31
Завод за унапређивање образовања и васпитања Аутори: Наставни предмет: Тема: Узраст: Дејан Девић, Наташа Стојановић ОШ “Иван Горан Ковачић” , Нишка Бања Маријан Мишић, ОШ “Иво Андрић” , Ниш српски језик Стеван Сремац (пројекат) седми разред Кликните овде за унос приказа часа у Word документу!

Stevan Sremac

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Zanimljiva biografija Stevana Sremca.

Citation preview

Page 1: Stevan Sremac

Завод за унапређивање образовања и

васпитања

Аутори:

Наставни предмет:

Тема:

Узраст:

• Дејан Девић, Наташа Стојановић

ОШ “Иван Горан Ковачић” , Нишка Бања

• Маријан Мишић, ОШ “Иво Андрић” , Ниш

• српски језик

• Стеван Сремац (пројекат)

• седми разред

Кликните овде за унос

приказа часа у Word документу!

Page 2: Stevan Sremac

…Што да измишљам теме

кад их сам живот у изобиљу

нуди, и људе кад их

посведневно посматрам по

улицама и каванама…

Page 3: Stevan Sremac

( Зашто прочитати обимни

роман Поп Ћира и поп Спира?)

Први час

Page 4: Stevan Sremac

Стеван Сремац

Page 5: Stevan Sremac

Стеван Сремац и Ниш

Page 6: Stevan Sremac

Сента

Београд

Ниш

Соко Бања

Page 7: Stevan Sremac

• Родна кућа Стевана Сремца

• Рођен 23.11.1855.

• Основну школу завршио је у

Сенти у дванаестој години (

1868), а онда прешао у Београд

код ујака Јована Ђорђевића, јер

су му родитељи рано умрли.

Сремац као десетогодишњак

са теткама Мартом и Софијом

Ђорђевић

• Отац Аврам био је кројач, а мати

Екатерина (Катица) домаћица. Имао је два брата: Јована, дворског лимара, и Андрију, кројача у Америци.

• Породица Сремац (око 1858) мајка Катица и отац Аврам са синовима: с лева на десно: Андрија, Јован и Стеван.

Page 8: Stevan Sremac

(1826 -

1900) био је истакнути

национални и грађански

интелектуалац. Био је

књижевник, отац српског позоришта, оснивач

Народног позоришта у

Београду (1868) и Српског

народног позоришта у

Новом Саду (1861), професор Велике школе,

историчар, политичар.

Page 9: Stevan Sremac

• Завршио Прву гимназију (1868- 1874)

• Професори су му били: Стојан Новаковић, Светислав Вуловић,Милош С. Милојевић…

• Блиски школски другови , између осталих, Љубомир Недић и Стеван Мокрањац.

• По завршетку гимназије 1874, уписао је студије на Великој школи (претечи београдског Универзитета) на историјско-филолошком одсеку које је завршио у јесен 1878.

• У току студија његови професори били су истакнути српски писци и историчари:

• Ђуро Даничић предавао му је филологију,• Стојан Новаковић историју српске књижевности,• Панта Срећковић српску историју…

• Када су избили српско-турски ратови (1876-1878) за коначно ослобођење југоистока Краљевине Србије,Сремац ,не свршивши Велику школу ,одлази као добровољац у ђачку добровољачку батерију .

• Све испите положио је када се вратио у Београд.

• Стеван Сремац поднео је молбу Министарству просвете и црквених послова августа 1878. године за службу у просветној струци у новоослобођеним крајевима Србије.

Прва гимназија ( Капетан-Мишино здање подигнуто 1863. У згради је била Прва гимназија и Велика школа)

Ђуро Даничић (1825 – 1882), члан Српског ученог друштва, филолог

Page 10: Stevan Sremac

•У Београду је све до своје смрти 1906, био професор Треће Београдске гимназије и члан Управног одбора Народног позоришта-књижевни одсек.

•Уметнички одбор Народног позоришта у Београду ( с лева на десно седе: М. Глишић, А.И. Сумбатов, Б. Нушић, Стеван Сремац. Стоје:

Д.Брзак и Ј. Веселиновић

Зграда Треће београдске гимназије

Професори београдске гимназије ( први ред,

други с десна у лево седи Стеван Сремац)

Page 11: Stevan Sremac

• Изабран је за правог

(редовног) члана

Српске краљевске

академије наука 3.2.1906.

Сремчево одличје – орден Светог

Саве III реда за национални и

просветни рад

Сремчев пријатељ Б. Нушић (1869 – 1938), академик, књижевник

С.Сремац са уредницима мостарске Зоре( с лева на десно седе: С.Сремац и А. Шантић – стоје: Атанасија Шола и С. Ћоровић

Page 12: Stevan Sremac
Page 13: Stevan Sremac

“…Сремац је пуних једанаест најлепших година провео у Нишу”

Живан Живановић

“ Једанаест најбољих година свога живота он је провео у Нишу”

Јован Скерлић

“Ниш је, дакле, Сремчев други завичај. И ко хоће да генетички упозна књижевну еволуцију Сремчеву, не може је познати без разумевања његова дугогодишњег живљења у убавоме граду на Нишави, а за најлепшега младалачког доба…”

Живан Живановић

“ Сремац је Ниш јако и искрено волео, и та његова љубав има дубока корена у његовој интимној природи.”

Јован Скерлић

“Сремац је јако волео свој Ниш… он и Ниш су нераздвојно везани у свачијем сећању.”

Павле Поповић

Page 14: Stevan Sremac

Народ

но

позо

риш

те

Page 15: Stevan Sremac

• Млади предавач Стеван Сремац, са 24. године ступио је у нишку гимназију која је имала свега три разреда.

• Прво је добио да предаје у школској 1879/1880. географију, цртање и краснопис.

• У следећој години предаје српски језик, историју Срба, цртање и краснопис и литерарне облике (књижевност), затим српску граматику и немачки језик. Уједно је водио школску библиотеку.

• Сремац је био изузетно образован; поред тога знао је неколико страних језика: немачки, мађарски, руски,и француски, тако да је могао да чита стране писце у оригиналу.

Зелена гимназија у којој је

Сремац предавао

Page 16: Stevan Sremac

• Млад и леп, Сремац је пазио на своје одевање. Волео је

чистоћу. Један нишки ђак указује чак на ту особину као

на једну од оних којима се Сремац издвајао.

• “Са својим правилним, брижљиво изведеним раздељком у

коси, која је била слободна од сваке слепљености и

зализаности; са својим кратким пуним брковима који су

увек били у реду, са примерном чистоћом лица, руку и

одела, које је уз то било пуно склада и укуса, Сремац је

знатно ударао од средине у којој је живео, чак и од

већине својих колега.”

• Сремчева брижљивост у одевању помало га је чинила

кицошем.

• У њега је “…готово сваки други дан била друга кравата,

ваљда у складу са оделом и везана са много укуса”.

• Не само на кравату, Сремац је пазио на све: одело,

рубље, ципеле. Све је увек било доброг кроја и доброг

квалитета, а чисто, укусно , допадљиво.

Page 17: Stevan Sremac

• Поред знања језика и начитаности, Сремац је имао и понашање културног човека. Оно што је привлачило код њега била је његова

природност, отвореност, простосрдачност.

• По своме карактеру Сремац је био скроман, стидљив, повучен. Усто, он је несебичан, искрен, дружељубив, мека срца.

• Своју зараду коју је имао у позоришту од преписивања улога, уступао је, већим делом, сиромашном другу, а себи је задржавао колико му је најпотребније било.

• Понекад је био ћудљив:

• Није волео нова познанства. Имао је обичај да напусти друштво чим се појави неко непознат. ( Каже Владислав Рибникар)

• Сремчев пријатељ, песник А.Г.Матош прича да је Сремац имао обичај да прође поред пријатеља као поред турског гробља, надувен и намрштен , у кавани им окрене леђа и нико не

зна шта му је.

• Велика друштва уопште није волео. Сам је о томе говорио:

• “ Чим је више од тројице, ја се збуним, не могу да поднесем бесмислене испаде у разговору, па се склањам.”

Панорама старог Ниша 1879.

Page 18: Stevan Sremac

• Сремац је био изврстан наставник. Он је у организацију својих часова уносио озбиљност и одмереност у односу. С њим се при раду није било шалити. Он није трпео неред и раскалашно понашање.

• Сремац није био строг наставник, али је имао истински ауторитет. Његови часови су

били весели, у атмосфери природне неусиљености, без напрегнутости, али са увек примереном дисциплином. У тренуцима кад разредом овлада велика веселост и дисциплина дође у опасност, једно његово “пст!” било је увек довољно да одједанпут завлада потпуна

тишина.

• Сремац никад никога није казнио, ни тужио и ретко кад је био љут.

• Одлично је припремао своја предавања , уносио је новине у свом раду.

Page 19: Stevan Sremac

• “ Јер он је сав био смешан; и што год да рече, то је и духовито и шаљиво. И чим би погледао ма у што, он би избацио по нешто смешно. У свакој ситуацији он је могао да изнађе и најмање смешну страну њену. У томе је и сам уживао, а тиме је чинио задовољства и другима, и зато су га сви у друштву волели.”

(Ј. Миодраговић “ Успомена на Стевана Сремца)

Page 20: Stevan Sremac
Page 21: Stevan Sremac

У Нишу је Сремац прво становао по кафанама, а касније у приватним кућама.

Живео је углавном у приземним кућама.

Првих година становао је код Катице Голубовић, у кући која је давно срушена и на чијем је месту подигнута нова.

Братанац аутора “Калчиних прича” Михајла Голубовића који је по свом стрицу добио име, каже да је Сремац једно време становао у њиховој кући у тадашњој Општинској улици, сада Душана Костића, у којој се налази Народна библиотека “Стеван Сремац” У сећању му је остала и једна прича коју је често причала његова бака-мајке:

“ Ех, Стева… Увек си пијан беше. Ете, написаја Ивкову славу, а откуде име Ивко у Ниш?! Пијан беше па забравија “Ж” да стави…Тој беше Живко, а не Ивко!”

Најдуже је становао у малој соби у Карађићевој улици бр 1. Зграда је порушена и на том месту налази се блок зграда СУП-а Ниш.

Последњих година свог боравка у Нишу Сремац је становао код неке Николете у Просветној улици бр 1 ( данашња Мачванска улица).

Остао је и опис пишчеве собе: “ Његова соба, у кући која и сада постоји није била већа од два и по са четири метара и висока једва два. На земљаном поду прво су биле асурње, рогозе и преко њих черга. Са доксата те куће, која је била у близини Живкове , по приповетки Ивкове куће, он је пратио весело живување и петодневно светковање Ивкове дружине.”

Сремчев биограф Миле Павловић наводи да је Сремац годинама становао у Поштанској улици код газда Живка. Кућа је срушена након поплаве 1948, ту је

сада обданиште. Сада је то улица Наде Томић.

Page 22: Stevan Sremac

Сремац је најчешће одлазио у кафане

Маргер, Босна, Балкан…

На овом месту била је

чувена кафана

Page 23: Stevan Sremac

• Скоро све кафане су имале посебно припремљене јеловнике. Власници су шеретски истицали и рекламирали своје понуде: избор пића – пићовник, предјела – мезовник, дезерти – благовник, а специјалитети кућа су најчешће

били баба Талина пита гологлавник, деда Јевремова вешаљка (сушеница

меса), бели бубрези сас лук, патка у сафту, домаћа кобасица а ла Стојко, чукана шницла (лупана), коленица без чапоњци, око на јајца, шкембе у главу. Све ово се јело уз тепану, добро умешену погачу.

• Што се пићовника тиче избор је најчешће био: тврд препек, “викај туру”, јака шљивка “чук ти не треба” и “комовица шумоглавка”. Нјчешће после свега била

је расоница растрезнуша.

• Популарне и честе су биле поруке гостима: Не замињуј (заобилази) кафану!

Паре не жали, душу разгали! Што гутнеш (попијеш) и бутнеш (поједеш ) тој ће ти остане!

Page 24: Stevan Sremac

• Избегао је кафане у које долазе

крупна господа. Седне Сремац

за сто, поручи кафу и онда гледа

кроз прозор, а у исто време

слуша шта се за оближњим

столовима говори… Све што је

видео и чуо, он је бележио одмах, чим дође кући.

• Међу посетиоцима кафана,

занатлијама, кириџијама,

трговцима, Сремац је упознао и

“ ђувеч-кардаше” Ивка, Калчу,

Курјака, Смука и друге. А

најбољи пријатељ му је био Коле

Рашић.

Page 25: Stevan Sremac

Живко са женом Диком и породицом

Микал Николић, кујунџија, Калча у Ивковој слави

Ђока Јанковић, кујунџија, Мане у Зони Замфировој

Page 26: Stevan Sremac

Јунаци Ивкове славе ( рад Стевана Никшића Лале)

Page 27: Stevan Sremac

• У оснивању две културне институције имао је

значајног учешћа:

• нишког позоришта “Синђелић” (претече данашњег Нишког позоришта) 1887.

• Градске читаонице – 1879. претече Народне

библиотеке “Стеван Сремац”

• (Његов брат Јован Сремац, постхумно, 1906. год, нишкој библиотеци поклонио је пишчеву богату личну библиотеку чији се фонд

налази у Народном музеју у Нишу)Нишко позориште “Синђелић”

Page 28: Stevan Sremac

• Отишао Калча (са женом, ћерком и зетом) да

се види у позоришној “Ивковој слави”. Кад је

улазио у салу, “поздрављали су га са свих

страна”. Калча је био весео и поносан: - Тхи,

мајка му стара, здравување к„ко сас деда-

владику!” (записано је у “Штампи” из 1906).

Калчу је глумио Чича-Илија Станојевић.

• Иде представа, публика све више у смех, па и

на Калчин рачун. Онда ти “Калча направи лом,

изгрди и Чича-Илију и Сремца, и оде псујући”.

Та “представа” баци у засенак глумачку. Још и

обећа: Сремац ће добије тепање, сам да га

довати… Није га тада нашао, нити су се више

срели.

• Срећемо се ми, данас, са Сремцем, Калчом и

Чапом са спомеником код Казанџијског

сокачета. Калча и даље врти ловџијске

лагарије, Чапа одобрава репом, а Сремац

слуша, памти, записује.

Page 29: Stevan Sremac

• Збирка Стеван Сремац у Народном музеју Ниша формирана је откупом фонда пишчеве заоставштине 1951-52.

• Од дела материјала из фонда

урађена је стална поставка, спомен-соба Стеван Сремац

• Збирка садржи:

• 33 оригинална рукописа Стевана Сремца

• Фотографије и дописне карте

• Школске географске карте

• Намештај (предмети из Сремчеве собе)

• Лични предмети

• Рукописи Јована Ђорђевића

• Библиотека Стевана Сремца

Page 30: Stevan Sremac

• 1896. након објављивања рукописа (1895.) нишко позориште “Синђелић” извело је на својој позорници Ивкову славу.

• 1906. одмах након смрти Стевана Сремца, Одбор нишке општине је 18. 8. ондашњу Просветну улицу (данашња Мачванска) именовао у улицу Стевана Сремца.

• 1906. новембра месеца Сремчев брат Јован, нишкој библиотеци, по Сремчевом завештању поклонио је пишчеву личну библиотеку: 770 дела и 1294 свеске.

• 1939. откривене бисте у холу Народног позоришта, Добрице Милутиновића, дар Владе Митића и биста Стевана Сремца, дар Драгише Цветковића.

• 1955. откривен споменик Сремцу испред Народног позоришта, рад Нишког вајара Драгана Николића.

• 1951-1952. Народни музеј у Нишу је откупио скоро целокупну Сремчеву заоставштину од његовог пријатеља и биографа Милорада Павловића – Крпе.

• 2006. Поводом 100 година од смрти писца, у

организацији општине Медијана и Епархије

нишке, одржан парастос у Саборној цркви

и омаж Сремцу у холу Народног позоришта.

• 2006. у организацији општине Медијана

именовани Трг и чесма Стевана Сремца и

постављена скулптура Сремца и Калче, рад

нишког вајара Ивана Фелкера.

• 2007. постављено спомен обележје кафане

“Маргер”, чији су чести гости били Сремац и

његови јунаци, као и спомен обележје у

улици Наде Томић, Сремчевом главном

јунаку у Ивковој слави, Живку Ф.

Мијалковићу и његовим кардашима.

• 1952-2007. У овом периоду Народни музеј у

Нишу је приредио више запажених изложби

о животу и делу Стевана Сремца, које су

приказане и у више градова Србије. На

позив Завичајне фондације Стеван Сремац

у Сенти , 2007. године Народни музеј је

урадио репрезентативну сталну поставку о

Сремцу у његовом родном дому.

Page 31: Stevan Sremac

• По Сремчевој молби

постављен је за професора

Треће београдске гимназије

1892.

• Одлазак из Ниша свакако је мотивисан и његовим

замором животом у

провинцији, али и

нестајањем старог Ниша

пред налетом модерних друштвених токова. Није

више било многих

пријатеља. Осећао се

усамљеним.

• У Београду је почео

интезивно да пише на основу

грађе, скица и планова

израђених у Нишу, брижљиво

прибележених у назнакама у

његовим чувеним

бележницама.