

окружења, а које се односе на узрасно специфична интересовања и чија дужина

зависи од чињенице у коликој мери ученик познаје дату тему и контекст.

Усмено изражавање

Ученик прилагођавајући свој говор комуникативној ситуацији, у временском

трајању од два до три минута, на структурисани начин:

а) говори о себи и свом окружењу, о догађајима и активностима у школи и

изван ње;

б) изрази своје утиске, осећања и аргументовано мишљење и ставове у вези са

темама које су програмом предвиђене.

слушаое, рад у

парпвима,

читаое, писаое,

рад у групама,

дппуоаваое

реченица,

ппстављаое

питаоа и

даваое

пдгпвпра,

ппвезиваое,

индивидуални

пдгпвпри,

даваое

инструкција и

адекватнп

реагпваое на

оих, играое

игре, глума

дијалпга,

цртаое

презентује,

дискутује,

анализира,

мптивише,

кппрдинира,

навпди на

ппвезиваое и

примену знаоа,

усмерава,

ппдстиче на

лпгичнп

мишљеое

ппставља

прпблем

дијалпшка

метпда,

илустративна

метпда, метпда

рада на тексту,

разгпвпр,

тимска настава,

метпда писаних

радпва,

еклектички

метпд

1 2 / 1 4

The

Written

Word 3 1 3 / 7

Sport 3 3 3 / 9

Food 3 1 / 3 7

13

TEMA БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

НАЧИН И ПОСТУПАК ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

Medical

Matters пб

рад

а

веж

бао

е

утвр

ђи

вао

е

сист

ем

ати

зац

иа

укуп

нп

Интеракција

Ученик поштујући социокултурне норме комуникације, са саговорницима

размењује информације, мишљења и ставове о темама из свакодневног

живота, блиске његовом интересовању или из популарне науке и културе,

започиње и води разговор о познатим темама, одржава његов континуитет

и завршава га.

Писмено изражавање

Ученик пише :

- сруктурисане и кохерентне текстове дужине од 140 до 160 речи у којима,

користећи познату лексику и морфосинтаксичке стуктуре, описује

догађаје и лична искуства,

- поруке и писма (у електронској и традиционалној форми) различитог

садржаја (захваљивање, позивање, извињење, тражење и давање

информација) .

Доживљај и разумевање књижевног текста

Ученик може да:

- изрази утиске и осећања о кратком прилагођеном књижевном тексту и

тексту из области књижевности за младе (песма, скраћена верзија приче,

музичка песма), користећи вербална и невербална средства изражавања

(цртежи, моделирање, глума),

- препознаје у тексту елементе културе земаља чији језик учи,

- увиђа сличности и разлике са матичном и осталим културама.

слушаое, рад у

парпвима,

читаое,

писаое, рад у

групама,

дппуоаваое

реченица,

ппстављаое

питаоа и

даваое

пдгпвпра,

ппвезиваое,

индивидуални

пдгпвпри,

даваое

инструкција и

адекватнп

реагпваое на

оих, играое

игре, глума

дијалпга,

цртаое

презентује,

дискутује,

анализира,

мптивише,

кппрдинира,

навпди на

ппвезиваое и

примену

знаоа,

усмерава,

ппдстиче на

лпгичнп

мишљеое

ппставља

прпблем

дијалпшка

метпда,

илустративна

метпда,

метпда рада

на тексту,

разгпвпр,

тимска

настава,

метпда

писаних

радпва,

еклектички

метпд

3 3 3 / 9

Having Fun 3 1 3 / 7

Shopping 3 3 3 / 9

Houses And

Homes 3 1 / 3 7

Rights and

Wrongs 3 2 4 / 9

14

МАТЕМАТИКА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ наставе математике у основној школи јесте: да ученици усвоје елементарна

математичка знања која су потребна за схватање појава и законитости у природи и друштву; да

оспособи ученике за примену усвојених математичких знања у решавању разноврсних задатака

из животне праксе, да представља основу за успешно настављање математичког образовања и

за самообразовање; као и да доприносе развијању менталних способности, формирању научног

погледа на свет и свестраном развитку личности ученика.

ЗАДАЦИ наставе математике јесу:

стицање знања неопходних за разумевање квантитативних и просторних односа и

законитости у разним појавама у природи, друштву и свакодневном животу;

стицање основне математичке културе потребне за сагледавање улоге и примене

математике у различитим подручјима човекове делатности (математичко моделовање),

за успешно настављање образовања и укључивање у рад;

развијање ученикових способности посматрања, опажања и логичког, критичког,

аналитичког и апстрактног мишљења;

развијање културних, радних, етичких и естетских навика ученика, као и побуђивање

математичке радозналости;

стицање способности изражавања математичким језиком, јасност и прецизност

изражавања у писменом и усменом облику;

усвајање основних чињеница о скуповима, релацијама и пресликавањима;

савлађивање основних операција с природним, целим, рационалним и реалним

бројевима, као и усвајање основних својстава тих операција;

упознавање најважнијих геометријских објеката: линија, фигура и тела и разумевање

њихових узајамних односа;

оспособљавање ученика за прецизност у мерењу, цртању и геометријским

конструкцијама;

припрема ученика за разумевање одговарајућих садржаја природних и техничких наука;

изграђивање позитивних особина ученикове личности као што су: систематичност,

упорност, тачност, уредност, објективност, самоконтрола и смисао за самостални рад;

стицање навика и умешности у коришћењу разноврсних извора знања.

15

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Ученике треба оспособити да:

схвате појам квадрата рационалног броја и квадратног корена

умеју да одреде приближну вредност броја (a ∈Q, a > 0)

схватају реалне бројеве као дужинске мере, односно као тачке на бројевној

правој одређене дужима које представљају такву меру

упознају појам степена и операције са степенима (изложилац степена

природан број)

умеју да изводе основне рачунске операције с полиномима, као и друге

идентичне трансформације ових израза (назначене у програму)

упознају правоугли координатни систем и његову примену

добро упознају директну и обрнуту пропорционалност и практичне примене

знају Питагорину теорему и умеју да је примене код свих изучаваних

геометријских фигура у којима се може уочити правоугли троугао

познају најважнија својства многоугла и круга; умеју да конструишу

поједине правилне многоуглове (са 3, 4, 6, 8 и 12 страница) и да цртају друге

правилне многоуглове рачунајући централни угао и преносећи га угломером

знају најважније обрасце у вези с многоуглом и кругом и да умеју да их

примене у одговарајућим задацима

схвате појам размере дужи и својства пропорције

умеју да преведу на математички језик и реше једноставније текстуалне

16

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО

ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

РЕАЛНИ Б

РОЈЕВИ

ОБРА

ДА

УТВРЂ

ИВАЊ

Е

УКУП

НО

Уво

ђењ

е п

ојм

а кв

адра

та р

аци

онал

ног

броја

р/q

;

Форм

ира

ње п

ојм

а кв

адра

тано

г ко

рена

и

ари

тмети

чко

г кв

адра

тног

коре

на;

Уоча

вањ

е д

а се

сва

ки р

еал

ан б

рој,

как

о

рац

ионал

ан т

ако

и и

рац

ио

нал

ан м

ож

е з

апи

сати

као б

еск

онач

ан д

ец

им

алан

раз

лом

ак;

Сав

лад

авањ

е р

ачун

ски

х о

пера

ци

ја с

а ре

ални

м

броје

вим

а,сх

вата

ње д

а за

рач

унањ

е с

а ре

ални

м

броје

вим

а ва

же о

сновн

и з

ако

ни

рач

унањ

а са

рац

ионал

ни

м б

роје

вим

а;

ОСНОВНИ

Ученик:

-уме да прочита и запише реалне бројеве

-зна шта је квадрат неког броја и уме да га одреди

- изврши једну основну рачунску операцију са реалним

бројевима

Усваја нова знања

Дефинише нове

појмове

Именује

Посматра

Пише

Комбинује

Решава проблеме

Илуструје и

графички

представља

Организује

Припрема

Прати

Помаже

Мотивише

Планира

Учествује

Едукује

Вреднује

Вербално-

текстуална

Демонстративна

Решавање

проблема

Учење путем

открића

Илустративна

Дијалошка

Монолошка

СРЕ

ДЊ

И Ученик:

- зна шта је квадратни корен и уме да га одреди

-уме да одреди приближну вредност реалног броја

- уме да израчуна вредност једноставнијег израза са више

рачунских операција различитог приоритета, укључујући

ослобађање од заграда, са бројевима истог записа

7

8

15

НАП

РЕДНИ

Ученик:

- уме да одреди вредност сложенијег бројевног израза

- користи особине квадратног корена

- користи реалне бројеве и бројевне изразе у реалним

ситуацијама

ПИТАГОРИ

НА Т

ЕОРЕ

МА

6

11

17

Уп

озн

авањ

е у

чени

ка с

а ф

орм

улац

ијо

м П

ита

гори

не

теоре

ме,ј

ед

ност

авни

јим

дока

зим

а и

сте;

Разу

мева

ње с

ушти

не П

ита

гори

не т

еоре

ме;

Пост

ићи

уве

жба

ност

у п

рим

ени

Пи

таго

ри

не т

еоре

ме

код р

азни

х ф

игу

ра к

од к

оји

х с

е п

оја

вљуј

е п

раво

угл

и

тро

угао

;

Уве

жба

ти у

чени

ке д

а неке

троуг

лове

са

цел

обр

ојн

им

стра

ни

цам

а п

реп

озн

ају

као п

раво

угл

е;

Пра

кти

чна

при

мена

знањ

а;

Нау

чити

уче

ни

ке д

а ко

нст

руи

шу

тачке

бро

јевн

е п

раве

који

од

гова

рају

бро

јеви

ма

√2

,√3

,√5

...

ОСНОВНИ

Ученик:

-уме да израчуна непознату страницу правоуглог троугла

примењујући Питагорину теорему

СРЕ

ДЊ

И

Ученик :

-решава задатке примењујући Питагорину теорему у

случајевима када потребни елементи нису непосредно

дати

НАП

РЕДНИ

Ученик :

-решава сложеније задатке примењујући Питагорину

теорему укључујући и случајеве односа страница и углова

правоуглог троугла

-уме да конструише одговарајуће тачке бројевне праве и

уопше примени Питагорину теорему у конструкцијама

17

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО

ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

ЦЕЛИ И

РАЦИОНАЛНИ

АЛГЕБАРС

КИ И

ЗРА

ЗИ

ОБРА

ДА

УТВРЂ

ИВАЊ

Е

УКУП

НО

Уп

озн

авањ

е у

чени

ка с

а ст

еп

еном

чи

ји ј

е

изл

ож

ил

ац к

онкр

ета

н п

риро

дан

бро

ј, о

пера

ци

је с

а

такв

им

сте

пени

ма;

Форм

ира

ње п

ојм

а ал

геба

рско

г и

зраз

а,уз

ста

вљањ

е

акц

ента

на

рац

ионал

не а

лге

барс

ке и

зраз

е;

Изр

ачун

авањ

е б

роје

вне в

ред

ност

и п

ом

енут

их

изр

аза;

Осп

осо

бити

уче

ни

ке д

а, н

а осн

ову

уп

озн

ати

х

својс

тава

сте

пена,

врш

е и

денти

чне т

рансф

орм

аци

је

пол

ином

ија

лни

х и

зраз

а (п

ол

ином

а);

Изв

ођењ

е р

ачун

ски

х о

пера

ци

ја с

а п

ол

ином

им

а у

сређеном

обл

ику

;

Осп

осо

бити

уче

ни

ке з

а ра

став

љањ

е н

а чи

ни

оц

е

пол

ином

а обл

ика

ax+b

x,

a2-b

2, a2

+2ab

+b2

;

Пра

кти

чна

при

мена

знањ

а

ОСНОВНИ

Ученик:

-уме да израчуна степен датог броја, зна основне

операције са степенима

-сабира, одузима и множи мономе

Усваја нова

знања

Дефинише нове

појмове

Именује

Посматра

Пише

Комбинује

Решава

проблеме

Илуструје и

графички

представља

Организује

Припрема

Прати

Помаже

Мотивише

Планира

Учествује

Едукује

Вреднује

Вербално-

текстуална

Демонстративна

Решавање

проблема

Учење путем

открића

Илустративна

Дијалошка

Монолошка

СРЕ

ДЊ

И

Ученик:

-оперише са степенима и зна шта је квадратни корен

-сабира и одузима полиноме, уме да помножи два

бинома и да квадрира бином

18

28

46

НАП

РЕДНИ Ученик:

. користи особине степена и квадратног корена

-зна и примењује формуле за разлику квадрата и квадрат

бинома; увежбано трансформише алгебарске изразе и

своди их на најједноставији облик

МНОГОУГАО

6

7

13

Деф

инса

ње п

ојм

а м

ного

угл

а на

осн

ову

ран

ије

стече

ни

х з

нањ

а о

поје

ди

ни

м г

еом

етр

ијк

им

фи

гура

ма;

Ист

аћи

зав

исн

ост

зби

ра у

гло

ва и

броја

ди

јаго

нал

а м

а

ког

много

угл

а о

д б

роја

њего

вих с

тран

иц

а, з

ави

сност

међу

ел

ем

енти

ма

пра

вил

но

г м

но

гоуг

ла,

као

и њ

его

ву

сим

етр

ију

;

Осп

осо

бити

уче

ни

ке з

а ко

нст

рукц

ију

пра

вил

ни

х

много

угл

ова

;

Пра

кти

чна

при

мена

знањ

а

ОСНОВНИ

Ученик:

. влада појмовима: троугао, четвороугао, квадрат и

правоугаоник (уочава њихове моделе у реалним

ситуацијама и уме да их нацрта користећи прибор;

ученик разликује основне врсте троуглова, зна основне

елементе троугла и уме да израчуна обим и површину

троугла, квадрата и правоугаоника на основу елемената

који непосредно фигуришу у датом задатку

СРЕ

ДЊ

И Ученик :

-уме да израчуна обим и површину многоугла на основу

података који нису директно дати у задатку;

Уме да одреди број дијагонала, збир спољашњих и

унутрашњих углова многоугла

НАП

РЕДНИ

Ученик :

-решава сложеније задатке примењујући стечена знања о

многоуглу,укључујући и трансформацију датих

многоуглова

-уме да конструише дати многоугао

18

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО

ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

ЗАВИСНЕ В

ЕЛИЧИНЕ И

ЊИХОВО

ГРА

ФИЧКО П

РЕДСТАВЉ

АЊ

Е

ОБРА

ДА

УТВРЂ

ИВАЊ

Е

УКУП

НО

Сти

цањ

е и

усв

ајањ

е з

нањ

а о

ко

орд

инат

ном

си

стем

у, п

ојм

у

фун

кци

је;

Гра

фи

чко п

редст

ављ

ање з

ави

сни

х в

ел

ичи

на

(вре

ме и

тем

пера

тура

, вр

ем

е п

уњењ

а ба

зена

вод

ом

и д

уби

на

воде...

);

Осп

осо

бити

уче

ни

ке з

а ч

ита

ње с

војс

тава

са

граф

ика

;

Сти

цањ

е и

усв

ајањ

е з

нањ

а о

обр

нут

ој

и д

ире

ктно

ј

про

порц

ионал

ност

и;

Пре

дст

ављ

ање д

ире

ктне п

роп

орц

ионал

ност

и и

гра

фи

к

зави

сност

и в

ел

ичи

на

x и

y в

еза

ни

х у

слово

м y

=kx;

Уп

озн

авањ

е с

а п

роп

орц

ијо

м и

њени

м с

војс

тви

ма;

При

мена

ди

рект

не и

обр

нут

е п

роп

орц

ио

нал

ност

и, о

дн.

Про

порц

ије

у р

еш

авањ

у п

ракт

ичн

их з

адат

ака

(проц

енти

,

кам

ате, п

одел

а дат

е с

уме у

одре

ђеној

разм

ери

...)

ОСНОВНИ

Ученик:

- Изражава положај објеката сврставајући их у врсте и

колоне;одреди положај тачке у првом квадранту

координатног система ако су дате координате и обратно

-податке из табеле прикаже графиконом и обрнуто

Усваја нова знања

Дефинише нове

појмове

Именује

Посматра

Пише

Комбинује

Решава проблеме

Илуструје и

графички

представља

Организује

Припрема

Прати

Помаже

Мотивише

Планира

Учествује

Едукује

Вреднује

Вербално-

текстуална

Демонстративна

Решавање

проблема

Учење путем

открића

Илустративна

Дијалошка

Монолошка

СРЕ

ДЊ

И

Ученик:

- уочи зависност међу променљивим, зна функцију y=ax и

графички интерпретира њена својства; везује за та својства

појам директне пропорционалности и одређује непознати

члан пропорције

влада описом координатног система (одређује координате

тачака, осно или централно симетричних итд)

6

13

19

НАП

РЕДНИ

Ученик:

. разликује директно и обрнуто пропорционалне величине

и то изражава одговарајућим записом; зна линеарну

функцију и графички интерпретира њена својства

КРУ

Г

6

9

15

Уво

ђењ

е п

ојм

а ц

ентр

ално

г и

пери

фери

јско

г уг

ла

круг

а;

Осп

осо

бљав

ање у

чени

ка з

а и

зрач

унав

ање о

бим

а и

повр

ши

не к

руга

;

Изв

ођењ

е о

браз

аца

за д

ужи

ну

круж

ног

лук

а,

повр

ши

ну

круж

ног

исе

чка

и п

овр

ши

ну

круж

ног

прс

тена;

При

мена

знањ

а у

реш

авањ

у за

дат

ака.

ОСНОВНИ

Ученик:

влада појмовима: круг, кружна линија (издваја

њихове основне елементе, уочава њихове моделе у

реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи

прибор; уме да израчуна обим и површину круга

датог полупречника)

СРЕ

ДЊ

И

Ученик :

користи формуле за обим и површину круга и

кружног прстена

НАП

РЕДНИ

Ученик :

одреди централни и периферијски угао, рачуна

површину исечка, као и дужину лука

19

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО

ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

СЛИЧНОСТ

ОБРА

ДА

УТВРЂ

ИВАЊ

Е

УКУП

НО

Про

ши

рива

ње п

ретх

одно с

тече

ни

х з

нањ

а о

разм

ери

и п

роп

орц

ији

;

Сти

цањ

е и

усв

ајањ

е з

нањ

а о с

ли

чни

м

троуг

лови

ма;

При

мен

а ст

ечен

их з

нањ

а (о

дре

ђи

вањ

е в

иси

не

дрв

ета

мере

њем

угл

ова

и д

ужи

не њ

егове

сенке

,

мере

ње р

асто

јањ

а до н

еп

рист

упач

ни

х м

ест

а...)

ОСНОВНИ

Ученик:

интуитивно схвата појам подударних фигура

(кретањем до поклапања)

Усваја нова знања

Дефинише нове

појмове

Именује

Посматра

Пише

Комбинује

Решава проблеме

Илуструје и

графички

представља

Организује

Припрема

Прати

Помаже

Мотивише

Планира

Учествује

Едукује

Вреднује

Вербално-

текстуална

Демонстративна

Решавање

проблема

Учење путем

открића

Илустративна

Дијалошка

Монолошка СРЕ

ДЊ

И Ученик:

користи подударност и везује је са

карактеристичним својствима фигура (нпр.

паралелност и једнакост страница паралелограма)

5

6

11

НАП

РЕДНИ

Ученик:

Уме да примени подударност и сличност

троуглова, повезујући тако разна својства

геометријских објеката

ПИСМ

ЕНИ З

АДАЦИ С

А

ИСП

РАВКАМ

А

4

4

8

Саг

ледав

ање с

авл

адан

ост

и п

ређен

ог

град

ива

Пише

Комбинује

Решава проблеме

Организује

Припрема

Прати

Вреднује

Дијалошка

Монолошка

Метода писаних

радова

Решавање

проблема

20

ФИЗИКА

Циљ наставе физике је да ученици стекну основну jeзичну и научну писменост, да се

оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и

образложе своје мишљење и дискутују са другима, да развију мотивисаност за учење и

заинтересованост за предметне садржаје, да упознају природне појаве и основне природне

законе, да се оспособе за уочавање и распознавање физичких појава у свакодневном животу и

за активно стицање знања о физичким појавама кроз истраживање, да оформе основу научног

метода и да се усмере према примени физичких закона у свакодневном животу и раду.

Задаци : - развијање функционалне писмености

- упознавање основних начина мишљења и расуђивања у физици

- разумевање појава, процеса и односа у природи на основу физичких закона

- развијање способности за активно стиоцање знања о физичким појавама кроз истраживање

- развијање радозналости, рационалног расуђивања, самосталности у мишљењу и јасног и

прецизног изражавања

- развијање логичког и апстрактног мишљења

- схватање смисла и метода остваривања експеримента и значаја мерења

- решавање једноставних проблема и задатака у оквиру наставних сарджаја

- развијање способности за примениу знања из физике

- развијање еколошке свести и способности примене знања из физике у екологији

- развијање радних навика и склоности ка изучавању наука о природи

- развијање свести о сопственом знању, способностима и даљој професионалној оријентацији

Оперативни задаци Ученик треба да:

- разликује скаларне физичке величине од оних које су дефинисане интезитетом, правцем и

смером(векторске)

- користи на нивоу примене основне законе механике- Њутнове законе

- уме да слаже колинеарне силе

- стекне појам о гравитацији и разликује силу теже од тежине тела

- упозна силу трења

- разуме да је рад једнак промени енергије и на нивоу примене користи трансформацију

енергије у рад и обрнуто

- на нивоу примене користи законе одржања(масе и енергије)

- разликује различите врсте кретања(равномерно,равномерно убрзано и равномерно успорено) и

зна њихове карактеристике

-прави разлику између температуре и топлоте

- уме да рукује мерним инструментима

- користи јединице Међународног система SI за одговарајуће физичке величине

21

ТЕ

МА

БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА

ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

1. С

ИЛ

А И

КРЕ

ТА

ЊЕ

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

лаб

ора

тори

јске

веж

бе

укуп

но

Уче

ни

к тр

еба

да:

- ра

зли

кује

изр

азе

фи

зичк

их з

акона

од д

еф

ини

ци

је ф

изи

чки

х в

ел

ичи

на;

- ко

рист

и н

а ни

воу

при

мен

е б

рзи

ну

и у

брза

ње,

- ра

зум

е р

ел

ати

вност

кре

тањ

а,

- ум

е д

а м

ери

и и

зрач

унав

а бр

зину

и у

брза

ње

- ра

зум

е Њ

утнове

зак

оне

- ко

рист

и н

а ни

воу

при

мен

е I

I и

III Њ

утнов

зако

н м

ехан

ике

на

једност

авни

м п

рим

ери

ма,

-да

разл

ику

је с

кал

арне о

д в

екто

рски

х в

ел

ичи

на

Осн

овн

и

1.2.1. Уме да препозна врсту кретања према облику путање

1.2.2. Уме да препозна равномерно кретање (разликује равномерно

и неравномерно кретање, зна да је брзина стална код равномерног

кретања, а да се мења код неравномерног)

1.2.3. Уме да користи формулу v=s/t и може да израчуна једну

величину ако су познате друге две

1.4.4. Уме да препозна јединице за брзину

Пра

те д

ем

онст

рац

ионе о

глед

е, у

оча

вају

, са

мост

ално р

асуђ

ују

и з

акљ

учуј

у, п

ост

ављ

ају

пи

тањ

а,

нав

оде п

рим

ере

кре

тањ

а у

при

роди

.

Нав

оде п

рим

ере

инерц

ије

, а

нал

изи

рају

зад

атке

, м

атем

ати

чки

изр

ачун

авај

у неп

озн

ату

вел

ичи

ну

и

ди

скут

ују

реш

ења

задат

ака,

сам

ост

ално м

ере

вре

ме,

пут

и с

ил

у и

зап

ису

ју п

одат

ке, ц

ртај

у гр

афи

ке

- И

злаг

ање с

адрж

аја

тем

е у

з дем

онст

рац

ионе о

гледе и

ил

устр

ати

вне м

етоде

- Н

аводи

пра

кти

чну

при

мен

у

- П

ост

ављ

а п

ита

ња

и з

адат

ке, ус

мера

ва у

чени

ке н

а ре

шењ

а за

дат

ака

- Н

аводи

уче

ни

ке д

а п

ове

зују

и п

рим

ењуј

у нау

чено

-ди

јал

ош

ка м

ето

да

-ил

устр

ати

вно -

дем

онст

рац

иона

мет

ода

-лаб

ора

тори

јске

веж

бе

-реш

авањ

е р

ачун

ски

х з

адат

ак

- дом

аћи

зад

атак

средњ

и

2.1.1. Уме да препозна инерцију као појаву при промени брзине

тела (нпр. ауто кочи...)

2.2.1. Уме да препозна убрзано кретање као кретање са променом

брзине, препознаје да тело које се креће убрзано /успорено у

истим временским интервалима прелази различите путеве

2.2.2. Зна шта је механичко кретање и величине које га описују,

зна да је брзина пређени пут у јединици времена, зна да је убрзање

промена брзине у јединици времена

2.4.1. Уме да користи јединице брзине, силе и убрзања

2.4.3. Зна да користи префиксе мили и кило и уме да претвара

јединице силе (kN, mN у N и обрнуто).

2.6.1. Разуме и примењује директну и обрнуту пропорционалност,

убрзање је сразмерно сили а обрнуто сразмерно маси.

2.6.2. Уме да препозна векторске величине силу, брзину и убрзање

2.6.3. Уме да користи табеларни и графички приказ зависности

физичких величина (пређеног пута , брзине и убрзања од времена.)

2.7.2. Уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију

резултата (закључи и уочи зависност убрзања од силе и масе)

2.7.3. Уме да реализује експеримент по упутств

9 14 2 25

нап

редни

3.2.1. Уме да примени односе између физичких величина које

описују равномерно променљиво праволинијско кретање, зна да

израчуна пут, брзину и убрзање код РППК

3.4.1. Уме да претвара јединице изведених физичких величина у

одговарајуће јединице SI система (N = kgm/s2)

3.7.1. Уме да донесе закључак на основу резултата мерења (провера

II Њутновог закона

22

ТЕ

МА

БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА

ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

2. К

РЕТ

АЊ

Е Т

ЕЛ

А П

ОД

ДЕ

ЈС

ТВ

ОМ

СИ

ЛЕ

ТЕ

ЖЕ

И С

ИЛ

Е Т

РЕЊ

А

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

лаб

ора

тори

јске

веж

бе

укуп

но

У

чени

к тр

еба

да:

- ра

зум

е б

езт

ежи

нск

о с

тањ

е т

ела

- п

озн

аје о

соби

не с

ил

е т

рењ

а и

си

ле о

тпора

сре

ди

не (

зна

од ч

ега

зави

се)

- п

озн

аје з

нач

ај т

рењ

а у

свак

однев

ном

жи

воту

- ра

зли

кује

тре

ње м

иро

вањ

а, к

отр

љањ

а и

кл

иза

ња

- п

озн

аје в

рсте

кре

тањ

им

а те

ла

у гр

ави

тац

ионом

пољ

у

осн

овн

и

1.1.1. Уме да препозна гравитациону силу и силу трења. Препознаје

гравитациону силу као узрок падања тела. Зна да на тело које се

креће по подлози делује сила трења која се противи кретању и да је

ова сила узрок успоравања и заустављања тела

1.2.1.Ученик уме да препозна врсту кретања према облику путање

1.2.2. Уме да препозна равномерно кретање (разликује равномерно и

неравномерно кретање на примерима, зна да је брзина стална код

равномерног кретања, а да се мења код неравномерног)

1.7.1. Поседује основне способности за рад у лабораторији(при

израду лабораторијских вежби које се односе на ову тему).

1.7.2. Уме да се придржава правила понашања у лабораторији.

Пра

те д

ем

онст

рац

ионе о

глед

е, у

оча

вају

, са

мост

ално р

асуђ

ују

и з

акљ

учуј

у, п

ост

ављ

ају

пи

тањ

а,

анал

изи

рају

зад

атке

, м

атем

ати

чки

изр

ачун

авај

у неп

озн

ату

вел

ичи

ну

и д

иск

утуј

у ре

шењ

а за

дат

ака,

сам

ост

ално и

зводе л

абора

тори

јске

веж

бе и

зап

ису

ју п

одат

ке, К

роз

при

мере

уоча

вају

раз

ли

ке и

сли

чност

и и

змеђу

сил

е т

рењ

а и

си

ле о

тпора

сре

ди

не

Нав

оде п

рим

ере

кори

сног

и ш

тетн

ог

тре

ња

- И

злаг

ање с

адрж

аја

тем

е у

з д

ем

онст

раци

оне и

ил

устр

ати

вне

мето

де (

сл

обо

дни

пад

тел

а, т

рењ

е

кли

зањ

а и

котр

љањ

а, м

ере

ње с

ил

е т

рењ

а ди

нам

ом

етро

м)

- У

казу

је н

а зн

ачај

си

ле т

рењ

а

- И

нси

сти

ра н

а п

рец

изн

ом

и ј

асном

изр

ажав

ању

-ди

јал

ош

ка м

ето

да

-ил

устр

ати

вно -

дем

онст

рац

иона

мето

да

-лаб

ора

тори

јске

веж

бе

-реш

авањ

е р

ачун

ски

х з

адат

ак

- дом

аћи

зад

атак

средњ

и

2.1.2. Зна основне особине гравитационе силе, зна да је привлачна и

да зависи од масе тела и зна да је сила теже гравитациона сила

2.1.4. Разуме како односи сила утичу на врсту кретања

(вучна сила и сила трења)

2.2.1 Уме да препозна убрзано кретање (слободан пад, вертик. хитац)

2.4.1. Уме да користи јединице брзине, силе и убрзања

2.4.3. Зна да користи префиксе мили и кило и уме да претвара

јединице силе (kN, mN у N и обрнуто).

2.6.1. Разуме и примењује директну и обрнуту пропорционалност.

Зна како сила трења зависи од тежине тела.

2.7.2. Уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију

резултата.(изводи закључак од чега зависи сила трења као и врсте

трења

4 6 2 12

нап

редни

3.2.1. Уме да примени однос физичких величина које описују

слободни пад и вертикални хитац, уме да израчуна пут и брзину код

наведених кретања

3.4.1. Уме да претвара јединице изведених величина у јединице SI

система (N/kg = m/s2)

3.7.1. Уме да донесе закључак на основу резултата мерења

23

ТЕ

МА

БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА

ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

3. Р

АВ

НО

ТЕ

ЖА

ТЕ

ЛА

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

лаб

ора

тори

јске

веж

бе

укуп

но

Уче

ни

к тр

еба

да:

- ум

е д

а сл

аже к

ол

инеар

не с

ил

е, ра

зум

е п

оја

м р

езу

лта

нте

си

ла

- п

озн

аје у

слов

равн

оте

же т

ел

а (

резу

лта

нта

си

ла

које

дел

ују

на

тел

о ј

еднак

а је

нул

и),

- ра

зли

кује

врс

те р

авноте

жа

( ст

ати

чка

и д

инам

ичк

а, с

таби

лна,

лаб

ил

на

и и

нди

фер

ентн

а)

- ко

рист

и у

слов

равн

оте

же п

ол

уге

- м

ож

е д

а п

рим

ени

Арх

им

едов

зако

н и

да

мож

е д

а обј

асни

си

лу

поти

ска

у те

чност

им

а и

гас

ови

ма.

осн

овн

и

1.2.2. Уме да препозна равномерно кретање

1.7.2. Уме да се придржава правила понашања у лабораторији

Пра

те д

ем

онст

рац

ионе о

глед

е, у

оча

вају

, са

мост

ално р

асуђ

ују

и з

акљ

учуј

у, п

ост

ављ

ају

пи

тањ

а, ,

пре

позн

ају

при

мен

у п

ол

уге у

сва

кодневн

ом

жи

воту

, п

реп

озн

ају

када

ће т

ел

о д

а п

ли

ва а

кад

а да

тоне у

течн

ост

и, а

нал

изи

рају

зад

атке

, м

атем

ати

чки

изр

ачун

авај

у неп

озн

ату

вел

ичи

ну

и д

иск

утуј

у

реш

ењ

а за

дат

ака,

сам

ост

ално и

зводе ј

едност

авне о

глед

е

- И

злаг

ање с

адрж

аја

тем

е у

з дем

онст

рац

ионе о

гледе

(врс

те р

авноте

жа

– бо

ца,

рав

ноте

жа

пол

уге, п

ли

вањ

е т

ел

а)

- У

казу

је н

а п

рим

ене п

ол

уге

- Н

аводи

на

разм

иш

љањ

е и

зак

ључ

ива

ње

- У

смер

ава

учен

ике

при

изр

ади

рач

унск

их з

адат

ака

-ди

јал

ош

ка м

ето

да

-ил

устр

ати

вно -

дем

онст

рац

иона

мето

да

-лаб

ора

тори

јске

веж

бе

-реш

авањ

е р

ачун

ски

х з

адат

ак

- дом

аћи

зад

атак

средњ

и

2.1.1. Уме да препозна силу потиска која делује на тело уроњено у

течност (да тело плива или израња под дејством силе потиска)

2.1.2. Зна основне особине силе потиска (сила потиска зависи од

густине течности и запремине уроњеног тела, правац и смер силе

потиска)

2.1.3. Уме да препозна када је полуга у стању равнотеже, уме да

препозна услове равнотеже на примеру (две девојчице на клацкалици –

зна да одреди однос њихових растојања од ослонца ако зна однос

њиховх маса)

2.1.4. Разуме како односи сила утичу на врсту кретања

(деловање колинеарних сила, нпр. сила потиска и тежина тела)

2.1.5. Разуме појам густине, на основу података о густини течности и

уроњеног тела закључује да ли тело плива, лебди или тоне.

2.1.6. Зна да хидростатички притисак зависи од висине стуба флуида,

зна како се хидростатички притисак мења при промени дубине флуида

2.4.1. Користи јединице за густину,силу и момент силе

2.6.1. Разуме и примењује директну и обрнуту пропорционалност (сила

и крак силе код полуге)

2.6.2. Уме да препозна силу као векторску величину

2.7.3. Ученик реализује експеримент по упутству(одређивање густине

чврстог тела применом Архимедовог закона)

5 5 1 11

нап

редни

3.1.1. Разуме и примењује услов равнотеже полуге (једнакост

момената сила у односу на тачку ослонца), зна како се мења момент

силе у зависности од крака силе

3.1.2. Зна какав је однос сила које делује на тело које мирује или се

креће равномерно праволинијски (услови равнотеже)

3.1.4. Разуме и примењује концепт притиска у течности (преношење

притиска, зависност притиска од густине и дубине)

24

ТЕ

МА

БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА

ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

4. М

ЕХ

АН

ИЧ

КИ

РА

Д, Е

НЕ

РГИ

ЈА

, СН

АГ

А

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

лаб

ора

тори

јске

веж

бе

укуп

но

Уче

ни

к тр

еба

да:

- ра

зум

е д

а је

рад

си

ле ј

еднак

про

мен

и е

нер

гије

,

- ум

е н

а п

ракт

ичн

ом

при

мер

у да

изр

ачун

а сн

агу

разн

их м

аши

на

и у

ређај

а,

- зн

а да

је у

куп

на

механ

ичк

а е

нер

гија

зби

р ки

нет

ичк

е и

поте

нц

ија

лне

- м

ож

е н

а ни

воу

при

мен

е д

а ко

рист

и з

акон о

држ

ања

енерг

ије

,

- ко

рист

и ј

еди

ни

це е

нерг

ије

и с

наг

е у

SI.

осн

овн

и

1.7.1. Поседује основне способности за рад у лабораторији

1.7.2. Уме да се придржава правила понашања у лабораторији

Пра

те д

ем

онст

рац

ионе о

глед

е, у

оча

вају

, са

мост

ално р

асуђ

ују

и з

акљ

учуј

у,

пре

позн

ају

мех

ани

чки

рад

у с

вако

днев

ном

жи

воту

, п

реп

озн

ају

про

мене е

нерг

ије

у

при

роди

, , п

ост

ављ

ају

пи

тањ

а, м

атем

ати

чки

изр

ачун

авај

у

неп

озн

ату

вел

ичи

ну

и д

иск

утуј

у ре

шењ

а за

дат

ака

- И

злаг

ање с

адрж

аја

тем

е у

з дем

онст

рац

ионе о

гледе (

рад с

ил

е т

рењ

а

кли

зањ

а –

ди

нам

ом

етар

, п

оте

нц

ија

лна

енер

гија

воде)

и и

лус

трат

ивн

е м

ето

де

- Н

аводи

на

разм

иш

љањ

е

- П

ост

ављ

а п

ита

ња

и з

адат

ке

- У

смер

ава

учен

ике

на

пове

зива

ње с

а п

ретх

одни

м з

нањ

им

а

-ди

јал

ош

ка м

ето

да

-ил

устр

ати

вно -

дем

онст

рац

иона

мето

да

-лаб

ора

тори

јске

веж

бе

-реш

авањ

е р

ачун

ски

х з

адат

ак

- дом

аћи

зад

атак

средњ

и

2.4.1. Уме да користи важније изведене јединице SI система и зна

њихове ознаке (за силу, рад, енергију и снагу)

2.4.3. Уме да користи префиксе и претвара бројне вредности физичких

величина из једне јединице у другу (користи префиксе мили, кило и

мега и претвара јединице силе, енергије, снаге)

2.5.1. Зна да кинетичка и потенцијална енергија зависе од брзине

односно од висине на којој се тело налази.

2.5.3. Уме да препозна појмове рада и снаге (зна да је механички рад

једнак производу силе и пута и препознаје да је снага једнака раду

извршеном у јединици времена.)

2.6.1. Разуме и примењује директну и обрнуту пропорционалност (рад

сразмеран сили и путу,...)

2.7.3. Уме да реализује експеримент по упутству.

6 7 2 15

нап

редни

3.4.1. Уме да претвара јединице изведених величина у јединице SI

система (J=Nm, W=J/s)

3.5.1. Разуме да се укупна механичка енергија тела при слободном

паду одржава, разуме прелазак кинетичке у потенцијалну енергију и

обрнуто уз услов константности њиховог збира

3.7.1. Уме да донесе закључак на основу резултата мерења.

25

ТЕ

МА

БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА

ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

5. Т

ОП

ЛО

ТН

Е П

ОЈ

АВ

Е

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

лаб

ора

тори

јске

веж

бе

укуп

но

Уче

ни

к тр

еба

да:

- зн

а да

се у

куп

на

енер

гија

тел

а( с

ист

ем

а те

ла)

сас

тоји

од к

инет

ичк

е,

поте

нц

ија

лне и

унут

раш

ње е

нер

гије

,

-зна

да

пре

нос

топ

лоте

и р

ад п

редст

ављ

ају

два

нач

ина

про

мен

е у

нут

раш

ње

енерг

ије

тел

а,

- зн

а да

пост

оји

веза

изм

еђу

унут

раш

ње е

нер

гије

и к

рета

ња

мол

еку

ла

тел

а,

- м

ож

е д

а и

зрач

уна

разм

ењ

ену

кол

ичи

ну

топ

лоте

,

- ко

рист

и ј

еди

ни

це к

ол

ичи

не т

оп

лоте

и т

ем

пера

туре

у S

I.

осн

овн

и

1.4.3. Зна да користи јединице температуре

1.5.1. Зна да агрегатно стање тела зависи од његове

температуре, зна температуру мржњења и кључања воде

1.5.2. Уме да препозна да се механичким радом може мењати

температура тела (да трење доводи до загревања)

Пра

те д

ем

онст

рац

ионе о

глед

е, у

оча

вају

, са

мост

ално р

асуђ

ују

и з

акљ

учуј

у,

пост

ављ

ају

пи

тањ

а, н

аводе п

рим

ере

топ

лотн

их п

роц

еса

у п

риро

ди

и

свак

однев

ном

жи

воту

, ан

али

зира

ју з

адат

ке, м

атем

ати

чки

изр

ачун

авај

у

неп

озн

ату

вел

ичи

ну

и д

иск

утуј

у ре

шењ

а за

дат

ака,

кори

сте и

нте

рнет

за

сам

ост

ално у

чењ

е и

ист

раж

ива

ње

- И

злаг

ање с

адрж

аја

тем

е у

з дем

онст

рац

ионе о

гледе

(ди

фуз

ија

-м

асти

ло и

вода,

ши

рењ

е т

ел

а) и

ил

устр

ати

вне м

етоде

- Н

аводи

мат

ем

ати

чке з

акони

тост

и у

фи

зичк

им

поја

вам

а

- Б

уди

рад

озн

алост

и и

нте

ресо

вањ

е

- П

ост

ављ

а ра

чунск

е з

адат

ке и

пом

аже п

ри њ

ихово

м р

ешав

ању

-ди

јал

ош

ка м

ето

да

-ил

устр

ати

вно -

дем

онст

рац

иона

мето

да

-реш

авањ

е р

ачун

ски

х з

адат

ак

- дом

аћи

зад

атак

средњ

и

2.4.1. Уме да користи јединицу енергије (Ј)

2.4.3. Уме да користи префиксе и претвара бројне вредности

физичких величина из једне јединице у другу (kJ, J, MJ)

2.5.4. Зна да унутрашња енергија зависи од температуре тела

(пораст температуре доводи до пораста унутрашње енергије и

обрнуто)

2.5.5. Зна да запремина тела зависи од температуре

2.6.1.Ученик разуме и примењује директну и обрнуту

пропорционалност(количина топлоте је сразмерна маси и

промени температуре.)

2.7.3.Ученик уме да реализује експеримент по упутству.

3 5 1 9

нап

редни

3.5.2. Уме да препозна карактеристичне процесе и термине

који описује промене агрегатних стања, топљење,

очвршћавање, испаравање, кондензација, сублимација)

3.7.1. Уме да донесе закључак на основу резултата мерења.

26

ХЕМИЈА

Циљ наставе хемије јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и научну писменост и да

напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају

проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и

дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и

- развијање функционалне хемијске писмености

- разумевање промена и појава у природи на основу знања хемијских појмова, теорија, модела и

закона

- развијање способности комуницирања коришћењем хемијских термина, хемијских симбола,

формула и једначина

- развијање способности за извођење једноставних хемијских истраживања

- развијање способности за решавање теоријских и експерименталних проблема

- развијање логичког и апстрактног мишљења и критичког става у мишљењу

- развијање способности за тражење и коришћење релевантних информација у различитим изворима

(уџбеник, научно-популарни чланци, Интернет)

- развијање свести о важности одговорног односа према животној средини, одговарајућег и

рационалног коришћења и одлагања различитих супстанци у свакодневном животу

- развијање радозналости, потребе за сазнавањем о својствима супстанци у окружењу и позитивног

става према учењу хемије

- развијање свести о сопственим знањима и способностима и даљој професионалној оријентацији.

Задаци наставе хемије јесу:

- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе хемије

сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе хемије буду у пуној мери реализовани

- омогућавање ученицима да разумеју предмет изучавања хемије и научни метод којим се у хемији

долази до сазнања

- омогућавање ученицима да сагледају значај хемије у свакодневном животу, за развој различитих

технологија и развој друштва уопште

- оспособљавање ученика да се користе хемијским језиком: да знају хемијску терминологију и да

разумеју квалитативно и квантитативно значење хемијских симбола, формула и једначина

- стварање наставних ситуација у којима ће ученици до сазнања о својствима супстанци и њиховим

променама долазити на основу демонстрационих огледа или огледа које самостално изводе,

развијати при том аналитичко мишљење и критички став у мишљењу

- стварање наставних ситуација у којима ће ученици развијати експерименталне вештине, правилно и

безбедно, по себе и друге, руковати лабораторијским прибором, посуђем и супстанцама

- оспособљавање ученика за извођење једноставних истраживања

- стварање ситуација у којима ће ученици примењивати теоријско знање и експериментално искуство

за решавање теоријских и експерименталних проблема

- стварање ситауција у којима ће ученици примењивати знање хемије за тумачење појава и промена у

реалном окружењу

- омогућавање ученицима да кроз једноставна израчунавања разумеју квантитативни аспект хемијских

промена и његову практичну примену.

27

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА

ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ

Ученик/ца зна да:

АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

ХЕ

МИ

ЈА

И Њ

ЕН

ЗН

АЧ

АЈ

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

лаб

ора

тори

јске

веж

бе

укуп

но

- ра

зум

е п

редм

ет

изу

чава

ња

хем

ије

и

ка

ко се

у

хем

ији

дол

ази

до с

азнањ

а

- сх

вата

да

је х

ем

ија

јед

на

од п

риро

дни

х н

аука

- овл

ада

осн

осн

им

оп

ера

ци

јам

а л

абора

тори

јске

те

хни

ке,

мера

ма

оп

резн

ост

и, за

шти

те и

прв

е п

ом

оћи

- орг

ани

зује

рад

но м

ест

о, п

рип

рем

а и

одл

аже п

рибо

р

- осп

осо

би с

е з

а ко

риш

ћењ

е у

џбе

ни

ка и

рад

не с

веск

е

осн

овн

и

ХЕ 1.1.1. измери масу, запремину и температуру

супстанце

- ус

ваја

, уч

и п

рави

ла

понаш

ања

у л

абора

тори

ји

- ак

тивн

о п

ост

ављ

а п

ита

ња

- ди

скут

ује

- вр

ши

мере

ња

- п

резе

нту

је п

рави

ла

понаш

ања

- -

посп

ешуј

е с

амост

алан

рад

- п

одст

иче

уче

ни

ке

- ус

мен

о и

злаж

е

- оп

ису

је

- обр

азл

аже

- во

ди

ди

скус

ију

-дем

онст

рира

ди

јал

ош

ка м

ето

да;

монол

ош

ка м

ето

да;

ил

устр

ати

вна

мет

ода;

дем

онст

рати

вна

мето

да;

средњ

и

ХЕ.2.6.1.* прикупи податке посматрањем и мерењем, и

да при том користи одговарајуће

инструменте

ХЕ.2.6.2.* табеларно и графички прикаже резултате

посматрања или мерења

ХЕ.2.6.3.* изводи једноставна уопштавања и

систематизацију резултата

1 / 2 3

нап

редни

28

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА

ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ

Ученик/ца зна да:

АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

ОС

НО

ВН

И Х

ЕМ

ИЈ

СК

И П

ОЈ

МО

ВИ

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

лаб

ора

тори

јске

веж

бе

укуп

но

- ра

зум

е р

азл

ику

изм

еђу

суп

стан

це и

фи

зичк

ог

тел

а, с

упст

анц

е и

фи

зичк

ог

пољ

а

- ра

зум

е р

азл

ику

изм

еђу

фи

зичк

их и

хем

ијс

ких с

војс

тава

суп

стан

це

- ра

зум

е р

азл

ику

изм

еђу

фи

зичк

их и

хем

ијс

ких п

ром

ена

суп

стан

це

- ра

зум

е р

азл

ику

изм

еђу

ел

ем

енат

а и

јед

ињ

ења

и п

реп

озн

аје п

рим

ере у

окр

ужењ

у

- ра

зум

е р

азл

ику

изм

еђу

чист

их с

упст

анц

и и

см

еш

а

- ум

е да

иза

бере

и

п

рим

ени

п

ост

упак

за

ра

здва

јањ

е са

стоја

ка см

еше

на

осн

ову

св

ојс

тава

суп

стан

ци

у с

меш

и

осн

овн

и

ХЕ 1.2.1. да прави разлику између елемената, једињења и

смеша из свакодневног живота

ХЕ 1.2.2. o практичној примени елемената, једињења и

смеша из сопственог окружења, на основу њихових својстава

ХЕ 1.2.3. на основу којих својстава супстанце могу да се

разликују, којим врстама промена супстанце подлежу, као и

да се при променама укупна маса супстанци не мења

ХЕ 1.2.4. загрева супстанцу на безбедан начин

ХЕ 1.2.5. састави апаратуру и изведе поступак цеђења

ХЕ 1.2.6. у једноставним огледима испита својства супстанци

(агрегатно стање, мирис, боју, магнетна својства,

растворљивост), као и да та својства опише

ХЕ 1.6.1. * безбедно рукује основном опремом за

експериментални рад и супстанцама

ХЕ.1.6.2.* изведе експеримент према датом упутству

- уо

чава

раз

ли

ку и

змеђу

осн

овн

их х

ем

ијс

ких п

ојм

ова

- п

ост

ављ

а п

ита

ња

- п

реп

озн

аје ф

изи

чке и

хем

ијс

ке п

ром

ене

- п

реп

озн

аје е

лем

енте

јед

ињ

ење и

см

еш

е у

окр

ужењ

у

- обј

ашњ

ава

и н

агл

ашав

а ра

зли

ку и

змеђ

у осн

овн

их х

ем

ијс

киј

појм

ова

- п

одст

иче

уче

ни

ке

- п

ронал

ази

при

мере

из

свак

однев

ног

жи

вота

и п

резе

нту

је и

х у

чени

ци

ма

ди

јал

ош

ка м

ето

да;

монол

ош

ка м

ето

да;

ил

устр

ати

вна

мет

ода;

дем

онст

рати

вна

мето

да;

средњ

и ХЕ 2.2.1. у огледима испитује својства супстанци и податке о

супстанцама приказује табеларно или шематски

6 5 3 14

нап

редни

ХЕ 3.2.1. како је практична примена супстанци повезана са

њиховим својствима

ХЕ 3.2.2. на основу својстава састојака смеше да изабере и

изведе одговарајући поступак за њихово раздвајање

ХЕ 3.2.3. да осмисли експериментални поступак према

задатом циљу/проблему/питању за истраживање, да бележи

и приказује резултате табеларно и графички, формулише

објашњење/а и изведе закључак/е

29

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА

ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ

Ученик/ца зна да:

АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

СТ

РУК

ТУ

РА С

УП

СТ

АН

ЦЕ

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

лаб

ора

тори

јске

веж

бе

укуп

но

- зн

а да

је а

том

нај

мањ

а ч

ест

иц

а и

њег

ову

стр

укту

ру

- ра

зум

е к

вал

ита

тивн

о и

ква

нти

тати

вно з

нач

ењ

е х

ем

ијс

ких с

им

бол

а

- ум

еју

да

кори

сте п

одат

ке у

таб

ли

ци

пери

одног

сист

ем

а

- зн

а м

асе и

нае

лект

риса

ња

чест

иц

а ко

је г

раде а

том

- сх

вата

раз

ли

ку и

змеђ

у јо

нск

е и

кова

лен

тне

везе

- зн

ају

шта

је в

ален

ца

и у

меју

да

је к

ори

сте

- ум

еју

да

изр

ачун

ају

рел

ати

вну

мол

екул

ску

мас

у

осн

овн

и

ХЕ 1.1.1. да прави разлику између елеманата једињења и

смеша из свакодневног живота на основу њихове

сложености

ХЕ 1.1.2. о практичној примени елемената једињења и

смеша из сопственог окружења на основу њихових

својстава

ХЕ 1.1.3. на основу којих својстава супстанце могу да се

разликују, којим врстама промене супстанце подлежу, као

и да се при променама укупна маса супстанци не мења

ХЕ 1.1.4. да су чисте супстанце изграђене од атома

молекула јона и те честице међусобно разликујуе по

наелектрисању и сложености грађе

ХЕ 1.1.5. тип хемијске везе у молекулима елемената,

ковалентним и јонским једињењима

- сх

вата

које

чест

ице и

згра

ђуј

у ат

ом

- п

ост

ављ

а п

ита

ња

- п

рати

ток

реак

ци

је

- за

кључ

ује

- сх

вата

пове

заност

сво

јста

ва с

упст

анц

и и

њи

хове

хем

ијс

ке в

езе

- обј

ашњ

ава

које

чест

иц

е и

згра

ђуј

у ат

ом

- п

одст

иче

уче

ни

ке д

а п

ост

ављ

ају

пи

тањ

а

- бу

ди

кре

ати

вност

код у

чени

ка к

роз

пове

зива

ње

својс

тава

суп

стан

ци

и х

ем

ијс

ке в

езе

ди

јал

ош

ка м

ето

да;

монол

ош

ка м

ето

да;

ил

устр

ати

вна

мет

ода;

дем

онст

рати

вна

мето

да;

13 14 2 29

средњ

и

ХЕ 2.1.1. како тип хемијске везе одређује својства

супстанци (температуре топљења и кључања, као и

растворљивост супстанци)

нап

редни

ХЕ 3.1.1. разлику између чистих супстанци (елемената и

једињења) и смеша на основу врста честица које их

изграђују

ХЕ 3.1.2. како је практична примена супстанци повезана са

њиховим својствима

ХЕ 3.1.3. да су својства супстанци и промене којима

подлежу услововљене разликама на нивоу честица

ХЕ 3.1.4. структуру атома, молекула и јона, које их

елементарне честице изграђују и како од њиховог броја

зависи наелектрисање атома молекула и јона

30

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА

ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ

Ученик/ца зна да:

АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

ХО

МО

ГЕ

НЕ

СМ

ЕШ

Е Р

АС

ТВ

ОРИ

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

лаб

ора

тори

јске

веж

бе

укуп

но

- ра

зум

е п

оја

м р

аств

ора

и р

аств

орљ

иво

сти

- ра

зум

е и

зраж

авањ

е к

ванти

тати

вног

саст

ава

раст

вора

пре

ко п

роц

ентн

е

концентр

аци

је

- ум

е д

а и

зрач

уна

про

центн

у ко

нц

ентр

аци

ју р

аств

ора

- ум

е д

а нап

рави

рас

твор

одре

ђене п

роц

ентн

е к

онц

ентр

аци

је

- ра

зум

е д

а је

вода

раст

вара

ч за

суп

стан

це с

а јо

нск

ом

и п

ол

арном

кова

лентн

ом

везо

м

- зн

а да

је в

ода

за п

иће д

раго

цена

и д

а је

чув

а од з

агађ

ења

-раз

ли

кује

воду

као ч

ист

у су

пст

анц

у /ј

еди

њењ

е о

д в

оде

у п

риро

ди

која

је с

меш

а

(изв

орс

ка, м

орс

ка, м

инера

лна)

осн

овн

и

ХЕ 1.4.1. шта су раствори, како настају и примере раствора

у свакодневном животу

ХЕ 1.6.1.* изведе експеримент према датом упутству

- са

мост

ално п

рип

рем

а ра

ство

р

- за

кључ

ује ш

та ј

е з

аси

ћен и

неза

сићен

рас

твор

- п

рип

рем

а ра

ство

ре и

сте к

онц

ентр

аци

је, ра

зли

чите

мас

е

- п

ост

ављ

а п

ита

ња

- и

зрач

унав

а п

роц

ентн

у ко

нц

ентр

аци

ју р

аств

ора

- п

одст

иче

уче

ни

ке н

а са

мост

алан

рад

- кр

оз

при

мер

е и

з п

ракс

е п

ока

зује

шта

је з

аси

ћен

, а

шта

неза

сићен

рас

твор

- п

одст

иче

ди

јал

ог

са у

чени

ци

ма

и п

ове

ћав

а за

инте

ресо

ваност

за

изу

чава

ње у

хем

ији

- нав

оди

при

мере

при

мен

е п

роцентн

е к

онцентр

аци

је у

сва

кодневн

ом

жи

воту

ди

јал

ош

ка м

ето

да;

монол

ош

ка м

ето

да;

ил

устр

ати

вна

мет

ода;

дем

онст

рати

вна

мето

да;

средњ

и

ХЕ 2.4.1. шта је засићен, незасићен и презасићен раствор

ХЕ 2.4.2. изабере најпогоднији начин за повећање брзине

растварања супстанце (повећањем температуре растварача,

уситњавањем супстанце, мешањем)

ХЕ 2.4.3. промени концентрацију раствора додавањем

растворене супстанце или растварача (разблаживање и

концентровање)

ХЕ 2.4.4. израчуна масу растворене супстанце и растварача,

на основу процентног

састава раствора и обрнуто

ХЕ.2.4.5. направи раствор одређеног процентног састава

3 3 3 9

нап

редни

ХЕ 3.4.1. зависност растворљивости супстанце од природе

супстанце и растварача

ХЕ 3.6.1.* препозна питање/проблем које се може

експериментално истражити, постави хипотезе

ХЕ 3.6.2. * постави хипотезе

ХЕ 3.6.3. * планира и изведе експеримент за тестирање

хипотезе

ХЕ 3.6.4. * донесе релевантан закључак на основу резултата

добијених у експерименталном раду

31

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА

ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ

Ученик/ца зна да:

АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

ХЕ

МИ

ЈС

КЕ

РЕ

АК

ЦИ

ЈЕ

И И

ЗРА

ЧУ

НА

ВА

ЊА

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

лаб

ора

тори

јске

веж

бе

укуп

но

- ра

зум

е к

вал

ита

тивн

о и

ква

нти

тати

но з

нач

ење с

им

бол

а, ф

орм

ула

и ј

еднач

ина

хем

ијс

ких р

еак

ци

ја

- п

рим

ењ

ује з

нањ

е о

зак

ону

одрж

ања

мас

е п

ри п

иса

њу

једнач

ина

- ра

зли

кује

анал

изу

и с

инте

зу

- ра

зум

е о

днос

мас

е и

кол

ичи

не с

упст

анце

- зн

а да

хем

ијс

ким

јед

нач

инам

а п

рика

же ј

едност

авне р

еак

ци

је

- зн

а да

на

осн

ову

форм

ула

изр

ачун

а м

ол

арну

мас

у

- зн

а да

изв

оди

јед

ност

авна

стехи

ом

етр

ијс

ка и

зрач

унав

ања

- зн

а да

су с

ве п

ром

ене с

упст

анц

и п

раћен

е п

ром

еном

енерг

ије

осн

овн

и

ХЕ 1.5.1. квалитативно значење симбола

најважнијих хемијских елемената, хемијских

формула најважнијих представника класа

неорганских и органских једињења, и квалитативно

значење хемијских једначина реакција оксидације

- ра

зум

е к

ванти

тати

но и

ква

ли

тати

вно з

нач

ењ

е х

ем

ијс

ке

једнач

ине

- сх

вата

зак

оне п

о к

оји

ма

се о

дви

јају

хем

ијс

ке п

ром

ене

- ре

шав

а ст

ехеом

етри

јске

зад

атке

- п

ост

ављ

а п

ита

ња

- ус

пост

ављ

а ве

зу и

змеђу

мас

е и

кол

ичи

не с

упст

анц

е

- ра

згра

ни

чава

и о

бјаш

њав

а ш

та ј

е к

вал

ита

тино и

ква

нти

тати

вно

знач

ење х

ем

ијс

ке ј

еднач

ине

- п

рибл

иж

ава

зако

не п

о к

оји

ма

се о

дви

јају

хем

ијс

ке р

еак

ци

је

- одго

вара

на

пи

тањ

а уч

ени

ка и

подст

иче

их д

а п

ост

ављ

ају

нова

- ук

азуј

е н

а п

ове

заност

мас

е и

кол

ичи

не с

упст

анц

е

ди

јал

ош

ка м

ето

да;

монол

ош

ка м

ето

да;

ил

устр

ати

вна

мет

ода;

дем

онст

рати

вна

мето

да;

средњ

и

ХЕ 2.5.1. значење термина: материја, хомогена

смеша, хетерогена смеша, анализа и синтеза,

изотоп

ХЕ 2.5.2. израчуна процентни састав једињења на

основу формуле и масу реактаната и производа на

основу хемијске једначине, то јест да покаже на

основу израчунавања да се укупна маса супстанци

не мења при хемијским реакцијама

7 9 1 17

нап

редни

ХЕ 3.5.1. да израчуна процентуалну заступљеност

неке супстанце у смеши, да изводи

стехиометријска израчунавања која обухватају

реактант у вишку и однос масе и количине

супстанце

*експеримент

32

МУЗИЧКА КУЛТУРА

Циљ наставе музичке културе јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку

и уметничку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних

постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама,

да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и

заинтересованост за предметне садржаје, као и да

- упознавају музичке културе кроз обраду тема повезаних са музиком различитих епоха

- развију музикалност и креативност

- неговују смисао за заједничко и индивидуално музицирање у свим облицима васпитно-

образовног рада са ученицима.

Задаци наставе музичке културе јесу:

- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе

музичке културе сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе музичке културе

буду у пуној мери реализовани

- стицање знања о музици различитих епоха

- развијање способности извођења музике (певање/свирање)

- развијање навике слушања музике, подстицање доживљаја и оспособљавање за разумевање

музике

- подстицање креативности у свим музичким активностима (извођење, слушање, истраживање

и стварање музике)

- даље упознавање основа музичке писмености и изражајних средстава музичке уметности;

- стварање одељенских ансамбала.

Оперативни задаци су: - певање и свирање, по слуху и из нотног текста; песме и теме из познатих композиција

- упознавање музикe праисторије, античке епохе, средњег века, ренесансе, барока и

класицизма кроз сагледавање друштвене функције музике, видова музицирања,

карактеристичних жанрова, облика и инструмената епохе, као и најистакнутијих

стваралачких личности

- утврђивање појмова из основа музичке писмености

- обрада мелодијског мола, обрада акорада на главним ступњевима, појам каденце

- обрада мешовитих тактова (7/8, 5/8 – на примерима народних песама)

- утврђивање и обрада појмова мелодија, ритам, метар, темпо, динамика, хармонија,

полифонија, хомофонија, фактура.

33

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ И

ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ

СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ

Ученик уме да:

АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

ЗН

АЊ

Е И

РА

ЗУ

МЕ

ВА

ЊЕ

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

укуп

но

- ра

зви

јањ

е и

нте

ресо

вањ

а за

муз

ичк

у

кул

туру

- ст

иц

ање

знањ

а о

муз

иц

и

разл

ичи

тих

еп

оха

- уп

озн

авањ

е осн

ова

муз

ичк

е п

исм

еност

и

и и

зраж

ајни

х с

редст

ава

муз

ичк

е

уметн

ост

и

- уп

озн

авај

у м

узи

чке к

улту

ре к

роз

обр

аду

тем

а п

ове

зани

х с

а м

узи

ком

раз

ли

чити

х

еп

оха

- уп

озн

авањ

е осн

ова

муз

ичк

е

пи

смен

ост

и и

изр

ажај

ни

х

сред

став

а м

узи

чке

умет

ност

и

осн

овн

и

- препозна основне елементе музичке писмености

- опише основне карактеристике музичких инструмената и састава,

историјско-стилских периода и музичких жанрова

- са

мост

алност

- уп

оре

ђи

вањ

е

- уо

чава

ње

- нач

ин м

узи

чког

изр

ажав

ања

- уо

чава

раз

ли

чито

ст е

поха

- ан

али

зира

дел

а ко

мп

ози

тора

- нав

оди

- ко

мун

иц

ира

- ди

скут

ује

- ус

мера

ва

- м

оти

виш

е

- м

онол

ош

ка

. ди

јал

ош

ка

- дем

онст

рати

вна

- ау

ди

тивн

а

средњ

и

- музичких елемената и карактеристика музичких инструмената са

музичком

изражајношћу (на пример, брз темпо са живахним карактером)

17 1 18 нап

редни

- зна функцију елемената музичке писмености и извођачких састава

у оквиру музичког дела

- разуме историјске и друштвене околности настанка жанра

- критички и аргументовано образлаже свој суд

- уме креативно да комбинује изражајне музичке елементе у

естетичком контексту

(одређени музички поступак доводи у везу са жељеним ефектом)

СЛ

УШ

АЊ

Е М

УЗ

ИК

Е

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

укуп

но

- ст

иц

ање н

ави

ке з

а сл

ушањ

е м

узи

чког

дел

а

- ра

зви

јањ

е с

посо

бност

и з

а дож

ивљ

ај и

раз

умева

ње

муз

ичк

ог

дел

а, р

азви

јањ

е к

рити

чког

ми

шљ

ењ

а

- ст

иц

ање н

ави

ке с

луш

ања

муз

ике

, п

одст

иц

ање

дож

ивљ

аја

и о

спосо

бљав

ање з

а ра

зум

ева

ње м

узи

ке

осн

овн

и Ученик уме на основу слушања

музичких примера да:

- именује музичке изражајне елементе

- именује извођачки састав

- именује музичке жанрове

- са

мост

алност

- уп

оре

ђи

вањ

е

- нач

ин м

узи

чког

изр

ажав

ања

- сл

ушањ

е м

узи

ке р

азл

ичи

тих е

поха

- п

реп

озн

авањ

е з

вука

инст

рум

енат

а

- ан

али

за

- уо

чава

ње р

азл

ичи

тост

и о

дре

ђени

х о

бли

ка

- нав

оди

- ко

мун

иц

ира

- ди

скут

ује

- ус

мера

ва

- м

оти

виш

е

- м

онол

ош

ка

. ди

јал

ош

ка

-дем

онст

рати

вна

средњ

и

Ученик уме да:

- опише и анализира карактеристике звучног примера кроз садејство

опажених музичких

елемената (на пример, узбуркана мелодија као резултат

специфичног ритма, темпа, агогике,

динамике, интервалске структуре)

- препозна структуру одређеног жанра

1 2 3

нап

редни

Ученик уме да анализира слушни пример и открије везу опажених

карактеристика са:

- структуралном и драматуршком димензијом звучног примера

- жанровским и историјско-стилским контекстом звучног примера

34

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ И

ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

МУ

ЗИ

ЧК

О И

ЗВ

ОЂ

ЕЊ

Е

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

укуп

но

- ра

зви

јањ

е м

узи

кал

ност

и и

кре

ати

вност

и

- него

вањ

е о

сећај

а и

см

исл

а за

заје

дни

чко и

инди

вид

уал

но

муз

иц

ира

ње

- него

вањ

е с

посо

бност

и и

звођењ

а м

узи

ке

(пева

ње/с

вира

ње)

- него

вањ

е с

ми

сла

за к

ол

ект

ивн

о

муз

иц

ира

ње (

пева

ње и

сви

рањ

e)

осн

овн

и

Ученик уме да:

- пева једноставне дечије, популарне или народне композиције

- изводи једноставне дечије, популарне или народне композиције

на бар једном инструменту

- п

ева

ње и

сви

рањ

е п

еса

ма

- са

мост

алност

- и

зраж

ајност

- уп

оре

ђи

вањ

е

- уо

чава

ње

- нач

ин

муз

ичк

ог

изр

ажав

ања

- нав

оди

- ко

мун

иц

ира

- ди

скут

ује

- ус

мера

ва

- м

оти

виш

е

- м

онол

ош

ка

. ди

јал

ош

ка

- дем

онст

рати

вна

- ау

ди

тивн

а

средњ

и Ученик уме да:

- пева једноставне дечије, популарне или народне композиције

- изводи једноставне дечије, популарне или народне композиције

на бар једном инструменту

12 1 13 нап

редни

Ученик уме да:

- изведе разноврсни музички репертоар певањем или свирањем као

солиста и у школским ансамблима

МУ

ЗИ

ЧК

О С

ТВ

АРА

ЛА

ШТ

ВО

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

укуп

но

- нег

ова

ње о

сећај

а и

см

исл

а за

зај

едни

чко и

инди

видуа

лно

муз

иц

ира

ње у

сви

м о

бли

ци

ма

вас

пи

тно-о

браз

овн

ог

рада

са у

чени

ци

ма

- п

одст

иц

ање

ства

рал

ачко

г ан

гаж

ова

ња

учени

ка

- ра

зви

јањ

е м

узи

чке к

реат

ивн

ост

и

- ра

зви

јањ

е ст

вара

лач

ке с

посо

бност

и

- ра

зви

јањ

е сп

осо

бност

и з

а и

мп

рови

зац

ију

мел

оди

је о

сновн

и

Ученик уме да:

- направи музичке инструменте користећи предмете из окружења

- осмисли мање музичке целине на основу понуђених модела

- изводи пратеће ритмичке и мелодијско-ритмичке деонице на

направљеним музичким

инструментима

- учествује у одабиру музике за дати жанровски или историјски

контекст

- п

ева

ње и

сви

рањ

е п

еса

ма

- са

мост

алност

- и

зраж

ајност

- уп

оре

ђи

вањ

е

- уо

чава

ње

- нач

ин

муз

ичк

ог

изр

ажав

ања

- ра

зви

јањ

е сп

осо

бност

и з

а гр

ађењ

е м

ел

оди

је

- кр

еат

ивн

ост

- и

зраж

авањ

е

- нав

оди

- ко

мун

иц

ира

- ди

скут

ује

- ус

мера

ва

- м

оти

виш

е

- м

онол

ош

ка

. ди

јал

ош

ка

- дем

онст

рати

вна

- ау

ди

тивн

а

средњ

и

Ученик уме да:

- направи музичке инструменте користећи предмете из окружења

- осмисли мање музичке целине на основу понуђених модела

- изводи пратеће ритмичке и мелодијско-ритмичке деонице на

направљеним музичким

инструментима

- учествује у одабиру музике за дати жанровски или историјски

контекст

2 / 2

нап

редни

Ученик уме да:

- осмишљава пратеће аранжмане за Орфов инструментаријум и

друге задате музичке

инструменте

- импровизује и/или компонује мање музичке целине (ритмичке и

мелодијске) у оквиру различитих жанрова и стилова

- осмисли музику за школску представу, приредбу или перформанс

35

ГЕОГРАФИЈА Циљеви и задаци:

- стицање и усвајање знања о природно-географским одликама ваневропских континената, регија и држава,

- упознавање економско-географских карактеристика,

- оспособљавање за праћење друштвених активности и промена у савременом свету као и њихов допринос у општем развоју човечанства.

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

1УВ

ОД

Обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

укуп

но

-уп

озн

авањ

е у

чени

ка с

а

сврх

ом

,ци

љеви

ма

и п

рогр

амск

им

садрж

аји

ма

геогр

афи

је

ванев

роп

ски

х к

онти

ненат

а

-уп

озн

авањ

е у

чени

ка с

а са

држ

аји

ма

Нас

тавн

ог

про

грам

а

-схва

тањ

е ф

ункц

ије

и з

нач

аја

нас

тавн

ог

при

бора

осн

овн

и

-зна предмет проучавања,циљ и задатке регионалне

географије ваневропских континената

-акт

ивн

о с

луш

а, п

реп

озн

аје,

им

енуј

е, нав

оди

,понав

ља,

деф

ини

ше, ак

ључ

ује, ди

скут

ује,

изл

аже,

при

мењ

ује с

тече

на

знањ

а,

пре

позн

аје,

нав

оди

, ра

зли

кује

,

форм

ули

ше

-одре

ђуј

е с

адрж

аје з

а ре

али

зац

ију

ци

љев

е и

и

схода,

при

пре

ма

пл

ан

и п

рогр

ам н

аста

вног

рада,

оба

веш

тава

, п

редл

аже,

подст

иче

,

орг

ани

зује

и р

еал

изу

је ч

ас, п

рати

ток

учени

чки

х а

кти

вност

и н

а ча

су,

про

цењ

ује р

ад у

чени

ка

-усм

ено и

злаг

ање, ра

згово

р,

ди

јал

ог,

дем

ост

рац

ија

,

ил

устр

аци

ја, ра

д н

а те

ксту

, и

зрад

а

нем

их к

арат

а, р

ад у

гру

пи

1 / 1

средњ

и

-разликује и именује географске дисциплине

нап

редни

-разуме значај географије за општу културу и образовање

АЗ

ИЈ

А-О

ПШ

ТЕ

ГЕ

ОГ

РАФ

СК

Е

ОД

ЛИ

КЕ

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

укуп

но

-акт

иви

рањ

е п

ост

оје

ћи

х и

усв

ајањ

е н

ови

х

знањ

а о о

дл

ика

ма

Ази

је

-уоча

вањ

е о

сновн

их п

риро

дни

х и

дру

штв

ени

х о

дл

ика

Ази

је

-уоча

вањ

е и

пока

зива

ње р

еги

ја А

зије

-кори

шћењ

е р

азл

ичи

тих в

идова

инф

орм

аци

ја

осн

овн

и -зна порекло имена Азија

-именује и показује облике разуђености обала,азијске

реке,људске расе,религије,регије,главна природна богаства

-акт

ивн

о с

луш

а, п

реп

озн

аје,

им

енуј

е

нав

оди

, п

онав

ља,

деф

ини

ше, за

кључ

ује,

ди

скут

ује, и

злаж

е, п

рим

ењуј

е ст

ече

на

знањ

а, п

реп

озн

аје,

нав

оди

, ра

зли

кује

,

форм

ули

ше, и

зрад

а нем

их к

арат

а,

граф

ико

на,

схем

атск

их п

рика

за, п

ока

зује

,

акти

вно к

ори

сти

кар

ту и

атл

ас

-одре

ђуј

е с

адрж

аје з

а ре

али

зац

ију

ци

љев

а

и и

схода,

при

пре

ма

пл

ан и

про

грам

нас

тавн

ог

рада,

оба

веш

тава

, п

редл

аже,

подст

иче

, орг

ани

зује

и р

еал

изу

је ч

ас,

пра

ти т

ок

учен

ичк

их а

кти

вност

и н

а ча

су,

про

цењ

ује р

ад у

чени

ка

-усм

ено и

злаг

ање, ра

згово

р, д

ија

лог,

дем

ост

рац

ија

, и

лус

трац

ија

, ра

д н

а те

ксту

,

изр

ада

нем

их к

арат

а, р

ад у

гру

пи

2 1 3

средњ

и -уме да на карти одреди положај и простирање

-разликује полуострва и острва

-именује и показује облике рељефа

-показује просторни распоред становништва

нап

редни

-зна о вулканима и земљотресима

-разуме зашто је највиши континент

-разликује климатске типове и одлике и утицај

-зна биосферу Азије

-именује,показује и зна значај великих река

-главне одлике становништва :прираштај,миграције –

последице

36

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ И

ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

ЈУ

ГО

ЗА

ПД

НА

АЗ

ИЈ

А

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

укуп

но

-акт

иви

рањ

е п

ост

оје

ћи

х и

усв

ајањ

е н

ови

х

знањ

а о ј

угоза

пад

ној

Ази

ји

-уп

озн

авањ

е с

а осн

овн

им

при

родни

м и

дру

штв

ени

м о

дл

ика

ма

реги

је

-уп

озн

авањ

е с

а одл

ика

ма

држ

ава

реги

је

осн

овн

и

-на карти препознаје основне облике рељефа

-уочава на кари међуконтинентални мост

-именује хидрографске објекте

-зна основне одлике становништва

-акт

ивн

о с

луш

а, п

реп

озн

аје,

им

енуј

е,

нав

оди

, п

онав

ља,

деф

ини

ше, за

кључ

ује,

ди

скут

ује, и

злаж

е, п

рим

ењуј

е ст

ече

на

знањ

а, п

реп

озн

аје,

нав

оди

, ра

зли

кује

,

форм

ули

ше, и

зрад

а нем

их к

арат

а,

граф

ико

на,

схем

атск

их п

рика

за,

пока

зује

, ак

тивн

о к

ори

сти

кар

ту и

атл

ас

-одре

ђуј

е с

адрж

аје з

а ре

али

зац

ију

ци

љев

а и

и

схода,

при

пре

ма

пл

ан и

про

грам

нас

тавн

ог

рада,

оба

веш

тава

,

пре

дл

аже, п

одст

иче

, орг

ани

зује

и

реал

изу

је ч

ас, п

рати

ток

учен

ичк

их

акти

вност

и н

а ча

су, п

роц

ењуј

е р

ад

учен

ика

-усм

ено и

злаг

ање, ра

згово

р, д

ија

лог,

дем

ост

рац

ија

, и

лус

трац

ија

, ра

д н

а

текс

ту, и

зрад

а нем

их к

арат

а, р

ад у

гру

пи

3 1 4 ср

едњ

и

-уме да одреди,опише положај,границе на карти

-разуме значај регије у саобраћајном погледу

-може да објасни појмове:пустиња,степа,макија и

покаже простирање

-наводи природна богастава регије нап

редни

-наводи типове климе:одлике,значај,утицај

-објашњава хидрографију и биљни свет

-објашњава значај нафте

-кристи различите информације

ЈУ

ЖН

А А

ЗИ

ЈА

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

укуп

но

-акт

иви

рањ

е п

ост

оје

ћи

х и

усв

ајањ

е н

ови

х

знањ

а о ј

ужној

Ази

ји

-уп

озн

авањ

е с

а осн

овн

им

при

родни

м и

дру

штв

ени

м о

дл

ика

ма

реги

је

-уп

озн

авањ

е с

а одл

ика

ма

држ

ава

реги

је

осн

овн

и -на карти препознаје основне облике рељефа

-именује хидрографске објекте

-зна основне одлике становништва

-може да наведе најважнија природна богаства

-зна основне одлике Индије

-акт

ивн

о с

луш

а, п

реп

озн

аје,

им

енуј

е,

нав

оди

, п

онав

ља,

деф

ини

ше, за

кључ

ује,

ди

скут

ује, и

злаж

е, п

рим

ењуј

е ст

ече

на

знањ

а, п

реп

озн

аје,

нав

оди

, ра

зли

кује

,

форм

ули

ше, и

зрад

а нем

их к

арат

а,

граф

ико

на,

схем

атск

их п

рика

за,

пока

зује

, ак

тивн

о к

ори

сти

кар

ту и

атл

ас

-одре

ђуј

е с

адрж

аје з

а ре

али

зац

ију

ци

љев

а и

и

схода,

при

пре

ма

пл

ан и

про

грам

нас

тавн

ог

рада,

оба

веш

тава

,

пре

дл

аже, п

одст

иче

,о р

гани

зује

и

реал

изу

је ч

ас, п

рати

ток

учен

ичк

их

акти

вност

и н

а ча

су, п

роц

ењуј

е р

ад

учен

ика

-усм

ено и

злаг

ање, ра

згово

р, д

ија

лог,

дем

ост

рац

ија

, и

лус

трац

ија

, ра

д н

а

текс

ту, и

зрад

а нем

их к

арат

а, р

ад у

гру

пи

3 1 4

средњ

и -уме да одреди,опише положај,границе на карти

-уочава контрасте макрооблика рељефа

-зна одлике климе,биљног света

-зна одлике становништва

нап

редни

-разуме и објашњава појам Индијски подконтинент

-уочава размештај и особеност хидрографије регије

-наводи основне одлике и утицај климе на живот

-објашњава значај природних богастава за државе

37

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ И

ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

ЈУ

ГО

ИСТ

ОЧ

НА

АЗ

ИЈ

А

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

укуп

но

-акт

иви

рањ

е п

ост

оје

ћи

х и

усв

ајањ

е н

ови

х з

нањ

а о

југо

ист

очн

ој

Ази

ји

-уп

озн

авањ

е с

а осн

овн

им

при

родни

м и

дру

штв

ени

м

одл

ика

ма

реги

је

-уп

озн

авањ

е с

а одл

ика

ма

држ

ава

реги

је осн

овн

и

-препознаје на карти полуострвски и острвски део и облике

рељефа

-зна о Малајско-филипинском океану

-зна одлике становништва регије

-зна пољопривреду регије

-акт

ивн

о с

луш

а, п

реп

озн

аје,

им

енуј

е, н

аводи

,

понав

ља,

деф

ини

ше,

зак

ључ

ује,

ди

скут

ује,

изл

аже,

при

мењ

ује с

тече

на

знањ

а, п

реп

озн

аје,

нав

оди

,

разл

ику

је, ф

орм

ули

ше, и

зрад

а нем

их к

арат

а,

граф

ико

на,

схем

атск

их п

рика

за, п

ока

зује

, ак

тивн

о

кори

сти

кар

ту и

атл

ас

-одре

ђуј

е с

адрж

аје з

а ре

али

зац

ију

ци

љев

а и

исх

ода,

при

пре

ма

пл

ан и

про

грам

нас

тавн

ог

рада,

оба

веш

тава

, п

редл

аже,

подст

иче

, орг

ани

зује

и

реал

изу

је ч

ас, п

рати

ток

учен

ичк

их а

кти

вност

и н

а

часу

, п

роц

ењ

ује р

ад у

чени

ка

-усм

ено и

злаг

ање, ра

згово

р, д

ија

лог,

дем

ост

рац

ија

,

ил

устр

аци

ја, ра

д н

а те

ксту

, и

зрад

а нем

их к

арат

а,

рад у

гру

пи

3 1 4

средњ

и

-на карти одређује положај регије

-именује природне појаве у регији

-наводи типове климе,одлике,значај

-објашњава појмове савана,тропска шума и покаује

простирање на карти

нап

редни

-схвата како је положај утицао на становништво

-значај природних богастава

-зна главна обележја Индонезије

-повеује географска знања из других предмета

СРЕ

ДЊ

А А

ЗИ

ЈА

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

укуп

но

-акт

иви

рањ

е п

ост

оје

ћи

х и

усв

ајањ

е н

ови

х

знањ

а о с

редњ

ој

Ази

ји

-уп

озн

авањ

е с

а осн

овн

им

при

родни

м и

дру

штв

ени

м о

дл

ика

ма

реги

је

-уп

озн

авањ

е с

а одл

ика

ма

држ

ава

реги

је

осн

овн

и -препознаје облике рељефа на карти

-именује хидрографске објекте регије

-зна основне одлике становништва –наводи најважнија

природна богаства регије

-акт

ивн

о с

луш

а, п

реп

озн

аје,

им

енуј

е, н

аводи

,

понав

ља,

деф

ини

ше,

зак

ључ

ује,

ди

скут

ује,

изл

аже,

при

мењ

ује с

тече

на

знањ

а, п

реп

озн

аје,

нав

оди

, ра

зли

кује

, ф

орм

ули

ше,

изр

ада

нем

их

кара

та, гр

афи

кона,

схем

атск

их п

рика

за,

пока

зује

, ак

тивн

о к

ори

сти

кар

ту и

атл

ас

-одре

ђуј

е с

адрж

аје з

а ре

али

зац

ију

ци

љев

а и

исх

ода,

при

пре

ма

пл

ан и

про

грам

нас

тавн

ог

рада,

оба

веш

тава

, п

редл

аже,

подст

иче

,

орг

ани

зује

и р

еал

изу

је ч

ас, п

рати

ток

учен

ичк

их а

кти

вност

и н

а ча

су, п

роц

ењ

ује р

ад

учен

ика

-усм

ено и

злаг

ање, ра

згово

р, д

ија

лог,

дем

ост

рац

ија

, и

лус

трац

ија

, ра

д н

а те

ксту

,

изр

ада

нем

их к

арат

а, р

ад у

гру

пи

1 1 2

средњ

и -уме на карти да одреди положај регије

-наводи типове климе,одлике,утицај

-објашњава појмове.пустиња,полупустиња,степа и показује

распоред на карти

нап

редни

-разуме зашто је регија сушна и ретко насељена

-утицај природних богастава на привредни развој

-специфичности држава регије

-повезује географска знања са другим предметима

-познаје различите културе и народе регије

38

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ И

ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

ИС

ТО

ЧН

А А

ЗИ

ЈА

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

укуп

но

-акт

иви

рањ

е п

ост

оје

ћи

х и

усв

ајањ

е н

ови

х з

нањ

а о

ист

очн

ој

Ази

ји

-уп

озн

авањ

е с

а осн

овн

им

при

родни

м и

дру

штв

ени

м о

дл

ика

ма

реги

је

-уп

озн

авањ

е с

а одл

ика

ма

држ

ава

реги

је

осн

овн

и

-препознаје на карти основне облике рељефа

-именује хидрографске објекте на кари

-зна основне одлике становништва

-новоди најважнија природна богаства регије

-уочава положај Кине на карти

-уочава положај Јапана на карти

-именује остале државе регије

-акт

ивн

о с

луш

а, п

реп

озн

аје,

им

енуј

е, н

аводи

,

понав

ља,

деф

ини

ше,

зак

ључ

ује,

ди

скут

ује,

изл

аже,

при

мењ

ује с

тече

на

знањ

а, п

реп

озн

аје,

нав

оди

, ра

зли

кује

, ф

орм

ули

ше,

изр

ада

нем

их

кара

та, гр

афи

кона,

схем

атск

их п

рика

за, п

ока

зује

,

акти

вно к

ори

сти

кар

ту и

атл

ас

-одре

ђуј

е с

адрж

аје з

а ре

али

зац

ију

ци

љев

а и

исх

ода,

при

пре

ма

пл

ан и

про

грам

нас

тавн

ог

рада,

оба

веш

тава

, п

редл

аже,

подст

иче

,

орг

ани

зује

и р

еал

изу

је ч

ас, п

рати

ток

учени

чки

х

акти

вност

и н

а ча

су, п

роц

ењуј

е р

ад у

чени

ка

-усм

ено и

злаг

ање, ра

згово

р, д

ија

лог,

дем

ост

рац

ија

, и

лус

трац

ија

, ра

д н

а те

ксту

, и

зрад

а

нем

их к

арат

а, р

ад у

гру

пи

2 2 4

средњ

и -уме на карти да објасни повољан положај регије

-наводи типове климе,одлике,утицај

-објашњава основне појмове везане за регију

-схвата утицај природних сила на живот Јапана нап

редни

-објашњава значај природних богастава за државе регије

-разуме привредни развој Кине и Јапана

-зна одлике држава регије

-уме да кристи различите информације

АФ

РИК

А-О

ПШ

ТЕ

ГЕ

ОГ

РАФ

СК

Е О

ДЛ

ИК

Е

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

укуп

но

-акт

иви

рањ

е п

ост

оје

ћи

х и

усв

ајањ

е н

ови

х з

нањ

а

о о

дл

ика

ма

Аф

рике

-уоча

вањ

е о

сновн

их п

риро

дни

х и

дру

штв

ени

х

одл

ика

Аф

рике

-уоча

вањ

е и

пока

зива

ње р

еги

ја А

фри

ке

-кори

шћењ

е р

азл

ичи

тих в

идова

инф

орм

аци

ја

осн

овн

и

-зна порекло имена Африке

-показује океане који запљускују обале Африке

-именује и показује облике разуђености обала,главне

мореузе,облике рељефа

-зна људске расе Африке

-показује државе и главне градове

-акт

ивн

о с

луш

а, п

реп

озн

аје,

им

енуј

е, н

аводи

,

понав

ља,

деф

ини

ше,

зак

ључ

ује,

ди

скут

ује,

изл

аже,

при

мењ

ује с

тече

на

знањ

а, п

реп

озн

аје,

нав

оди

, ра

зли

кује

, ф

орм

ули

ше,

изр

ада

нем

их

кара

та, гр

афи

кона,

схем

атск

их п

рика

за,

пока

зује

, ак

тивн

о к

ори

сти

кар

ту и

атл

ас

-одре

ђуј

е с

адрж

аје з

а ре

али

зац

ију

ци

љев

а и

исх

ода,

при

пре

ма

пл

ан и

про

грам

нас

тавн

ог

рада,

оба

веш

тава

, п

редл

аже,

подст

иче

,

орг

ани

зује

и р

еал

изу

је ч

ас, п

рати

ток

учен

ичк

их а

кти

вност

и н

а ча

су, п

роц

ењ

ује р

ад

учен

ика

-усм

ено и

злаг

ање, ра

згово

р, д

ија

лог,

дем

ост

рац

ија

, и

лус

трац

ија

, ра

д н

а те

ксту

,

изр

ада

нем

их к

арат

а, р

ад у

гру

пи

2 2 4

средњ

и

-на карти описује географски положај Африке

-именује и показује главне рељефне карактеристике

Африке

-описује флору и фауну Африке

-проналази и именује хидрогрфске објекте Африке

нап

редни

-разуме значај Суецког канала

-описује откривање и истраживање Африке

-зна начине настанка облика рељефа

-разликује типове климе и одлике

-описује повезаност држава

39

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

СЕ

ВЕ

РНА

А

ФРИ

КА

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

укуп

но

-акт

иви

рањ

е п

ост

оје

ћи

х и

усв

ајањ

е н

ови

х

знањ

а о о

дл

ика

ма

севе

рне

Аф

рике

-уоча

вањ

е о

сновн

их п

риро

дни

х и

дру

штв

ени

х о

дл

ика

севе

рне А

фри

ке

-уоча

вањ

е и

пока

зива

ње р

еги

ја с

еве

рне

Аф

рике

-кори

шћењ

е р

азл

ичи

тих в

идова

инф

орм

аци

ја

осн

овн

и -препознаје на карти облике рељефа

-именује хидрографске објекте

-наводи типове климе

-зна одлике становништва

-наводи најважнија богаства регије

-акт

ивн

о с

луш

а, п

реп

озн

аје,

им

енуј

е,

нав

оди

, п

онав

ља,

деф

ини

ше, за

кључ

ује,

ди

скут

ује, и

злаж

е, п

рим

ењуј

е ст

ече

на

знањ

а, п

реп

озн

аје,

нав

оди

, ра

зли

кује

,

форм

ули

ше, и

зрад

а нем

их к

арат

а,

граф

ико

на,

схем

атск

их п

рика

за, п

ока

зује

,

акти

вно к

ори

сти

кар

ту и

атл

ас

-одре

ђуј

е с

адрж

аје з

а ре

али

зац

ију

ци

љев

а

и и

сход

а, п

рип

рем

а п

лан

и п

рогр

ам

нас

тавн

ог

рада,

оба

веш

тава

, п

редл

аже,

подст

иче

, орг

ани

зује

и р

еал

изу

је ч

ас,

пра

ти т

ок

учен

ичк

их а

кти

вност

и н

а ча

су,

про

цењ

ује р

ад у

чени

ка

-усм

ено и

злаг

ање, ра

згово

р, д

ија

лог,

дем

ост

рац

ија

, и

лус

трац

ија

, ра

д н

а те

ксту

,

изр

ада

нем

их

кар

ата,

рад

у г

руп

и

2 1 3

средњ

и -уме на карти да одреди положај регије

-уочава размештај хидрографских објеката

-објашњава појмове везане за регију и показује их

-разликује народе и религије

нап

редни

-објашњава значај природних богастава за развој

-именује и зна основне одлике држава регије

-користи знања из историје и повезује их са

Египтом

-наводи основен одлике Египта

-познаје народе и културу регије и уважава је

ИС

ТО

ЧН

А A

ФРИ

КА

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

укуп

но

-акт

иви

рањ

е п

ост

оје

ћи

х и

усв

ајањ

е н

ови

х з

нањ

а о

одл

ика

ма

ист

очн

е А

фри

ке

-уоча

вањ

е о

сновн

их п

риро

дни

х и

дру

штв

ени

х о

дл

ика

ист

очн

е А

фри

ке

-уоча

вањ

е и

пока

зива

ње р

еги

ја и

сточн

е А

фри

ке

-кори

шћењ

е р

азл

ичи

тих в

идова

инф

орм

аци

ја

осн

овн

и -препознаје на карти облике рељефа

-именује хидрографске објекте

-наводи типове климе

-зна одлике становништва

-наводи најважнија богаства регије

-акт

ивн

о с

луш

а, п

реп

озн

аје,

им

енуј

е, н

аводи

,

понав

ља,

деф

ини

ше,

зак

ључ

ује,

ди

скут

ује,

изл

аже,

при

мењ

ује с

тече

на

знањ

а, п

реп

озн

аје,

нав

оди

,

разл

ику

је, ф

орм

ули

ше, и

зрад

а нем

их к

арат

а,

граф

ико

на,

схем

атск

их п

рика

за, п

ока

зује

, ак

тивн

о

кори

сти

кар

ту и

атл

ас

-одре

ђуј

е с

адрж

аје з

а ре

али

зац

ију

ци

љев

а и

исх

ода,

при

пре

ма

пл

ан и

про

грам

нас

тавн

ог

рада,

оба

веш

тава

, п

редл

аже,

подст

иче

, орг

ани

зује

и

реал

изу

је ч

ас, п

рати

ток

учен

ичк

их а

кти

вност

и н

а

часу

, п

роц

ењ

ује р

ад у

чени

ка

-усм

ено и

злаг

ање, ра

згово

р, д

ија

лог,

дем

ост

рац

ија

,

ил

устр

аци

ја, ра

д н

а те

ксту

, и

зрад

а нем

их к

арат

а, р

ад

у гр

упи

1 1 2

средњ

и -уме на карти да одреди положај регије

-уочава размештај хидрографских објеката

-објашњава појмове везане за регију и показује их

-разликује народе и религије

нап

редни

-разуме разноврсност климе и вегетације

-зна државе и одлике

-познаје народе и културу регије и уважава је

-уме да повезује географска знања са другим

предметима

-самостално прикупља,обрађује и анализира

информације

40

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

ЗА

ПА

ДН

А А

ФРИ

КА

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

укуп

но

- ак

тиви

рањ

е п

ост

оје

ћи

х и

усв

ајањ

е н

ови

х

знањ

а о о

дл

ика

ма

зап

адне А

фри

ке

- уо

чава

ње о

сновн

их п

риро

дни

х и

дру

штв

ени

х

одл

ика

зап

адне А

фри

ке

- уо

чава

ње и

пока

зива

ње р

еги

ја з

апад

не

Аф

рике

- ко

риш

ћењ

е р

азл

ичи

тих в

идова

инф

орм

аци

ја

осн

овн

и

-наводи и проналази на карти мање целине

-именује и показује на карти рељефне облике

-именује хидрографске облике на карти

-зна основне одлике становништва

-зна најважнија природне богаства

-акт

ивн

о с

луш

а, п

реп

озн

аје,

им

енуј

е, н

аводи

,

понав

ља,

деф

ини

ше,

зак

ључ

ује,

ди

скут

ује,

изл

аже,

при

мењ

ује с

тече

на

знањ

а, п

реп

озн

аје,

нав

оди

, ра

зли

кује

, ф

орм

ули

ше,

изр

ада

нем

их

кара

та, гр

афи

кона,

схем

атск

их п

рика

за,

пока

зује

, ак

тивн

о к

ори

сти

кар

ту и

атл

ас

-одре

ђуј

е с

адрж

аје з

а ре

али

зац

ију

ци

љев

а и

исх

ода,

при

пре

ма

пл

ан и

про

грам

нас

тавн

ог

рада,

оба

веш

тава

, п

редл

аже,

подст

иче

,

орг

ани

зује

и р

еал

изу

је ч

ас, п

рати

ток

учен

ичк

их а

кти

вност

и н

а ча

су, п

роц

ењ

ује р

ад

учен

ика

-усм

ено и

злаг

ање, ра

згово

р, д

ија

лог,

дем

ост

рац

ија

, и

лус

трац

ија

, ра

д н

а те

ксту

,

изр

ада

нем

их к

арат

а, р

ад у

гру

пи

1 1 2 ср

едњ

и -на карти одреди и опише положај регије

-уочава специфичности хидрографије регије

-наводи типове климе:одлике,утицај

-објашњава географске појмове

нап

редни

-објашњава значај природних богастава за развој

-истиче покрајину Шаба

-зна државе и одлике држава

-уме да повезује географска знања

УЖ

НА

А

ФРИ

КА

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

укуп

но

- ак

тиви

рањ

е п

ост

оје

ћи

х и

усв

ајањ

е н

ови

х з

нањ

а о

одл

ика

ма

јуж

не А

фри

ке

- уо

чава

ње о

сновн

их п

риро

дни

х и

дру

штв

ени

х о

дл

ика

јуж

не А

фри

ке

- уо

чава

ње и

пока

зива

ње р

еги

ја ј

ужне А

фри

ке

- ко

риш

ћењ

е р

азл

ичи

тих в

идова

инф

орм

аци

ја

осн

овн

и -на карти препознаје облике рељефа

-именује хидрографске објекте

-зна основне одлике становништва

-наводи најважнија природна богаства

-акт

ивн

о с

луш

а, п

реп

озн

аје,

им

енуј

е, н

аводи

,

понав

ља,

деф

ини

ше,

зак

ључ

ује,

ди

скут

ује,

изл

аже,

при

мењ

ује с

тече

на

знањ

а, п

реп

озн

аје,

нав

оди

,

разл

ику

је, ф

орм

ули

ше, и

зрад

а нем

их к

арат

а,

граф

ико

на,

схем

атск

их п

рика

за, п

ока

зује

, ак

тивн

о

кори

сти

кар

ту и

атл

ас

-одре

ђуј

е с

адрж

аје з

а ре

али

зац

ију

ци

љев

а и

и

схода,

при

пре

ма

пл

ан и

про

грам

нас

тавн

ог

рада,

оба

веш

тава

,

пре

дл

аже, п

одст

иче

, орг

ани

зује

и р

еал

изу

је ч

ас, п

рати

ток

учени

чки

х а

кти

вност

и н

а ча

су, п

роцењ

ује р

ад

учен

ика

-усм

ено и

злаг

ање, ра

згово

р, д

ија

лог,

дем

ост

рац

ија

,

ил

устр

аци

ја, ра

д н

а те

ксту

, и

зрад

а нем

их к

арат

а, р

ад у

груп

и

2 1 3

средњ

и

-уме да на карти одреди и опише положај регије

-наводи зонални распоред типова климе и

одлике,утицај

-објашњава геогрфске појмове

-наводи природна богства

нап

редни

-зна основне узроке дискриминације

-објашњава значај природних богастава

-зна државе и одлике

-зна специфичности ЈАР-а

-познаје народе и културу и уважава је

-користи различите видове информација

41

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ И

ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

СЕ

ВЕ

РНА

АМ

ЕРИ

КА

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

укуп

но

-сти

цањ

е з

нањ

а о о

сновн

им

подац

им

а ам

ери

чког

коп

на

-уп

озн

авањ

е с

а отк

рићем

и и

стра

жи

вањ

им

а А

мер

ике

-уоча

вањ

е н

а ка

рти

при

родне и

дру

штв

ене о

дл

ике

Севе

рне

Ам

ери

ке и

одл

ике

`

-кори

шћењ

е р

азл

ичи

тог

мат

ери

јал

а

осн

овн

и

-зна порекло имена Америка

-на карти одређује границе Северне Америке

-именује и показује облике разуђености обале

-именује и уочава на карти облике рељефа

-именује пустиње

-именује и показује хидрографске објекте

-зна природна богаства

-акт

ивн

о с

луш

а, п

реп

озн

аје,

им

енуј

е, н

аводи

, п

онав

ља,

деф

ини

ше, за

кључ

ује,

ди

скут

ује, и

злаж

е, п

рим

ењ

ује с

тече

на

знањ

а, п

реп

озн

аје,

нав

оди

, ра

зли

кује

, ф

орм

ули

ше, и

зрад

а

нем

их к

арат

а, г

раф

ико

на,

схем

атск

их п

рика

за, п

ока

зује

,

акти

вно к

ори

сти

кар

ту и

атл

ас

-одре

ђуј

е с

адрж

аје з

а ре

али

зац

ију

ци

љев

а и

и

схода,

при

пре

ма

пл

ан и

про

грам

нас

тавн

ог

рада,

оба

веш

тава

,

пре

дл

аже, п

одст

иче

, орг

ани

зује

и р

еал

изу

је ч

ас, п

рати

ток

учен

ичк

их а

кти

вност

и н

а ча

су, п

роц

ењ

ује р

ад у

чени

ка

-усм

ено и

злаг

ање, ра

згово

р, д

ија

лог,

дем

ост

рац

ија

,

ил

устр

аци

ја, ра

д н

а те

ксту

, и

зрад

а нем

их к

арат

а, р

ад у

гру

пи

6 6 12

средњ

и

-зна поделу Америке према приордним и друштвеним

одликама

-уме на карти да одреди положај и простирање

-зна староседеоце Америке

-показује на карти просторни распоред становништва

-издваја на карти регионалне целине

нап

редни

-упоређује основне податке са другим континентима

-уочава географски положај

-наводи утицај типова климе на живот

-зна флору и фауну-простирање

-разуме висок степен урбанизације

-наводи одлике сваке регије

-разуме моћ САД-а

СРЕ

ДЊ

А А

МЕ

РИК

А

Обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

укуп

но

-акт

иви

рањ

е п

ост

оје

ћи

х и

сти

цањ

е н

ови

х

знањ

а о с

редњ

ој

Ам

ери

ци

-уоча

вањ

е о

сновн

их п

риро

дни

х и

дру

штв

ени

х

одл

ика

-кори

ћењ

е р

азл

ичи

те л

ите

рату

ре

осн

овн

и

-именује и показује на карти облике разуђености,основне

облике рељефа,реке,језера

-зна расе народа

-зна природна богаства

-зна пољопривредне производе

-акт

ивн

о с

луш

а, п

реп

озн

аје,

им

енуј

е, н

аводи

,

понав

ља,

деф

ини

ше,

зак

ључ

ује,

ди

скут

ује,

изл

аже,

при

мењ

ује с

тече

на

знањ

а, п

реп

озн

аје,

нав

оди

, ра

зли

кује

, ф

орм

ули

ше,

изр

ада

нем

их

кара

та, гр

афи

кона,

схем

атск

их п

рика

за,

пока

зује

, ак

тивн

о к

ори

сти

кар

ту и

атл

ас

-одре

ђуј

е с

адрж

аје з

а ре

али

зац

ију

ци

љев

а и

исх

ода,

при

пре

ма

пл

ан и

про

грам

нас

тавн

ог

рада,

оба

веш

тава

, п

редл

аже,

подст

иче

,

орг

ани

зује

и р

еал

изу

је ч

ас, п

рати

ток

учен

ичк

их а

кти

вност

и н

а ча

су, п

роц

ењ

ује р

ад

учен

ика

-усм

ено и

злаг

ање, ра

згово

р, д

ија

лог,

дем

ост

рац

ија

, и

лус

трац

ија

, ра

д н

а те

ксту

,

изр

ада

нем

их к

арат

а, р

ад у

гру

пи

2 1 3

средњ

и -на карти одређује и описује положај

-уочава две области регије

-значај река и језера описује

-зна основне податке о Мексику и осталим државама

нап

редни

-разуме повољан положај

-повезује климу и вегетацију

-повезује историју с народима

-објашњава одлике становништа и значај природних

богастава

42

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ И

ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

ЈУ

ЖН

А А

МЕ

РИК

А

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

укуп

но

-акт

иви

рањ

е п

ост

оје

ћи

х и

сти

цањ

е н

ови

х з

нањ

а о

јуж

ној

Ам

ери

ци

-уоча

вањ

е о

сновн

их п

риро

дни

х и

дру

штв

ени

х

одл

ика

-кори

ћењ

е р

азл

ичи

те л

ите

рату

ре

осн

овн

и

-зна порекло имена континента

-показује на карти водене и копнене границе и океане

-именује и показује облике разуђености обала

-именује и показује облике рељефа

-зна основна природна богаства

-акт

ивн

о с

луш

а, п

реп

озн

аје,

им

енуј

е, н

аводи

,

понав

ља,

деф

ини

ше,

зак

ључ

ује,

ди

скут

ује,

изл

аже,

при

мењ

ује с

тече

на

знањ

а, п

реп

озн

аје,

нав

оди

,

разл

ику

је, ф

орм

ули

ше, и

зрад

а нем

их к

арат

а,

граф

ико

на,

схем

атск

их п

рика

за, п

ока

зује

, ак

тивн

о

кори

сти

кар

ту и

атл

ас

-одре

ђуј

е с

адрж

аје з

а ре

али

зац

ију

ци

љев

а и

исх

ода,

при

пре

ма

пл

ан и

про

грам

нас

тавн

ог

рада,

оба

веш

тава

, п

редл

аже,

подст

иче

, орг

ани

зује

и

реал

изу

је ч

ас, п

рати

ток

учен

ичк

их а

кти

вност

и н

а

часу

, п

роц

ењ

ује р

ад у

чени

ка

-усм

ено и

злаг

ање, ра

згово

р, д

ија

лог,

дем

ост

рац

ија

,

ил

устр

аци

ја, ра

д н

а те

ксту

, и

зрад

а нем

их к

арат

а,

рад у

гру

пи

4 5 9

средњ

и

-уме да на карти одреди положај и простирање

-вреднује значај шума и вода

-препознаје на карти хидрографске објекте

-препознаје флору и фауну

-зна основне одлике Бразила и Аргентине

нап

редни

-разуме зашто је положај повољан

-разликује климатске типовеи утицај на живот

-зна распорострањеност флоре и фауне

-разликује староседеоце и досељенике

-зна значај природних богастава за разовој држава

-разуме зашто су Бразил и Аргентина најразвијеније државе

АУ

СТР

АЛ

ИЈА

И П

КЕА

НИ

ЈА

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

укуп

но

-акт

иви

рањ

е п

ост

оје

ћи

х и

сти

цањ

е н

ови

х

знањ

а о А

устр

али

ји и

Оке

ани

ји

-уоча

вањ

е о

сновн

их п

риро

дни

х и

дру

штв

ени

х о

дл

ика

-кори

ћењ

е р

азл

ичи

те л

ите

рату

ре о

сновн

и -зна порекло имена Аустралија

-именује и показује на карти океане и облике разуђености

обала; најкрупније облике рељефа,реке

-зна основна природна богаства

-акт

ивн

о с

луш

а, п

реп

озн

аје,

им

енуј

е,

нав

оди

, п

онав

ља,

деф

ини

ше, за

кључ

ује,

ди

скут

ује, и

злаж

е, п

рим

ењуј

е ст

ече

на

знањ

а, п

реп

озн

аје,

нав

оди

, ра

зли

кује

,

форм

ули

ше, и

зрад

а нем

их к

арат

а,

граф

ико

на,

схем

атск

их п

рика

за, п

ока

зује

,

акти

вно к

ори

сти

кар

ту и

атл

ас

-одре

ђуј

е с

адрж

аје з

а ре

али

зац

ију

ци

љев

а

и и

схода,

при

пре

ма

пл

ан и

про

грам

нас

тавн

ог

рада,

оба

веш

тава

, п

редл

аже,

подст

иче

, орг

ани

зује

и р

еал

изу

је ч

ас,

пра

ти т

ок

учен

ичк

их а

кти

вност

и н

а ча

су,

про

цењ

ује р

ад у

чени

ка

-усм

ено и

злаг

ање, ра

згово

р, д

ија

лог,

дем

ост

рац

ија

, и

лус

трац

ија

, ра

д н

а те

ксту

,

изр

ада

нем

их к

арат

а, р

ад у

гру

пи

3 3 6

средњ

и -уме на карти да одреди положај и простирање

-препознаје ендемске врсте

-зна о пољопривреди Аустралије

-зна природне и друштвене одлике Новог Зеланда

нап

редни

-разуме повољност положаја

-разликује типове климе и утицај

-зна простирање флоре и фауне

-зна и показује хидрогрфске објекте

-зна одлике становништва и привреду Аусралије

43

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

ПО

ЛА

РНЕ

ОБ

ЛА

СТ

И-А

РКТ

ИК

И

АН

ТА

РКТ

ИК

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

укуп

но

-акт

иви

рањ

е п

ост

оје

ћи

х и

сти

цањ

е н

ови

х

знањ

а о П

ол

арни

м о

блас

тим

а

-уоча

вањ

е о

сновн

их п

риро

дни

х и

дру

штв

ени

х о

дл

ика

-кори

ћењ

е р

азл

ичи

те л

ите

рату

ре осн

овн

и

-зна порекло имена Арктик и Антарктик

-зна ко је први стигао на полове

-зна да Арктик није континент а да је средишњи део

Антарктика-Антарктида

-зна насељеност поларних области

-акт

ивн

о с

луш

а, п

реп

озн

аје,

им

енуј

е,

нав

оди

, п

онав

ља,

деф

ини

ше, за

кључ

ује,

ди

скут

ује, и

злаж

е, п

рим

ењуј

е ст

ече

на

знањ

а, п

реп

озн

аје,

нав

оди

, ра

зли

кује

,

форм

ули

ше, и

зрад

а нем

их к

арат

а,

граф

ико

на,

схем

атск

их п

рика

за, п

ока

зује

,

акти

вно к

ори

сти

кар

ту и

атл

ас

-одре

ђуј

е с

адрж

аје з

а ре

али

зац

ију

ци

љев

а

и и

схода,

при

пре

ма

пл

ан и

про

грам

нас

тавн

ог

рада,

оба

веш

тава

, п

редл

аже,

подст

иче

, орг

ани

зује

и р

еал

изу

је ч

ас,

пра

ти т

ок

учен

ичк

их а

кти

вност

и н

а ча

су,

про

цењ

ује р

ад у

чени

ка

-усм

ено и

злаг

ање, ра

згово

р, д

ија

лог,

дем

ост

рац

ија

, и

лус

трац

ија

, ра

д н

а те

ксту

,

изр

ада

нем

их к

арат

а, р

ад у

гру

пи

2 2 4

средњ

и -разуме зашто су поларне области касно откривене

-уме на карти да одреди положај области

-препознаје флору и фауну области

-наводи угрожене врсте

нап

редни

-на карти уочава простирање поларних области

-схвата да је Антарктик природно богата област

-разуме проблеме арктичког становништва

-уме да анализира табеле,скице,дијаграме

СВ

ЕТ

КА

О Ц

ЕЛ

ИН

А обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

укуп

но

-сти

цањ

е з

нањ

а о З

ем

љи

као

ста

ни

шту

чове

ка

-раз

умева

ње п

ове

заност

и с

ветс

ке п

ривр

еде

-усв

ајањ

е нови

х п

ојм

ова

-вас

пи

тава

ње з

а ж

иво

т и

рад

у д

уху

хум

ани

зма,

сол

идар

ност

и и

дру

гих м

ора

лни

х

вред

ност

и

осн

овн

и

-зна да објасни појам екимене

-уме на карти да покаже развијене и неразвијене државе

и континенте

-акт

ивн

о с

луш

а, п

реп

озн

аје,

им

енуј

е,

нав

оди

, п

онав

ља,

деф

ини

ше, за

кључ

ује,

ди

скут

ује, и

злаж

е, п

рим

ењуј

е ст

ече

на

знањ

а,

пре

позн

аје,

нав

оди

, ра

зли

кује

, ф

орм

ули

ше,

изр

ада

нем

их к

арат

а, г

раф

ико

на,

схем

атск

их

при

каза

, п

ока

зује

, ак

тивн

о к

ори

сти

кар

ту и

атл

ас

-одре

ђуј

е с

адрж

аје з

а ре

али

зац

ију

ци

љев

а и

исх

ода,

при

пре

ма

пл

ан и

про

грам

нас

тавн

ог

рада,

оба

веш

тава

, п

редл

аже,

подст

иче

,

орг

ани

зује

и р

еал

изу

је ч

ас, п

рати

ток

учен

ичк

их а

кти

вност

и н

а ча

су, п

роц

ењ

ује р

ад

учен

ика

-усм

ено и

злаг

ање, ра

згово

р, д

ија

лог,

дем

ост

рац

ија

, и

лус

трац

ија

, ра

д н

а те

ксту

,

изр

ада

нем

их к

арат

а, р

ад у

гру

пи

1 1 2

средњ

и

-схвата улогу техничких достигнућа 20.века у

повезивању у глобални систем

-зна да наведе неке органе и организације УН

нап

редни

-разуме међузависност националних привреда

-објашњава и даје одлике појма глобализације

-зна носиоце глобализације

-разуме улогу УН

-уме да анализира скице,табеле,дијаграме

44

ИСТОРИЈА

Циљ наставе историје јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и

научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних

постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама,

да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и

заинтересованост за предметне садржаје, као и развијање историјске свести и хуманистичко

образовањe ученика. Настава историје треба да допринесе разумевању историјског простора и

времена, историјских догађаја, појава и процеса, као и развијању националног и европског

идентитета и духа толеранције код ученика.

Задаци наставе историје су:

- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе

историје сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе историје буду у пуној

мери реализовани

- да ученици разумеју историјске догађаје, појаве и процесе, улогу истакнутих личности у

развоју људског друштва и да познају националну и општу историју (политичку, економску,

друштвену, културну...).

Оперативни задаци

Ученици треба да:

- усвоје појам нови век и стекну знања о основним одликама тог историјског периода

- стекну знања о историји најзначајнијих европских држава у новом веку

- стекну знања о положају српског народа под турском, хабзбуршком и млетачком влашћу

- стекну знања о настанку и развоју модерних српских држава до међународног признања

независности 1878. године

- упознају културна и научно-технолошка достигнућа Европе и света у новом веку

- упознају културна и научно-технолошка достигнућа Срба у новом веку

- стекну знања о знаменитим личностима новог века

- развијају истраживачку радозналост и критички однос према историјским изворима.

- стекну знања о развоју грађанских слобода и права током новог века

45

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА

ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

УС

ПО

Н Е

ВРО

ПЕ

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

сист

ем

ати

зац

ија

укуп

но

Усв

ајањ

е п

ојм

ова

, ус

ваја

ње з

нањ

а, р

азум

ева

ње и

разл

ико

вањ

е п

ојм

ова

, ра

зум

евањ

е и

стори

јско

г

про

стора

и в

рем

ена,

ра

зви

јањ

е кр

ити

чког

ми

шљ

ења

ОС

НО

ВН

И

111/112/114/115/116/117/

118/119/1110121/122/123

124/125/126/127

Слушају

Записују

Закључују

Упоређују

Уочавају

Посматрају

Анализирају

Одговарају на

постављена питања

Изл

аже н

ово

гра

ди

во

Обј

ашњ

ава

нове

појм

ове

и ч

ињ

ени

це

Пом

аже у

чени

ци

ма

да

схва

те у

зрочн

о-п

осл

еди

чне

везе

Зап

ису

је н

а та

бли

Кори

сти

ауд

ио

-ви

зуел

на

нас

тавн

а ср

едст

ва

Подст

иче

уче

ни

ке н

а ак

тивн

о у

чеш

ће н

а ча

су

Ди

јал

ош

ка м

ото

да,

монол

ош

ка м

ето

да,

мет

ода

рада

на

текс

ту, п

ока

зива

ње, п

осм

атра

ње

СРЕ

ДЊ

И

211/212/213/214/216/221/222

6 4 3 13

НА

ПРЕ

ДН

И

311/313/316/321/322

СРП

СК

И Н

АРО

Д П

ОД

СТ

РАН

ОМ

ВЛ

АШ

ЋУ

ОД

XV

I Д

О X

VII

I Б

ЕК

А

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

сист

ем

ати

зац

ија

укуп

но

Усв

ајањ

е п

ојм

ова

, ус

ваја

ње з

нањ

а,

разу

мева

ње и

раз

ли

кова

ње п

ојм

ова

,

разу

мева

ње и

стори

јско

г п

рост

ора

и в

рем

ена,

разв

ија

ње к

рити

чког

ми

шљ

ења

ОС

НО

ВН

И

112/116/117/118/119/1110

121/123/124/127

Слушају

Записују

Закључују

Упоређују

Уочавају

Посматрају

Анализирају

Одговарају на

постављена питања

Изл

аже н

ово

гра

ди

во

Обј

ашњ

ава

нове

појм

ове

и ч

ињ

ени

це

Пом

аже у

чени

ци

ма

да

схва

те у

зрочн

о-

посл

еди

чне в

езе

Зап

ису

је н

а та

бли

Кори

сти

ауд

ио

-ви

зуел

на

нас

тавн

а ср

едст

ва

Подст

иче

уче

ни

ке н

а ак

тивн

о у

чеш

ће н

а ча

су

Ди

јал

ош

ка м

ото

да,

монол

ош

ка м

ето

да,

мето

да

рада

на

текс

ту, п

ока

зива

ње,

посм

атра

ње

СРЕ

ДЊ

И

211/212/ 213/214/215/216/221/222

7 4 4 15

НА

ПРЕ

ДН

И

311/313/315/316/322

46

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА

ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

ДО

БА

РЕ

ВО

ЛУ

ЦИ

ЈА

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

сист

ем

ати

зац

ија

укуп

но

Усв

ајањ

е п

ојм

ова

, ус

ваја

ње з

нањ

а, р

азум

ева

ње и

разл

ико

вањ

е п

ојм

ова

, ра

зум

евањ

е и

стори

јско

г

про

стора

и в

рем

ена,

ра

зви

јањ

е кр

ити

чког

ми

шљ

ења

ОСН

ОВ

НИ

111/116/118/119/1110/121

123/124/126/127

Слушају

Записују

Закључују

Упоређују

Уочавају

Посматрају

Анализирају

Одговарају на

постављена питања

Изл

аже н

ово

гра

ди

во

Обј

ашњ

ава

нове

појм

ове

и ч

ињ

ени

це

Пом

аже у

чени

ци

ма

да

схва

те у

зрочн

о-

посл

еди

чне в

езе

Зап

ису

је н

а та

бли

Кори

сти

ауд

ио

-ви

зуел

на

нас

тавн

а ср

едст

ва

Подст

иче

уче

ни

ке н

а ак

тивн

о у

чеш

ће н

а ча

су

Ди

јал

ош

ка м

ото

да,

монол

ош

ка м

ето

да,

мет

ода

рада

на

текс

ту, п

ока

зива

ње, п

осм

атра

ње

СРЕ

ДЊ

И

211/212/

213/214/216/221/222

8 4 6 18

НА

ПРЕ

ДН

И

311/313/315/316/321/325

НО

ВО

ВЕ

КО

ВН

Е С

РПС

КЕ

ДРЖ

АВ

Е

СРБ

ИЈ

А И

ЦРН

А Г

ОРА

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

сист

ем

ати

зац

ија

укуп

но

Усв

ајањ

е п

ојм

ова

, ус

ваја

ње з

нањ

а,

разу

мева

ње и

раз

ли

кова

ње п

ојм

ова

,

разу

мева

ње и

стори

јско

г п

рост

ора

и

врем

ена,

ра

зви

јањ

е к

рити

чког

ми

шљ

ења

ОСН

ОВ

НИ

111/115/117/118/119/1110

121/123/124/127 Слушају

Записују

Закључују

Упоређују

Уочавају

Посматрају

Анализирају

Одговарају на

постављена питања

Изл

аже н

ово

гра

ди

во

Обј

ашњ

ава

нове

појм

ове

и ч

ињ

ени

це

Пом

аже у

чени

ци

ма

да

схва

те у

зрочн

о-

посл

еди

чне в

езе

Зап

ису

је н

а та

бли

Кори

сти

ауд

ио

-ви

зуел

на

нас

тавн

а

средст

ва

Подст

иче

уче

ни

ке н

а ак

тивн

о у

чеш

ће н

а

часу

Ди

јал

ош

ка м

ото

да,

монол

ош

ка м

ето

да,

мето

да

рада

на

текс

ту, п

ока

зива

ње,

посм

атра

ње

СРЕ

ДЊ

И

211/212/

213/214/215/221/222

9 5 4 18

НА

ПРЕ

ДН

И

311/

313/314/316/321/322

47

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА

ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

СРП

СК

И Н

АРО

Д П

ОД

СТ

РАН

ОМ

ВЛ

АШ

ЋУ

ОД

КРА

ЈА

X

VII

I Д

О

КРА

ЈА

70

-ИХ

ГО

ДИ

НА

XIX

ВЕ

КА

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

сист

ем

ати

зац

ија

укуп

но

Усв

ајањ

е п

ојм

ова

, ус

ваја

ње з

нањ

а, р

азум

ева

ње и

разл

ико

вањ

е п

ојм

ова

, ра

зум

евањ

е и

стори

јско

г

про

стора

и в

рем

ена,

ра

зви

јањ

е кр

ити

чког

ми

шљ

ења

ОС

НО

ВН

И

117/118/119/1110/121/123/124/127

Слушају

Записују

Закључују

Упоређују

Уочавају

Посматрају

Анализирају

Одговарају на

постављена

питања

Излаже ново градиво

Објашњава нове појмове и

чињенице

Помаже ученицима да

схвате узрочно-

последичне везе

Записује на табли

Користи аудио-визуелна

наставна средства

Подстиче ученике на

активно учешће на часу

Ди

јал

ош

ка м

ото

да,

монол

ош

ка м

ето

да,

мет

ода

рада

на

текс

ту, п

ока

зива

ње, п

осм

атра

ње

СРЕ

ДЊ

И

212/214/215/216/221

2 1 5 8

НА

ПРЕ

ДН

И

311/313/315/316/322

48

БИОЛОГИЈА

Циљ наставе биологије јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну језичку и научну

писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се

оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе

своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне

садржаје, као и да усвајањем образовно-васпитних садржаја стекну основна знања о грађи и

функционисању човечијег организма, развијају здравствену културу, хигијенске навике и схвате значај

репродуктивног здравља.

Изучавањем биологије код ученика треба развијати одговарајуће квалитете живота, навике, запажања,

способности критичког мишљења, објективно и логичко расуђивање као и хумане односе међу

половима.

Задаци наставе биологије су:

- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе биологије.

сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе биологије буду у пуној мери реализовани

- разумевање улоге и значаја биологије за развој и напредак човечанства

- развијање свести о властитом пореклу и положају у природи

- разумевање еволутивног положаја човека

- упознавање грађе и функционисања организма, усвајање одређених хигијенских навика, стицање

одговорности за лично здравље и здравље других људи

- схватање да је полност саставни део живота и да човекова полност подразумева поштовање норми

понашања које обезбеђују хумане односе међу људима

- стицање радних навика и способности за самостално посматрање и истраживање

Оперативни задаци:

Ученици треба да:

- науче основне податке о развоју људске врсте, етапе у развоју савременог човека и еволутивни положај

човека данас

-стекну знања о грађи ћелија и ткива повезаности органа и органских система у организам као целину

-упознају основну грађу и улогу коже, костију и мишића

-упознају грађу и функцију нервног система и чула

-упознају грађу и функцију жлезда са унутрашњим лучењем и њихову повезаност са нервним системом

-упознају грађу и функцију система органа за: варење, дисање, циркулацију, излучивање и њихов значај

за промет материја, размножавање,фазе у полном сазревању човека и биолошку регулацију процеса

везаних за полoва

-упознају грађу и функцију система органа за- упознају најчешћа обољења и повреде органских система

човекa

- науче основна правила пружања прве помоћи

- развију неопходне хигијенске навике

- схвате значај здравствене културе и репродуктивног здравља- схвате значај и улогу породице у развоју,

опстанку и напретку људског друштва,као и последице њеног нарушавањ

49

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

1. П

оре

кло и

раз

вој

људ

ске

врст

е

обр

ада

понав

љањ

е

веж

бе

укуп

но

Уче

ни

ци

тре

ба д

а:

-нау

че о

сновн

е п

одат

ке о

раз

воју

људ

ске в

рсте

, ет

апе у

раз

воју

сав

рем

еног

чове

ка

и е

вол

ути

вни

пол

ож

ај ч

ове

ка д

анас

.

осн

овн

и

1.1.4. уме да наведе називе пет царстава и познаје типичне

представнике истих

1.2.3. зна основне карактеристике грађе биљака, животиња и

човека и основне функције које се обављају на нивоу

организма

1.3.8. зна основне научне чињенице о еволуцији живота на

Земљи

1.3.9. зна да живот на Земљи има заједничко порекло са

чијом се историјом можемо упознати на основу фосилних

записа

1.3.10. зна да је природно одабирање основни механизам

прилагођавања организама

-акт

ивн

о с

луш

ање

-акт

ива

н р

азго

вор

-сар

адњ

а са

дру

гим

уче

ни

ци

ма

кро

з ра

д у

гру

пи

-гл

едај

у ф

ил

м

-пре

зенту

је н

ови

сад

ржај

-подст

иче

на

разм

иш

љањ

е, у

виђањ

е

- дем

онст

рира

еко

лош

ку п

рил

агођен

ост

раз

ли

чити

х т

ип

ова

људ

и

-фро

нта

лни

-инди

видуа

лни

средњ

и

2.1.3. познаје критеријуме по којима се царства међусобно

разликују на основу њихових својстава до нивоа кола/класе

2.2.3. зна карактеристике и основне функције спољашње

грађе биљака, животиња и човека

2.3.6. уочава прилагођеност организама и разуме да током

еволуције природно одабирање доводи до прилагођавања

организама на услове животне средине

2 2 0 4

нап

редни

3.1.4. познаје критеријуме по којима се царства међусобно

разликују на основу њихових својстава до нивоа класе/реда

најважнијих група

3.2.1. зна карактеристике и основне функције унутрашње грађе

биљака, животиња и човека

50

ТЕ

МА

БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

2. Г

рађа

чове

чије

г те

ла

обр

ада

понав

љањ

е

веж

бе

укуп

но

Уче

ни

ци

трe

ба д

а:

-сте

кну

знањ

а о г

рађи

ћел

ија

и т

кива

и п

ове

заност

и о

рган

а и

орга

нск

их

си

стем

а у

орг

ани

зам

као

цел

ину;

-уп

озн

ају

осн

овн

у гр

ађу

и у

логу

ко

же, ко

сти

ју и

ми

ши

ћа,

нервн

ог

сист

ем

а и

чул

а, ж

лезд

а са

унут

раш

њи

м

луч

ењ

ем

и њ

ихо

ву п

ове

заност

са

нерв

ни

м с

ист

ем

ом

, си

стем

а орга

на

за в

арењ

е, си

стем

а орг

ана

за д

иса

ње,

сист

ем

а орга

на

за ц

ирк

улац

ију

, с

ист

ем

а орга

на

за и

злуч

ива

ње и

њи

хо

в зн

ачај

за

про

мет

мат

ери

ја,

сист

ем

а орга

на

за р

азм

нож

авањ

е, ф

азе у

пол

ном

саз

рева

њу

чове

ка и

би

ол

ош

ку р

егу

лац

ију

ови

х п

роц

еса

-уп

озн

ају

нај

чеш

ћа

обо

љењ

а и

по

вреде о

рган

ски

х с

ист

ем

а чове

ка;

-нау

че о

сно

вна

пра

вил

а п

руж

ања

прве

пом

оћи

;

- ра

зви

ју н

еоп

хо

дне х

иги

јенск

е н

ави

ке.

осн

овн

и

1.2.2. зна да је ћелија најмања јединица грађе свих

вишећелијских организама у чијим одељцима се одвијају

разноврсни процеси, и зна основне карактеристике грађе тих

ћелија, 1.2.4. ппзнаје пснпвну прганизацију пргана у кпјима се пдвијају различити живптни прпцеси, 1.2.5. разуме да је за живпт неппхпдна енергија кпју прганизми пбезбеђују исхранпм, 1.2.6. разуме да су ппједини прпцеси заједнички за сва жива бића (дисаое, надражљивпст, ппкретљивпст,

растеое, развиће, размнпжаваое), 1.2.7. зна да организми

функционишу као независне целине у сталној интеракцији са

околином, 1.3.1. разуме да јединка једне врсте даје потомке исте

врсте, 1.3.2. зна пснпвне ппјмпве п прпцесима размнпжаваоа, 1.3.3. зна

да свака ћелија у прганизму садржи генетички материјал, 1.3.4. зна за

појам и основну улогу хромозома, 1.3.5. зна пснпвне принципе

наслеђиваоа, 1.3.6. зна какп делују гени и да се стечене пспбине не наслеђују, 1.3.7. зна да пд зигпта настаје прганизам и да се тај прпцес назива развиће

1.5.1. зна основне мере за одржавање личне хигијене и хигијене

околине и разуме зашто је важно да их се придржава, 1.5.4.

разуме заштп је важнп да се придржава званичних упутстава кпја се пднпсе на заразне бплести (епидемије и пандемије), 1.5.5. преппзнаје пснпвне знаке ппремећаја функције ппјединих пргана и пснпвне симптпме инфекције и разликује стаое у кпме мпже сам да интервенише

пд стаоа када мпра да се пбрати лекару, 1.5.6. разуме предности и

недостатке употребе додатака у храни и исхрани (конзерванси и

неконтролисана употреба витамина, антиоксиданата, минерала

итд.) и опасности до којих може да доведе неуравнотежена

исхрана (редукционе дијете, претерано узимање хране и сл.) и

познаје основне принципе правилног комбиновања животних

намирница, 1.5.7. разуме да загађеое живптне средине (впде, ваздуха,

земљишта, бука, итд.) и неке прирпдне ппјаве (UV зрачеое) неппвпљнп утичу на здравље чпвека, 1.5.8. зна и разуме какав значај за здравље имају умерена физичка активнпст и ппштпваое биплпшких ритмпва (сна, пдмпра)да се пбрати за ппмпћ (институцијама и стручоацима) -а

кти

вно с

луш

ање

-акт

ива

н р

азго

вор

-дол

ажењ

е д

о н

ови

х с

азнањ

а п

утем

отк

рића

-сар

адњ

а са

дру

гим

уче

ни

ци

ма

кроз

рад у

гру

пи

-ми

шљ

ењ

е

-изр

ада

табе

ла,

гра

фи

кона

-посм

атра

ње м

одел

а ск

ел

ета

и у

нут

раш

њи

х о

рган

а

- ак

тивн

о у

чеш

ће у

веж

бам

а

-пре

зенту

је н

ови

сад

ржај

-пока

зује

сп

ољ

ашњ

е и

унут

раш

ње д

ел

ове

тел

а на

модел

им

а и

ске

лету

-подст

иче

на

разм

иш

љањ

е, у

виђањ

е

-подст

иче

на

уви

ђањ

е и

логи

чко з

акљ

учи

вањ

е

-подст

иче

раз

вој

хи

гије

нск

их н

ави

ка и

здра

вств

ене

кул

туре

-фро

нта

лни,

-инди

видуа

лни,

-гру

пни

,

-рад

у п

ару

33

15

11

59

51

ТЕ

МА

БРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

2. Г

рађа

чове

чије

г те

ла

обр

ада

понав

љањ

е

веж

бе

укуп

но

У

чени

ци

трe

ба д

а:

-сте

кну

знањ

а о г

рађи

ћел

ија

и т

кива

и п

ове

заност

и о

рган

а и

орг

анск

их с

ист

ема

у орг

ани

зам

као ц

ел

ину;

-уп

озн

ају

осн

овн

у гр

ађу

и у

логу

кож

е, к

ост

ију

и м

иш

ића,

нер

вног

сист

ем

а и

чул

а, ж

лезд

а са

унут

раш

њи

м л

учењ

ем

и њ

ихову

пове

заност

са

нерв

ни

м с

ист

емом

, си

стем

а орг

ана

за в

арењ

е,

сист

ем

а орг

ана

за д

иса

ње, си

стем

а орг

ана

за ц

ирк

улац

ију

, с

ист

ем

а орг

ана

за и

злуч

ива

ње и

њи

хов

знач

ај з

а п

ром

ет м

атери

ја, с

ист

ем

а орг

ана

за р

азм

нож

авањ

е, ф

азе у

пол

ном

саз

рева

њу

чове

ка и

би

ол

ош

ку р

егул

аци

ју о

вих п

роц

еса

-уп

озн

ају

нај

чеш

ћа

обо

љењ

а и

повр

еде о

рган

ски

х с

ист

ем

а чо

века

;

-нау

че о

сновн

а п

рави

ла

пру

жањ

а п

рве

пом

оћи

;

- ра

зви

ју н

еоп

ходне х

иги

јенск

е н

ави

ке.

средњ

и

2.2.1. разуме да постоје одређене разлике у грађи ћелија у

зависности од функције коју обављају у вишећелијским

организмима (разлике између биљне и животињске ћелије,

између коштане и мишићне ћелије и сл.), 2.2.2. зна и уппређује

сличнпсти и разлике између нивпа прганизације јединке: зна да се ћелије кпје врше исту функцију групишу и пбразују ткива, ткива са истпм функцијпм пргане, а пргани са истпм функцијпм системе пргана, 2.2.4. разуме да је за живпт неппхпдна енергија кпја се прпизвпди, складишти и пдаје у специфичним прпцесима у ћелији и да се тп назива

метабплизам, 2.2.6. разуме да и у биљној и у животињској ћелији

сложене материје могу да се разграђују, при чему се ослобађа

енергија у процесу који се назива дисање, 2.2.7. ппзнаје термин

хпмепстаза и зна да пбјасни шта пн значи 2.2.8. зна да је неппхпдна кппрдинација функција у вишећелијским прганизмима и зна кпји пргански системи пмпгућују пву интеграцију,

2.2.9. зна да нервни и ендокрини системи имају улогу у

одржавању хомеостазе, 2.3.1. разуме основне разлике између

полног и бесполног размножавања, 2.3.2. разуме механизам

настанка зигпта, 2.3.3. разуме заштп пптпмци личе на рпдитеље и оихпве

претке, али нису идентични са оима, 2.3.4. зна да на развиће

организама поред генетичког материјала утиче и средина,

2.5.1. познаје основне механизме деловања превентивних мера у

очувању здравља, 2.5.2. разуме значај и зна пснпвне принципе

правилнпг кпмбинпваоа живптних намирница, 2.5.3. зна како се чува

хранљива вредност намирница, 2.5.4. зна механизме којима

загађење животне средине угрожава здравље човека, 2.5.5. зна

механизме деловања хемијских материја на физиолошке

процесе у организму и на понашање (утицај алкохола,

различитих врста дрога, енергетских напитака и сл.)

2.6.1. уме да уз навпђеое реализује слпженп прикупљаое ппдатака, систематизује ппдатке и извести п резултату, 2.6.3. уме, уз ппмпћ наставника, да прави графикпне и табеле према два критеријума уз кпментар резултата, 2.6.4. уме на задатпм примеру, уз ппмпћ наставника, да ппстави хипптезу, фпрмира и реализује једнпставан експеримент и извести п резултату, -а

кти

вно с

луш

ање

-акт

ива

н р

азго

вор

-дол

ажењ

е д

о н

ови

х с

азнањ

а п

утем

отк

рића

-сар

адњ

а са

дру

гим

уче

ни

ци

ма

кроз

рад у

гру

пи

-ми

шљ

ењ

е

-изр

ада

табе

ла,

гра

фи

кона

-посм

атра

ње м

одел

а ск

ел

ета

и у

нут

раш

њи

х о

рган

а

- ак

тивн

о у

чеш

ће у

веж

бам

а

-пре

зенту

је н

ови

сад

ржај

-пока

зује

сп

ољ

ашњ

е и

унут

раш

ње д

ел

ове

тел

а на

модел

им

а и

ске

лету

-подст

иче

на

разм

иш

љањ

е, у

виђањ

е

-подст

иче

на

уви

ђањ

е и

логи

чко з

акљ

учи

вањ

е

-подст

иче

раз

вој

хи

гије

нск

их н

ави

ка и

здра

вств

ене

кул

туре

-фро

нта

лни,

-инди

видуа

лни,

-гру

пни

,

-рад

у п

ару

33

15

11

59

52

ТЕ

МА

БРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

2. Г

рађа

чове

чије

г те

ла

обр

ада

понав

љањ

е

веж

бе

укуп

но

Уче

ни

ци

трe

ба д

а:

-сте

кну

знањ

а о г

рађи

ћел

ија

и т

кива

и п

ове

заност

и о

рган

а и

орга

нск

их

си

стем

а у

орг

ани

зам

као

цел

ину;

-уп

озн

ају

осн

овн

у гр

ађу

и у

логу

ко

же, ко

сти

ју и

ми

ши

ћа,

нервн

ог

сист

ем

а и

чул

а, ж

лезд

а са

унут

раш

њи

м

луч

ењ

ем

и њ

ихо

ву п

ове

заност

са

нерв

ни

м с

ист

ем

ом

, си

стем

а орга

на

за в

арењ

е, си

стем

а орг

ана

за д

иса

ње,

сист

ем

а орга

на

за ц

ирк

улац

ију

, с

ист

ем

а орга

на

за и

злуч

ива

ње и

њи

хо

в зн

ачај

за

про

мет

мат

ери

ја, с

ист

ем

а

орг

ана

за р

азм

нож

авањ

е, ф

азе у

пол

ном

саз

рева

њу

чове

ка и

би

ол

ош

ку р

егу

лац

ију

ови

х п

роц

еса

-уп

озн

ају

нај

чеш

ћа

обо

љењ

а и

по

вреде о

рган

ски

х с

ист

ем

а чове

ка;

-нау

че о

сно

вна

пра

вил

а п

руж

ања

прве

пом

оћи

;

- ра

зви

ју н

еоп

хо

дне х

иги

јенск

е н

ави

ке.

нап

редни

2.2.1. разуме да постоје одређене разлике у грађи ћелија у

зависности од функције коју обављају у вишећелијским

организмима (разлике између биљне и животињске ћелије,

између коштане и мишићне ћелије и сл.), 2.2.2. зна и уппређује

сличнпсти и разлике између нивпа прганизације јединке: зна да се ћелије кпје врше исту функцију групишу и пбразују ткива, ткива са истпм функцијпм пргане, а пргани са истпм функцијпм системе пргана, 2.2.4. разуме да је за живпт неппхпдна енергија кпја се прпизвпди, складишти и пдаје у специфичним прпцесима у ћелији и да се тп назива

метабплизам, 2.2.6. разуме да и у биљној и у животињској ћелији

сложене материје могу да се разграђују, при чему се ослобађа

енергија у процесу који се назива дисање, 2.2.7. ппзнаје термин

хпмепстаза и зна да пбјасни шта пн значи 2.2.8. зна да је неппхпдна кппрдинација функција у вишећелијским прганизмима и зна кпји пргански системи пмпгућују пву интеграцију,

2.2.9. зна да нервни и ендокрини системи имају улогу у

одржавању хомеостазе, 2.3.1. разуме основне разлике између

полног и бесполног размножавања, 2.3.2. разуме механизам настанка зигпта, 2.3.3. разуме заштп пптпмци личе на рпдитеље и оихпве

претке, али нису идентични са оима, 2.3.4. зна да на развиће

организама поред генетичког материјала утиче и средина

2.5.1. познаје основне механизме деловања превентивних мера у

очувању здравља, 2.5.2. разуме значај и зна пснпвне принципе

правилнпг кпмбинпваоа живптних намирница, 2.5.3. зна како се чува

хранљива вредност намирница, 2.5.4. зна механизме којима

загађење животне средине угрожава здравље човека, 2.5.5. зна

механизме деловања хемијских материја на физиолошке

процесе у организму и на понашање (утицај алкохола,

различитих врста дрога, енергетских напитака и сл.)

2.6.1. уме да уз навпђеое реализује слпженп прикупљаое ппдатака, систематизује ппдатке и извести п резултату, 2.6.3. уме, уз ппмпћ наставника, да прави графикпне и табеле према два критеријума уз кпментар резултата, 2.6.4. уме на задатпм примеру, уз ппмпћ наставника, да ппстави хипптезу, фпрмира и реализује једнпставан експеримент и извести п резултату -а

кти

вно с

луш

ање

-акт

ива

н р

азго

вор

-дол

ажењ

е д

о н

ови

х с

азнањ

а п

утем

отк

рића

-сар

адњ

а са

дру

гим

уче

ни

ци

ма

кроз

рад у

гру

пи

-ми

шљ

ењ

е

-изр

ада

табе

ла,

гра

фи

кона

-посм

атра

ње м

одел

а ск

ел

ета

и у

нут

раш

њи

х о

рган

а

- ак

тивн

о у

чеш

ће у

веж

бам

а

-пре

зенту

је н

ови

сад

ржај

-пока

зује

сп

ољ

ашњ

е и

унут

раш

ње д

ел

ове

тел

а на

модел

им

а и

ске

лету

-подст

иче

на

разм

иш

љањ

е, у

виђањ

е

-подст

иче

на

уви

ђањ

е и

логи

чко з

акљ

учи

вањ

е

-подст

иче

раз

вој

хи

гије

нск

их н

ави

ка и

здра

вств

ене

кул

туре

-фро

нта

лни,

-инди

видуа

лни,

-гру

пни

,

-рад

у п

ару

33

15

11

59

53

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

3. Р

епро

дук

тивн

о з

дра

вље

обр

ада

понав

љањ

е

веж

бе

укуп

но

У

чени

ци

тре

ба д

а:

-схва

те з

нач

ај з

дра

вств

ене к

улту

ре и

реп

родук

тивн

ог

здра

вља,

-схва

те з

нач

ај и

ул

огу

поро

ди

це у

раз

воју

, оп

стан

ку, нап

ретк

у љ

удск

ог

дру

штв

а ка

о и

посл

еди

це њ

еног

нар

ушав

ања.

осн

овн

и

1.5.9. разуме да постоје полне болести, познаје мере превенције

и могуће путеве инфекције, као и њихове негативне последице

на здравље

1.5.10. зна да постоје природне промене у понашању које настају

као последица физиолошких промена (пубертет, менопауза), зна

да у адолесцентом добу могу да се појаве психолошки развојни

проблеми (поремећаји у исхрани, поремећаји понашања,

поремећаји сна и сл.)

1.5.11. разуме одговорност и опасност превременог ступања у

сексуалне односе и разуме зашто абортус у доба развоја има

негативне последице на физичко и ментално здравље

1.5.12. зна да болести зависности (претерана употреба дувана,

алкохола, дроге) неповољно утичу на укупан квалитет живота и

зна коме може да се обрати за помоћ (институцијама и

стручњацима)

1.5.13. зна како се треба понашати према особи која болује од

болести зависности или је ХИВ позитивна

-акт

ивн

о с

луш

ање

-акт

ива

н р

азго

вор

-оп

иси

вањ

е

-ист

раж

ива

ње

-пре

зенту

је н

ови

сад

ржај

-подст

иче

на

разм

иш

љањ

е, у

виђањ

е

-подст

иче

на

уви

ђањ

е и

логи

чко з

акљ

учи

вањ

е

-подст

иче

раз

вој

хи

гије

нск

их н

ави

ка и

здра

вств

ене

кул

туре

-подст

иче

све

ст о

знач

ају

хум

аном

г односа

међу

пол

ови

ма

-фро

нта

лни

,

-инди

видуа

лни

,

-гру

пни

,

-рад

у п

ару

средњ

и

2.6.3. уме, уз помоћ наставника, да прави графиконе и табеле

према два критеријума уз коментар резултата

2.6.4. уме на задатом примеру, уз помоћ наставника, да постави

хипотезу, формира и реализује једноставан експеримент и

извести о резултату

7 2 0 9

нап

редни

54

ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ наставе техничког и информатичког образовања у основној школи јесте да се ученици

упознају са техничко-технолошким развијеним окружењем,кроз стицање основне техничке и

информатичке писмености, развојем техничкогмишљења, техничке културе, радних вештина и културе

рада.

Остали циљеви и задаци предмета су да ученици:

стекну основно техничко и информатичко васпитање и образовање,

стичу основна техничко-технолошка знања, умења, вештинe и оспособљавају се за њихову

примену у учењу, раду и свакодневном животу,

схвате законитости природних и техничких наука,

сазнају основни концепт информационо-комуникационих технологија (ИЦТ),

сазнају улоге ИЦТ у различитим струкама и сферама живота,

упознају рад на једном од оперативних система и неколико најчешће

коришћених корисничких програма и стекну навике да их користи у свакодневним активностима,

науче употребу рачунара са готовим програмима за обраду текста, за графичке

приказе, интерфејс и интернет,

развијају стваралачко и критичко мишљење,

развијају способност практичног стварања, односно да реализују сопствене идеје према

сопстевеном плану рада и афирмишу креативност и оригиналност,

развијају психомоторне способности,

усвоје претпоставке за свесну примену науке у техници, технологији и другим облицима

друштвено корисног рада,

савладавају основне принципе руковања различитим средствима рада, објектима технике и

управљања технолошким процесима,

развијају прецизност у раду, упорност и истрајност приликом решавања задатака,

стичу радне навике и оспособљавају се за сарадњу и тимски рад,

комуницирају на језику технике (техничка терминологија, цртеж),

стекну знања за коришћење мерних инструмената,

на основу физичких, хемијских, механичких и технолошких својстава одаберу одговарајући

материјал за модел, макету или средство,

препознају елементе (компоненте) из области грађевинарства, машинства, електротехнике,

електронике и да их компонују у једноставније функционалне целине (графички и кроз моделе,

макете или предмете) ,

разумеју технолошке процесе и производе различитих технологија,

препознају природне ресурсе и њихову ограниченост у коришћењу,

прилагоде динамичке конструкције (моделе) енергетском извору,

одаберу оптимални систем управљања за динамичке конструкције (моделе),

израде или примене једноставнији програм за управљављање преко рачунара,

упознају економске, социјалне, техничко-технолошке, еколошке и етичке аспекте рада и

производње и њихов значај на развој друштва,

55

примењују мере и средства за личну заштиту при раду,

знају мере заштите и потребу за обнову и унапређење животног окружења,

на основу знања о врстама делатности и сагледавања својих интересовања

правилно одаберу своју будућу професију и др.

Оперативни задаци

Ученици треба да:

-прошире своја знања из претходних разреда из области техничког цртања;

- да науче представљање у ортогоналној пројекцији и просторно приказивање предмета;

- упознају специфична техничкотехнолошка својтва појединиx метала и легура;

- умеју да рукују инструментима за мерење;

- повежу знања о мерењу из физике шестог разреда;

- упознају специфичности, сличности и разлике обраде метала и других материјала;

- упознају подсистеме саобраћајних и транспортних машина и уређаја;

- стичу знања о преображајницима енергије;

- стичу навике за рационално коришћење и штедњу енергије;

- упознају тенденцију роботизације у разним сферама живота и рада људи;

- упознају неке могућности за управљање моделима уз употребу рачунара са готовим

програмима на бази интерфејс технологије.

56

ТЕМА БРПЈ ЧАСПВА ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

НАЧИН И ППСТУПАК ПСТВАРИВАОА ПРПГРАМА

АКТИВНПСТИ УЧЕНИКА АКТИВНПСТИ НАСТАВНИКА НАСТАВНЕ МЕТПДЕ

1. УВОД У

МАШИНСТВО

обр

ада

Утв

рђи

вањ

е

веж

бе

укуп

но

- упознати ученике са основним

појмовима у машинству

- појам и задаци машина и механизама

-прати

-препознаје

-усваја

-записује

-рад у радним свескама

-посета интернет страница које су

повезане са овом облашћу

-разговор са ученицима

-издвајање битног

-показивање битних

карактеристика

-упознати их са интернет

страницама које су везане за

поменуту област

верб

ална

дем

онст

рац

ија

2 / / 2

2. ТЕХНИЧКО

ЦРТАЊЕ У

МАШИНСТВУ

4 / 4 8

- упознавање ученика са основама

техничког цртања у машинству

-представити техничку документацију у

машинству,ортогоналну пројекцију,

котирање...

-прати

-препознаје

-усваја

-црта

-рад у радним свескама

-израда техничких цртежа

-посета интернет страница које су

повезане са овом облашћу

-разговор са ученицима

-издвајање битног

-показивање битних

карактеристика

-приказивање техничког цртања

у машинству

-упознати их са интернет

страницама које су везане за

поменуту област верб

ална

дем

онст

рац

ија

3.

ИНФОРМАТИЧКЕ

ТЕХНОЛОГИЈЕ

6 / 8 14 -усвојити основе информатичке

технологије

-усвојити техничко цртање рачунаром

-прати

-препознаје

-усваја

-црта

-рад у радним свескама

-израда техничких цртежа помоћу

рачунара

-посета интернет страница које су

повезане са овом облашћу

разговор са ученицима

-издвајање битног

-показивање битних

карактеристика

-приказивање техничког цртања

уз помоћ рачунара

-упознати их са интернет

страницама које су везане за

поменуту област верб

ална

дем

онст

рац

ија

4. ТЕХНОЛОГИЈА

МАТЕРИЈАЛА 1 / 1 2

-усвојити опште карактеристике

материјала и њихову примену

-прати

-препознаје

-усваја

-рад у радним свескама

-посета интернет страница које су

повезане са овом облашћу

-разговор са ученицима

-издвајање битног

-показивање битних

карактеристика

-упознати их са интернет

страницама које су везане за

поменуту област верб

ална

дем

онст

рац

ија

57

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

НАЧИН И ПОСТУПАК ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

5. МЕРЕЊЕ И

КОНТРОЛА

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

веж

бе

укуп

но

-усвојити опште карактеристике

мерења и контроле,

-која су мерна средства, делови

-прати

-препознаје

-усваја

-рад у радним свескама

-посета интернет страница које су

повезане са овом облашћу

-разговор са ученицима

-издвајање битног

-показивање битних

карактеристика

-показивање мерних средстава

-упознати их са интернет

страницама које су везане за

поменуту област

верб

ална

дем

онст

рац

ија

1 / 1 2

6. ТЕХНОЛОГИЈА

ОБРАДЕ МЕТАЛА 2 / 2 4

-усвојити технологију обраде метала

-подела

-прати

-препознаје

-усваја

-рад у радним свескама

-посета интернет страница које су

повезане са овом облашћу

-разговор са ученицима

-издвајање битног

-показивање битних

карактеристика

-упознати их са интернет

страницама које су везане за

поменуту област верб

ална

дем

онст

рац

ија

7. МАШИНЕ И

МЕХАНИЗМИ 10 2 4 16

-усвојити опште принципе и појмове

машина и механизама

-прати

-препознаје

-усваја

-рад у радним свескама

-посета интернет страница које су

повезане са овом облашћу

-разговор са ученицима

-издвајање битног

-показивање битних

карактеристика

-упознати их са интернет

страницама које су везане за

поменуту област верб

ална

дем

онст

рац

ија

8. РОБОТИКА 2 / / 2 -усвојити појам роботике као науке

-усвојити појам и врсте робота

-прати

-препознаје

-усваја

-рад у радним свескама

-посета интернет страница које су

повезане са овом облашћу

-разговор са ученицима

-издвајање битног

-показивање битних

карактеристика

-упознати их са интернет

страницама које су везане за

поменуту област верб

ална

дем

онст

рац

ија

9. ЕНЕРГЕТИКА 4 / / 4 -усвојити појам енергетике

-извори, коришћење и трансформација

енергије

-прати

-препознаје

-усваја

-рад у радним свескама

-посета интернет страница које су

повезане са овом облашћу

-разговор са ученицима

-издвајање битног

-показивање битних

карактеристика

-упознати их са интернет

страницама које су везане за

поменуту област верб

ална

дем

онст

рац

ија

10. КОНСТРУКТОРСКО

МОДЕЛОВАЊЕ -

МОДУЛИ

2 2 14 18 - оспособити ученике да самостално

израђују техничку документацију,

алгоритам рада, технички цртеж

-прати

-самостално разрађује

конструкцијски проблем

-показује

-контролише урађено

верб

ална

58

ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

Циљ физичког васпитања је да разноврсним и систематским,моторичким

активностима,у повезаности са осталим васпитно-образовним подручјима,допринесе

интегралном развоју ученика,развоју моторичких способности,стицању,усавршавању и примени

моторичких умења,навика и непоходних теоретских знања у свакодневним и специфичним

условима живота и рада.

Задаци наставе физичког васпитања су:

- Подстицање раста,развоја и утицање на правилно држање тела;

- Развој и усавршавање моторичких способности;

- Стицање моторичких умења која су као садржај утврђени програмом физичког васпитања и

стицање теоријских знања неопходних за њихово усвајање;

- Усвајање знања ради разумевања значаја и суштине физичкох васпитања дефинисаног циљем

овог васпитно-образовног подручја;

- Формирање морално-вољних квалитета личности;

- Оспособљавање ученика да стечена умења,знања и навике користе у свакодневним условима

живота и рада;

- Стицање и развијање свести о потреби здравља,чувања здравља и заштити природе и човекове

околине.

Оперативни задаци:

- Усмерени развој основних моторичких способности,првенствено брзине и координације;

- Усмерено стицање и усавршавање моторичких умења и навика и навике предвиђених

програмом физичког васпитања;

- Примена стечних знања,умења и навика у сложенијим условима(кроз игру , такмичење и сл.);

- Задовољавање социјалних потреба за потврђивањем,групним поистовећивањем и сл.;

- Естетско изражавање кретњом и доживљавање естетских вредности;

- Усвајање етичких вредности и подстицање вољних особина ученика.

59

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА

ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

ГИ

1МН

АС

ТИ

КА

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

про

вера

укуп

но

Разв

ој

мото

ричк

их

сп

осо

бност

и и

пра

вил

ан

раст

и р

азво

ј

осн

овн

и

Премет странце уз помоћ.

Колут напред без изразите фазе лета.

Став на шакама уз помоћ.

Мост из лежећег става на леђима.

Вага.

-веж

бањ

е

-анал

изи

рањ

е

-ди

скус

ија

анал

изи

рањ

е

-обј

ашњ

авањ

е

-пока

зива

ње

-поре

ђењ

е

-дем

онст

рац

ија

-верб

али

зац

ија

4 17 4 25

средњ

и

Премет странце.

Разношка преко козлића.

Згрчка уз помоћ. нап

редни

Колут напред преко препреке.

Разношка и згрчка на козлићу са изразитом фазом лета.

АТЛЕТИКА

2 11 2 15

Разв

ој

мото

ричк

их

сп

осо

бност

и и

пра

вил

ан р

аст

и р

азво

ј

осн

овн

и

Правилно трчање техника,трчање на кратке и дуге стазе.

Правилно скаче техником „маказице“

Зна правила скока у даљ,висину и бацање кугле.

-ход

ање

-трч

ање

-веж

бањ

е

-анал

изи

рањ

е

-обј

ашњ

авањ

е

-так

ми

чењ

е

-ди

скус

ија

анал

изи

рањ

е

-обј

ашњ

авањ

е

-пока

зива

ње

-раз

гово

р

-дем

онст

рац

ија

-фи

зичк

о в

еж

бањ

е

средњ

и Правилно скаканје згрченом техником,мерење скока.

Зна атлетска правила за скок у даљ и вис и бацања

кугле.

Изводи технику штафетног трчања.

нап

редни

Правилно скаче у даљ техником увинућа.

Зна дисциплине и правила такмичења у петобоју.

Такмичи се у петобоју.

60

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА

ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

ОД

БО

ЈК

А

обр

ада

утвр

ђи

вањ

е

про

вера

укуп

но

Разв

ој

мото

ричк

их

сп

осо

бност

и и

пра

вил

ан

раст

и р

азво

ј

осн

овн

и

Одбијање лопте чекићем,прстима.

Зна шта је преступ,Зна шта је ротација,броји поене.

-веж

бањ

е

-анал

изи

рањ

е

-трч

ање, ск

акањ

е

-так

ми

чењ

е

анал

изи

рањ

е

- обј

ашњ

авањ

е

-пока

зива

ње п

оре

ђењ

е

-дем

онст

рац

ија

-фи

зичк

о в

еж

бањ

е

-раз

гово

р

средњ

и

Тенис сервис.

Постављање блокада.

Групна тактика

9 10 3 22

нап

редни

Смеч, блокирање,

Колективна тактика одбране и напада.

Ученици учествују у организацији и такмичењу.

61

ЛИКОВНА КУЛТУРА Циљ и задаци

Циљ наставе ликовне културе јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку

и уметничку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда

образовних постигнућа,да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и

непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са

другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као

и да подстиче и развија учениково стваралачко мишљење и деловање у складу са

демократским опредељењем друштва и карактером овог наставног предмета.

Задаци:

Задаци образовно-васпитног рада у настави ликовне културе састојe се у стварању

разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе

ликовне културе сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе предмета

ликовна култура буду у пуној мери реализовани развијању ученикове способности за:

- коришћење свих ликовних елемената

- ликовни стваралачки рад

- коришћење различитих материјалa и медијума

- усвајање естетских критеријума за креативно мишљење

- доживљавање ликовних уметничких дела у оквиру културне баштине за прeпознавање

савремених кретања у уметности свог и другог народа

- визуелну перцепцију и аперцепцију

- критичко мишљење

- оплемењивање животног радног простора

- активно стваралачко деловање у културном и уметничком животу средине

- активно естетско унапређивање своје околине и очување природе и баштине завичаја

и домовине

- неговање укупних људских достигнућа

62

- будућа занимања, професионалну оријентацију

- еманципацију личности ученика

- културу рада.

Оперативни задаци

Ученици треба да:

- проширују искуства у ликовном изражавању и развију ликовно-естетски сензибилитет

за: арабеску, пропорције, композицију и простор, обједињавање покрета игре и звука и

фотографију

- упознају основне елементе ликовне организације и припреме се за самостално и

колективно преобликовање одређеног простора

- се оспособе да повезују ликовни рад са литерарним и сценским изразом, звуком и

покретом

- упознају вредности споменика културе и своју културну баштину.

СТРУКТУРА:

1. Садржаји програма

2. Креативност

3. Медијуми

63

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

АРА

БЕСКА О

БРА

ДА

ПР.

ВЕЖБА

УКУП

НО

Разв

ија

ње с

посо

бност

и у

чени

ка з

а оп

ажањ

е к

вал

ите

та ,

сви

х л

ико

вни

х е

лем

енат

а.

про

ши

рују

иск

уств

а у

ли

ковн

ом

изр

ажав

ању

и р

азви

ју

ли

ковн

о-

ест

етс

ки с

ензи

бил

ите

т за

: ар

абеск

у

ОСНОВНИ

-опажа облике којима гради

арабеску;уочава односе величина;

- перцепција кроз разговор

и дискусију-учење путем

посматрања, уочавања и

описивања;

- аперцепција- стварање

путем примене,

експеримента и

истраживања кроз

комбинацију различитих

ликовних техника и

материјала;

- индивидуални рад;

- припрема за час,

- естетска анализа;

- вербално- текстуалне методе ( кроз

разговор и дискусију са ученицима

обрадити појам арабеске и

орнамента, сличности и разлике...)

- илустративнна метода ( кроз

конкретне примере из историје

уметности назначити утицај других

култура- Сирије, Египта, исламских

култура.. корелација са историјом и

музичком културом )

- практично- демонстративне методе

( по моделу из природе- цвет, грана,

корење ученици треба да откривају и

разумеју ликовни проблем арабеске)

- креирење вежби

- подстицање, коректура, естетска

анализа и вредновање; -монолошка

-дијалошка

-демонстративна

-Метода

практичних

радова

СРЕ

ДЊ

И

-опажа и користи основне изражајне

могућности класичних и савремених

медија и техника у изради арабеске

1 3

4

НАП

РЕДНИ

-одабира адекватна средства помоћу

којих ће на најбољи начин да изрази

арабеску.

ПРО

ПОРЦ

ИЈЕ

1 3

4

Ств

арањ

е у

слова

да

учени

ци

на

часо

вим

а, у

проц

есу

реал

иза

ци

је с

адрж

аја,

кори

сте р

азновр

сне т

ех

ни

ке и

средст

ва, и

да

упозн

ају

њи

хова

ви

зуел

на

и л

ико

вна

својс

тва.

-Раз

вија

ње с

посо

бност

и у

чени

ка з

а ви

зуел

но

пам

ћењ

е, и

пове

зива

ње о

паж

ени

х и

нф

орм

аци

ја к

ао о

сно

ве з

а ув

ођењ

е з

а

визу

ел

но

ми

шљ

ењ

е.

ОСНОВНИ

уочава односе величина;описује

разлике које уочава на уметничким

радовима;

- перцепција кроз разговор

и дискусију-учење путем

посматрања, уочавања и

описивања;

- аперцепција- стварање

путем примене,

експеримента и

истраживања кроз

комбинацију различитих

ликовних техника и

материјала;

- индивидуални и групни

рад;

- припрема за час,

- естетска анализа;

- вербалнп- текстуалне метпде ( крпз разгпвпр и дискусију са ученицима

пбрадити ппјам прпппрције кап ликпвнпг елемента и оегпв значај у

пбласти теприје пбликпваоа уметничкпг дела )

- практичнп- демпнстративне метпде ( кпнкретна демпнстрација

уметничкпг дела и мпдела из прирпде- трагаое за самим

ликпвним прпблемпм ппдстиче на визуелни дпживљај кап мпгућ

пример решеоа ликпвнпг прпблема- прпппрције)

- креираое вежби - кпректура, естетска анализа и

пцеоиваое.

СРЕ

ДЊ

И

-одабира адекватан садржај да би

изразио равнотежу облика и масе у

простору;лоцира одрђена уметничка

дела у историјски и уметнички

контекст;

НАП

РЕДНИ изводи радове са одређеном наменом

користећи знање о

пропорцији;користи тачне

термине(композиција,пропорција,рав

нотежа)

64

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

КОМ

ПОЗИЦИЈА И

ПРО

СТОР

ОБРА

ДА

ПР.

ВЕЖБА

УКУП

НО

- Ра

зви

јањ

е с

ми

сла

за е

стетс

ке л

ико

вне и

ви

зуел

не в

ред

ност

и,

које

се с

тичу

у нас

тави

а п

рим

ењ

ују

у ра

ду

и ж

иво

ту

-Ств

арањ

е у

сло

ва д

а се

уп

озн

авањ

ем

ли

ковн

их

уметн

ост

и б

ољ

е р

азум

еју

при

родне з

акони

тост

и и

друш

твене

поја

ве.

ОСНОВНИ уочава односе величина;исказује утисак о

свом раду и радовима;изводи

дводимензионалне и тродимензионалне

радове;

- перцепција кроз разговор

и дискусију-учење путем

посматрања, уочавања и

описивања;

- аперцепција- стварање

путем примене,

експеримента и

истраживања кроз

комбинацију различитих

ликовних техника и

материјала;

- индивидуални и групни

рад;

- припрема за час,

- естетска анализа;

- вербално- текстуалне методе (

кроз разговор и дискусију са

ученицима указати на значај

појма композиције- као

организацију и однос-

пропорције разних елемената у

одређеном простору-

уметничком, животном,

природном....)

- практично- демонстративне

методе

(корелација са музиком,

математиком,

физиком..савременим животом

-монолошка

-дијалошка

-демонстративна

-Метода

практичних

радова

СРЕ

ДЊ

И одабира адекватан садржај да би изразио

равнотежу облика и масе у простору;при

анализи свог и туђих радова,наводи

садржај,тему и карактеристике;

17

2

20

НАП

РЕДНИ

користи основне ликовне елементе и

принципе обликовања да би постигао

ефекат простора;користе тачне термине

(композиција,пропорција,равнотежа)

ОБЈЕДИЊ

АВАЊ

Е

ПОКРЕ

ТА,И

ГРЕ

И З

ВУКА

2

4

6

Разв

ија

ње с

посо

бност

и у

чени

ка з

а оп

ажањ

е

квал

ите

та , с

вих л

ико

вни

х е

лем

енат

а.

про

ши

рују

иск

уств

а у

ли

ковн

ом

изр

ажав

ању

и р

азви

ју

ли

ковн

о-

ест

етс

ки с

ензи

бил

ите

т за

: ар

абеск

у,

про

порц

ије

,

ком

пози

ци

ју и

прост

ор,

обј

еди

њав

ање п

окр

ета

игр

е

и з

вука

и ф

ото

граф

ију

;

ОСНОВНИ -разликује и користи основне

медије,материјале,технике;изводи

дводимензионалне и тродимензионалне

радове,обједињавајући покрет и игру;

- перцепција кроз разговор

и дискусију-учење путем

посматрања, уочавања и

описивања;

- аперцепција- стварање

путем примене,

експеримента и

истраживања кроз

комбинацију различитих

ликовних техника и

материјала уз употребу

савремене технологије;

- индивидуални, групни

рад;

- припрема за час,

- естетска анализа;

- вербално- илустративна

метода

( кроз излагање, разговор и

дискусију направити повезаност

измађу древних цивилизација и

савремене уметности у којој се

бришу границе уметничког

изражавања, корелацију са

изражајним средствима музичке

културе, књижевности и

визуелних уметности- нагласку

на преплитање и груписање

различитих врста опажаја,

експериментисање са

савременом технологијом..

СРЕ

ДЊ

И

одабира адекватан садржај да би представио

ритам дешавања,покрета игре и звука;

НАП

РЕДНИ

разуме и примењује међусобну повезаност

покрета игре и звука и утицај уметности на

друге облике живота;

65

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

ФОТОГРА

ФИЈА

ОБРА

ДА

ПР.

ВЕЖ

БА

УКУП

НО

Ств

арањ

е р

азно

врсн

их

могу

ћност

и д

а кр

оз

разл

ичи

те о

бли

ке и

сад

ржај

е р

ада

токо

м

нас

таве

ли

ковн

е к

улту

ре с

врха,

ци

љеви

и з

адац

и о

браз

ова

ња,

као

и ц

иљ

еви

нас

таве

пре

дм

ета

л

ико

вна

кул

тура

, бу

ду

у п

уно

ј м

ери

реал

изо

вани

.

Уче

ни

ци

тре

ба д

а се

осп

осо

бе д

а п

ове

зују

ли

ковн

и р

ад с

ли

тера

рни

м с

ценск

им

изр

азом

, зв

уком

и п

окр

ето

м

- уп

озн

ају

вред

ност

и с

пом

ени

ка к

улту

ре и

сво

ју к

улту

рну

баш

тину.

ОСНОВНИ

користи предности савремених технологија

- перцепција кроз разговор и

дискусију-учење путем

посматрања, уочавања и

описивања;

- аперцепција- стварање

путем примене,

експеримента и истраживања

кроз употребу дигиталне

фотографије;

- индивидуални рад;

- припрема за час,

- естетска анализа;

- илустративна метода ( кроз

конкретне примере из историје

уметности, из свакодневног

живота, документарна

фотографија... приказати

присутност, значај и улогу ове

дисциплине у свакодневном

животу)

- практично- демонстративна

метода

(дигитална фотографија,

извођење фотографије на

задату тему- портрет, пејсаж...)

- креирање вежби

- коректура, естетска анализа и

оцењивање

-монолошка

-дијалошка

-демонстративна

-Метода

практичних

радова

СРЕ

ДЊ

И

-одабира адекватан садржај да би истакао

своју идеју кроз фотографију

2 2

НАП

РЕДНИ

користи друга места и изворе,да би

проширио своја знања из визуелних

уметности;познаје и користи различите

изражајне могућности фотографије.

66

I I ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

ВЕРСКА НАСТАВА

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ:

Циљ наставе православног катихизиса (веронауке) јесте да пружи целовит православни погледна

свет и живот, уважавајући две димензије: историјски хришћански живот(историјску реалност Цркве) и

есхатолошки живот(будућу димензију идеалног).То значи да ученици систематски упознају православну

веру у њеној доктринарној, литургијској, социјалној и мисионарској димензији, при чему се хришћанско

виђење живота и постојања света излаже у веома отвореном, толерантном дијалогу са осталим наукама и

теоријама о свету, којим се настоји показати да хришћанско виђенје(литургијско, као и подвижничко

искуство Православне цркве) овухвата све позитивна искуства људи, без обзира на њихову националну

припадност и верско образованје. Све то остварује се како на информативно-сазнајном тако и на

доживљајном и делатном плану, уз настојање да се доктринарне поставке спроведу у свим сегментима

живота(однос с Богом, са светом, с другим људима и са собом.

ЗАДАЦИ НАСТАВЕ ПРАВОСЛАВНОГ КАТИХИЗИСА (ВЕРОНАУКЕ) јесу да код ученика:

развије отвореност и однос према Богу, другачијем и савршеном у односу на нас, као и отвореност

и однос према другим личностима, према људима као ближњима, а тиме се буди и развија свест

о заједници са Богом и са људима и посредно се сузбија екстремни индивидуализам и

егоцентризам;

развије способност за постављање питања о целини и коначном смислу постојања човека и света,

о људској слободи, о животу у заједници, о феномену смрти, о односу са природом која нас

окружује, као и сопственој одговорности за друге, за свет као творевину Божију и за себе,

развије тежњу ка одговорном обликовању заједничког живота са другим људима из сопственог

народа и сопствене цркве или верске заједнице, као и са људима, народима, верским заједницама

и културама другачијим од сопствене, ка изналажењу равнотеже измђу заједнице и властите

личности и ка остваренју сусрета са светом, са природом, и пре и после свега, са Богом;

изгради способност за дубље разумевање и вредновање културе и цивилизације у којој живе,

историје човечанства и људског стваралаштва у науци и другим областима;

изгради свест и уверење да свет и живот имају вечни смисао, као и способност за разумевање и

преиспитивање сопственог односа према Богу, људима и природи.

67

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ И

ЗАДАЦИ

НАЧИН И ПОСТУПАК ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

И ОБЛИЦИ РАДА

БОГ У КОГА ХРИШЋАНИ ВЕРУЈУ ЈЕСТЕ СВЕТА

ТРОЈИЦА: ОТАЦ, СИН И СВЕТИ ДУХ

(БОГСУЛЖЕБЕНА СВЕДОЧАНСТВА – КРШТЕЊЕ И

ЕВХАРИСТИЈА; БИБЛИЈСКА И СВЕТООТАЧКА

СВЕДОЧАНСТВА)

7

да запазе да

природа не

постоји без

личности

Схвата повезаност

својстава створене

природе и Божије

благодати - Отворено и

радознало поставља

питања.

Излагање учења о Св. Тројици

Разговор са ученицима и

њихове креативне активности

Читање Библије и излагање

светоотачких сведочанстава о

Богу као Св. Тројици и дијалог

Објашњење Богослужбених

сведочанстава о Богу као Св.

Тројици

дијалошка метода

метода рад на тексту

фронтални

групни

индивидуални

ОТАЦ, СИН И СВЕТИ ДУХ СУ ТРИ ВЕЧНЕ,

КОНКРЕТНЕ ЛИЧНОСТИ 2

да се изгради

свест да је

носилац

постојања

природе личност

Отворено и радознало

поставља питања.

Читање Библије и излагање

светоотачких сведочанстава о

Богу као Св. Тројици

дијалошка метода

метода рад на тексту

фронтални

групни

индивидуални

СВ. ТРОЈИЦА ЈЕ ЈЕДАН БОГ (НЕРАЗДЕЉИВОСТ

БОЖАНСКЕ ПРИРОДЕ И НЕСЛИВЕНОСТ

БОЖАНСКИХ ЛИЧНОСТИ) 2

да се изгради

свест да је

личност израз

заједничке

слободе са другом

личносшћу

Отворено и радознало

поставља питања. Излагање учења о Св. Тројици

дијалошка метода

метода рад на тексту

фронтални

групни

индивидуални

УЗРОК БОЖИЈЕГ ПОСТОЈАЊА ЈЕ ОТАЦ

(БИБЛИЈСКА, ЕВХАРИСТИЈСКА, СВЕТООТАЧКА И

ДРУГА СВЕДОЧАНСТВА 4

да запазе да је

слобода Божија

онтолошка тј. да

се изражава само

као љубав према

другој личности

Отворено и радознало

поставља питања.

Читање из Библије и Св. Отаца

и објашњење Евхарситије као

дара Божијег

дијалошка метода

метода рад на тексту

фронтални

групни

индивидуални

БОГ ОТАЦ ИЗРАЖАВА СВОЈЕ СЛОБОДНО

ПОСТОЈАЊЕ КАО ЉУБАВ ПРЕМА ДРУГОЈ

ЛИЧНОСТИ – ПРЕМА СИНУ И СВ. ДУХУ 2

да науче да

личност у Богу

предходи у

онтолошком

смислу

Отворено и радознало

поставља питања.

Читање Св. Писма и тумачење

места која сведоче однос Бога

Оца – Сина – Св. Духа

дијалошка метода

метода рад на тексту

фронтални

индивидуални

68

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

НАЧИН И ПОСТУПАК ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

И ОБЛИЦИ РАДА

ХРИШЋАНСКА ОНТОЛОГИЈА (БИЋЕ КАО

ЗАЈЕДНИЦА СЛОБОДЕ) 5

да запазе да се код

створених бића тј. људи

слобода може изразити

и као негација, што није

случај у Богу

Схвата повезаност

својстава створене

природе и Божије

благодати -

Објашњење и

образложење кроз

разговор о бићу

дијалошка метода

метода рад на тексту

фронтални

индивидуални

АНТРОПОЛОШКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ВЕРЕ У СВ. ТРОЈИЦУ 4

уоче да у стварном свету

људска природа

претходи човеку као

личности у онтолошком

смислу

Отворено и радознало

поставља питања.

Тумачење одељака Св.

Писма Старог Завета

које говори о стварању

човека као иконе Божије

дијалошка метода

метода рад на тексту

фронтални

индивидуални

КРОЗ ЛИТУРГИЈУ СЕ ПОЈАВЉУЈЕ СВ. ТРОЈИЦА

(ОТАЦ ПРИМА ЛИТУРГИЈСКИ ПРИНОС, СИН, ИСУС

ХРИСТОС, ПРИНОСИ, А СВ. ДУХ САБИРА СВЕ ОКО

ХРИСТА И СЈЕДИЊУЈЕ С ЊИМ)

4

да се изгради свест да је

Црква у својој

литургијској пројави

икона начина постојања

Св. Тројице, односно

постојања човека као

личности – као иконе

Божије

Раѕвијање код деце

осећаја за припадност

заједници и

литургијском начину

живота.човека према

Богу и другом човеку

Опис Литургије

Литургијски начин

постојања човека

Одлазак на Литургију

дијалошка метода

метода рад на тексту

фронтални

индивидуални

групни

КРШТЕЊЕ И ЛИТУРГИЈА КАО ПРАКТИЧНО

ИСПОВЕДАЊЕ ВЕРЕ У БОГА КОЈИ ЈЕ СВ. ТРОЈИЦА 2

да се изгради свсет да је

крштење исповедање Св.

Тројице

Отворено и радознало

поставља питања.

Објашњење и

образложење крштења

Присуствовање крштењу

дијалошка метода

метода рад на тексту

фронтални

индивидуални

групни

СВ. ТРОЈИЦА У ПРАВОСЛАВНОЈ ИКОНОГРАФИЈИ 4

запазе разлику између

иконографског

приказивања Св. Тројице

у Православној и

Римокатоличкој

традицији

Отворено и радознало

поставља питања.

Описивање и

објашњење икона Св.

Тројице са скретањем

пажње на погрешно

приказивање

дијалошка метода

метода рад на тексту

фронтални

индивидуални

групни

69

РУСКИ ЈЕЗИК

Циљ: Циљ наставе страног језика у основном образовању заснива се на потребама ученика које се

остварују овладавањем комуникативних вештина и развијањем способности и метода учења страног

језика.

Циљ наставе страног језика у основном образовању стога јесте: развијање сазнајних и

интелектуалних способности ученика, његових хуманистичких, моралних и естетских ставова, стицање

позитивног односа према другим језицима и културама, као и према сопственом језику и културном

наслеђу, уз уважавање различитости и навикавања на отвореност и комуникацију, стицање свести и

сазнања о функционисању страног и матерњег језика. Током основног образовања, ученик треба да усвоји

основна знања из страног језика која ће му омогућити да се у једноставној усменој и писаној

комуникацији споразумева са људима из других земаља, усвоји норме вербалне и невербалне

комуникације у складу са специфичностима језика који учи, као и да настави на вишем нивоу образовања

и самостално, учење истог или другог страног језика.

ЦИЉ НАСТАВЕ РУСКОГ ЈЕЗИКА JE:

учење разуме и реагује на краћи усмени текст у вези са темама предвиђеним наставним

програмом;

ученик чита са разумевањем кратке писане и илустроване текстове у вези са предвиђеним

наставним програмом;

ученик самостално усмено изражава садржаје у вези са темама предвиђеним наставним

програмом;

ученик у писаној форми изражава краће садржаје у вез са темама предвиђеним наставним

програмом, поштујући правила писаног кода;

ученик остварује комуникацију и са саговорником размењује информације у вези са темама

предвиђеним наставним програмом, поштујући социокултурне норме интеракције;

ученик познаје принципе граматичке и социолингвистичке компетенције уочавајући значај

личног залагања у процесу учења страног језика.

Ученици треба да разумеју и користе:

1. Обележја сугласничког и самогласничког система руског језика: изговор гласова који се бележе

словима ж, ш, ч, щ, л; писање самогласничких слова после сугласника к, г, х, ж, ш, ч,щ; изговор и

бележење парних тврдих и меких, звучних и безвучних сугласника; изговор гласова у групама чт, чн; сч, зч; сш, зш; тся, ться; стн, здн, вств. Начини бележења гласа ј . Типови узвичних

интонационих конструкција . – (Сва наведена обележја требало би усвојити рецептивно и

продуктивно).

2. Слагање субјекта (именица, заменица) и сложеног глаголског предиката: Олег начинает рисовать. Я умею играть на гитаре. Аня, иди спать! (рецептивно и продуктивно)

3. Слагање субјекта и предикатива у адвербијаној реченици: Сестре скучно. За окном светло. (рецептивно)

4. Основни појмови о значењу и употреби глаголског вида: Мальчик всю ночь читал книгу, и наконец ее прочитал. (рецептивно) Употреба облика простог и сложеног будућег времена и

њихова повезаност са 5. глаголским видом: Я напишу тебе. Что ты сегодня будешь делать? (рецептивно)

70

6. Употреба садашњег и прошлог времена глагола жить, вставать, сидеть, петь, пить, класть, ставить у функцији предиката: Я сижу за столом. Ты сидишь на скамейке. Он сидел дома... (рецептивно и

продуктивно) 7. Слагање броја и именице: один дом, два (три, четыре) дома, пять домов; одна парта, две (три,

четыре) парты, пять парт; один год, два (три, четыре) года, пять лет (рецептивно и продуктивно). 8. Исказивање посесивности: мой (твой, наш, ваш) дом, моя (твоя, наша, ваша) мама (рецептивно и

продуктивно); тетрадь Ани, мамина блузка (рецептивно ипродуктивно); его (ее, их) дом (рецептивно).

9. Исказивање временских односа: Который час? Ровно час; пять минут второго; половина второго; без пяти два. (рецептивно и продуктивно) Какое сегодня число? Первое февраля.(рецептивно и

продуктивно) 10. Исказивање допадања и недопадања: я люблю... я не люблю...; мне нравится... мне не нравится...

(рецептивно и продуктивно) 11. Исказивање просторних односа: до стола, со стола, по столу, на стол, о стол, на столе; над

столом, под столом, за столом; от дома, у дома, вокруг дома, за домом. (рецептивно и

продуктивно). 12. Конструкције са основним глаголима кретања: Я иду домой. Вова каждый день ходит в школу.

Мы едем на машине за город. Мы часто ездим на море. (рецептивно и продуктивн

71

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ О У УКП

РОССИЙСКИЕ

ПРОСТОРЫ 4 5 9

-овладавање

комуникативним

вештинама

- развијање метода

учења страног језика

- развијање моралних и

естетских ставова као и

сазнајних способности

- развијање позитивног

односа према другим

језицима и културама

као и према сопственом

језику и наслеђу, уз

уважавање различитости

и навикавање на

отвореност у

комуникацији

- неговање радозналости

и креативности у раду

- овладавање и примена

граматичких законитости

у усменој и писаној

комуникацији

- кроз

индивидуални,

групни, тимски и

истраживачки рад

ученик остварује

језичку

рецепцију,

језичку

продукцију,

интеракцију и

медијацију

- презентује

наставни стадржај

- усмерава

активност

ученика

- подстиче на

усвајање знања уз

коришћење

различитих

извора знања

- подстиче

ученике на

примену

усвојених

садржаја

- подстиче

ученике на

логичко

мишљење и

закључивање

- монолошка

метода

- дијалошка

метода

- метода

демонстрације

- метода писаних

радова

В ЗДОРОВОМ ТЕЛЕ –

ЗДОРОВЫЙ ДУХ 4 4 8

АХ, ЭТА МОДА! 4 4 8

МОЛОДОСЪ ВСЕГДА В

ПУТИ! 4 4 8

ДЕЛУ ВРЕМЯ – ПОТЕХЕ

ЧАС 4 4 8

СЕМЬЯ ВСЕМУ НАЧАЛО 4 4 8

ЭКРАН И СЦЕНА ОКНО

В МИР 4 4 8

ЗЕМЛЯ ЖДЕТ ТВОЕЙ

ПОМОЩИ 4 5 9

ОСТАЛО 6

72

ИЗАБРАНИ СПОРТ

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ физичког васпитања-изабрани спорт је да разноврсним и систематским спортским

обучавањем и вежбањем допринесе остваривању циља физичког васпитања као интегралног дела

васпитно-образовног система у целини, а да се при том задовоље индивидуалне потребе ученика,

његова радозналост и жеља за достигнућима у изабраном спорту.

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА САДРЖАЈ ПРОГРАМА

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

КОШ

АРК

А

ОБРА

ДА

ВЕЖБАЊ

Е

ПРО

ВЕРА

УКУП

НО

Техника

Основни ставови у нападу без лопте и у поседу лопте;полазак

(старт) мењање правца (вијугаво и доскоком косоу страну) и

ритма кретања игре "хваталице"; двотактно иједнотактно

заустављање без лопте и после вођења лопте у трку. Промена

правца кретања за 90о и 180о заустављањем. Основни ставови у

одбрани и кретање у тим ставовима.Пивотирање: скокови

једноножним и суножнимодскоком; доскоци.Шут једном руком

са висине изнад главе: из места искораком и поскоком; шут

"ударцем" лопте у таблу;кошаркашки двокорак, повезивање

вођења двокорака и шута; скок-шут после дриблинга; шут са

удаљености 4-5м; шут једном руком одоздо из трка и

двокорака;слободно бацање.Вођење лопте у месту и трку по

правој и кружној линији променом ритма и темпа кретања, у

свим правцима; мењање правца кретања.Хватање и додавање

лопте обема рукама у висини груди главе у месту и кретању;

финта додавање овим начином; додавање обема рукама;

ударцем лопте о тло одоздо странце; ударцем лопте о тло,

хватање лопте у скоку; уручивање лопте; одбијање лопте

обема рукама у висини главе, груди и изнад главе.Преношење

лопте додавањем у трку, применом Кошаркашког

двокорака;повезивање хватања и вођења лопте у трку.

Тактика

Откривање (ослобађање) од противника променом правца, као

и ритма, темпа кретања; утрчавање у празан простор применом

"дуплог паса" у виду "лука" контранапад.

Блокаде у месту и кретању.

Основе "држања човека" 2: постављање одбрамбеног играча;

држање нападача без лопте; држање нападача који поседује

лопту, у разним ситуацијама (при дриблингу, хватању и

додавању лопте у шуту).Освајање лопте "пресецањем

додавања" одузимањем лопте из руку противника

Систем одбране "човек на човека" зонске одбране,комбиноване

одбране. Игра 1:1, 2:2, 3:3 на један кош. Повремено применити

и игру 4:4, 5:5 на два коша. Правила: Доследно досуђивати

личне и техничке грешке кораке, двоструко поигравање и 3

секунде; примена свих правила. Учествовање на такмичењима

веж

бањ

е, а

нал

изи

рањ

е, п

оре

ђењ

е, тр

чањ

е, ск

акањ

е, п

еш

ачењ

е

Анал

изи

рањ

е, п

оре

ђењ

е, п

ока

зива

ње, обј

ашњ

авањ

е

Дем

онст

рац

иј,

ди

јал

ог,

фи

зичк

о в

еж

бањ

е, ту

рни

р, и

злет

73

III ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У ПРОШЛОСТИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ изучавања предмета је проширивање знања из области опште културе и оспособљавање

ученика да кроз упознавање са начином живота људи у прошлости боље разумеју свет и време у коме

живе и развију свест о континуитету и укорењености.

Задаци предмета су да ученици кроз наставу усмерену ка упознавању са различитим елементима

свакодневног живота, као што су односи у породици, исхрана, забава, образовање, дечја игра уоче њихову

условљеност историјским процесима и догађајима. Посебан нагласак ставља се на упознавање

свакодневног живота у прошлости Србије, Југоисточне Европе, Средоземља и европе у целини с

намером да се уоче њихови заједнички именитељи и упознају различитости које постоје у датом

историјском контексту. Подстицањем радозналости, креативности и истраживачког духа ученике треба

оспособити да формирају јаснију слику о прошлим временима, да овладају елементарним процедурама

прикупљања историјске грађе, као и да развију критички однос према њој.

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

разумевање појма свакодневни живот;

разумевање појма прошлост;

разумевање значаја проучавања свакодневног живота у прошлости;

усвајање и продубљивање знања о разликама између свакодневног живота данас и у

прошлости;

идентификовање актуелних дечјих игара (врсте и њихова функција);

упознавање са дечјим играма у прошлости (врсте и њихова функција);

идентификовање сличности и разлика између игара некада и сада;

разумевање значаја игре у развоју појединца и друштва;

упознавање са свакодневним животом људи у праисторији;

Упознавање са свакодневним животом народа Старог истока;

Упознавање са свакодневним животом старих Грка;

Упознавање са свакодневним животом старих Римљана;

Подстицање ученика на самосталан истраживачки рад;

Развијање способности повезивања знања из различитих области;

Подстицање креативности.

74

САДРЖАЈ

ПРОГРАМА

БРОЈ

ЧАСОВА

АКТИВНОСТ УЧЕНИКА У

ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОМ

РАДУ

АКТИВНОСТ НАСТАВНИКА

У ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОМ

РАДУ

НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ

ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

САДРЖАЈА ПРОГРАМА

УВОД 4

-активно слушање

-учешће у разговору

-гледање илустрација

објашњава, сугерише,

мотивише, подстиче

-наративна

илустартивна

дијалошка

-разумевање појма

прошлости

-упознавање начина

проучавања прошлости

НОВАЦ И

БАНКЕ

НЕКАДА И

САД

6

-активно слушање

истраживање

упоређивање

закључивање

објашњава, сугерише,

мотивише, подстиче,

усмерава

-наративна

илустартивна

дијалошка

истраживачка

рад у пару,групи

-разумевање појмова

нумизматика,новац,банка

-схватање значаја новца и

банака у прошлости и

садашњости

-схватање значаја новца у

Србији некад и сад

СВАКОДНЕВНИ

ЖИВОТ У

ЕВРОПИ И

СВЕТУ ОД

КРАЈА 15 ДО

КРАЈА 19

ВЕКА

13

-активно слушање

истраживање

упоређивање

закључивање читање

историјских извора анализа

објашњава, сугерише,

мотивише, подстиче,

усмерава упућује на изворе

знања

-наративна

илустартивна

дијалошка

истраживачка

рад у пару,групи

текстуална

-разумевање временског

оквира од краја 15 до краја

19 века у Европи и свету

-схватање основних

животних вредности у овом

временском периоду

-улога и значај човека у

овом периоду

СВАКОДНЕВНИ

ЖИВОТ СРБА

ОД КРАЈА 15

ДО КРАЈА 19

ВЕКА

13

-активно слушање

истраживање

упоређивање

закључивање читање

историјских извора анализа

објашњава, сугерише,

мотивише, подстиче,

усмерава упућује на изворе

знања

-наративна

илустартивна

дијалошка

истраживачка

рад у пару,групи

текстуална

-разумевање временског

оквира у Србији

-схватање основних

животни вредности у овом

периоду у Србији

-схватање улоге Србије у

Европи и свету

75

ЦРТАЊЕ, СЛИКАЊЕ И ВАЈАЊЕ

Циљ и задаци

Циљ образовно-васпитног рада у настави ликовне културе је да се подстиче и развија учениково

стваралачко мишљење и деловање у складу са демократским опредељењем друштва и карактером овог

наставног предмета.

Задаци васпитно-образовног рада у настави ликовне културе састоји се у развијању ученикове

способности за:

- коришћење свих ликовних елемената

- ликовни стваралачки рад

- коришћење различитих материјала и медијума

- усвајање естетских критеријума и за креативно мишљење

- доживљавање ликовних уметничких дела у оквиру културне баштине за препознавање савремених

кретања у уметности свог и другог народа

- визуелну перцепцију и аперцепцију

- критичко мишљење

- оплемењивање животног радног простора

- активно стваралачко деловање у културним и уметничком животу средине

- активно естетско унапређивање своје околине и очување природе и баштине завичаја и домовине

- неговање укупних људских достигнућа

- будућа занимања, професионалну оријентацијиу

- еманципацију личности ученика

- културу рада.

Оперативни задаци

Ученици треба да:

- проширују искуства у ликовном изражавању и развију ликовно-естетски сензибилитет за: арабеску,

пропорције, композицију и простор, обједињавање покрета игре и звука, фотографију и перформанс

- упознају основне елементе ликовне организације и припреме се за самостално и колективно

преобликовање одређеног простора

- се оспособе да повезују ликовни рад с литерарним сценским изразом, звуком и покретом

- упознају вредности споменика културе и своју културну баштину.

Р.Б. САДРЖАЈ НАСТАВНОГ

ПРОГРАМА ОБРАДА ВЕЖБАЊЕ

ЕСТЕТСКА

АНАЛИЗА УКУПНО

1. ЦРТАЊЕ 8 3 1 12

2. СЛИКАЊЕ 8 3 1 12

3. ВАЈАЊЕ 10 2 / 12

76

Тем

а

Бро

ј ча

сова

Садржај

програма Активности ученика Активности наставника

Основни

облици

извођења

програма

Оперативни задаци извођења

програма

Црт

ање и

ест

етс

ка

анализа

.

12

- Компоновање

величина у простору.

- Пропорције.

- Компоновање и

степеновање облика у

простору.

- Арабеска.

- Eстетска анализа.

- усвајање и систематизација

изложеног градива као и

његова практична примена

- разговори са наставником

(питања, дијалози, дискусије

Цртање- самосталан рад са

наглашеном индивидуалношћу

- рад у групама са поделом

задатака

- естетска анализа,

самовредновање и оцењивање

од самих ученика

- објашњавање, дискусија, дијалог,

демонстрација

- показивање основних цртачких техника

- објашњавање и упознавање са основним

ликовним елементима

- индивидуални рад и рад у групама

- коректуре и естетске анализе (заједно са

ученицима )

- рад по природи (моделу )

- посете културним институцијама (музеји,

галерије

-Индивидуални

-Фронтални

-Групни

-У пару

Ученици треба да проширују

искуства у ликовном изражавању и

развију ликовно-естетски

сензибилитет за: арабеску,

пропорције, композицију и

простор, обједињавање покрета

игре и звука, фотографију и

перформанс.

Сл

ика

ње

12

- Равнотежа облика и

боје у простору

- Контраст, светлина,

површина и облика у

одрећеном простору

- Сродност ликовних

вредности у одређеном

простору.

- вежбање основних сликарских

техника

- сакупљање репродукција,

формирање збирки

- ест. анализа и

самовредновање

- припрема сценографије за

школске манифестације

- израда паноа, плаката

- објашњавање, разговор

- демонстрирање осн.сликарских техника

- показивање репродукција познатих

сликара (чисте и замућене боје )

- креирање вежби и њихова примена

- коректуре и ест. анализе

- рад по природи и рад из маште

- посета позоришту

-Индивидуални

-Фронтални

-Групни

-У пару

Развијање ученикове способности, за

осетљивост према боји, пиктуралности,

контрасту и комплементарности.

Оспособљавају се за стваралачко

преношење визуелно-ликовних искустава

у природно-друштвена научна подручја и

тако развијају интересовање за

оплемењивање и заштиту природе и

смисао за унапређивање културе

живљења.

Ученици треба да упознају основне

елементе ликовне организације и

припреме се за самостално и колективно

преобликовање одређеног простора

Вај

ање

12

- Обликовање маса и

волумена додавањем и

одузимањем.

- Орнаменти

(трдимензионални)

- Вајарски материјали

,одливање(негатив,

позитив)

- Естетска анализа.

- практична примена усвојеног

градива кроз израду мале

пластике и слободне

скулптуре, као и теракоте.

- самосталан рад са

наглашеном индивидуалношћу

у моделовању, рад у групи, рад

у пару

- примена конвексних и

конкавних форми

- дијалози, дискусије, естетска

анализа и самовредновање

- кроз разговор и објашњавање упознавање

ученика са основним вајарским

материјалима и техникама

- репродукције 2д и 3д уметничких дела и

уочавање разлика

- демонстрација рада у појединим

материјалима- глина, глинамол…

- индивидуални, рад у пару и групи са

ученицима

- рад по природи

- коректура и естетска анализа

-Индивидуални

-Фронтални

-Групни

-У пару

Развијање способности за уочавање и

разликовање облика, као и њихово

прикаѕивање.

Развијање смисла за

тродимензионалност предмета,

рељефност, монументалност, и

постављање облика у простор, као и

однос према културном наслеђу своје

земље, и света.

Ученици треба да се оспособе да

повезују ликовни рад с литерарним

сценским изразом, звуком и покретом

- упознају вредности споменика културе

и своју културну баштину.

77

ХОР И ОРКЕСТАР ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Ппшти циљ наставе избпрнпг предмета хпр и пркестар је развијаое интереспваоа за музичку уметнпст и уппзнаваое музичке традиције и културе свпг и других нарпда. ЗАДАЦИ

неговање способности извођења музике

стицање навике слушања музике и оспособљавање за разумевање музике

подстицање креативности у свим музичким активностима

упознавање основа музичке писмености

припремање програма за културну и јавну делатност школе

развијање стваралачких способности

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Ученици треба да:

певају по слуху и из нотног текста песме

упознају основне појмове из музичке писмености

упознају музичка дела уз основне информације о делу и композитору

развијају стваралачке способности.

78

САДРЖАЈ

ПРОГРАМА

БРОЈ

ЧАСОВА

АКТИВНОСТ УЧЕНИКА У

ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОМ

РАДУ

АКТИВНОСТ НАСТАВНИКА

У ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОМ

РАДУ

НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ

ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

САДРЖАЈА ПРОГРАМА

ХОР 18

-певање по слуху и из нотног

текста

-певање уз мелодијску и

хармонску пратњу

-увежбавање поставке глас

-вежбање, усаглашавање

задатих композиција и сл.

- објашњавање, дискусија,

дијалог, демонстрација,

показивање

- објашњавање и упознавање

са основним елементима

музичке писмености

- индивидуални рад и рад у

групама

- коректуре и естетске

анализе

- посете културним

институцијама

-редовно указивање на хигијену

гласа

-учење песама увођењем у тематику

и тумачењем литерарног текста

-учење песме по слуху

-учење песме из нотног текста

- песме се уче по деловима,

фразама

-унсистирање на изражајном и

доживљеном певању

-ширење интереса и

богаћење нових садржаја

-оцењивање гласовних

могућности

-добро постављен глас,

правилно дисање и

деклимација

-добро савладане

једногласне, двогласне и

трогласне композиције

ОРКЕСТАР

18

-слушање вокално-

инструменталних

композиција

-препознавање различите

тонске боје, темпа, динамике

и различитих расположења

на основу изражајних

елемената

-коришћење различитих

извора звука

-креирање покрета уз музику

која се изводи

-импровизовање мелодије

-коришћење Орфових

инструмената

- објашњавање, дискусија,

дијалог, демонстрација,

показивање

- објашњавање и упознавање

са основним елементима

музичке писмености

- индивидуални рад и рад у

групама

- коректуре и естетске

анализе

- посете културним

институцијама

-свирање на Орфовим

инструментима

-свирање на фрулици,

мелодици,тамбури, гитари и другим

доступним инструментима

-свирање примера из литературе

-групно музицирање

-музичко обликовање уз доживљаје

радости свирања

-развијена музичка

способност, жеља за

активним музицирањем и

суделовањем у школским

ансамблима

-заједно са

инструменталном наставом

савладана потребна

теоријска знања

-подстакнути ученици на

креативне способности и

смисао за колективно

музицирање

79

IV ОБЛИК ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА:

ДОПУНСКА НАСТАВА

Допунска настава се организује за ученике који - из објективних разлога – у редовној настави

матерњег језика не постижу задовољавајуће резултате у неком од програмско-тематских подручја.

Зависно од утврђених недостатака у знањима и умењима ученика, као и узрока заостајања, наставник

формира одговарајуће групе с којима организује допунски рад (на пример: група ученика с недовољним

знањем одређених садржаја; група ученика који нису савладали неки од предвиђених елемената; група

ученика са артикулационим проблемима, итд.). На основу претходног испитивања тешкоћа и узрока, за

сваку групу се ствара посебан, одговарајући план рада, чијим ће се савладавањем отклонити испољени

недостаци у знању, умењу и вештини ученика. Допунски рад претпоставља и специфичне облике у

савладавању одређених програмских садржаја (индивидуализација наставе - полупрограмираним и

програмираним секвенцама, наставним листићима; предавањима с друкчјим - очигледнијим примерима;

посебни групни и индивидуални задаци и др.). Нарочито треба водити рачуна о одмерености захтева, као

и о стимулисању ученика за показане резултате (похвале, награде, позитивна оцена).

Допунски рад организује се током целе наставне године, односно одмах чим се уоче тешкоће

појединих ученика у усвајању програмских садржаја. Чим савлада одређену тешкоћу или отклони

недостатак, ученик престаје с допунским радом ван редовне наставе. Током даље редовне наставе такве

ученике не треба испуштати из вида, односно - диференцирањем редовне наставе - омогућити ученицима

да градиво савладају на редовним часовима.

80

СРПСКИ ЈЕЗИК

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

ПАДЕЖИ 2 ученик препознаје врсте речи

-зна основне категорије промењивих

речи

- зна основне категорије

непромењивих речи

-препознаје синтаксичке јединице

-правилно употребљава падеже у

реченици

-препознаје синтаксичке јединице

-примењује књижевнојезичку норму у

вези са облицима речи

-одређује реченичне и синтагматске

чланове нa типичним школским

примерима

-цитира

-дефинише

-комуницира

-иидентификује

-бележи

-кратко описује

-препознаје

-разликује

-илуструје

-разчлањава

-анализира

-упоређује

-доводи у везу

-исправља

-преписује

-процењује

-мери

-Сарађује са учеником

-Помаже

-усмерава

-подстиче

-закључује

-прати и евидентира рад и

напредованје ученика

Укључује га у школске

активности

-поставља реалне циљеве

-награђује ученика за

постигнуте резултате

-дијалошка

-монолошка

-текст метода

ГЛАГОЛИ 2

ГЛАГОЛСКИ

ОБЛИЦИ 2

СЛУЖБА РЕЧИ 3

81

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ

СТАНДАРДА

АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

Crime 1

Разумевање говора

Ученик разуме краће дијалоге (до 15 реплика / питања и одговора), приче, друге врсте текстова и

песме о темама предвиђеним наставним програмом, које чује уживо, или са аудио-визуелних

записа; разуме општи садржај краћих аутентичних текстова из свакодневног живота после 1-2

слушања (обавештења са разгласа на станици, аеродрому, у супермаркету или у школи); разуме и

реагује на одговарајући начин на усмене поруке у вези са личним искуством и са активностима на

часу (позив на групну активност, заповест, упутство, свакодневне активности, жеље и избори, итд.);

разуме краће рекламе, радио и ТВ емисије о темама предвиђеним наставним програмом.

Разумевање писаног текста

Ученик разуме краће текстове (до 200 речи), који садрже већи проценат познатих језичких

елемената, интернационализама; разуме садржај илустрованих текстова (стрипове, ТВ програм,

биоскопски програм, ред вожње, информације на јавним местима итд.);

Усмено изражавање

Ученик даје основне информације о себи и свом окружењу користећи познате језичке елементе; у

неколико једноставних реченица изражава своја осећања (допадање, недопадање, противљење, итд.);

једноставним речима описује лица, догађаје, ситуације и предмете из окружења.

Интеракција

Ученик у стварним и симулираним говорним ситуацијама са саговорницима размењује једноставне

исказе у вези с контекстом учионице, као и о свим осталим темама предвиђеним наставним

програмом; учествује у комуникацији и поштује социокултурне норме комуникације (тражи реч, не

прекида саговорника, пажљиво слуша друге, итд.);

Писмено изражавање

Ученик пише просте реченице и краће текстове (до 100 речи) чију кохерентност и кохезију постиже

користећи познате језичке елементе у вези са познатим писаним текстом или визуелним

подстицајем; користи писани код за изражавање сопствених потреба и интересовања (шаље личне

поруке, честитке, користи електронску пошту, пише лична писма и сл.); у кратким формалним

писмима примењује облике обраћања, молбе, поздрава и захваљивања;

слушање,

читање, писање,

допуњавање

реченица,

повезивање,

индивидуални

одговори,

давање

инструкција и

адекватно

реаговање на

њих, глума

дијалога

презентује,

анализира,

мотивише,

координира,

наводи на

повезивање и

примену знања,

усмерава,

подстиче на

логично

мишљење

дијалошка

метода,

илустративна

метода, метода

рада на тексту,

разговор,

еклектички

метод

The

Environment 1

Inventions

And

Discoveries

1

Travel 1

82

РУСКИ ЈЕЗИК

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

ГЛАСОВИ И СЛОВА

(основна класификација гласова, акценат и правила изговора,

обележавање мекоће сугласника, слова ъ, ь као знаци за раздвајање,

звучни и безвучни сугласници, изговор наставака-ться –тся)

2 Обнављање и усвајање пређеног

градива

-препознавање слова руске

азбуке

-вежбе понављања у циљу усвајања

правилног изговора

-читање и писање

-подст

иче

на

усва

јањ

е з

нањ

а

-моти

виш

е з

а ра

д

-мето

де р

ада

при

лаг

ођав

а ка

ракт

ери

сти

кам

а и

сп

осо

бност

им

а уч

ени

ка

Дијалошка.

демонстративна

ИМЕНИЦЕ

(род и број именица, падежи, промене именица ж.р.на мек сугласник,

промене именица м.р.на сугласник, промене именица с.р. на о,е, промене

именица ж.и м.р. на а ,я, промена именица ж. рода на ия)

1 Усвајање и правилна употреба

именица у говору и

писању

-извођење вежби за препознавање

рода,броја

-постављање питања и давање

одговора

Дијалошка,

демонстративна

БРОЈЕВИ

(основни бројеви до сто, основни бројеви преко сто, редни бројеви до

сто, употреба бројева са именицама) 1

Обнављање и проширивање

знања о бројевима

-понављање бројева у циљу

продуктивног усвајања

-вежбе писања и преписивања

-допуњавање

Дијалошка,

демонстративна

ГЛАГОЛИ

(инфинитив, глаголски вид, сложено будуће време , просто будуће време

, прошло време, садашње време I и II конјугација, заповедни начин,

глаголи кретања)

2 Обнављање и увежбавање

глаголског вида и глаголских

времена

-вежбе за одређивање глаголског

вида и образовање

глаголских времена

-читање идопуњавање

-писање и преписивање

Дијалошка,

демонстративна

ЗАМЕНИЦЕ

(промена личних заменица, промена присвојних заменица) 1

Утврђивање и увежбавање

облика личних и присвојних

заменица

-читање

-мини-дијалози

-допуњавање недостајуће речи

Дијалошка,

демонстративна

ПРИДЕВИ

(род придева, слагање придева са именицом у роду,броју и падежу,

промена придева по тврдој и по мекој промени)

1 Усвајање наставака за тврду и меку

промену придева и правилна

употреба у одговарајућем падежу

-вежбе за препознавање придева с

тврдом и меком основом

-читање идопуњавање

-писање и преписивање

Дијалошка,

демонстративна

КАЗИВАЊЕ ВРЕМЕНА ПРЕМА ЧАСОВНИКУ 1 Усвајање реченичног модела

за исказивање времена на сату

-цртање и одређивање тачног

времена

-постављање питања и давање

одговора

Дијалошка,

илустрациона,

демонстративна

83

МАТЕМАТИКА

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

ОПЕРАЦИЈЕ У СКУПУ

РЕАЛНИХ БРОЈЕВА 1

формирање појмова квадратног корена и аритметичког квадратног

корена

упознавање и поимање ирационалног броја

извођење рацунских операција са реалним бројевима

-уочава

-именује

-разликује

-упоређује

-открива

релације и

изражава их

-закључује

-проверава

-презентује

-усмерава ученика

-подстиче на

размишљање

-помаже ученицима у

савладавању градива

-подстиче ученика на

увиђање, закључивање,

упоређивање

-монол

ош

ка

-ди

јал

иш

ка

-дем

онст

рати

вна

-ил

устр

ати

вна

-мето

да

пи

сани

х р

адова

ПИТАГОРИНА

ТЕОРЕМА И

ПРИМЕНА

1 знају Питагорину теорему и умеју да је примене код свих

геометријских фигура

СТЕПЕНИ И

ОПЕРАЦИЈЕ СА

СТЕПЕНИМА

1

упознавање степена чији је изложилац природан број с’примерима

у физици

упознавање појмова алгебарског израза и његово израчунавање

МНОГОУГАО 1 формирање појма многоугла и врсте

збир углова многоугла и број дијагонала у многоуглу

обим и површина многоугла

ПОЛИНОМИ И

ОПЕРАЦИЈЕ СА

ЊИМА, КВАДРАТ

БИНОМА И РАЗЛИКА

КВАДРАТА

1 рачунске операције са мономима и полиномима

растављање полинома на чиниоце

КРУГ И ДЕЛОВИ

КРУГА 1

упознавање нових геометријских појмова (централни,периферијски

круг, исечак)

одређивање обима и површине круга

упоређивање површине исечка и кружног лука

ФУНКЦИЈА 1 правоугли координатни сyстем у равни

неке основне функције

ПРОПОРЦИЈА –

ПРИМЕНА 1

Пропорција

примена у пракси директне и обрнуте пропорционалности

СЛИЧНОСТ И

ПРИМЕНА

СЛИЧНОСТИ

1 Талесова терома

сличност троуглова,коефицијент сличности

примена сличности код једноставних конструктивних задатака

84

ФИЗИКА

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

Ученик треба да:

НАЧИН И ПОСТУПАК ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

1. СИЛА И

КРЕ

ТАЊ

Е

4

- разликује равномерно и неравномерно кретање, зна да је брзина

стална код равномерног кретања а да се мења код неравномерног

- користи формулу v = s/t

- зна јединице брзине, убрзања и силе

- уме да препозна убрзано и успорено кретање

- уме да дефинише убрзање

- користи формулу a = Δv/Δt

- познаје I и II Њутнов закон механике

- користи формулу F =ma

- користи график v = f(t)

- излаже и детаљно објашњава градиво

- одговара на питања

- наводи примере кретања

- поставља питања и подпитања, сугерише,

наводи на размишљање

- објашњава решавање рачунских и графичких

задатака и помаже ученицима при њиховом

решавању

- п

ост

ављ

ају

пи

тањ

а

- о

дго

вара

ју н

а п

ита

ња

- нав

оде п

рим

ере

- ре

шав

ају

задат

ке

- ди

јал

ош

ка

- и

лус

трат

ивн

а

- ре

шав

ање р

ачун

ски

х и

гра

фи

чки

х

задат

ака

2. КРЕ

ТАЊ

Е Т

ЕЛА П

ОД

ДЕЈСТВОМ

СИЛЕ Т

ЕЖЕ И

СИЛЕ

ТРЕ

ЊА

3

- препознаје гравитациону силу као узрок падања тела

- зна да је сила трења узрок успоравања и заустављања тела

- зна да је сила теже гравитациона сила

- препознаје да су кретања под дејством силе теже равномерно

променљива

- зна вредност убрзања силе теже и зна да је оно исто за сва тела

- излаже и детаљно објашњава градиво

- одговара на питања

- наводи примере

- поставља питања и подпитања, сугерише,

наводи на размишљање

- п

ост

ављ

ају

пи

тањ

а

- о

дго

вара

ју н

а п

ита

ња

- нав

оде п

рим

ере

- ди

јал

ош

ка

- дем

онст

рац

ија

- и

лус

трат

ивн

а

85

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

УЧЕНИК ТРЕБА ДА:

НАЧИН И ПОСТУПАК ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

3. РА

ВНОТЕЖА Т

ЕЛА

3

- познаје врсте равнотеже – статичка и динамичка равнотежа

- препознаје на примеру стабилну, лабилну и индиферентну равнотежу

- препознаје просте машине које раде на принципу полуге

- разликује једностране и двостране полуге

- препознаје када је полуга у равнотежи

- препознаје силу потиска која делује на тело уроњено у течност, зна правац

и смер њеног деловања

- на основу густине течности и тела уроњеног у течност зна да ли ће тело да

плова или тоне

- познаје појмове атмосферског и хидростатичког притиска, зна од чега

зависe

- излаже и детаљно објашњава

градиво уз цртеже

- одговара на питања

- поставља питања и подпитања,

сугерише, наводи на размишљање

- објашњава на примерима врсте

равнотеже, принцип рада полуге,

пливање тела

- п

ост

ављ

ају

пи

тањ

а

- о

дго

вара

ју н

а п

ита

ња

- ц

ртај

у ш

ем

е и

обј

ашњ

авај

у и

х

- ди

јал

ош

ка

- и

лус

трат

ивн

а

- дем

онст

рац

ија

4. М

ЕХАНИЧКИ Р

АД,

ЕНЕРГИЈА И

СНАГА

2

- разликује механички рад од других облика рада

- разуме везу између рада и енергије

- познаје облике механичке енергије и закон одржања енергије

- зна да је кинетичка енергија сразмерна брзини, а потенцијална висини тела

- познаје ознаке и јединице рада, енергије и снаге

- користи префиксе мили и кило

- ради једноставне рачунске задатке

- излаже и детаљно објашњава

градиво

- одговара на питања

- поставља питања и подпитања,

сугерише, наводи на размишљање

- објашњава решавање рачунских

задатака и помаже ученицима при

њиховом решавању

- п

ост

ављ

ају

пи

тањ

а

- о

дго

вара

ју н

а п

ита

ња

- нав

оде п

рим

ере

- ре

шав

ају

рачу

нск

е з

адат

ке

- ди

јал

ош

ка

- и

лус

трат

ивн

а

- ре

шав

ање р

ачун

ски

х

задат

ака

- дем

онст

рац

ија

5. ТОП

ЛОТНЕ П

ОЈАВЕ

1

- зна да користи јединице температуре, претвара 0C у K и обрнуто

- познаје облике агрегатних стања

- зна да агрегатно стање зависи од температуре

- разуме и користи термине топљење, очвршћавање, кондензација,

испаравање, кључање

- препознаје да се механичким радом може мењати температура тела(трење)

- зна да се тела шире при загревању

- зна да је топлота облик енергије, зна њену ознаку и јединицу

- излаже и детаљно објашњава

градиво

- одговара на питања

- наводи примере

- поставља питања и подпитања,

сугерише, наводи на размишљање

- п

ост

ављ

ају

пи

тањ

а

- о

дго

вара

ју н

а п

ита

ња

- нав

оде п

рим

ере

- ре

шав

ају

ра

чунск

е з

адат

ке –

пре

твар

ање ј

еди

ни

ца

тем

пер

атур

е

- ди

јал

ош

ка

- и

лус

трат

ивн

а

86

БИОЛОГИЈА

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

ГРАЂА

ЧОВЕЧИЈЕГ

ТЕЛА 2 Боље разумевање градива

Питају,

демонстрирају, илуструју

-подстиче на усвајање знања

-мотивише за рад

-методе рада прилагођава

карактеристикама и

способностима ученика

Дијалошка,

илустрациона,

демонстративна

ХЕМИЈА

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

СТРУКТУРА

СУПСТАНЦЕ 2 Проширивање и продубљивање знања.

Разговарају,

цртају,

анализирају -подстиче на усвајање знања

-мотивише за рад

-упућује на различите изворе

знања

Дијалошка,

демонстрациоона

РАСТВОРИ 1 Проширивање и продубљивање знања. Питају,

демонстрирају, илуструју

Дијалошка,

илустрациона,

демонстративна

ИЗРАЧУНАВАЊЕ У

ХЕМИЈИ 1 Проширивање и продубљивање знања.

Питају,

демонстрирају,

илуструју,анализирају

Дијалошка,

илустрациона,

демонстративна

87

ГЕОГРАФИЈА

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

ГЕОГРАФСКА

ОБЕЛЕЖЈА АЗИЈЕ 3

Осамостаљивање у учењу

Утврђивање знања

Коришћење карте

-упознавање основних

појмова

-употреба карте

-учвршћивање знања

-објашњава појмове и

процесе

- демонстрира

употребу карте

-одговара на

постављена питања

ученика

-мотивише

–подстиче.....

-инди

видуа

лни

-ти

мск

и

-гру

пни

ГЕОГРАФСКА

ОБЕЛЕЖЈА АФРИКЕ 2

Осамостаљивање у учењу

Утврђивање знања

Коришћење карте

СЕВЕРНЕ И ЈУЖНЕ

АМЕРИКЕ 2

Осамостаљивање у учењу

Утврђивање знања

Коришћење карте

АУСТРАЛИЈА И

ОКЕАНИЈА 2

Осамостаљивање у учењу

Утврђивање знања

Коришћење карте

88

ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

ТЕХНИЧКО

ЦРТАЊЕ У

МАШИНСТВУ

4

-проширивање знања у ортогоналном пројектовању и

просторном приказивању објеката, затим специфичностима у

области машинства.

-слушају,

-питају,

-разговарају

-доносе закључке

-објашњава

-поставља питања

-подстиче

-усмерава

дијалошка

демонстративна

ИНФОРМАТИЧКЕ

ТЕХНОЛОГИЈЕ

2

упознати ученике са архитектуром рачунара, научити да

користе рачунар и периферне уређаје.

-слушају,

-цртају,

-разговарају

-доносе закључке

-дијалошка

-практичан рад

МЕРЕЊЕ И

КОНТРОЛА

1

-слушају,

-рад на рачунару

-питају,

-разговарају

-дијалошка

-демонстративна

МАШИНЕ И

МЕХАНИЗМИ

1

-усвојити основне појмови и принципи рада машина и

механизама

-усвајају

-постављају питања

-записују битно

-дијалошка

демонстративна

илустративна

ЕНЕРГЕТИКА 1

- објаснити ученицима принцип рада сус мотора

-усвајају

-примењују

демонстрација

разговор

89

ДОДАТНА НАСТАВА

Додатни рад организује се за ученике изнадпросечних способности и посебних

интересовања за наставу одређеног предмета ,односно за продубљивање и проширивање знања

из свих или појединих програмско-тематских садржаја редовне наставе.

Додатни рад непосредније активира ученике и оспособљава их за самообразовање,

развија њихову машту, подстиче их на стваралачки рад и самостално коришћење различитих

извора знања.

У сарадњи са учеником наставник утврђије конкретан програм додатног рада. Наставник

за сваку тему проналази и примењује најпогодније методе рада, пре свега оне које у највећој

мери активирају све потенцијале ученика, а нарочито оне које омогућавају развој креативности

ученика.Током додатног рада наставник се поставља као сарадник који помаже рад појединца

или групе:упућује и усмерава, помаже да се дође до закључака и генерализација.

Ученици се самостално опердељују за додатну наставу (могу бити мотивисани, али никако

присиљени на то). Рад ученика се прати и вреднује ( похвале, награде). Додатна настава служи

и као припрема за учешће ученика на такмичењима.

90

СРПСКИ ЈЕЗИК

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

РЕЧЕНИЦА-РАД НА

ОДАБРАНИМ

КЊИЖЕВНОУМЕТНИЧКИМ

ТЕКСТОВИМА

1

-познаје и именује подврсте синтаксичких јединица

-познаје главна значења падежа и главна значења

глаголских облика

-наводи наслов дела,аутора,род и врсту на основу

одломака,ликова карактеристичних тема и мотива

-изваја основне одлике књижевних родова и врста у

конкретном тексту

-тумачи различите елементе књижевноуметничког

дела позивајући се на само дело

-изражава свој став о конкретном делу и

аргументовано га образлаже

-зна преходно научени

садржај

-уме да озачи садржај

-користи научено у

различитим

ситуацијама

-разуме структуру

садржаја

-формулише и гради

нове структуре од

постојећих знања и

вештина

-уме да се критички

односи према своме

раду и раду других

ученика

-Сарађује са учеником

-Помаже

-усмерава

-подстиче

-закључује

-прати и евидентира рад и

напредованје ученика

-прати ученика на

такмичењу

Укључује га у школске

активности

-поставља реалне циљеве

-награђује ученика за

постигнуте резултате

-дијалошка

-монолошка

-текст метода

-драмска метода

- истраживачка

УЛОГА ХУМОРА У

КЊИЖЕВНОУМЕТНИЧКИМ

ТЕКСТОВИМА

2

ТИПОВИ КАРАКТЕРА

ЛИКОВА НА ОБРАЂЕНИМ

КЊИЖЕВНИМ ТЕКСТОВИМА

2

ИСТРАЖИВАЧКИ

ПОСТУПАК ЂОРЂО

ВАЗАРИ,ЛЕОНАРДО ДА

ВИНЧИ

2

ОСОБЕНОСТИ АНЕГДОТЕ

И РАТНИЧКО-

ПАТРИЈАХАЛНЕ

АНЕГДОТЕ

1

91

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

Crime 1

Разумевање говора

Ученик разуме краће дијалоге (до 15 реплика), приче, друге врсте текстова и песме, које чује уживо или са

аудио-визуелних записа; разуме општи садржај и издваја кључне информације из краћих текстова из

свакодневног живота после 1-2 слушања; разуме и реагује на одговарајући начин на усмене поруке у вези

са личним искуством и са активностима на часу (позив на групну активност, заповест, упутство, догађај из

непосредне прошлости, планови за блиску будућност, свакодневне активности, жеље и избори, итд.);

разуме краће рекламе, радио и ТВ емисије о темама предвиђеним наставним програмом.

Разумевање писаног текста

Ученик разуме краће текстове (до 200 речи), који садрже већи проценат познатих језичких елемената,

интернационализама; разуме и адекватно интерпретира садржај илустрованих текстова (стрипове, ТВ

програм, биоскопски програм, ред вожње, информације на јавним местима итд.); проналази и издваја

информације у текстовима из свакодневног окружења (писма, краћи новински чланци, упутства о

употреби, огласи, плакати, каталози); може да изведе закључак о могућем значењу непознатих речи

ослањајући се на општи смисао текста са темом из свакодневног живота; разуме краће текстове у вези са

градивом других предмета, ослањајући се на општи смисао текста и претходно стечена знања.

Усмено изражавање

Ученик даје информације о себи и свом окружењу, описује или извештава у неколико реченица о

догађајима у садашњости, прошлости и будућности; препричава у неколико реченица садржај писаних,

илустрованих и усмених текстова на теме предвиђене наставним програмом и на теме из других наставних

предмета; у неколико реченица изражава своја осећања, мишљење и ставове аргументујући их;

једноставним речима описује лица, догађаје, ситуације и предмете из окружења и упоређује их са

другима из области свог интересовања, као и из садржаја других наставних предмета. Интеракција

Ученик у стварним и симулираним говорним ситуацијама са саговорницима размењује исказе у вези с

контекстом учионице и о свим осталим темама предвиђеним наставним програмом (укључујући и размену

мишљења и ставова према стварима, појавама из домена њиховог интересовања и свакодневног живота;

учествује у комуникацији и поштује социокултурне норме комуникације (тражи реч, не прекида

саговорника, пажљиво слуша друге, итд.); одговара на ограничен број непосредних питања која се

надовезују уз могућност да му се понове и пружи помоћ при формулисању одговора.

Писмено изражавање

Ученик пише реченице и краће текстове (до 100 речи) користећи познате језичке елементе у вези са

познатим писаним текстом или визуелним подстицајем; записује кључне информације; користи писани

код за изражавање сопствених потреба и интересовања (шаље личне поруке, честитке, користи

електронску пошту, пише лична писма и сл.); у кратким формалним писмима, примењује облике

обраћања, молбе, поздрава и захваљивања;

Доживљај и разумевање књижевног текста

Ученик може да изрази утиске и осећања о кратком прилагођеном књижевном тексту (песма, скраћена

верзија приче, музичка песма), користећи вербална и невербална средства изражавања (цртежи,

моделирање, глума); препознаје у тексту елементе културе земаља чији језик учи.

слушање,

читање,

писање, рад у

групи,

допуњавање

реченица,

постављање

питања и

давање

одговора,

повезивање,

индивидуални

одговори,

давање

инструкција и

адекватно

реаговање на

њих, глума

дијалога

презентује,

дискутује,

анализира,

мотивише,

координира,

наводи на

повезивање и

примену знања,

усмерава,

подстиче на

логично

мишљење

дијалошка

метода,

илустративна

метода, метода

рада на тексту,

разговор,

тимска настава,

метода

писаних

радова,

еклектички

метод

The

Environment 2

Relationships 2

Inventions And

Discoveries 2

Travel 2

92

РУСКИ ЈЕЗИК

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

Футбольный матч 1

-ступа у дијалог у оквиру 8 до

10 реплика, користи нове

граматичке целине уз нови

вокабулар, разуме нови текст са

мањим бројем непознатих речи,

правилно казује реченице у

зависности од времена

дешавања, води дебату на задату

тему

слушање, допуњавање

реченица, читање,

индивидуални одговори

дискутује, анализира,

мотивише, подстиче на

логично мишљење, ствара

ситуацију, наводи на

повезивање и примену

знања, усмерава

-дијалошки

-монолошки

-текст метода

Мода - разговорная

тема

2

Мэйло из Санкт-

Петербурга 2

Шиворот-навыворот 2

Идём в зоопарк

2

93

МАТЕМАТИКА

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

КОНСТРУКТИВНИ ЗАДАЦИ-

ТРОУГЛА И

ПАРАЛЕЛОГРАМА 1

-конструкција помоћу висине,тежишне дужи,збира и

разлике страница

-уочава

-именује

-разликује

-упоређује

-открива релације

и изражава их

-закључује

-проверава

-презентује

-усмерава ученика

-подстиче на

размишљање

-помаже ученицима у

савладавању градива

-подстиче ученика на

увиђање, закључивање,

упоређивање

-развија код ученика

аналитичко,синтетичко,

индуктивно,дедуктивно

мишљење

-утиче на развој свести

ученика о значају и

примени математике у

свакодневном животу

-монол

ош

ка

-ди

јал

иш

ка

-дем

онст

рати

вна

-ил

устр

ати

вна

-мето

да

пи

сани

х р

адова

ИРАЦИОНАЛНИ БРОЈЕВИ

(OДАБРАНИ ЗАДАЦИ) 1

-рачунске операције у скупу ирационалних бројева

свођењем на исти корен

ПРИМЕНА ПИТАГОРИНЕ

ТЕОРЕМЕ НА

ГЕОМЕТРИЈСКЕ ФИГУРЕ 1

-практични задаци који се могу решавати Питагорином

теоремом

РЕШАВАЊЕ ТАКМИЧАРСКИХ

ЗАДАТАКА 1 -одабрани задаци са разних такмичења

ПРАВИЛНИ МНОГОУГЛОВИ 1 -конструкција О и P помоћу а,r,R

ПОЛИНОМИ- РАСТАВЉАЊЕ

НА ЧИНИОЦЕ

КВАДРАТ БИНОМА И

ТРИНОМА

1 -писање збира у облику производа

КРУГ- ПРОБЛЕМСКИ

ЗАДАЦИ 1 -решавање сложених задатака

ДЕЉИВОСТ И ПРИМЕНА

ДЕЉИВОСТИ 1 -решавање сложених задатака помоћу НЗС и НЗД

СЛИЧНОСТ ТРОУГЛОВА 1 -решавање практичних проблема помоћу сличности

(висина дрвета,дужина тунела,ширина реке и сл.)

94

БИОЛОГИЈА

ХЕМИЈА

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

ОСНОВНИ

ХЕМИЈСКИ

ПОЈМОВИ

1 Проширивање и продубљивање знања.

Питају, размењују

мишљења, демонстрирају

-подстиче на усвајање знања

-мотивише за рад

-упућује на различите изворе

знања

Дијалошка.

демонстрациона

СТРУКТУРА

СУПСТАНЦЕ 1 Проширивање и продубљивање знања.

Разговарају,

цртају,

анализирају

Дијалошка,

демонстрациоона

РАСТВОРИ 1 Проширивање и продубљивање знања. Питају,

демонстрирају, илуструју

Дијалошка,

илустрациона,

демонстративна

ПРИМЕНА

МЕДИЈА У

НАСТАВИ ХЕМИЈЕ

1 Проширивање и продубљивање знања.

Питају,

демонстрирају,

илуструју,анализирају

Дијалошка,

илустрациона,

демонстративна

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

ГРАЂА ЧОВЕЧИЈЕГ

ТЕЛА 2 Проширивање и продубљивање знања.

Разговарају,

цртају,

анализирају -подстиче на усвајање знања

-мотивише за рад

-упућује на различите изворе

знања

Дијалошка,

демонстрациоона

РЕПРОДУКТИВНО

ЗДРАВЉЕ 2 Проширивање и продубљивање знања.

Питају,

демонстрирају, илуструју

Дијалошка,

илустрациона,

демонстративна

95

ФИЗИКА

РЕДНИ

БРОЈ

ЧАСА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА

1. Симулација на рачунару - II Њутнов закон механике

Решавање проблема везаних за II Њутнов закон механике

2. Решавање проблема кретања тела са константним убрзањем

3. Симулација на рачунару – РППК

Графичко решавање проблема код РППК

4. Симулација на рачунару - кретања тела под дејством силе теже

Рачунски задаци

5. Сила трења и коефицијент трења

Рачунски задаци

6. Решавање проблема везаних са слагање и разлагање сила и равнотежу тела

7. Симулација на рачунару - слагање и разлагање сила, равнотежа тела, примена полуге

Рачунски задаци

8. Кретање планета, I и II Кеплеров закон

Симулација на рачунару

96

ИСТОРИЈА РЕД.БР.

ЧАСА НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

1. Гепграфска пткрића на ппчетку Нпвпг века

Уп

озн

авањ

е с

а са

држ

ајем

пл

ана

до

дат

не н

аста

ве

Про

ши

рива

ње п

ост

оје

ћи

х з

нањ

а, р

азви

јањ

е в

еш

тина,

креат

ивн

ост

и и

међус

обн

е с

арад

ње

Про

ши

рива

ње п

ост

оје

ћи

х и

усв

ајањ

е н

ови

х з

нањ

а,

разв

ија

ње с

арад

ни

чког

односа

, сн

алаж

е н

а ка

рти

Усв

ајањ

е н

ови

х з

нањ

а и

утв

рђи

вањ

е в

ећ п

ост

оје

ћи

х,

употр

еба

атл

аса

и з

идни

х и

стори

јски

х к

арат

а, п

ове

зива

ње

и п

рим

ена

нау

чено

г -Слушају, разговарају, пишу,

прикупљају материјал(исечци из

штампе,са интернета), праве

паное,уређују кабинет

-Примењују и користе

историјски атлас, слушају,

разговарају, читају, питају,

истражују

Усмерава, наводи, ствара

ситуацију, поставља проблем,

упућује на изворе

2. Хуманизам, ренесанса и рефпрмација

3. Ревплуције у Еврппи и свету

4. Напплепн Бпнапарта и Еврппа 1794-1815.

5. Уједиоеое Италије и Немачке – Кавур и Бизмарк

6. Псманскп царствп и Срби (устанци и пплпжај)

7. Пећка патријаршија (улпга и значај)

8. Српска ревплуција (1804-1815)

9. Најзначајније личнпсти Првпг српскпг устанка

10. Српска ревплуција (1815-1835)

11. Сепбе Срба (привилегије, пплпжај, значај)

12. Уставпбранитељска владавина (кнез Александар)

13. Друга владавина Милпша и Михаила

14. Знамените личнпсти српскпг Нпвпг века

15. Србија у Истпчнпј кризи (Истпчнп питаое)

16. Еврппа и свет у другпј пплпвини XIX века

17. Велике прпмене у науци и техници крајем XIX века

18. Друштвп и прилике у Србији крајем XIX века

97

ГЕОГРАФИЈА

ТЕМА БРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

ОРГАНИЗОВАЊЕ

ДОДАТНОГ РАДА 2 -активно учешће и улога у доношењу одлука

-уочава

-именује

-разликује

-упоређује

-открива релације

и изражава их

-закључује

-проверава

-предлаже програм

-упућује

- ствара ситуације

- мотивише

- објашњава

–демонстрира

-указује на могуће

грешке

-упућује на изворе

стицања знања

-даје подршку

-прави тестове

-проверава стечено

знање

-раз

гово

р

-сам

ост

алан

рад

-ист

раж

ива

чки

рад

-ти

мск

и р

ад

-рад

у м

али

м г

руп

ама

ИСТРАЖИВАЧКИ РАДОВИ 2

-осамостаљивање у раду

-самостално истраживање

-самостално и правилно коришћерње стручне

литературе,штампе

ИНТЕРНЕТ У НАСТАВИ 2

-самостално рукују, истражују, сазнају и примењују

техничка достигнућа у настави

ПРИПРЕМА ЗА

ТАКМИЧЕЊЕ 3

-развијање свестраније, целокупније личности са

ширим размишљањима о збивањима, истраживачком

раду и нових сазнања о свету

98

V ОСТАЛИ ОБЛИЦИ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА

ДРУШТВЕНЕ,ТЕХНИЧКЕ,ХУМАНИТАРНЕ,СПОРТСКЕ И КУЛТУРНЕ АКТИВНОСТИ

Садржаји програма Број

часова

Активности у образовно-

васпитном раду

Основни облици извођења програма

Циљеви и задаци садржаја програма

Друштвене активности:

Радионице

Обележавања значајних датума

5

- израда паноа

- посете

- изложбе

- метода практичних

радова

- текстуална

- кооперативна

- Сарадња са локалном заједницом

- Развијање свести о здравом начину живота

- Поштовање разлика и уважавање својих и туђих

потреба

Техничке активности:

- Уређење школског простора

- Израда честитки поводом значајних

датума

6

- чишћење

- купљење папирића

- сечење, лепљење,

цртање, сликање

- метода практичних

радова

- демонстративна

- Развијање креативности, стваралачког рада, уредности,

прецизности, изграђивање личних критичких ставова према

загађењу животне средине

Хуманитарне активности:

- Акције и помоћ

- Јесењи крос

- Сарадња са Црвеним крстом

5

- прикупљање новца,

Школског прибора,

играчака…

- припреме за крос

- посете

- демонстративна

- кооперативна

- дијалошка

- Развијање хуманог односа

- Поштовање разлика и разумевање туђих потреба

- Развијање такмичарског духа

Спортске активности:

Организовање спортских

такмичења

- одељенска

- међуодељенска

- међушколска

10

- игра

- различити облици

кретног изражавања

- демонстративна

- кооперативна

- дијалошка

- Развијање такмичарског духа

- Развијање моторике спретности, физичких способности

Културне активности:

Посете:

- позоришту

- музеју

- учествовање у активностима

поводом школских празника

10

- посете културним

установама

- јавни наступи

- припрема за

такмичење рецитатора

- демонстративна

- текстуална

- стваралачка

- игра улога

- Развијање опште културе

- Развијање и подстицање стваралачке активности

- Развијање маште, оригиналности,смисла за лепо

99

ПРОГРАМ РАДА ОДЕЉЕЊСКОГ СТАРЕШИНЕ

МЕСЕЦ САДРЖАЈИ РАДА

IX 1. Упознавање са календаром рада школе и усвајање плана рада

2. Договор о узајамним очекивањима, потребама и захтевима

3. Усклађивање ставова породице и школе везаних за васпитање ученика, родитељаки састанак

4. РАДИОНИЦА - Пројекат професионалне оријентације

X

5. Прослава Дана школе и Дечије недеље

6. РАДИОНИЦА - Пројекат професионалне оријентације

7. Подстицање социјалних односа у групи

8. РАДИОНИЦА - Пројекат професионалне оријентације

9. Грађење адаптације и личног идентитета у социјалној групи

XI 10. Развијање толеранције на различите ставове, особине, навике

11. Анализа успеха на крају првог класификационог периода

12. Учим да штедим – пројекат одрживог развоја

13. Шаљемо лепе поруке (Шта ми се свиђа код друга)

XII 14. Сређивање педагошке документације

15. Сви смо исти, а различити

16. Ризична понашања - програм репродуктивног здравља младих

17. Успех ученика на крају првог полугодишта

I 18. РАДИОНИЦА - Пројекат професионалне оријентације

19. Обележавање Дана светог Саве

II 20. РАДИОНИЦА - Пројекат професионалне оријентације

21. Како препознати осећања - радионица

22. РАДИОНИЦА - Пројекат професионалне оријентације

23. Суочење са неуспехом и изградња одбрамбених механизама

III 24. Такмичења ученика

25. Међувршњачко насиље – претња, уцена, физички обрачуни програм заштите деце од насиља

26. РАДИОНИЦА - Пројекат професионалне оријентације

27. Организовање индивидуалних разговора

IV 28. Кад насиља нема – нема ни проблема

29. Грађење и јачање личних ставова – програм Конвенције о правима детета

30. РАДИОНИЦА - Пројекат професионалне оријентације

31. Анализа успеха на крају трећег класификационог периода

V 32. Живот у одељењу, однос дечак, девојчица – програм репродуктивног здравља младих

33. Дан изазова; Уређење школског дворишта

34. Анализа рада ученика у данима екологије – пројекат одрживог развоја

35. Организовање и извођење екскурзије

VI 36. Анализа успеха на крају школске године и сређивање педагошке документације

100

Школски програм за 7. разред за период од 2014. до 2018. године

разматран је и усвојен на седници Школског одбора

од ______________ године.

Преседник Школског одбора Директор школе

Зоран Дуловић Иван Ивановић

_________________ _________________