SOLIOsobine i

primena hemija VIII razred

OŠ”Jovan Dučić”

Beograd

Autor

Nastavnik hemije

Jelena Mucić

CaCa2+ 2-

4SO

Soli su jonska jedinjenja kristalne strukture izgrađena od

katjona (uglavnom metala) i

anjona kiselinskog ostatka

OSOBINE

hemijskefizičke

Agregatno stanje

mirisboja

rastvorljivost

Tt Tk

ukus

Agregatno stanjeSoli su:

• na Ts u čvrstom agregatnom stanju

• sa jonskom vezom• sa kristalnom rešetkom

BojaSoli mogu biti različitih bojaAlkalni i zemnoalkalni metali grade soli bele

boje, dok prelazni metali uglavnom grade obojene soli

BojaSoli mogu biti različitih bojaAlkalni i zemnoalkalni metali grade soli bele

boje, dok prelazni metali uglavnom grade obojene soli

MirisSoli su uglavnom bez mirisa, a ako ga imaju on potiče od prisustva primesa

UkusSoli mogu imati slan, sladak, kiseo, gorak i ljut ukus

NE PROBATI !

Ttopljenja Tključanja

Tt kuhinjske soli=8000c

Soli imaju visoke Tt i Tk

Zašto?U solima-jonska veza, jako privlačenje između jona, teško se raskida kristalna struktura

RastvorljivostPrema rastvorljivosti u vodi soli se dele na:

Dobro rastvorne Teško rastvorne

Prema rastvorljivosti u vodi soli se dele na:

Dobro rastvorne Teško rastvorneskoro sve natrijumove i kalijumove soli, nitrati

Karbonati,sulfati

AgCl, BaSO4, CaCO3, MgCO3,PbI2

Na Cl, CaSO4, KNO3, Na2CO3, MgSO4

Rastvorljivost

Hemijske osobine

Soli su uglavnom slabo reaktivna jedinjenja

(sadrže katjone alkalnih i zemnoalkalnih metala, anjone hlorida, nitata ili sulfatni jon)

Reaguju sa onim kiselinama, bazama i solima samo ako se pri reakciji oslobađa gas ili nastaje nerastvorno jedinjenje (talog)

Reakcija sa kiselinamaSvaka so je nastala od neke kiseline. Neka so može da reaguje samo sa

kiselinom koja je jača od one od koje je so nastala.

CaCO3+ 2HCl→ CaCl2+ H2O + CO2↑ (H2CO3)

Reakcija sa kiselinama

Jake kiselineSumpornaAzotnaHlorovodoničnaFosforna

Jake kiselineSumpornaAzotnaHlorovodoničnaFosforna

Slabe kiselineSumporastaSumporvodoničnaUgljena

Slabe kiselineSumporastaSumporvodoničnaUgljena

Reakcija sa kiselinama Na reakciji “istiskivanja” slabije

kiseline iz njenih soli zasniva se reakcija šumećih tableta (limunska kiselina istiskuje slabiju ugljenu kiselinu).Od oslobođene ugljene kiseline potiče karakterističan ukus gaziranih pića

Na reakciji “istiskivanja” slabije kiseline iz njenih soli zasniva se reakcija šumećih tableta (limunska kiselina istiskuje slabiju ugljenu kiselinu).Od oslobođene ugljene kiseline potiče karakterističan ukus gaziranih pića

Reakcija sa kiselinamaKarbonati mogu reagovati hloridnom,

sulfatnom ili nitratnom kiselinom

Na2CO3+ 2HCl→ 2NaCl + H2O + CO2↑

Ugljen-dioksid se izdvaja u vidu mehurića, pa se ove reakcije koriste za dokazivanje karbonata u stenama

Reakcija sa bazamaSvaka so je nastala od nekog hidroksidaNeka so može da reaguje samo sa

hidroksidom koji je jači od onog od kog je so nastala.

FeCl3+ 3NaOH→ Fe(OH)3↓ + 3NaCl

Reakcija sa bazamaOvakvim reakcijama mogu se dobiti hidroksidi

koji se ne mogu dobiti reakcijom oksida metala sa vodom niti reakcijom metala i vode

Fe(OH)2 Fe(OH)3 Al(OH)3 Cu(OH)2

Reakcija soli sa metalomUkoliko je metal koji se dodaje u vodeni rastvor

soli manje reaktivan od metala koji čini datu so, reakcija se neće desiti.

Pr: Ag i Cu ne reaguju sa solima alkalnih, zemnolkalnih metala, Al, Fe, Zn

Reakcija soli sa metalomCu + 2AgNO3 → 2Cu(NO3)2 + 2Ag

Bakar je reaktivniji od srebra

Reakcija dvostruke izmeneNaCl + AgNO3 → NaNO3+ AgCl↓

BaCl2+ Na2SO4→BaSO4↓ +2NaCl

NaClprimena

NaClprimena

začinzačin

fiziološki rastvor

fiziološki rastvor

konzervanskonzervans

Posipanje puteva

Posipanje puteva

dobijanje Na i Cl

dobijanje Na i Cl

NaClprimena

NaClprimena

začinzačin

fiziološki rastvor

fiziološki rastvor

konzervanskonzervans

Posipanje puteva

Posipanje puteva

dobijanje Na i Cl

dobijanje Na i Cl

Primena soliŠta znamo o primeni sledećih soli?Kalcijum-karbonat (krečnjak, mermer, kreda)Kalcijum-sulfat (gips)Magnezijum-silikat (azbest)Plavi kamenSoda-bikarbona

Ne dozvolite da vam iko soli pamet!