Prvi deo

Tributi

1

Kada sam se probudila, druga strana kreveta bila je hladna. Ispruţila sam

prste u potrazi za Priminom toplinom, ali dotakla sam samo grubu površinu

dušeka. Mora da je sanjala nešto ruţno i otišla kod majke. Naravno da jeste. Danas

je dan ţetve.

Podigla sam se na lakat. U spavaćoj sobi ima dovoljno svetlosti da ih

osmotrim. Moja mlaĊa sestra Prim sklupĉala se u loptu, a majka se obmotala oko

nje. Spavale su obraz uz obraz. Majka u snu deluje mlaĊe. I dalje deluje umorno,

ali ne i izmoţdeno. Primino lice je sveţe poput rose, ljupko poput cveta po kojem

je dobila ime.

Pored njenih kolena, najruţniji maĉor na svetu, sedi i ĉuva je. Nos mu je

zgnjeĉen, pola jednog uha nedostaje, a oĉi su mu boje trule bundeve. Prim ga je

nazvala Ljutić, insistirajući na tome da njegovo mrljavo ţuto krzno podseća na

ţarke boje tog cveta. Mene mrzi. U najmanju ruku mi ne veruje. Mada je od tada

prošlo mnogo godina, mislim da se još seća kako sam pokušala da ga udavim u

kofi kada ga je Prim donela kući. Bio je mršavo maĉe, stomaka nateĉenog od crva i

krzna prepunog buva. Samo mi je to falilo. Još jedna usta koja treba nahraniti. Ali,

Prim me preklinjala, ĉak je i plakala. Morala sam da joj dopustim da ga zadrţi. Sve

je ispalo dobro. Majka ga je oĉistila od gamadi, osim toga, roĊeni je lovac na

miševe. Povremeno ulovi i pacova. Kada ĉistim lovinu, ponekad mu dam iznutrice.

Prestao je da šišti na mene.

Iznutrice. Nema šištanja. Kada je ljubav u pitanju, nikada joj se nećemo

pribliţiti više od toga.

Prebacila sam noge preko ivice kreveta i skliznula pravo u lovaĉke ĉizme.

Savitljiva koţa se oblikovala prema mojim stopalima. Navukla sam pantalone i

bluzu, ugurala dugaĉku, crnu pletenicu pod kapu i zgrabila torbu za hranu. Na

stolu, ispod drvene ĉinije koja ga štiti od gladnih pacova i maĉaka, poloţen je mali,

savršeni kozji sir umotan u lišće bosiljka. Moj poklon od Prim za dan ţetve.

Paţljivo sam stavila sir u dţep dok sam se iskradala napolje.

Naš deo Distrikta 12, poznat pod nadimkom Šav, obiĉno je prepun rudara koji

u ovo doba polaze na jutarnju smenu. Muškarci i ţene pogrbljenih ramena i

nateklih ĉukljeva odavno su prestali da se trude da oĉiste ugljenu prašinu iz

polomljenih noktiju i bora svojih upalih lica. MeĊutim, danas su crne ulice prepune

pepela puste. Kapci na zdepastim, sivim kućama su zatvoreni. Ţetva je tek u dva.

Zašto ne bi malo duţe odspavali? Kada već mogu.

Naša kuća je maltene na rubu Šava. Prolazim kroz samo nekoliko kapija i već

sam na otrcanom polju po imenu Livada. Livadu od šume odvaja visoka lanĉana

ograda sa petljama od bodljikave ţice na vrhu. Ograda okruţuje ceo Distrikt 12. U

teoriji, kroz nju bi trebalo da teĉe struja dvadeset ĉetiri ĉasa na dan zbog

grabljivaca koji ţive u šumi ĉopora divljih pasa, usamljenih kuguara, medveda koji

su nekada ugroţavali naše ulice. Od kada struja teĉe svega po nekoliko sati uveĉe, i

to ako imamo sreće, uglavnom je sigurno dotaći je. Ipak, uvek paţljivo oslušnem

da li se ĉuje zujanje, što znaĉi da je struja ukljuĉena. Trenutno je tiha poput groba.

Skrivena iza ţbunja, ispruţila sam se na stomak i provukla ispod labavog dela

ograde visine oko pola metra. Ima još nekoliko slabih mesta na ogradi, ali ovo je

najbliţe našoj kući i najĉešće tuda ulazim u šumu.

Ĉim sam se našla meĊu drvećem, izvadila sam luk i strele iz šupljeg debla. Sa

strujom ili bez nje, ograda uspešno drţi mesoţdere podalje od Distrikta 12. U šumi

lutaju slobodno. Tu su i dodatne opasnosti poput zmija otrovnica, besnih ţivotinja i

potpunog nedostatka staza. MeĊutim, ima i hrane, ako znate kako da je pronaĊete.

Moj otac je znao. Nauĉio je i mene poneĉemu pre nego što ga je raznela eksplozija

u rudniku. Nismo imali šta da sahranimo. Tada mi je bilo jedanaest godina. Pet

godina kasnije i dalje se budim vrišteći mu da potrĉi.

Mada je ulazak u šumu zabranjen, a lovokraĊa strogo kaţnjiva, mnogi ljudi bi

se usudili da krenu u lov kada bi imali oruţje. Uglavnom nisu dovoljno odvaţni da

krenu samo sa noţem. Moj luk je prava retkost. Napravio ga je moj otac, kao i

druge koje sam sakrila u šumi, paţljivo umotane u nepromoĉive pokrivaĉe. Otac je

mogao da zaradi mnogo novca od prodaje. MeĊutim, ako bi vlasti to otkrile, bio bi

javno pogubljen zbog podsticanja pobune. Većina mirovnjaka progleda kroz prste

nekolicini nas lovaca, pošto su gladni mesa kao i svi ostali. U stvari, oni su naše

najbolje mušterije. Ali, naoruţavanje Šava nikada ne bi bilo dozvoljeno.

Na jesen, nekoliko hrabrih duša se zavlaĉi u šumu da pobere jabuke. Uvek u

blizini Livade. Dovoljno blizu da pobegnu nazad u Distrikt 12 u sluĉaju nevolje.

„Distrikt 12. Mesto u kojem moţete umreti od gladi na sigurnom“, promrmljah.

Zatim brzo bacih pogled preko ramena. Ĉak i ovde, u nedoĊiji, ĉovek brine da li će

ga neko ĉuti.

Kada sam bila mlaĊa, plašila sam majku na smrt stvarima koje bih izbrbljala o

Distriktu 12 i ljudima koji vladaju našom zemljom Panemom iz udaljenog glavnog

grada Kapitola. Na kraju sam shvatila da nas to samo moţe uvaliti u probleme.

Nauĉila sam da drţim jezik za zubima i da pretvorim lice u bezizraţajnu masku

kako niko ne bi mogao da pogodi o ĉemu razmišljam. U školi sam tiha i marljiva.

Uĉtivo ćaskam sa ljudima na javnoj pijaci. Retko pominjem trgovinu na Hobu. To

je crna berza na kojoj zaraĊujem većinu novca. Ĉak i kod kuće, gde nisam tako

prijatna kao u javnosti, izbegavam pominjanje nezgodnih tema. Tema poput ţetve,

nestašice hrane ili Igara gladi. Prim bi mogla da ponovi moje reĉi i šta bi se tada

desilo sa nama?

U šumi me ĉeka jedina osoba pred kojom mogu prirodno da se ponašam. Gejl.

Osećam kako mi se mišići lica opuštaju. Korak mi se ubrzava dok se penjem ka

našem mestu, ka steni sa koje se vidi cela dolina. Ĉestar bobiĉavog ţbunja štiti je

od nepoţeljnih pogleda. Nasmešila sam se ĉim sam ga ugledala kako ĉeka. Gejl

kaţe da se smešim samo u šumi.

„Zdravo, Ketnip “, kaţe Gejl. Zovem se Ketnis, ali kada sam mu se prvi put

predstavila, jedva sam uspela da prošapućem svoje ime. Pomislio je da sam rekla

Ketnip. Zatim je jedan blesavi ris poĉeo da me prati unaokolo po šumi nadajući se

da ću mu udeliti nešto mesa. Tada je Ketnip postao moj zvaniĉni nadimak. Na

kraju sam morala da ubijem risa, zato što mi je plašio lovinu. Bilo mi je pomalo

ţao. Nije bio loše društvo. Ali, dobila sam dosta novca za njegovo krzno.

„Vidi šta sam ulovio.“ Gejl podiţe hleb proboden strelom i nasmeja se. To je

bio pravi hleb iz pekare, a ne pljosnata, tvrda vekna koju pravimo od svog

sledovanja ţita. Uzela sam ga, izvukla strelu, pribliţila rupu nosu i udahnula miris

od kojeg mi je pošla voda na usta. Ovako lep hleb sluţi se samo u posebnim

prilikama.

„Mmm, još je topao“, kaţem. Mora da je otišao do pekare da se trampi ĉim je

svanulo. „Ĉime si ga platio?“

„Samo jednom vevericom. Mislim da je stari bio sentimentalno raspoloţen od

jutros“, kaţe Gejl. „Ĉak mi je poţeleo sreću.“

,,Pa, svi se na današnji dan osećamo blisko, zar ne?“, pitam, ne trudeći se da

prevrnem oĉima. „Prim nam je ostavila sir.“ Vadim ga iz dţepa.

Razvedrio se na pomen te Ċakonije. „Hvala ti, Prim. Imaćemo pravu gozbu.“

Iznenada je poĉeo da govori kapitolskim naglaskom dok je imitirao Efi Trinket,

manijakalno optimistiĉnu ţenu koja dolazi jednom godišnje da izvuĉe imena na

ţetvi. „Gotovo da sam zaboravila! Srećne Igre gladi!“ Nabrao je nekoliko kupina iz

okolnog ţbunja. „Neka šanse...“, bacio ih je prema meni.

Uhvatila sam ih ustima i progrizla njihovu neţnu opnu zubima. Slatkokiseli

ukus mi je raspalio jezik. „...uvek budu na vašoj strani!“ Završila sam sa

podjednakim oduševljenjem. Moramo da se šalimo sa tom temom, inaĉe bismo

poludeli od straha. Osim toga, kapitolski akcenat je tako izveštaĉen da sve zvuĉi

smešno.

Posmatrala sam kako Gejl izvlaĉi noţ i seĉe hleb. Mogao bi da mi bude brat.

Ima ravnu, crnu kosu i maslinastu koţu. Oboje imamo sive oĉi. Ali nismo roĊaci,

bar ne bliski. Većina porodica koje rade u rudniku nalikuju jedna na druge.

Zato moja majka i Prim, zbog svoje svetle kose, uvek deluju nepodesno. I

jesu. Roditelji moje majke bili su pripadnici male trgovaĉke klase koja snabdeva

zvaniĉnike, mirovnjake i poneku mušteriju iz Šava. Imali su apoteku u lepom delu

Distrikta 12. Pošto niko ne moţe da priušti doktora, apotekari su naši lekari. Moj

otac je upoznao moju majku pošto je tokom lova ponekad sakupljao lekovito bilje i

prodavao ga njenim roditeljima kako bi spravljali lekove. Mora da ga je jako volela

kada je pristala da napusti svoj dom i doĊe u Šav. Pokušavam to da zapamtim dok

se prisećam ţene koja je samo tupo sedela, potpuno nedodirljiva, dok su joj se deca

pretvarala u kost i koţu. Pokušala sam da joj oprostim zbog oca. Ali, da budem

potpuno iskrena, nisam tip ĉoveka koji oprašta.

Dok sam brala bobice, Gejl je premazao kriške hleba sa mekim kozijim sirom

i paţljivo stavio po list bosiljka na svaku. Smestili smo se u nišu na steni. Bili smo

nevidljivi, ali smo imali dobar pogled na dolinu koja kljuĉa od ţivota. Tu je zelen

koju treba sakupiti, korenje koje treba iskopati, ribe koje svetlucaju na suncu. Dan

je predivan, nebo plavo a vetar blag. Hrana je fantastiĉna, sir curi u topli hleb a

kupine nam se tope u ustima. Sve bi bilo savršeno kada bi ovo stvarno bio praznik,

kada bih danas mogla slobodno da lutam planinom sa Gejlom i lovim veĉeru.

MeĊutim, umesto toga moramo da budemo na trgu u dva sata i ĉekamo da imena

budu proĉitana.

„Mogli bismo to da izvedemo, znas‘, kaţe Gejl tiho.

,,Šta?“, pitam.

,,Da napustimo distrikt. Da pobegnemo. Da ţivimo u šumi. Ti i ja. Mogli

bismo to da izvedemo“, kaţe Gejl.

Ne znam kako da odgovorim. Ideja je apsurdna.

„Kada ne bismo imali toliko dece“, brzo dodaje.

To nisu naša deca, naravno. Ali kao da jesu. Gejl ima dva mlaĊa brata, a ja

sestru. Prim. Moramo uraĉunati i majke. Kako bi ţivele bez nas? Ko bi hranio ta

usta koja stalno traţe još? Mada oboje lovimo svaki dan, ipak ima noći kada

divljaĉ mora da se trampi za mast ili pertle ili vunu, ipak ima noći kada idemo na

spavanje praznih stomaka.

,,Ne ţelim da imam decu“, kaţem.

,,Ja ţelim. Ali samo ako ne budem ţiveo ovde“, kaţe Gejl.

„Ali, ţiviš ovde“, dodajem iznervirano.

,,Zaboravi“, breca se.

Ovaj razgovor mi deluje nekako pogrešno. Otići? Kako da ostavim Prim? Ona

je jedina osoba na svetu za koju sam sigurna da je volim. Gejl je odan svojoj

porodici. Ne moţemo otići, zašto onda da priĉamo o tome? Ĉak i da to uĉinimo...

ĉak i da to uĉinimo... odakle sad ta priĉa o deci? IzmeĊu Gejla i mene nikada nije

bilo neĉeg romantiĉnog. Kada smo se upoznali, bila sam mršava

dvanaestogodišnjakinja. Mada je bio samo dve godine stariji, Gejl je već izgledao

kao muškarac. Dugo nam je trebalo da postanemo prijatelji, da prestanemo da se

cenjkamo prilikom svake razmene i da poĉnemo da pomaţemo jedno drugom.

Osim toga, ako ţeli decu, Gejl neće imati nikakvih problema da naĊe ţenu.

Zgodan je, dovoljno snaţan da radi u rudniku i ume da lovi. Po naĉinu na koji

devojke šapuću o njemu kada prolazi hodnikom u školi, jasno je da im se sviĊa.

Ljubomorna sam zbog toga, ali ne iz razloga koji ljudima prvi padne na pamet.

Teško je pronaći dobrog partnera za lov.

„Šta ţeliš da radiš?“, pitam. „Moţemo da lovimo divljaĉ, da pecamo ili da

sakupljamo bilje.“

„Hajde da pecamo na jezeru. Moţemo da ostavimo štapove i da beremo bilje

u šumi. Da nabavimo nešto lepo za veĉeras", kaţe on.

Veĉeras. Nakon ţetve, svi treba da slave. Mnogi to i ĉine, zbog olakšanja što

su im deca pošteĊena bar još godinu dana. Ali, dve porodice će zatvoriti kapke,

zakljuĉati vrata i zapitati se kako će preţiveti bolne nedelje koje dolaze.

Dobro smo prošli. Grabljivice nas ignorišu pošto lakšeg i ukusnijeg plena ima

u izobilju. Do kasnog prepodneva ulovili smo tuce riba, sakupili vreću zeleniša, i

što je najbolje od svega, dva kilograma jagoda. Pre nekoliko godina našla sam

mesto na kojem rastu, a Gejl je predloţio da okolo postavimo niz zamki kako tu ne

bi zalazile ţivotinje.

Na putu kući, svratili smo do Hoba, crne berze u napuštenom skloništu za

ugalj. Kada su osmislili delotvorniji sistem za prevoz uglja direktno od rudnika do

vozova, Hob je postepeno zauzeo taj prostor. U ovo doba su mnoge tezge

zatvorene zbog dana ţetve, ali je na crnoj berzi ipak prometno. Lako smo razmenili

šest riba za dobar hleb i još dve za so. Masna Sej, košĉata starica koja prodaje

ĉinije tople supe iz velikog kazana, uzela je polovinu našeg zeleniša u zamenu za

dva komada parafina. Moţda bismo bolje prošli na nekom drugom mestu, ali

trudimo se da ostanemo u dobrim odnosima sa Masnom Sej. Na nju se moţe

raĉunati da će uvek kupiti divljeg psa. Ne lovimo ih namerno, ali ako nas napadnu i

budemo primorani da ubijemo nekoliko komada, pa, meso je meso. „Kada se naĊe

u supi, zovem ga govedinom“, obiĉno kaţe Masna Sej i namigne. Niko u Šavu ne

bi okrenuo glavu od pozamašne noge divljeg psa, ali mirovnjaci koji dolaze u Hob

mogu sebi da priušte da budu malo probirljiviji.

Kada smo obavili šta smo imali na berzi, otišli smo do crnih vrata

gradonaĉelnikove kuće da prodamo polovinu jagoda. Znali smo da ih voli i da ima

dovoljno novca da ih plati. Vrata je otvorila gradonaĉelnikova ćerka Medţ. Ista

smo godina u školi. Pošto je gradonaĉelnikova ćerka, ĉovek bi oĉekivao da bude

snob, ali nije. Povuĉena je. Poput mene. Pošto nijedna od nas nema grupu

prijatelja, ĉesto jedna drugoj pravimo društvo u školi. Zajedno ruĉamo, sedimo

jedna pored druge tokom raznih okupljanja, par smo u sportskim aktivnostima.

Retko razgovaramo, što nam obema odgovara.

Danas je njena jednoliĉna školska odeća zamenjena skupom belom haljinom,

a plava kosa uvezana trakom roze boje. Odeća za ţetvu.

„Lepa haljina“, kaţe Gejl.

Medţ ga pogleda, pokušavajući da prokljuvi da li je u pitanju pravi

kompliment ili je samo ironiĉan. Haljina jeste lepa, ali sigurno je ne bi nosila da je

samo obiĉan dan. Pući usne i smeši se. ,,Pa, ako budem išla u Kapitol, treba lepo

da izgledam, zar ne?“

Sada je Gejl zbunjen. Da li stvarno to misli? Ili ga zaĉikava? Pretpostavljam

da je ovo drugo u pitanju.

„Nećeš ti ići u Kapitol", govori Gejl hladno. Spustio je pogled ka malom

okruglom brošu na njenoj haljini. Pravo zlato. Predivan umetniĉki rad. Ĉovek bi

novcem kojim je taj broš plaćen mesecima mogao da hrani porodicu. „Koliko imaš

prijava, moţda pet? Ja sam imao šest kada mi je bilo samo dvanaest godina.“

,,To nije njena krivica“, kaţem.

,,Ne, nije njena krivica. To je prosto tako“, kaţe Gejl.

Njeno lice postade bezizraţajno. Tutnula mi je novac za jagode u ruku.

„Srećno, Ketnis.“

,,I tebi“, kaţem i vrata se zatvaraju.

Koraĉamo ka Šavu u tišini. Nije mi se dopalo to što je Gejl napao Medţ, ali u

pravu je. Sistem ţetve je nepravedan, siromašni izvlaĉe deblji kraj. Za ţetvu se

kvalifikuješ kada napuniš dvanaest godina. Te godine, tvoje ime se prijavljuje

samo jednom. Kada napuniš trinaest, dva puta, i tako dalje sve dok ne napuniš

osamnaest. To je poslednja godina podobnosti za ţetvu i tada ima sedam prijava na

tvoje ime. To se dešava svim graĊanima u svih dvanaest distrikta u celoj zemlji

Panem.

Ali, postoji kvaka. Ako si siromašan i gladan kao mi, moţeš odabrati da

upišeš svoje ime više puta u zamenu za kocku. Svaka kocka vredi koliko i godišnja

opskrba brašna i ulja za jednu osobu. To moţeš uĉiniti i za ĉlanove svoje porodice.

Kada mi je bilo dvanaest godina, prijavila sam svoje ime ĉetiri puta. Jednom zato

što sam morala i tri puta za kocku, zbog ţita i ulja za sebe, Prim i majku. U stvari,

morala sam to da radim svake godine. Prijave su akumulativne. Zato će sada, sa

šesnaest godina, moje ime biti prijavljeno za ţetvu dvadeset puta. Gejl ima

osamnaest godina i pomagao je ili samostalno hranio petoĉlanu porodicu sedam

godina. Njegovo ime će za ovogodišnju ţetvu biti prijavljeno ĉetrdeset dva puta.

Zato neko poput Medţ, kojoj nikada nije trebala kocka, moţe da ga razljuti.

Šansa da njeno ime bude izvuĉeno mizerna je u poreĊenju sa ljudima koji ţive u

Šavu. Nije nemoguće, ali je malo verovatno. Iako pravila odreĊuje Kapitol, a ne

naš distrikt ili njena porodica, teško je ne prezirati one koji ne moraju da se prijave

za kocku.

Gejl zna da nije u redu da usmeri svoj bes na Medţ. Ĉesto sam ga duboko u

šumi slušala dok bunca o tome kako je kocka samo još jedan od naĉina da se

produbi beda u našem distriktu. Naĉin da se poseje mrţnja izmeĊu gladnih radnika

iz Šava i onih koji mogu uvek raĉunati na to da će imati šta da veĉeraju. Tako su

mogli da budu sigurni da nikada nećemo verovati jedni drugima. „Kapitolu ide u

korist da budemo podeljeni meĊu sobom“, moţda bi rekao da smo sami, da nije

dan ţetve. Samo da devojka sa zlatnim brošem i bez ijedne kocke nije izrekla ono

što je verovatno smatrala bezazlenim komentarom.

Dok smo koraĉali, bacila sam pogled ka Gejlovom licu. I dalje je bio ljutit,

mada mu je lice bilo skamenjeno. Njegov bes mi je uvek delovao besmisleno,

mada mu to nikada nisam rekla. Nije da se ne slaţem sa njim. Slaţem se. Ali, šta

vredi urlati na Kapitol usred šume? To neće ništa promeniti. Sistem neće postati

pravedniji. To nam neće napuniti stomak. Samo je rasterao divljaĉ. Ali, pustila sam

ga da viĉe. Bolje da viĉe u šumi nego u distriktu.

Gejl i ja smo podelili plen. Svako je dobio po dve ribe, par vekni dobrog

hleba, nešto zeleniša, pola kilograma jagoda, so, parafin i malo novca.

„Vidimo se na trgu“, kaţem.

„Obuci nešto lepo“, odgovara on bezizraţajno.

Kada sam stigla kući, moja majka i sestra bile su spremne za polazak. Majka

je obukla lepu haljinu iz apotekarskih dana, a Prim suknju i bluzu od nabrane ĉipke

koju sam ja nosila kada sam prvi put išla na dan ţetve. Odeća joj je prevelika, ali

majka je prikaĉila špenadlama. Ipak se muĉila da uvuĉe bluzu na leĊima.

Ĉekala me kada puna tople vode. Sprala sam prljavštinu i znoj iz šume. Ĉak

sam oprala i kosu. Na moje iznenaĊenje, majka mi je spremila jednu od svojih

lepih haljina, neţnu i plavu sa odgovarajućim cipelama.

,,Da li si sigurna?“, pitam. Pokušavam da prevaziĊem odbijanje njene pomoći.

Neko vreme sam bila veoma ljuta, nisam joj dopuštala da ĉini bilo šta za mene.

Ovo je nešto posebno. Odeća iz prošlosti veoma joj je dragocena.

„Naravno. Daj da ti podignem kosu“, kaţe ona. Dopustila sam joj da mi osuši

kosu peškirom i uplete je. Jedva sam prepoznala samu sebe u napuklom ogledalu

naslonjenom na zid.

„Prelepo izgledaš“, kaţe Prim tiho.

„Uopšte ne liĉim na sebe“, odgovaram. Zagrlila sam je. Znam da će joj biti

uţasno narednih nekoliko sati. Ovo je njena prva ţetva. Sigurna je koliko god je to

moguće, pošto ima samo jednu prijavu. Nisam joj dopustila da uzme kocku.

MeĊutim, zabrinuta je zbog mene. Plaši se da će se nezamislivo desiti.

Štitim Prim na svaki mogući naĉin, ali ne mogu ništa da uĉinim povodom

ţetve. Patnja koju osećam svaki put kada nju nešto brine navire mi u grudi i preti

da mi se pojavi na licu. Primetila sam da joj se bluza ponovo izvukla iz suknje na

leĊima. Napinjem se da ostanem smirena. „Uvuci rep, patkice“, kaţem, vraćajući

bluzu na mesto.

Prim se zakikotala i nasmešila. ,,Kvak.“

„Kvak i tebi“, kaţem uz blagi osmeh kakav samo Prim moţe da izvuĉe iz

mene. „Hajde da jedemo“, kaţem i ljubim je u teme.

Paprikaš od ribe i povrća se već kuva, ali to je za veĉeru. Odluĉili smo da

saĉuvamo jagode i hleb iz pekare za veĉernji obrok, kako bi bio što sveĉaniji. Pili

smo mleko Primine koze Gospe i jeli hleb napravljen od ţitarica koje dobijamo za

kocku, mada niko nije imao bogzna kakav apetit.

U jedan sat smo krenuli ka trgu. Prisustvo je obavezno, osim ako si na samrti.

Vlasti će to veĉeras proveriti i ako si se pretvarao, ideš u zatvor.

Šteta je što se ţetva odvija na trgu jednom od retkih prijatnih mesta u

Distriktu 12. Trg je okruţen radnjama. Kada su pijaĉni dani, posebno ako je lepo

vreme, uvek je prazniĉna atmosfera. Ali danas, uprkos šarenim banerima koji vise

sa zgrada, u vazduhu se oseća jeza. Kamermani naĉiĉkani po krovovima okolnih

zgrada samo pojaĉavaju taj utisak.

Ljudi u tišini prilaze, staju u kolonu i upisuju se. Ţetva je dobra prilika za

Kapitol da prati broj stanovnika. Deca uzrasta od dvanaest do osamnaest godina su

prema godištu okupljena u konopcima ograĊene zone. Najstariji napred, mlaĊi,

poput Prim, pozadi. Clanovi porodica se okupljaju okolo drţeći se ĉvrsto za ruke.

Ima i onih ĉiji voljeni nisu u opasnosti ili kojima više jednostavno nije stalo.

Uvlaĉe se meĊu ljudi i klade na dvoje dece ĉija će imena biti izvuĉena. Šanse su

veće ili manje u zavisnosti od godišta, da li su iz Šava ili trgovaĉke porodice.

Klade se ĉak i na to da li će poĉeti da plaĉu. Ljudi uglavnom odbijaju kontakt sa

njima, ali veoma paţljivo. Ti isti ljudi su ĉesto prijavljivaĉi, a retki su oni koji

nikada nisu prekršili zakon. Mene bi svakoga dana mogli streljati zbog lova, ali

apetit ljudi na vlasti me štiti. Ne mogu svi to isto da kaţu.

Ako moramo da biramo izmeĊu smrti od gladi i metka, Gejl i ja smo se sloţili

da je metak mnogo brţi.

Prostor se popunjava i atmosfera postaje klaustrofobiĉna kako ljudi pristiţu.

Trg je velik, ali ne dovoljno da primi sve stanovnike Distrikta 12 kojih ima oko

osam hiljada. Ljudi koji su stigli poslednji upućuju se u obliţnje ulice gde će moći

da posmatraju dogaĊaj na velikim ekranima u direktnom prenosu drţavne

televizije.

Stojim meĊu grupom šesnaestogodišnjaka iz Šava. Kratko klimamo glavom

jedni drugima, a zatim usmeravamo paţnju na privremenu binu postavljenu ispred

Zgrade pravosuĊa. Na njoj su tri stolice, podijum i dve velike staklene kugle, jedna

za deĉake, jedna za devojĉice. Piljim u papiriće u kugli za devojĉice. Na dvadeset

papirića je paţljivim rukopisom ispisano ime Ketnis Everdin.

Na jednoj stolici sedi Medţin otac, gradonaĉelnik Andersi, visok, proćelav

ĉovek, a na drugoj Efi Trinket, pratilja za Distrikt 12, upravo pristigla iz Kapitola,

u zelenom odelu, sa jezivim belim kezom i ruţiĉastom kosom. Mrmljali su meĊu

sobom i posmatrali praznu stolicu.

Kada je gradski sat otkucao dva puta, gradonaĉelnik je zakoraĉio na podijum i

poĉeo da ĉita. Ista priĉa svake godine. Ĉitao je o istoriji Panema, zemlje koja se

uzdigla iz pepela na teritoriji koja je u prošlosti bila poznata pod imenom Severna

Amerika. Naveo je sve katastrofe, suše, oluje, vatru i more koje je progutalo veliki

deo zemlje, kao i brutalni rat oko ono malo hrane što je preostalo. Posledica svega

toga je Panem, sjajni Kapitol okruţen prstenom od trinaest distrikta, drţava koja je

donele mir i prosperitet svojim graĊanima. Zatim su usledili Mraĉni dani, ustanak

distrikta protiv Kapitola. Dvanaest ih je poraţeno, trinaesti je zbrisan sa lica

zemlje. Ugovor o izdaji dao nam je nove zakone koji će garantovati mir. Kao

podsetnik na to da

Mraĉni dani nikada ne smeju da se ponove, Ugovor nam je dao Igre gladi.

Pravila su jednostavna. Svaki od dvanaest distrikta mora u znak kazne zbog

izdaje za uĉesnike u Igrama dati jednog deĉaka i jednu devojĉicu. Zovu se tributi.

Dvadeset ĉetiri tributa se zatvaraju u ogromnu arenu pod vedrim nebom koja se

moţe nalaziti u bilo kojoj oblasti, od pustinje do zaleĊene pustare. Tokom perioda

od nekoliko nedelja, takmiĉari se moraju boriti do smrti. Poslednji tribut koji

ostane na nogama je pobednik.

Time što odvodi decu iz našeg distrikta i tera ih da se meĊusobno ubijaju dok

mi gledamo Kapitol nas podseća da smo mu prepušteni na milost i nemilost.

Podseća nas na to koliko malo šanse imamo da preţivimo novu pobunu. Kakve

god reĉi koristili, poruka je jasna: „Pogledajte kako odvodimo vašu decu i

ţrtvujemo ih, a vi ništa ne moţete da uĉinite. Ako bilo šta pokušate, uništićemo vas

do poslednjeg. Kao što smo uĉinili sa Distriktom 13.“

Da bi poniţenje pretvorio u torturu, Kapitol je zahtevao da se Igre gladi

tretiraju kao sveĉanost, sportski dogaĊaj u kojem su distrikti suprotstavljeni jedan

drugom. Tribut koji ostane na nogama osvaja lagodan ţivot za sebe i mnoge

nagrade za svoj distrikt, koje se uglavnom sastoje od hrane. Cele godine, Kapitol

će pobedniĉkom distriktu slati ţito, ulje, pa ĉak i poslastice poput šećera, dok ljudi

u ostalim distriktima gladuju.

„Ovo je vreme pokajanja i vreme zahvalnosti11, naglašava gradonaĉelnik.

Zatim ĉita listu pobednika iz Distrikta 12. Za sedamdeset ĉetiri godine bilo ih

je samo dvoje. Hejmiĉ Abernati, trbušasti ĉovek srednjih godina, koji se upravo

pojavljuje uzvikujući nešto nerazumljivo. Tetura se ka pozornici i pada na treću

stolicu. Pijan je. Priliĉno. Gomila reaguje simboliĉnim aplauzom, ali on je toliko

konfuzan da pokušava da zagrli Efi Trinklet koja jedva uspeva da se odbrani.

Gradonaĉelnik deluje uznemireno. Pošto televizija sve prenosi, Distriktu 12 se

upravo podsmeva ceo Panem, i on je vrlo svestan toga. Pokušava da skrene paţnju

gledalaca ponovnim predstavljanjem Efi Trinket.

Vedra i ushićena kao i uvek, Efi Trinket je doskakutala na podijum i

uzviknula svoju poznatu objavu, „Srećne Igre gladi! Neka šanse uvek budu na

vašoj strani!“

Izgleda da je njena ruţiĉasta kosa zapravo perika, pošto su joj lokne malo

pomerene nakon sudara sa Hejmiĉem. Nastavlja da trtlja o tome kolika je ĉast za

nju što se nalazi ovde sa nama, mada svi znaju da umire od ţelje da je prebace u

neki bolji distrikt, gde imaju prave pobednike, a ne pijance koji je maltretiraju pred

celom nacijom.

Kroz gomilu vidim Gejla koji mi uzvraća pogled sa avetinjskim osmehom na

licu. Kakve su ţetve inaĉe, ova je još i zabavna. Iznenada se prisećam da je

Gejlovo ime ispisano na ĉetrdeset dva papirića u staklenoj kugli i da, u poreĊenju

sa mnogim deĉacima, šanse nikako nisu na njegovoj strani. Moţda i on misli nešto

sliĉno za mene, pošto mu se lice mraĉi i odmah se okreće. „Ima na hiljade

papirića“, ţelim da mu šapnem.

Vreme je za izvlaĉenje. Efi Trinket kao i uvek izgovara: „Prvo dame!“, i

prilazi kugli sa imenima devojĉica. Zavlaĉi ruku duboko i vadi papirić. Gomila

udahnjuje u isti mah. Potom nastupa mrtva tišina. Pripala mi je muka. Oĉajniĉki se

nadam da neće proĉitati moje ime. Samo da ne proĉita moje ime. Samo da ne

proĉita moje ime.

Efi Trinket se vraća na podijum, otvara papirić i ĉita ime jasnim glasom.

Nisam ja u pitanju.

Proĉitala je ime Primrouz Everdin.

2

Jednom sam sedela na drvetu i nepokretno ĉekala da naiĊe lovina. Zadremala

sam i pala na zemlju sa visine od tri i po metra na leĊa. Udar mi je izbio sav

vazduh iz pluća. Leţala sam pokušavajući da udahnem, izdahnem, bilo šta.

Tako se sada osećam, pokušavajući da se setim kako se diše. Potpuno

paralisana, nisam u stanju da progovorim, dok mi ime odjekuje u umu. Neko me

grabi za ruku, neki deĉko iz Šava. Mislim da sam poĉela da padam i on me

uhvatio.

Mora da je neka greška u pitanju. Nije moguće da se ovo dešava. Ime moje

sestre bilo je na jednom jedinom papiriću meĊu hiljadama! Šansa da će biti

izvuĉena bila je tako mala da nisam uopšte brinula. Zar nisam uĉinila sve što je u

mojoj moći? Zar nisam ja uzela kocku i spreĉila nju da to uĉini? Jedan papir. Jedan

papir meĊu hiljadu. Šanse su u potpunosti bile na njenoj strani. Nije vredelo.

Kao iz velike daljine, ĉujem kako gomila tuţno ţamori kao i uvek kada bi bilo

proĉitano ime dvanaestogodišnjeg deteta. Svi misle da to nije pošteno. Zatim je

vidim kako koraĉa ka bini pored mene, lica potpuno bledog, šaka stisnutih u

pesnice, na bokovima. Bluza joj je na leĊima izuĉena i visi preko suknje. Taj

detalj, izvuĉena bluza u obliku paĉjeg repa, vratio me u stvarnost.

,,Prim!“ Prigušeni krik mi se otima iz grla, a mišići mi se pokreću. ,,Prim!“

Ne moram da se guram kroz gomilu. Druga deca mi se odmah sklanjaju, otvarajući

mi put ka pozornici. Hvatam je rukom baš kada je poĉela da se penje na binu.

Jednim pokretom ruke guram je iza sebe.

„Prijavljujem se dobrovoljno!“ govorim. „Prijavljujem se dobrovoljno za

tributa!“

Na bini je nastupila konfuzija. Distrikt 12 nije imao dobrovoljca već

decenijama i protokol je malo zarĊao. Po pravilu, kada se iz kugle izvuĉe ime

deĉaka ili devojĉice, drugi deĉak, ako je izvuĉeno ime deĉaka, ili druga devojĉica,

ako je izvuĉeno ime devojĉice, moţe dobrovoljno da se prijavi da zauzme njegovo

ili njeno mesto. U nekim distriktima, u kojima se ţetva smatra velikom ĉašću, ljudi

ţele da rizikuju ţivot i to ĉini dobrovoljno prijavljivanje veoma komplikovanim.

Ali u Distriktu 12, gde je reĉ tribut sinonim za reĉ leš, dobrovoljci su praktiĉno

istrebljeni.

,,Prekrasno!“, kaţe Efi Trinklet. „MeĊutim, verujem da prvo treba predstaviti

osvajaĉa ţetve, a zatim pitati da li ima dobrovoljaca. Ako se neko prijavi, onda mi,

hm...“, nesigurno je zastala.

„Zar je to bitno?“, pita gradonaĉelnik. Gleda me sa bolnim izrazom na licu.

Ne zna ko sam, ali sam mu odnekud ipak poznata. Ja sam devojka koja donosi

jagode. Devojka sa kojom je njegova ćerka ponekad razgovarala. Devojka koja je

pre pet godina stajala šćućurena sa majkom i sestrom dok joj je, kao najstarijem

detetu, predavao medalju za hrabrost. Medalju koju je posthumno dobio njen otac

pošto je stao na minu u rudniku. Da li se setio toga? „Zar je to bitno?“, ponavlja

osorno. „Pustite je da priĊe.“

Prim histeriĉno vrišti iza mene. Obujmljuje me mršavim rukama, poput

poroka. ,,Ne, Ketnis! Ne! Ne moţeš da odeš!“

„Pusti me, Prim“, kaţem grubo, pošto me sve ovo veoma uznemirava, a ne

ţelim da zaplaĉem. Kada televizija veĉeras bude reprizirala ţetvu, svi će videti

moje suze i biću proglašena lakom metom. Biću oznaĉena kao slabić. Neću nikome

dopustiti to zadovoljstvo. „Puštaj me!“

Osećam kako je neko skida sa mojih leĊa. Okrećem se i vidim Gejla kako

podiţe Prim sa zemlje dok ga ona udara po rukama. „Idi, Ketnip“, kaţe mi, trudeći

se da mu glas bude ĉvrst. A zatim nosi Prim ka mojoj majci. Skupljam snagu i

penjem se uza stepenice.

,,Bravo!“ šišti Efi Trinket. ,,To je duh Igara!“ Zadovoljna je što se u njenom

distriktu konaĉno nešto dešava. „Kako se zoveš?“

Gutam pljuvaĉku. „Ketnis Everdin“, izgovaram.

„Kladim se da je ono bila tvoja sestra. Ne ţelimo da nam ona otme slavu, zar

ne? Hajde da nagradimo velikim aplauzom svog novog tributa!“, cvrkuće Efi.

Niko ne tapše, što će veĉno sluţiti na ĉast ljudima iz Distrikta 12. Nisu tapšali

ĉak ni ljudi koji su u rukama drţali papire za klaĊenje. Moţda zato što su me viĊali

u Hobu, ili zato što su znali mog oca, ili su nekom prilikom sreli Prim koju je

nemoguće ne zavoleti. Umesto da slušam aplauz, samo nepokretno stojim, dok

ljudi uĉestvuju u najhrabrijoj vrsti otpora koji mogu da pruţe. Tišina govori ne

slaţemo se. Ne odobravamo. Ovo je pogrešno.

Zatim se dešava nešto neoĉekivano. Bar ja to nisam oĉekivala, pošto ne

smatram da je Distrikt 12 mesto kojem je stalo do mene. MeĊutim, neka promena

se desila kada sam zakoraĉila na binu da preuzmem mesto svoje mlaĊe sestre i tako

postala neka vrsta dragocene liĉnosti. Najpre je jedna, zatim druga, a potom skoro

svaka osoba iz mase dotakla usne sa tri srednja prsta leve ruke i ispruţila ih ka

meni. To je drevan i retko korišćen gest našeg distrikta koji se ponekad viĊa na

sahranama. Ĉini se u znak zahvalnosti, divljenja ili pozdrava sa nekim koga voliš.

Sada sam u istinskoj opasnosti da zaplaĉem, ali, na svu sreću, Hejmiĉ je

odabrao baš ovaj trenutak da se zatetura preko bine kako bi mi ĉestitao.

„Pogledajte je samo. Pogledajte je!“, urla, prebacivši mi ruku preko ramena.

IznenaĊujuće je snaţan za takvu olupinu od ĉoveka.

„SviĊa mi se!“ Dah mu smrdi na alkohol, a biće da je prošlo podosta vremena

od kada se poslednji put okupao. „Ima mnogo...“ Neko vreme ne moţe da se seti

prave reĉi. ,,Hrabrosti!“, izgovara pobedonosno. „Više od svih vas!“ Pušta me i

kreće ka prednjem delu bine. „Više od svih vas!“, urla, pokazujući direktno ka

kameri.

Obraća li se publici ili je toliko pijan da izaziva Kapitol? Nikada neću saznati.

Baš kada je otvorio usta da nastavi, Hejmiĉ se stropoštao sa bine i onesvestio.

Odvratan je, ali sam ipak zahvalna. Sve kamere se veselo okrenuše ka njemu.

Imam tek toliko vremena da ispustim prigušen zvuk iz grla i saberem se. Poloţila

sam ruke iza leĊa i zurila negde u daljinu. Vidim brda kojima sam jutros lutala sa

Gejlom. Na trenutak sam dopustila sebi da ĉeznem... za idejom o tome da nas

dvoje napustimo distrikt... i ţivimo zajedno u šumi... ali znam da sam bila u pravu.

Ko bi se prijavio umesto Prim da smo otišli?

Hejmiĉa odnose na nosilima, a Efi Trinket se trudi da nastavi sa emisijom.

„Uzbudljiv dan!“, guguće, pokušavajući da ispravi periku koja se blago nagla na

desnu stranu. „Još uzbuĊenja sledi! Vreme je da se izabere deĉak tribut!“ Nadajući

se da će problem s perikom drţati pod kontrolom, pridrţava jednu stranu glave

rukom dok koraĉa ka kugli sa imenima deĉaka i grabi prvi papirić na koji je naišla.

Ţurno se vraća na podijum. Nemam vremena da poţelim Gejlu sreću. Već je

proĉitala ime. „Pita Melark!“

Pita Melark!

Oh ne, mislim. Samo ne on. Prepoznala sam njegovo ime, mada nikada nisam

razgovarala sa njim. Pita Melark.

Ne, danas šanse zaista nisu na mojoj strani.

Posmatram ga dok se probija ka bini. Srednje visine, zdepast, pepeljastoplave

kose koja mu u talasima pada preko ĉela. Na licu mu se razaznaje šok, mada se

trudi da odrţi bezosećajan izraz. MeĊutim, njegove plave oĉi odaju strah koji sam

toliko puta videla kod svog plena. Ipak, staloţeno se penje na binu i zauzima svoje

mesto.

Efi Trinket pita da li ima dobrovoljaca, ali niko se ne prijavljuje. Znam da on

ima dva starija brata, videla sam ih u pekari. Jedan verovatno ima previše godina

da bi mogao da se prijavi, a drugi ne ţeli. To je normalno. Porodiĉna odanost za

većinu ljudi ne obuhvata dan ţetve. Ono što sam ja uĉinila priliĉno je radikalno.

Gradonaĉelnik poĉinje da ĉita dugaĉki dosadni Ugovor o izdaji kao što ĉini

svake godine u ovom momentu to je obavezno ali ja ga ne slušam.

Zato baš on? Razmišljam. Pokušavam da uverim sebe da nije bitno. Pita

Melark i ja nismo prijatelji. Nismo ĉak ni susedi. Ne razgovaramo. Naš jedini

susret se odigrao pre više godina. Verovatno je zaboravio. Ali ja nisam, niti ću ga

ikada zaboraviti...

Bilo je to tokom najgoreg perioda. Tri meseca ranije otac mi je poginuo u

nesreći u rudniku tokom najhladnijeg januara otkako ljudi pamte. Ukoĉenost zbog

tog gubitka je prošla i bol bi me iznenada pogodio. Presamitila bih se dok bi mi

jecaji razdirali telo. Gde si?, vrištala bih u sebi. Gde si otišao? Naravno da nije bilo

odgovora.

Distrikt nam je u znak nadoknade dao nešto novca, dovoljno za mesec dana

ţalosti. Za to vreme se od moje majke oĉekivalo da naĊe posao. Ali, ona to nije

uĉinila. Nije uĉinila ništa. Samo je sedela na stolici ili, mnogo ĉešće, leţala

sklupĉana pod ćebetom na krevetu, oĉiju uprtih u neku taĉku u daljini. Ponekad bi

se promeškoljila i uspravila kao da ima neki hitan cilj, ali odmah bi potonula nazad

u nepokretnost. Nisu je doticale Primine molbe.

Bila sam uţasnuta. Sada znam da je majka bila zakljuĉana u tamnom svetu

tuge, ali u to vreme sam znala samo da sam izgubila ne samo oca, već i majku.

Imala sam jedanaest godina, a Prim samo sedam, kada sam preuzela brigu o

porodici. Nije bilo izbora. Kupovala sam hranu na pijaci i kuvala je što sam bolje

mogla. Trudila sam se da Prim i ja izgledamo pristojno. Ako bi se saznalo da

majka više ne brinenama, distrikt bi nas smestio u dom za nezbrinutu decu. Odrasla

sam gledajući tu decu u školi, njihovu tugu, tragove besnih udaraca na njihovim

licima, beznaĊe koje im je povilo ramena. Nisam smela da dozvolim da se to desi

mojoj sestri. Ljupka, majušna Prim koja bi plakala kada ja plaĉem pre nego što je

znala razlog, koja je ĉešljala kosu našoj majci pre nego što poĊemo u školu i svake

noći brisala ogledalo koje je otac koristio za brijanje zato što je mrzeo sloj ugljene

prašine koji se hvatao po svim stvarima u Šavu. Dom za nezbrinutu decu bi je

smrvio kao bubu. Zato sam tajila našu nepriliku.

Ali, novca je nestalo. Poĉeli smo da gladujemo. To je bilo to. Govorila sam

sebi da moram pokušati da izdrţim do osmog maja, samo do osmog maja. Tada ću

napuniti dvanaest godina i moći ću da se prijavim za kocku i dobijem dragoceno

brašno i ulje koje će nas hraniti. MeĊutim, preostalo je još nekoliko nedelja do tog

datuma. Mogli bismo umreti do tada.

Smrt od gladi nije bila retka pojava u Distriktu 12. Ko meĊu nama nije video

te ţrtve? Starci koji ne mogu da rade. Deca iz mnogoĉlanih porodica. Ljudi

povreĊeni u rudnicima. Tumarali bi ulicama. Jednog dana bi ih neko pronašao

kako nepokretno sede naslonjeni na zid ili leţe na Livadi. Ili bi se ĉulo cviljenje iz

kuće, pa bi neko pozvao mirovnjake da odnesu telo. Zvaniĉno, glad nikada nije

uzrok smrti. To je uvek grip, smrzavanje ili upala pluća. Ali, svi su znali istinu.

Onog popodneva kada sam se susrela sa Pitom Melarkom, ledena kiša je lila

ko iz kabla. Bila sam u gradu, pokušavajući da trampim pohabanu, staru odeću za

bebe na javnoj pijaci, ali niko je nije ţeleo. Mada sam nekoliko puta bila u Hobu sa

ocem, plašila sam se da idem sama na to surovo, negostoljubivo mesto. Kiša se

probila kroz lovaĉku jaknu mog oca. Prozebla sam do kostiju. Tri dana smo pili

samo vodu sa suvim lišćem nane koje sam pronašla u kredencu. Kada se pijaca

zatvorila toliko sam se tresla od hladnoće da sam ispustila deĉju odeću u blato.

Nisam je pokupila iz straha da ću pasti i ostati na zemlji pošto nemam snage da se

podignem. Osim toga, niko je nije ţeleo.

Nije mi se išlo kući. Tamo su moja majka mrtvog pogleda i moja sestrica

upalih obraza i ispucalih usana. Nisam mogla praznih ruku da uĊem u sobu u kojoj

ima više dima nego vatre, pošto je zapaljena od vlaţnih grana sakupljenih na ivici

šume kada nam je ponestalo uglja.

Našla sam se u blatnjavom sokaku iza prodavnica koje snabdevaju najbogatije

graĊane. Trgovci ţive iznad svojih radnji, tako da sam zapravo tumarala kroz

njihova dvorišta. Sećam se kontura uredno prekopanih leja, spremnih za sejanje,

nekoliko koza u oborima i jednog pokislog psa vezanog za stub, zgrbljenog u blatu.

U Distriktu 12 kraĊa je strogo zabranjena. Kazna je smrt. MeĊutim, sinulo mi

je da u kantama moţe biti neĉega, a one nisu obuhvaćene zakonom. Moţda neka

koska u kanti kasapnice ili trulo povrće u kanti bakalnice. Bar nešto, što niko osim

moje oĉajne porodice ne bi pojeo. Na nesreću, Ċubre je nedavno odneseno.

Kada sam prošla pored pekare, miris sveţe ispeĉenog hleba me ošamutio.

Peći su se nalazile sa zadnje strane. Zlatasti sjaj se probijao kroz otvorena vrata

kuhinje. Stajala sam opĉinjena toplotom i soĉnim mirisom sve dok se kiša nije

umešala, pruţajući svoje ledene prste niz moja leĊa. To me vratilo u stvarnost.

Podigla sam poklopac njihove kante i otkrila da je bezdušno prazna.

Iznenada je neko poĉeo da vrišti na mene. Podigla sam pogled i ugledala

pekarevu ţenu kako urla da se nosim odatle pre nego što pozove mirovnjake i

koliko joj je muka od toga što derišta iz Šava stalno kopaju po njenom Ċubretu.

Opake reĉi. Nisam mogla da se odbranim. Dok sam paţljivo spuštala poklopac

primetila sam plavokosog deĉaka kako proviruje iza leĊa svoje majke. ViĊala sam

ga u školi. Bio je na mojoj godini, ali nisam znala njegovo ime. A i kako bih znala,

drţao se gradske dece. Majka se gunĊajući vratila u pekaru, ali me on verovatno

posmatrao kada sam se prikrala svinjskom oboru i naslonila na staru jabuku.

Saznanje da nemam šta da odnesem kući konaĉno me poklopilo. Kolena mi

zaklecaše i skliznula sam niz stablo do korenja. Ovo je previše. Bilo mi je muka i

bila sam tako slaba i umorna, tako umorna. Neka pozovu mirovnjake i odvedu nas

u dom za nezbrinutu decu, pomislih. Ili, još bolje, neka me puste da umrem ovde

na kiši.

Zaĉulo se neko kloparanje u kuhinji. Ţena je poĉela ponovo da urla, a zatim

se ĉuo udarac. Zapitah se šta se dešava. Neko je šljapkao ka meni kroz blato. Toje

ona, dolazi da me otera sa batinom. Ali, nisam bila u pravu. Bio je to deĉak. U

rukama je nosio dve velike vekne hleba koje mora da su upale u vatru pošto je kora

bila crna.

Majka je urlala za njim, „Nahrani svinju, glupi stvore! Zašto da ne? Niko neće

kupiti prepeĉeni hleb!“

Poĉeo je da skida prepeĉene delove i da ih baca u korito. Zaĉulo se zvono na

vratima pekare i njegova majka ode da usluţi mušteriju.

Deĉak nije ni pogledao u mom pravcu, ali ja sam posmatrala njega. Zbog

hleba, zbog crvene masnice na njegovom obrazu. Ĉime ga je udarila? Moji roditelji

nas nikada nisu tukli. Nisam to mogla ni da zamislim. Deĉak je bacio pogled ka

pekari kao da proverava da li je vazduh ĉist, zatim je gledajući svinju, bacio jedan

hleb u mom pravcu. Brzo je doleteo i drugi, a on je zašljapkao ka pekari, ĉvrsto

zatvorivši vrata za sobom.

Zurila sam u vekne u neverici. Bile su dobre, zapravo savršene, osim

prepeĉene kore. Da li je hteo da ih uzmem? Mora da jeste. Bile su tu, pred mojim

nogama. Pre nego što bi neko mogao da vidi šta se dešava, zavukla sam vekne pod

košulju, obmotala jaknu oko sebe i ţurno otišla. Vrelina hleba prţila mi je koţu, ali

sam ga ipak ĉvrsto stezala, kao da steţem ţivot rukama.

Dok sam stigla do kuće, vekne su se ohladile, ali sredina je još bila topla.

Kada sam ga spustila na sto, Prim je posegla rukom da otkine komad, ali ja sam je

naterala da sedne, primorala majku da nam se pridruţi i sipala nam topli ĉaj.

Sastrugala sam gar i isekla hleb. Pojeli smo celu veknu, parĉe po parĉe. Bio je to

dobar, jak hleb, sa suvim groţĊem i orasima.

Ostavila sam odeću da se suši kraj vatre, uvukla se u krevet i utonula u san

bez snova. Tek sledećeg jutra mi je palo na pamet da je deĉak namerno prepekao

hleb. Mogao je da ćušne vekne u plamen, iako je znao da će biti kaţnjen, i da ih

potom dobaci meni. MeĊutim, odbacila sam tu misao. Mora da se to desilo

sluĉajno. Zašto bi to uĉinio? Nije me poznavao. Ipak, samo to što mi je dobacio

hleb bilo je delo neverovatne dobrote. Sigurno bi dobio dobre batine da su ga

uhvatili. Nisam mogla da objasnim njegov postupak.

Pojele smo po parĉe hleba za doruĉak i krenule u školu. Kao da je proleće

stiglo preko noći. Vazduh je bio topao i sladak, oblaci paperjasti. U školi sam

prošla pored tog deĉaka u hodniku. Obraz mu je bio nateĉen, a imao je i masnicu

na oku. Bio je sa prijateljima i nije obratio paţnju na mene. Ali, kada sam po podne

pokupila Prim i krenula kući, videla sam da pilji u mene sa druge strane dvorišta.

Posmatrao me samo na trenutak i odmah okrenuo glavu. PostiĊeno sam spustila

pogled i tada sam ga ugledala. Prvi ovogodišnji maslaĉak. Upalila mi se lampica.

Pomislila sam na sve one sate koje sam provela u šumi sa svojim ocem i iznenada

shvatila kako ćemo preţiveti.

Do dana današnjeg ne mogu da se otresem pomisli da postoji veza izmeĊu tog

deĉaka, Pite Melarka, hleba koji mi je dao nadu i maslaĉka koji me podsetio da

nisam osuĊena na propast. Ponovo sam u školskom hodniku osetila njegove oĉi na

sebi, mada je brzo skrenuo pogled. Osetila sam kao da mu dugujem nešto, a ja

mrzim da dugujem ljudima. Da sam mu bar jednom zahvalila, moţda sada ne bih

vodila ovu borbu u sebi. Pomišljala sam na to nekoliko puta, ali nikada nije bilo

zgodne prilike. Sada je neće ni biti. Baciće nas u arenu da se borimo do smrti.

Kako u tu borbu da ubacim i jedno ’hvala’? Bojim se da neće zvuĉati iskreno ako,

dok to govorim, u isto vreme pokušavam da ga zakoljem.

Gradonaĉelnik je završio sa ĉitanjem dosadnog Ugovora o izdaji i daje znak

Piti i meni da se rukujemo. Njegova šaka je ĉvrsta i topla kao one vekne hleba.

Gleda me pravo u oĉi i steţe mi šaku kao da me ohrabruje. Moţda je u pitanju

samo grĉ.

Okrećemo se ka gomili kada kreću prvi tonovi himne Panema.

Pa, dobro, mislim. Biće nas dvadeset i ĉetvoro. Velike su šanse da ga neko

drugi ubijepre mene.

Naravno, šanse mi nisu baš naklonjene u poslednje vreme.

3

Po završetku himne odvode nas u pritvor. To ne znaĉi da su nam stavili lisice

ili nešto sliĉno, ali grupa mirovnjaka nas je otpratila do vrata Zgrade pravosuĊa.

Moţda su u prošlosti tributi pokušavali da pobegnu, ali ja tome nikada nisam

prisustvovala.

Kada smo ušli, sprovode me u neku sobu i ostavljaju tamo. To je najbogatije

mesto na kojem sam ikada bila, sa debelim tepihom, krevetom presvuĉenim

somotom i stolicama. Znam šta je somot pošto majka ima haljinu ĉija kragna je

sašivena od tog materijala. Sedajući na kauĉ, ne mogu da se obuzdam i poĉinjem

da mazim tkaninu. To mi pomaţe da se smirim i pripremim za sat koji sledi. To je

vreme odreĊeno za pozdravljanje sa voljenima. Ne smem da dopustim sebi da se

preterano uznemirim i napustim sobu naduvenih oĉiju i crvenog nosa. Plakanje ne

dolazi u obzir. Na voznoj stanici me opet ĉekaju kamere.

Prvo ulaze moja majka i sestra. Pruţam ruke i Prim mi se penje u krilo. Grli

me oko vrata spustivši glavu na moje rame, kao što je ĉinila kada je tek prohodala.

Majka seda pored mene i obe nas grli. Nekoliko minuta niko ne progovara ni reĉ.

Zatim poĉinjem da im govorim stvari koje moraju uĉiniti sada kada ja više neću

biti tu da im pomaţem.

Prim ne sme da uzima kocku. Ako budu paţljive, biće im dovoljno ono što

zarade prodajući kozje mleko i sir, kao i apotekarske proizvode koje majka pravi

za ljude iz Šava. Gejl će joj donositi biljke koje ne posadi sama, ali mora paţljivo

da mu ih opiše pošto on ne poznaje lekovite trave tako dobro kao ja. On će im

donositi i divljaĉ o tome smo se dogovorili pre više od godinu dana i neće traţiti

nadoknadu, ali ipak treba da mu daju malo mleka ili lekova.

Ne trudim se da predloţim Prim da nauĉi da lovi. Pokušala sam da je obuĉim

nekoliko puta, ali završilo sa katastrofalno. Strašno se plašila šume i plakala svaki

put kada ubijem neku ţivotinju, navaljujući da je brzo odnesemo kući i izleĉimo.

Dobro joj ide sa kozom, treba da se usredsredi na to.

Po završetku davanja uputstava za gorivo i trgovinu, i objašnjavanja da mora

da ostane u školi, okrećem se ka majci i ĉvrsto joj steţem ruku. „Slušaj me. Slušaš

li me?“ Klima uplašeno. Sigurno zna šta ću reći. ,,Ne smeš ponovo da odeš?“,

kaţem.

Spušta pogled. „Znam. Neću to uĉiniti. Nisam mogla protiv toga...“ „Ovaj put

moraš. Ne smeš se iskljuĉiti i ostaviti Prim samu. Više neće biti mene da vas obe

odrţavam u ţivotu. Ono što će se desiti nije bitno. Šta god da vidiš na ekranu,

obećaj mi da ćeš se izboriti sa tim!“ Poĉinjem da viĉem. Sav bes i strah zbog

njenog ponašanja nakon oĉeve smrti izbija na površinu.

Istrţe ruku iz mog stiska i sama besna. „Bila sam bolesna. Mogla sam da se

izleĉim da sam imala lekove koje sada imam.“

Moţda je istina da je bila bolesna. ViĊala sam je kako vraća u ţivot ljude koji

su zapali u nepokretnost od tuge. To je moţda bolest, ali tu bolest ne sme sebi

ponovo da dozvoli.

„Onda koristi te lekove. Brini se o njoj!“ govorim.

,,Sa mnom će biti sve u redu, Ketnis“ kaţe Prim, obuhvativši mi lice

dlanovima. ,,Ti moraš da se brineš o sebi. Brza si i hrabra. Moţda moţeš da

pobediš.“

Ne mogu da pobedim. U duši, Prim to sigurno zna. Ovo takmiĉenje daleko

nadilazi moje sposobnosti. Deca iz bogatijih distrikta, gde je velika ĉast pobediti,

celog ţivota se spremaju za to. Deĉaci koji su dvatri puta krupniji od mene.

Devojĉice koje umeju da ubiju noţem na dvadesetak razliĉitih naĉina. Biće,

naravno, i ljudi poput mene. Ljudi koje treba opleviti pre nego što poĉne prava

zabava.

,,Moţda“, kaţem, ali samo zato što ne mogu majci da kaţem da nastavi sa

ţivotom ako sam ja odustala. Osim toga, nije u mojoj prirodi da se prepustim bez

borbe, ĉak i kada su prepreke nesavladive. „Onda ćemo biti bogati kao

Hejmiĉ/„Nije me briga da li ćemo biti bogati. Samo ţelim da se vratiš kući.

Pokušaćeš, zar ne? Iskreno ćeš pokušati?", pita Prim.

„Stvarno ću pokušati. Kunem se“, kaţem. Znam da moram, zbog Prim.

Zatim ulazi mirovnjak i daje nam znak da je vreme isteklo. Grlimo se tako

jako da me boli. Neprestano ponavljam: „Volim vas. Volim vas obe.“ One mi

uzvraćaju to isto. Zatim im mirovnjak nareĊuje da izaĊu i vrata se zatvaraju.

Krijem lice u jedan od somotskih jastuka kao da ću na taj naĉin blokirati dogaĊaje.

Neko ulazi u prostoriju. Diţem pogled i iznenaĊeno shvatam da je u pitanju

pekar, otac Pite Melarka. Ne mogu da verujem da je došao da me poseti. Najzad,

pokušaću da ubijem njegovog sina. Ipak, poznajemo se, a on poznaje Prim još

bolje nego mene. Kada prodaje kozji sir na Hobu, uvek odvoji dva za njega, a on

joj za uzvrat daje velikodušnu koliĉinu hleba. Uvek se trudimo da trgujemo sa njim

kada ona veštica od njegove ţene nije u blizini, pošto je on mnogo ljubazniji.

Sigurna sam da nikada ne bi udario sina kao što je to ona uĉinila zbog prepeĉenog

hleba. Zašto je došao da me vidi?

Nelagodno seda na ivicu jedne plišane stolice. Krupan je ĉovek, širokih

ramena i oţiljaka od opekotina. Tragovi mnogih godina provedenih pored peći.

Mora da se upravo oprostio sa sinom.

Iz jakne izvlaĉi paket uvijen u beli papir i pruţa mi ga. Otvoram ga i vidim

kolaĉe. To je luksuz koji sebi nikada nismo mogli da priuštimo.

„Hvala vam“, kaţem. Pekar ni u najbolja vremena nije bio veoma govorljiv

ĉovek. Danas je ostao bez reĉi. „Jela sam vaš hleb od jutros. Moj drug Gejl vam je

dao vevericu za veknu.“ Klima kao da se seća veverice. „Nije vam to bila najbolja

razmena", kaţem. Sleţe ramenima kao da je to sada krajnje nebitno.

Ne mogu da se setim šta bih još rekla. Sedimo u tišini dok ga mirovnjak ne

pozove. Ustaje i nakašljava se da proĉisti grlo. „Paziću na malenu. Pobrinuću se da

jede kako treba.“

Zbog tih reĉi se osećam malo bolje. Ljudi posluju sa mnom, ali Prim vole.

Moţda će biti dovoljno ljubavi da je odrţi u ţivotu.

Moj sledeći gost je takoĊe neoĉekivan. To je Medţ. Ide pravo ka meni. Nije

plakala niti vrdala. U njenom glasu ima neke ţurbe koja me iznenadila.

„Dopušteno vam je da ponesete jednu stvar iz svog distrikta u arenu. Jednu stvar

koja će vas podsećati na kuću. Hoćeš li, molim te, poneti ovo?“, pruţa mi zlatni

okrugli broš koji je danas nosila na haljini. Ranije nisam obratila paţnju, ali sada

vidim da je to u stvari mala ptica sa raširenim krilima.

„Tvoj broš?“, kaţem. Nošenje neke sitnice koja će me podsećati na distrikt

sada mi je poslednja stvar na pameti.

„Evo, zakaĉiću ti ga haljinu, vaţi?“ Nije ĉekala odgovor, samo se nagnula da

mi prikaĉi pticu na haljinu. „Obećaj da ćeš ga nositi u areni, Ketnis?“, govori mi.

,,Obećaj?“

,,Obećavam“, kaţem. Kolaĉi. Broš. Danas dobijam svakakve poklone. Od

Medţ sam dobila još jedan. Poljubila me u obraz. Zatim je otišla, a ja poĉinjem da

shvatam da mi je oduvek bila prijateljica.

Najzad, stigao je i Gejl. Moţda meĊu nama nema niĉeg romantiĉnog, ali kada

raširi ruke ne oklevam da mu poletim u naruĉje. Njegovo telo mi je poznato naĉin

na koji se kreće, miris šumskog dima, poznajem ĉak i zvuke otkucaja njegovog

srca koje sam slušala tokom tihih trenutaka u lovu meĊutim, ovo je prvi put da ga

stvarno osećam uz sebe, vitkog i mišićavog.

,,Slušaj“, reĉe on. Biće lako domoći se noţa, ali moraš da se doĉepaš luka po

svaku cenu. Tako ćeš imati šanse.“

„Nemaju uvek lukove“, kaţem, razmišljajući o godini kada su imali samo

uţasne bodljikave buzdovane kojima su tributi morali da batinaju jedni druge do

smrti.

„Napravi ga“, kaţe Gejl. „Bolje je imati ĉak i slab luk, nego ga nemati

uopšte.“

Pokušavala sam da napravim lukove sliĉne oĉevim, ali sa vrlo malo uspeha.

Uopšte nije lako. I on je ponekad morao da rastavi ono što bi napravio.

,,Ne znam ni da li će biti drveta“, kaţem. Jedne godine su tribute otpremili u

arenu u kojoj nije bilo niĉega osim ogromnog kamenja, peska i sasušenog ţbunja.

Mnoge takmiĉare su ujele zmije otrovnice, ili su poludeli od ţeĊi.

„Najĉešće ima drveta“, kaţe Gejl. „Još od one godine kada su skoro svi

pomrli od zime. To nije bilo naroĉito zabavno.“

Istina. Proveli smo jedne Igre gladi gledajući igraĉe kako se smrzavaju od

zime tokom noći. Jedva su se videli na ekranu pošto su samo leţali sklupĉani bez

drveta za vatru, baklje ili bilo šta drugo. Na Kapitolu se tiha smrt, bez krvi, smatra

postepenim propadanjem. Od tada uvek ima drveta za vatru.

,,U pravu si, obiĉno ga ima“, kaţem.

„Ketnis, to je kao lov. Ti si najbolji lovac kojeg znam“, kaţe Gejl.

„Nije kao lov. Naoruţani su. U stanju su da razmišljaju“, kaţem.

„Kao i ti. Imaš više prakse od bilo koga od njih. Istinske prakse“, kaţe on.

„Znaš kako se ubija.“

„Nikada nisam ubijala ljude“, kaţem.

,,Da li je razlika tako velika?“, kaţe Gejl mraĉno.

Ako zaboravim da su ljudi, neće biti nikakve razlike. To je uţasna pomisao.

Mirovnjaci se vraćaju prebrzo. Gejl traţi još vremena, meĊutim ipak ga

izvode. Poĉinjem da paniĉim. ,,Ne dopusti da gladuju!“, vrištim, drţeći ga za ruku.

„Neću! Znaš da neću! Ketnis, zapamti da...“ MeĊutim, odvajaju nas usred

njegove reĉenice i zatvaraju vrata. Nikada neću saznati šta je ţeleo da zapamtim.

Voţnja od Zgrade pravosuĊa do ţelezniĉke stanice traje kratko. Nisam nikada

bila na njoj. Retko sam se vozila u vagonima. U Šavu uglavnom idemo peške.

Bila sam u pravu što nisam ţelela da plaĉem. Stanica je puna reportera sa

kamerama uperenim direktno u moje lice. Dugo sam veţbala uklanjanje emocija sa

lica, pa to sada lako ĉinim. Na trenutak hvatam pogledom svoje lice na zidnim

ekranima koji uţivo prenose moj dolazak i osećam zahvalnost što delujem kao da

mi je dosadno.

Peta Melark, meĊutim, izgleda kao da je plakao i, što je veoma interesantno,

ne pokušava to da sakrije. Pitam se da li će to biti njegova strategija na Igrama. Da

deluje slabo i uplašeno kako bi ostali tributi pomislili da im nije konkurencija, a da

zatim iznenada poĉne da se bori. Takva taktika je upalila Johani Mejson, devojci iz

Distrikta 7, pre nekoliko godina. Delovala je poput cmizdrave, kukavne budale na

koju niko nije obratio paţnju dok nije preostala samo šaĉica takmiĉara. Ispostavilo

se da je opasan ubica. Odigrala je to priliĉno lukavo. To je delovalo poput ĉudne

strategije za Pitu Melarka, pekarevog sina. Uvek se dobro hranio, osim toga bio je

snaţan i širokih ramena zbog godina provedenih u prenošenju posluţavnika sa

hlebom tamoamo. Morao bi vrlo mnogo da plaĉe da bi ubedio ostale da se ne

obaziru na njega.

Nekoliko minuta moramo da stojimo na ulazu u voz dok nas kamere

halapljivo snimaju. Potom nam je dopušteno da uĊemo i vrata se milostivo

zatvaraju za nama. Voz istog trenutka kreće.

Brzina mi u prvi mah oduzima dah. Naravno, nikada se nisam vozila vozom,

pošto je putovanje od distrikta do distrikta zabranjeno osim za zvaniĉno odobrene

poslove. Kada je naš distrikt u pitanju, to se odnosi na prevoz uglja. Ali, ovo nije

obiĉan voz za ugalj. Ovo je jedan od brzih kapitolskih modela koji putuje

proseĉnom brzinom od 400 kilometara na ĉas. Do Kapitola ćemo stići za manje od

jednog dana.

U školi su nas uĉili da je Kapitol izgraĊen na mestu koje se nekada zvalo

Rokis . Distrikt 12 se nalazi u regiji poznatoj pod imenom Apalaĉija. Tu se ugalj

iskopava više od sto godina. Zato naši rudari moraju tako duboko da kopaju.

U školi se sve nekako svodi na ugalj. Osim ĉitanja i osnovne matematike, sve

što uĉimo na neki naĉin je povezano sa rudarstvom. Osim jednonedeljnog

predavanja o istoriji Panema. To je uglavnom gomila gluposti o tome koliko toga

dugujemo Kapitolu. Znam da ima mnogo toga o ĉemu nam ne govore. Na primer,

šta se stvarno desilo tokom pobune. Ali ne razmišljam mnogo o tome. Saznanje o

tome šta se taĉno desilo neće mi pomoći da doĊem do hrane.

Voz koji prevozi tribute još je raskošniji od sobe u Zgradi pravosuĊa. Oboje

smo dobili sopstvene odaje sa spavaćom sobom, garderobom i kupatilom sa

toplom i hladnom vodom. Kod kuće nemamo toplu vodu. Moramo sami da je

zagrejemo.

Fioke su pune fine odeće. Efi Trinket mi je rekla da radim šta god hoću,

obuĉem šta god ţelim, i da mi je sve na raspolaganju. Samo da budem za sat

vremena spremna za veĉeru. Skidam maminu plavu haljinu i tuširam se toplom

vodom. Nikada se ranije nisam tuširala. Kao da se nalazim na letnjem pljusku,

samo toplijem. Oblaĉim tamnozelenu majicu i pantalone.

U poslednjem trenutku sećam se zlatnog broša koji mi je dala Medţ. Prvi put

da ga paţljivo gledam. Kao da je neko napravio malu, zlatnu pticu i prikaĉio prsten

oko nje. Ptica je povezana sa prstenom samo vrhovima krila. Iznenada je

prepoznajem. Kreja.

To su smešne ptice koje mogu predstavljati šamar u lice Kapitolu. Tokom

pobune, Kapitol je odgajio seriju genetiĉki izmenjenih ţivotinja i koristio ih kao

oruţje. Za njih je korišćen zajedniĉki izraz mutanti, ili skraćeno muti. Jedna od

specijalnih ptica zvala se brbljiva kreja i imala je sposobnost da zapamti i ponovi

ceo razgovor koji ljudi vode. To su bile ptice koje se vraćaju kući, iskljuĉivo

muţjaci.

Puštali su ih u oblasti u kojima su se skrivali neprijatelji Kapitola. Kada bi

ptice sakupile reĉi, vraćale bi se u centre kako bi razgovori bili snimljeni. Ljudima

je trebalo neko vreme da shvate šta se dogaĊa u distriktima i kako se prenose

privatni razgovori. Nakon toga su pobunjenici Kapitolu servirali gomilu laţi. U

tome je štos. Zato su centri zatvoreni, a ptice ostavljene da uginu u divljini.

MeĊutim, nisu izumrle. Muţjaci brbljivih kreja parili su se sa ţenkama

drozdova i stvorile novu vrstu koja moţe da kopira zviţduke i ljudske melodije.

Izgubili su sposobnost da izgovaraju reĉi, ali i dalje mogu da imitiraju širok spektar

ljudskih zvukova, od pištanja deteta do dubokih tonova odraslog ĉoveka. TakoĊe

mogu da ponove pesme. Ne samo nekoliko nota, već celu pesmu sa mnoštvom

stihova, ako imate strpljenja da im pevate i ako im se dopada vaš glas.

Moj otac je veoma voleo kreje. Kada bi išao u lov, uvek bi zviţdukao ili

pevao neke komplikovane pesme, nakon uĉtive pauze, uvek bi mu odgovarale.

Nisu se prema svakome odnosile sa takvim poštovanjem. Ali, kada bi moj otac

pevao, sve ptice iz te oblasti bi zaćutale i slušale. Njegov glas bio je tako lep,

visok, jasan i pun ţivota da bi ĉovek poţeleo da se smeje i plaĉe u isto vreme.

Nisam bila u stanju da nastavim da veţbam nakon njegove smrti. Ipak, mala ptica

mi je pruţala utehu. Kao da je delić mog oca uz mene i da me štiti. Prikaĉila sam

broš na majicu. Sa tamnozelenim materijalom na pozadini, maltene mogu da

zamislim kako kreja leti kroz krošnje drveća.

Efi Trinket je došla po mene. Krećem za njom kroz uski hodnik koji se ljulja

ka trpezariji sa uglaĉanim, obloţenim zidovima. Na stolu se nalazi veoma lomljivo

posuĊe. Pita Melark sedi i ĉeka nas. Stolica pored njega je prazna.

„Gde je Hejmiĉ?“, pita Efi veselo.

„Kada sam ga poslednji put video, rekao je da će malo dremnutf, kaţe Pita.

,,Pa, dan je bio naporan“, dodaje Efi Trinket. Mislim da joj je laknulo. Ko bi

je krivio?

Veĉera se sastoji od mnogih jela. Najpre gusta supa od šargarepe i zelena

salata, pa jagnjeći kotleti sa pire krompirom, sir i voće, torta od ĉokolade. Tokom

obroka, Efi nas je stalno podsećala da ostavimo još malo mesta pošto još jela

pristiţe. Ali ja sam odluĉila da se naţderem. Nikada nisam jela ovakvu hranu, niti

toliku koliĉinu jela. Uostalom, biće dobro da nabacim nekoliko kila pre poĉetka

Igara.

„Vas dvoje bar imate pristojne manire", kaţe Efi kad smo završavali sa

glavnim jelom. „Ono dvoje od prošle godine su sve jeli rukama, kao par divljaka.

To mi je potpuno poremetilo probavu.“

Prošlogodišnji par ĉinila su deca iz Šava koja nikada u ţivotu nisu pojela

pristojan obrok. Kada su imali hrane, maniri su im verovatno bili poslednja stvar

na umu. Pita je sin pekara. Moja majka je nauĉila Prim i mene da jedemo pristojno,

tako da znam da koristim noţ i viljušku. MeĊutim, Efin komentar me toliko

razbesneo da sam ostatak obroka jela prstima. Zatim sam obrisala ruke o stolnjak.

Ovo ju je nateralo da ĉvrsto stisne usne.

Sada kada je veĉera gotova, trudim se da je zadrţim u stomaku. Vidim da je i

Pita pomalo zelenkast u licu. Ni moj ni njegov stomak nisu navikli na tako bogat

jelovnik. Ako sam u stanju da ne povratim mešavinu koju Masna Sej pravi od

mišjeg mesa, svinjskih iznutrica i kore drveta zimski specijalitet odluĉna sam da

zadrţim ovu veĉeru.

Zatim smo otišli u susedni vagon da odgledamo reprizu ţetve širom Panema.

Trude se da ih rasporede na ceo dan kako bi ljudi teoretski mogli sve da odgledaju

uţivo, ali to je moguće samo u Kapitolu, pošto niko ne mora da ide na ţetvu.

Jednu po jednu, pogledali smo sve ţetve, sva prozvana imena, kao i

dobrovoljce koji su se prijavili, mada ih mnogo ĉešće nije bilo. Posmatrali smo lica

dece koja će postati naši konkurenti. Posebno sam zapamtila nekoliko.

Monstruozni deĉak iz Distrikta 2 koji je suknuo napred da se prijavi. Devojĉica

prepredenog lica i crvene kose iz Distrikta 5. Deĉak sa sakatom nogom iz Distrikta

10. Najviše me uzdrmao snimak dvanaestogodišnje devojĉice iz Distrikta 11. Ima

tamnosmeĊu koţu i oĉi, ali je inaĉe veoma sliĉna Prim po visini i drţanju.

MeĊutim, kada se popela na pozornicu a voditelj upitao ima li dobrovoljaca, ĉuo se

samo vetar koji zavija izmeĊu zgrada iza nje. Niko nije bio spreman da preuzme

njeno mesto.

Na kraju prikazuju snimak iz Distrikta 12. Prim je prozvana, ja istrĉavam da

se prijavim. Oĉaj u mom glasu je oĉigledan dok guram Prim iza sebe, kao da se

plašim da me niko neće ĉuti i da će je odvesti. Naravno, ĉuli su me. Gledam Gejla

kako je odnosi i sebe kako se penjem na binu. Komentatori nisu sigurni šta da kaţu

povodom odbijanja gomile da aplaudira i njihovom tihom pozdravu. Jedan je rekao

da je Distrikt 12 uvek bio pomalo nazadan, ali da lokalni obiĉaji mogu biti

šarmantni. U pravo vreme, Hejmiĉ pada sa pozornice i svi komentatori se smeju.

Izvuĉeno je ime Pite Melarka i on brzo zauzima svoje mesto. Rukujemo se. Zatim

kreće himna i program se završava.

Efi Trinket je uznemirena zbog stanja svoje perike. „Vaš mentor mora mnogo

toga da nauĉi o javnom nastupu i ponašanju pred televizijskim kamerama.“

Pita se neoĉekivano smeje. „Bio je pijanK, reĉe. „Pijan je svake godine.“

„Svakog dana“, dodajem. Otima mi se mali osmeh. Efi Trinket se ponaša kao

da Hejmiĉ ima pomalo grube manire, što bi ona mogla da popravi sa nekoliko

saveta.

,,Da“, šišti Efi. „Baš ĉudno što vam je to zabavno. Znate da vam je mentor

veza sa svetom u ovim Igrama. Onaj koji vas savetuje, dovodi vam sponzore i

rukovodi prezentacijom poklona. Hejmiĉ vam moţe spasiti ţivot!“

U tom momentu Hejmiĉ teturavo ulazi u vagon. „Propustio sam veĉeru?“, pita

zaplićući jezikom. Zatim povraća na skupi tepih i pada pravo u nered koji je

napravio.

„Samo se smejte!“, kaţe Efi Trinket. U svojim špicastim cipelama zaobilazi

povraćku i napušta prostoriju.

4

Pita i ja posmatramo svog mentora dok pokušava da se uzdigne iz klizave,

gnusne sadrţine svog stomaka. Smrad povraćke i loše raspoloţenje mi zamalo

izmamljuju veĉeru iz stomaka. Razmenili smo poglede. Hejmiĉ oĉigledno nije

glavni zgoditak, ali Efi Trinklet je u pravu kada je jedna stvar u pitanju. Kada se

budemo našli u areni, on će nam biti jedina pomoć. Kao po prećutnom dogovoru,

Pita i ja hvatamo Hejmiĉa pod pazuhe i pomaţemo mu da ustane.

„Sapleo sam se?“, pita Hejmiĉ. „Uţasno smrdi.“ Obrisao je rukom nos,

razmazujući povraćku po licu.

„Odvešćemo te nazad u sobu“, kaţe Pita. „I pomoći ti da se oĉistiš.“ Napola

vuĉemo, napola nosimo Hejmiĉa u njegov vagon. Pošto ne moţemo baš da ga

poloţimo na vezeni prekrivaĉ, odvlaĉimo ga u kupatilo i stavljamo po tuš. Jedva da

je to primetio.

,,U redu je“, kaţe mi Pita. ,,Ja ću preuzeti stvari odavde.“

Zahvalna sam mu pošto nikako ne ţelim da skidam Hejmiĉa, da mu ispiram

povraćku iz malja na grudima i ušuškavam ga u krevet. Moţda Pita ţeli da ostavi

utisak na njega kako bi mu bio mezimac kada Igre poĉnu. MeĊutim, sudeći po

stanju u kojem se Hejmiĉ nalazi, teško da će se ovoga sutra sećati.

,,Dobro“, kaţem. „Poslaću nekog od Kapitolaca da ti pomogne.11 Ima ih

dosta u vozu. Kuvaju nam. Sluţe nas. Ĉuvaju nas. Njihov posao je da se brinu o

nama.

„Nemoj. Ne ţelim njihovu pomoć“, kaţe Pita.

Klimam glavom i krećem ka svojoj sobi. Znam kako se Pita oseća. Ni sama

ne mogu da podnesem Kapitolce. Ali, ako bismo ih naterali da se nose sa

Hejmiĉem, to bi mogla biti neka vrsta male osvete. Pitam se zašto je insistirao da

se sam pobrine za njega. Iznenada mi nešto pada na pamet: Zato štoje dobra osoba.

Zato mije onda dao hleb.

Ta pomisao me zaustavlja u mestu. Ljubazni Pita Melark je mnogo opasniji za

mene od neljubaznog Pite Melarka. Fini ljudi nekako uvek uspeju da mi se uvuku

pod koţu i odomaće tamo. Ne smem dopustiti da mi Pita to uĉini. Tamo gde idemo

to je nedopustivo. Zato sam odluĉila da od sada imam što manje kontakata sa

pekarevim sinom.

Kada sam se vratila u sobu, voz je zastao na platformi da uzme gorivo. Brzo

otvaram prozor, bacam kolaĉe koje mi je dao njegov otac i zatvaram okno. Dosta

je. Dosta mi je i jednog i drugog.

Naţalost, paket kolaĉa je pao i otvorio se meĊu rascvetalim maslaĉcima pored

šina. Videla sam tu sliku samo na trenutak pošto je voz ponovo krenuo, ali bilo je

dovoljno. Dovoljno da me podseti na maslaĉak u školskom dvorištu pre toliko

godina...

Upravo sam skrenula pogled sa nateĉenog lica Pite Melarka kada sam

ugledala maslaĉak i shvatila da nada nije izgubljena. Paţljivo sam ga ubrala i

krenula kući. Zgrabila sam kofu, uzela Prim za ruku i krenula ka Livadi. Bila je

prepuna ovog zlatnog cveća. Kada smo ih pobrale, lutale smo duţ ograde bar još

dva kilometra puneći kofu maslaĉkovim listom, stabljikama i cvetovima. Te noći

gostile smo se salatom od maslaĉka i ostatkom hleba iz pekare.

„Ĉega još ima?“, upitala me Prim. „Šta još moţemo naći za jelo?“

„Razne stvari“, obećala sam joj. „Treba samo da se setim.“

Majka je imala jednu knjigu iz apoteke. Stranice su bile od starog pergamenta,

prekrivene slikama biljaka nacrtanim mastilom.

Urednim rukopisom bila su ispisana njihova imena, gde se beru, kada cvetaju

i koja im je medicinska upotreba. MeĊutim, moj otac je dopisivao podatke.

Opisivao je koje se biljke mogu koristiti za jelo, a ne za leĉenje. Maslaĉak,

fitolaka, divlji luk, borovina. Prim i ja smo celu noć provele nad tim starim

stranicama.

Sledećeg dana nismo išle u školu. Neko vreme sam se motala oko ivice

Livade, ali najzad sam skupila hrabrost i prošla ispod ograde. Prvi put sam tamo

bila sama, bez oruţja i zaštite svog oca. Iz šupljeg drveta sam izvadila mali luk i

strele koje je napravio za mene. Toga dana verovatno nisam otišla dalje od

dvadeset metara od ograde. Uglavnom sam sedela na grani starog hrasta, nadajući

se da će proći neka ţivotinja. Nakon nekoliko sati, imala sam sreće i ulovila zeca. I

ranije sam lovila zeĉeve, uz oĉevu pomoć. MeĊutim, ovo sam uradila sama.

Nismo jeli meso mesecima. Kada je pogledala zeca, moja majka kao da se

prenula. Ustala je, odrala ga i napravila paprikaš od mesa i zeleniša koje je Prim

sakupila. Zatim je ponovo postala konfuzna i vratila se u krevet, ali kada se

paprikaš skuvao, naterala sam je da pojede punu ĉiniju.

Šuma je postala naš spas. Svaki dan sam zalazila malo dublje u njeno naruĉje.

U poĉetku sam bila spora, ali odluĉna da nas nahranim. Krala sam jaja iz gnezda,

hvatala ribu mreţama, ponekada bih uspela da ulovim vevericu ili zeca za

paprikaš. Sakupljala sam i razne biljke koje su rasle na zemlji. Biljke su nezgodne.

Mnoge su jestive, ali jedna otrovna će te ubiti. Uvek sam po nekoliko puta

uporeĊivala biljke koje sam ubrala sa slikama mog oca. Odrţala sam nas u ţivotu.

U poĉetku sam na svaki znak opasnosti, neki udaljeni urlik ili neobjašnjivo

pucanje granĉice, jurila nazad ka ogradi. Zatim sam poĉela da se penjem na drveće

kako bih izbegla divlje pse. Oni bi se brzo zamorili od ĉekanja i odlazili. Medvedi i

maĉke su ţiveli dublje u šumi, moţda im se nije dopadao smrad našeg distrikta.

Osmog maja sam otišla u Zgradu pravosuĊa, prijavila se za kocku i odvukla

kući prvu ratu brašna i ulja u Priminom vagonu igraĉki.

Svakog meseca sam imala pravo na istu koliĉinu. Naravno, nisam mogla da

prestanem da lovim i sakupljam. Nije se moglo ţiveti od brašna. Trebale su nam i

druge stvari, poput sapuna, mleka i materijala. Ono što smo mogli da odvojimo,

trampila sam na Hobu. Bilo je zastrašujuće ući tamo bez oca pored sebe, ali ljudi

su ga poštovali i zato me prihvatili. Najzad, divljaĉ je divljaĉ, bez obzira na to ko je

ulovio. Prodavala sam meso i bogatijim klijentima u gradu dolazeći pred njihova

zadnja vrata, pokušavajući da se setim šta mi je otac govorio i pokupim nekoliko

novih trikova usput. Kasapin će kupiti zeĉeve, ali ne i veverice. Pekar je voleo

veverice, ali bi ih uzimao samo kada njegova ţena nije u blizini. Glavni mirovnjak

je oboţavao divlju ćuretinu. Gradonaĉelnik je strasno voleo jagode.

Dok sam se tokom kasnog leta kupala na jezeru, primetila sam oko sebe

visoke biljke sa lišćem poput vrha strele. Cvetovi su imali tri bele latice. Kleknula

sam u vodu i prstima raskopala meko blato izvukavši koren. Male, plaviĉaste

gomoljke koje nisu ni na šta liĉile bile su ukusne kao krompir kada bi se skuvale ili

ispekle. ,,Ketnis“, rekoh naglas. Bila je to biljka po kojoj sam dobila ime. Ĉula sam

glas svog oca kako se šali. „Dok god si u stanju da pronaĊeš sebe, nikada nećeš

gladovati.“ Provela sam sate prevrćući blato prstima i štapom i skupljajući

gomoljke koje isplivaju. Te veĉeri smo se gostili ribom i korenom dok nismo prvi

put u mesec dana bile site.

Polako, majka nam se vratila. Poĉela je da ĉisti, kuva i priprema za zimu

nešto od hrane koju bih donela. Ljudi su se trampili sa nama ili kupovali lekove.

Jednog dana sam je ĉula kako peva.

Prim je bila oduševljena, ali ja sam je posmatrala i samo ĉekala da ponovno

utone u letargiju. Nisam joj verovala. Nešto u meni je mrzelo zbog slabosti,

zanemarivanja i svih onih meseci tokom kojih smo bile prepuštene same sebi. Prim

joj je oprostila, ali ja sam se udaljila od majke, podigla zid oko sebe kako bih se

zaštitila od toga da mi ponovo bude potrebna. MeĊu nama, stvari nikada nisu bile

kao ranije.

Sada ću umreti, a da se nisam pomirila sa njom. Prisećam se kako sam vikala

na nju danas u Zgradi pravosuĊa. Mada, rekla sam joj da je volim. Moţda će to

ipak nešto znaĉiti.

Neko vreme piljim kroz prozor, ţeleći da mogu ponovo da ga otvorim, ali

nisam sigurna šta bi se desilo pri tolikoj brzini. U daljini vidim svetla nekog

drugog distrikta. Da li je u pitanju Sedmi? Ili moţda Deseti? Ne znam. Razmišljam

o ljudima koji se u svojim kućama spremaju za poĉinak. Zamišljam svoju kuću sa

zatvorenim kapcima. Šta li sada rade majka i Prim? Da li su u stanju da veĉeraju

riblji paprikaš i jagode? Ili im hrana stoji netaknuta na tanjirima? Da li gledaju

reprizu današnjih dogaĊaja na klimavom starom televizoru poloţenom na sto pored

zida? Ili majka već poĉinje da se gubi prebacujući sve brige sveta na krhka ramena

moje sestre?

Prim će sigurno spavati sa majkom veĉeras. Setila sam se da će ofucani, stari

Ljutić sesti pored kreveta kao bi pazio na moju sestru i ta misao me utešila. Ako

bude plakala, on će se uvući u njeno naruĉje i sklupĉati tamo sve dok se ne bude

smirila i zaspala. Tako mi je drago što ga nisam udavila.

Razmišljanje od domu budi u meni bolnu usamljenost. Ovaj dan se razvukao

u beskraj. Zar smo Gejl i ja jutros jeli bobice? Ĉini se kao da su prošle godine.

Poput dugog sna koji se pretvorio u noćnu moru. Ako zaspim, moţda ću se

probuditi u Distriktu 12, gde i pripadam.

Verovatno se u nekoj od fioka nalazi i moja spavaćica, ali sam ipak skinula

majicu i pantalone i uvukla se u krevet samo u donjem vešu. Posteljina je sašivena

od mekog, svilenkastog materijala. Debeli, paperjasti pokrivaĉ odmah me ugrejao.

Ako već imam nameru da plaĉem, sada je pravo vreme. Do jutra će nestati

tragovi suza sa lica. MeĊutim, suze mi ne naviru. Suviše sam umorna ili obamrla

da plaĉem. Osećam samo silnu ţelju da budem na nekom drugom mestu.

Dopuštam vozu da me ljuljuška do zaborava.

Siva svetlost probija se kroz zavese. Kucanje me razbudilo. Ĉujem glas Efi

Trinket koja me zove da ustanem. „Ustaj, ustaj, ustaj! Danas je veliki, veliki, veliki

dan!“ Na trenutak pokušavam da zamislim šta se dešava u njenoj glavi. Kakve

misli joj ispunjavaju dan? Kakve snove sanja noću? Nemam pojma.

Ponovo oblaĉim iste one stvari od sinoć, pošto nisu prljave, samo blago

izguţvane od leţanja na podu. Prstima prelazim preko kruga oko majušne kreje i

pomišljam na šumu, svog oca, majku i Prim koje se bude i moraju da nastave sa

ţivotom. Frizura koju mi je majka napravila za ţetvu preţivela je noć. Ne izgleda

loše pa nisam rasplela kosu. Ionako nije bitno. Sada smo već blizu Kapitola. Kada

budemo stigli u grad, moj stilista će odrediti kako ću izgledati na veĉerašnjoj

sveĉanosti povodom otvaranja Igara. Nadam se da neće biti jedan od onih koji

misle da je nagost poslednji krik mode.

Po ulasku u vagon za ruĉavanje, Efi Trinket juri pored mene sa šoljicom crne

kafe u rukama. Mrmlja kletve sebi u bradu. Hejmiĉ se kikoće, lica naduvenog i

crvenog od zadovoljstava u kojima je juĉe uţivao. Pita sedi sa kiflom u rukama,

delujući pomalo postiĊeno.

„Sedi! Sedi!“, govori Hejmiĉ, mahnuvši mi. Ĉim sednem, preda mnom se

naĊe tanjir pun hrane. Jaja, šunka, gomila prţenog krompira. Ĉinija sa voćem

postavljena na led. Korpa sa kiflama koju su stavili pred mene mogla bi da hrani

moju porodicu nedelju dana. Tu je i ĉaša sa sokom od narandţe, bar mislim da je to

narandţa. Probala sam je samo jednom, za Novu godinu kada je otac doneo kao

poslasticu. Šolja kafe. Moja majka oboţava kafu, koju nikada nismo mogli sebi da

priuštimo, ali meni se ukus ne dopada. Gorka je i retka. Pored je šolja guste, smeĊe

teĉnosti koju nikada ranije nisam videla.

„Zove se topla ĉokolada“, kaţe Pita. „Ukusno je.“

Uzimam gutljaj vruće, slatke, kremaste teĉnosti i drhtim. Mada me ostatak

jela priziva, ignorišem sve dok potpuno ne iskapim šolju. Zatim u sebe sabijam

onoliko hrane koliko mogu da pojedem bez opasnosti od povraćanja, što je priliĉna

koliĉina. Pazim da ne preteram sa teškom hranom. Majka mi je jednom rekla da

uvek jedem kao da nikada više neću videti hranu. ,,I neću ako je ja ne donesem

kući“, odgovorila sam. To ju je ućutkalo.

Kada mi se ĉini da će mi stomak pući, zavaljujem se u naslon i osmatram

društvo za stolom. Pita i dalje jede. Lomi komade kifle i umaĉe ih u toplu

ĉokoladu. Hejmiĉ ne obraća paţnju na svoj tanjir, već uporno prazni ĉašu crvenog

soka koju je filovao bistrom teĉnošću iz flaše. Sudeći po isparenju, u pitanju je

neki alkohol. Ne poznajem Hejmiĉa, ali sam ga ĉesto viĊala na Hobu kako preko

tezge baca punu šaku novca ţeni koja prodaju belu teĉnost. Dok stignemo do

Kapitola, biće trešten.

Shvatam da ga prezirem. Nije ni ĉudo što tributi iz Distrikta 12 nemaju

nikakvu šansu da pobede. Nije u pitanju samo to što smo neuhranjeni i neobuĉeni.

Neki od naših tributa bili su dovoljno snaţni da pobede. Ali, retko dobijamo

sponzore. Hejmiĉ je najveći deo problema. Bogataši koji podrţavaju tribute zato

što su se kladili na njih ili da bi mogli da se hvališu time da su izabrali pobednika

oĉekuju da posluju sa ĉovekom znatno prefinjenijim od Hejmiĉa.

„Treba da nam daš neke savete“, obraćam mu se.

„Evo ga savet. Ostani ţiva“, reĉe Hejmiĉ i zaurla od smeha. Pita i ja

razmenjujemo poglede, a zatim se prisećam da ne ţelim da imam bilo kakav

kontakt sa njim. IznenaĊuje me njegov ĉvrst pogled. Uglavnom deluje blago.

,,To je veoma smešno“, kaţe Pita. Iznenada Hejmiĉu izbija ĉašu iz ruke. Pada

na pod i razbija se. Krvavocrvena teĉnost klizi ka zadnjem delu vagona. „Samo ne

nama.“

Hejmiĉ razmišlja na trenutak, a zatim udara Pitu preko usta oborivši ga sa

stolice. Kada se okrene i posegne ka piću, zabijam noţ u sto izmeĊu njegove šake i

flaše, zamalo ga pogodivši u prst. Spremna sam za odbranu od njegovog udarca, ali

ne zamahuje. Samo se zavaljuje u naslon i ţmirka ka meni.

„Šta mi to imamo ovde?“, kaţe Hejmiĉ. ,,Da li je moguće da sam ove godine

dobio par pravih boraca?“

Pita se pridiţe i uzima šaku leda ispod ĉinije za voće. Upravo se sprema da ga

prisloni uz crvenu vilicu.

,,Ne“, kaţe Hejmiĉ, zaustavivši ga. „Pusti neka ti ostane masnica. Publika će

misliti da si se potukao sa drugim tributom pre nego što ste stigli do arene.“

,,To je protiv pravila“, kaţe Pita.

„Samo ako te uhvate. Masnica neće samo biti dokaz da si se tukao, već i da

nisi uhvaćen, što je još bolje“, kaţe Hejmiĉ. Okreće se ka meni. „Moţeš li pogoditi

nešto osim stola tim noţem?“

Moje oruţje su luk i strela. MeĊutim, provela sam dosta vremena bacajući

noţeve. Ako ţivotinju samo ranim strelom, bolje je da je pogodim i noţem pre

nego što joj se pribliţim. Ako ţelim da privuĉem Hejmiĉevu paţnju, sada moram

da ostavim utisak. Izvlaĉim noţ iz stola, obuhvatam seĉivo i bacam ga ka

suprotnom zidu. Nadam se da će se samo dobro zabiti u drvo, ali seĉivo se

uglavljuje u pukotinu izmeĊu dve drvene obloge. Deluje kao da sam mnogo bolji

strelac nego što stvarno jesam.

„Stanite ovde. Oboje“, kaţe Hejmiĉ klimnuvši ka sredini prostorije. Poslušali

smo. Kruţi oko nas, gurkajući nas kao ţivotinje, proveravajući naše mišiće i lica.

„Niste potpuno beznadeţni. Delujete zdravo. Kada vas se stilista doĉepa,

izgledaćete ĉak i privlaĉno.“

Pita i ja ne postavljamo nepotrebna pitanja. Igre gladi nisu izbor za najlepši

par, ali tributi koji dobro izgledaju uvek privlaĉe više sponzora.

„Dobro. Nudim vam sledeći dogovor. Nemojte stati izmeĊu mene i pića, a ja

ću ostati trezan dovoljno dugo da vam pomognem“, kaţe nam Hejmiĉ. „Ali,

morate raditi taĉno ono što vam kaţem.“

To i nije baš neka ponuda, ali je ipak gigantski korak napred u odnosu na

situaciju od pre deset minuta kada uopšte nismo imali savetnika.

,,Dobro“, kaţe Pita.

„Pomozi nam onda“, kaţem. „Kada stignemo u arenu, koja je najbolja

strategija kod Kornukopije za nekoga...“

„ Jedno po jedno. Za nekoliko minuta ćemo stići na stanicu. Bićete predati

stilistima. Neće vam se dopasti ono što će uraditi, ali nemojte se opirati“, kaţe

Hejmiĉ.

,,Ali...“ zapoĉinjem.

„Nikakvo ali. Ne opirite se“, kaţe Hejmiĉ. Uzima flašu sa stola i izlazi iz

vagona. Kada se vrata za njim zatvore, vagon se mraĉi. Unutra još gori poneko

svetlo, ali spolja je mraĉno kao da je ponovo noć. Shvatam da smo u tunelu koji

kroz planine vodi do Kapitola. Planine ĉine prirodnu barijeru izmeĊu grada i

istoĉnih distrikta. Skoro je nemoguće ući u Kapitol sa istoka, osim kroz tunele.

Ova geografska prednost je glavni razlog što su distrikti izgubili rat, zbog ĉega

danas dolazim ovde kao tribut. Pošto su pobunjenici morali da se penju uz planinu,

bili su laka meta za kapitolsko vazduhoplovstvo.

Pita Melark i ja stojimo u tišini dok voz juri. Tunel se pruţa u beskraj.

Razmišljam o tonama stena koje me odvajaju od neba. Steţe me u grudima. To mi

se uopšte ne dopada. Podseća me na rudnik i oca, zauvek zatrpanog u tami, bez

mogućnosti da dosegne svetlost.

Voz konaĉno usporava, a svetlost preplavljuje kupe. Ne moţemo da odolimo.

I Pita i ja trĉimo ka prozoru da vidimo ono što smo do sada gledali samo na

televiziji, Kapitol, vladarski grad Panema. Kamere nisu laţno predstavljale

njegovu veliĉinu. U stvari, nisu u potpunosti uhvatile veliĉanstvenost bleštavih,

raznobojnih zgrada koje se uzdiţu visoko u vazduh, sjajnih kola koja klize širokim

ulicama, ĉudno obuĉenih ljudi sa bizarnim frizurama i obojenim licima koji nikada

nisu propustili nijedan obrok. Sve boje deluju veštaĉki, ruţiĉasta je suviše tamna,

zelena suviše svetla, ţuta bode oĉi, poput ravnih diskova bombonjera u majušnoj

prodavnici u Distriktu 12, koje sebi nikada nismo mogli da priuštimo.

Ljudi veselo pokazuju ka nama kada shvate da je u grad stigao tributski voz.

Udaljujem se od prozora. Muka mi je od njihovog uzbuĊenja, od saznanja da jedva

ĉekaju da nas gledaju kako umiremo. Ali Pita se ne da. Maše i smeši se gomili.

Prestaje tek kada se voz naĊe u stanici pa više ne mogu da nas vide.

Vidi da piljim u njega i sleţe ramenima. ,,Ko zna?“, kaţe. „Moţda je neko od

njih bogat.“

Pogrešno sam ga procenila. Razmišljam o njegovim postupcima od poĉetka

ţetve. Prijateljski se rukovao sa mnom. Njegov otac se pojavio sa kolaĉima i

obećanjem da će se brinuti o Prim... da li ga je Pita nagovorio da to uradi? Plakao

je na stanici. Dobrovoljno se pobrinuo za Hejmiĉa, ali ga je izazvao sledećeg jutra

pošto je oĉigledno da pristup finog deĉaka nije upalio. Mahao je kroz prozor

pokušavajući da pridobije gomilu.

Još nisu svi komadi slagalice došli na svoje mesto, ali osećam da je osmislio

plan. Nije prihvatio svoju smrt. U stvari, već je zapoĉeo oĉajniĉku borbu za ţivot.

Što znaĉi da se ljubazni Pita Melark, deĉak koji mi je dao hleb, oĉajniĉki trudi da

me ubije.

5

Škrgućem zubima dok mi Venija, ţena plave kose sa zlatnim tetovaţama

iznad obrva, kida traku za depilaciju sa noge, ĉupajući mi vlasi iz korena. „Izvini!“,

cvrkuće svojim blesavim kapitolskim akcentom. „Tako si dlakava!"

Zašto ovi ljudi govore tako piskavo? Zašto im se vilice jedva otvaraju dok

govore? Zašto svaku reĉenicu završavaju kao da postavljaju pitanje? Samoglasnici

su im ĉudni, skraćuju reĉi i uvek šušte kada izgovaraju slovo s... nije ni ĉudo što ih

je nemoguće imitirati.

Venija ĉini nešto što verovatno treba da bude saosećajan izraz lica. „Ipak,

imam dobre vesti. Ova je poslednja. Spremna?" Hvatam se za ivice stola na kojem

sedim i klimam potvrdno. Ĉupa poslednju traku sa moje noge uz bolni trzaj.

Već sam više od tri sata u Centru za preobraţenje i još nisam upoznala svog

stilistu. Navodno nema nameru da mi priĊe dok se Venija ostatak tima za pripremu

ne otarase nekih oĉiglednih problema. To ukljuĉuje i ribanje mog tela penom

punom sitnih zrnaca koja uklanja ne samo prljavštinu već i bar tri sloja koţe;

oblikovanje noktiju i uklanjanje dlaka sa mog tela. Sa mojih nogu, ruku, torza,

miški i delova obrva. Osećam se poput oĉerupane ptice, spremne za peĉenje. Ne

dopada mi se. Koţa mi je bolna i veoma ranjiva. Ali, drţim se svojeg dela pogodbe

sa Hejmiĉem. Ne opirem se.

„Dobro ti ide“, kaţe mi ĉovek koji se zove Flavije. Protresa svoje narandţaste

lokne i stavlja mi još jedan sloj purpurnog karmina na usne. ,,Ne mogu da

podnesem decu koja cvile. Namaţite je!“

Venija i Oktavija, debeljuškasta ţena celog tela obojenog u bledozelenu boju,

premazuju me celu losionom koji najpre peĉe, a potom umiruje moju nadraţenu

koţu. Zatim me skidaju sa stola i sklanjaju tanki ogrtaĉ. Stojim tako, potpuno naga,

dok njih troje kruţi oko mene sa pincetama uklanjajući poslednje zaostale dlaĉice.

Svesna sam toga da treba da osećam stid, ali me oni tako malo podsećaju na ljude

da mi se ĉini kao da me tri ptice ĉudnih boja kljucaju po stopalima.

Povlaĉe se unazad i poĉinju da se dive svom delu. „Izvrsno! Sada deluješ

skoro kao ljudsko biće!“, kaţe Flavije, i sve troje se smeju.

Uspevam da razvuĉem lice u osmeh kako bih im stavila do znanja da sam

zahvalna. „Hvala vam“, kaţem ljupko. ,,U Distriktu 12 nemamo mnogo razloga da

se sreĊujemo."

To ih potpuno osvaja. „Jadna mala, naravno da nemate razloga!“, kaţe

Oktavija sklopivši dlanove u znak saosećanja.

,,Ne brini“, dodaje Venija. „Kada Sina završi sa tobom, bićeš sasvim

prekrasna!“

„Obećavamo! Sada kada smo uklonili dlake i prljavštinu, uopšte ne izgledaš

loše!“, ohrabruje me Flavije. „Hajde da pozovemo Sinu!“

Izjurili su iz prostorije. Teško mi je da mrzim ĉlanove mog tima za pripremu.

Potpuni su idioti. Ipak, imam ĉudan osećaj da se iskreno trude da pomognu.

Posmatram hladne bele zidove i pod odupirući se nagonu da zgrabim ogrtaĉ i

obavijem ga oko sebe. Moj stilista, taj Sina, sigurno će traţiti da ga odmah skinem.

Umesto toga, prelazim rukom po mojoj frizuri. To je jedini deo mog tela koji tim

nije dirao. Mazim prstima svilenkaste pletenice koje je moja majka tako paţljivo

uplela. Moja majka. Ostavila sam njenu plavu haljinu i cipele na podu voza, ne

pomišljajući da ih ponesem i na taj naĉin zadrţim uz sebe deo nje, deo doma.

Poţelela sam da to nisam uĉinila.

Vrata se otvaraju. Vidim mladića kako ulazi. To mora da je Sina. Zapanjena

sam ĉinjenicom da izgleda normalno. Stilisti koje intervjuišu na televiziji toliko su

ofarbani, našminkani i hirurški obraĊeni da izgledaju groteskno. MeĊutim, Sinina

kratko ošišana kosa je prirodno smeĊe boje. Obuĉen je u jednostavnu crnu majicu i

pantalone. Jedini ustupak je zlatni ajlajner koji istiĉe zlataste pege u njegovim

zelenim oĉima. Uprkos odvratnosti koju osećam prema Kapitolu i njegovoj uţasnoj

modi, ne mogu se oteti pomisli koliko je Sina privlaĉan.

„Zdravo, Ketnis. Ja sam Sina, tvoj stilista“, kaţe tihim glasom bez

kapitolskog prenemaganja.

,,Zdravo“, oprezno se usuĊujem da progovorim.

„Daj mi trenutak, molim te?“, kaţe. Zatim znatiţeljno obilazi oko mene, ne

dodirujući me, ali upijajući svaki centimetar oĉima. Opirem se nagonu da pokrijem

grudi rukama. ,,Ko ti je napravio frizuru?“

,,Majka“, odgovaram.

„Prelepa je. Klasiĉna. U skoro savršenom balansu sa tvojim profilom. Tvoja

majka ima veoma vešte prste“, kaţe on.

Oĉekivala sam osobu kitnjastog izgleda, nekoga ko se oĉajniĉki trudi da

izgleda mlaĊe, nekoga ko će me tretirati kao komad mesa koji sprema za veĉeru.

Sina nije ništa od toga.

„Nov si, zar ne? Nisam te videla ranije“, kaţem. Većina stilista mi je poznata.

Oni su konstanta u veĉno promenljivom moru tributa. Neki su obavljali taj posao

celog mog ţivota.

,,Da, ovo mi je prva godina na Igrama“, reĉe Sina.

„Znaĉi dali su ti Distrikt 12“, kaţem. Pridošlicama obiĉno uvale

najnepoţeljniji distrikt.

„Traţio sam Distrikt 12“, kaţe on bez daljeg objašnjavanja. „Obuci ogrtaĉ pa

ćemo porazgovarati.“

Ogrnuvši se, krećem za njim ka susednoj prostoriji. Dva crvena kauĉa

postavljena su sa obe strane niskog stola. Tri zida su prazna, ĉetvrti je u potpunosti

naĉinjen od stakla i kroz njega se pruţa pogled na grad. Po poloţaju sunca

zakljuĉujem da je podne, mada je pomalo oblaĉno. Sina mi pokazuje da sednem na

kauĉ i seda preko puta. Pritiska dugme na jednoj strani stola. Površina stola klizi, a

uzdiţe se nova na kojoj se nalazi naš ruĉak. Piletina sa komadima narandţe,

prelivena kremastim sosom, poloţena je na hleb bisernobele boje. Prilog je grašak

sa lukom i kiflice u obliku cveta, a za desert imamo puding boje meda.

Pokušavam da zamislim pripremanje ovog obroka kod kuće. Piletina je

preskupa, ali mogla bih da je zamenim divljom ćuretinom. Morala bih da ubijem

još jednu ćurku koju bih onda trampila za narandţe. Kozje mleko bi moralo da

zameni krem. Mogli bismo da gajimo grašak u bašti. Divlji luk bih ubrala u šumi.

Ne prepoznajem brašno, ono koje dobijamo za kocku kada se ispeĉe bude braon

boje. Za kiflice bih morala da se trampim sa pekarem. Verovatno bi dvetri veverice

bile dovoljne. Što se tiĉe pudinga, ne mogu ĉak ni da nagaĊam šta se u njemu

nalazi. Provela bih dane u lovu i sakupljanju da napravim ovakav ruĉak, a ipak bi

bio samo loša zamena za kapitolsku verziju.

Pitam se kako li je ţiveti negde gde se hrana pojavljuje kada pritisneš dugme.

Kako bih provodila sate koje sada provodim u šumi ako bi bilo tako lako doći do

hrane? Šta Kapitolci rade po ceo dan, osim što ukrašavaju svoja tela i ĉekaju novu

isporuku tributa koji će umreti kako bi se oni zabavili?

Podiţem pogled i shvatam da me Sina posmatra. „Verovatno ti svi mi

delujemo odvratno“, kaţe.

Da li je to shvatio po mom izrazu lica ili mi je nekako proĉitao misli? Doduše,

u pravu je. Svi su mi odvratni.

„Nije bitno“, kaţe Sina. „Ketnis, ţelim da razgovaramo o kostimu za

sveĉanost povodom otvaranja Igara. Moja partnerka, Porša, stilistkinja je tvog

kolege, tributa Pite. Odluĉili smo da vas obuĉemo u kostime koji se slaţu",

objašnjava Sina. „Kao što znaš, obiĉaj je da budu zastupljene osobine distrikta.“

Na sveĉanosti povodom otvaranja treba da nosimo nešto što nagoveštava

glavnu granu industrije distrikta. U Distriktu 11 to je poljoprivreda. U Distriktu 4,

ribarstvo. U Distriktu 3, fabrike. Ovo znaĉi da ćemo Pita i ja, pošto smo iz

Distrikta 12, biti u nekoj vrsti rudarske opreme. Pošto vrećasta rudarska odela nisu

naroĉito prikladna, naši tributi obiĉno nose oskudne krpice i kape sa farovima.

Jedne godine, naši tributi bili su potpuno goli, samo premazani crnim puderom

umesto ugljene prašine. Naši kostimi su uvek uţasni i ne osvajaju simpatije

publike. Pripremila sam se za najgore.

„Znaĉi, biću u rudarskoj uniformi?“, pitam, nadajući se da neće biti

nepristojna.

,,Ne baš. Vidiš, Porša i ja smatramo da je rudarski motiv prevaziĊen. Niko vas

neće zapamtiti. Oboje smatramo da je naš zadatak da uĉinimo Distrikt Dvanaest

nezaboravnim", reĉe Sina.

Sigurno ću biti gola, mislim.

„Umesto da se usredsredimo na rudarstvo, usredsredićemo se na ugalj.“

Gola i prekrivena crnom prašinom, zgraţavam se.

„Šta radimo sa ugljem? Spaljujemo ga“, reĉe Sina. ,,Ne bojiš se vatre, zar ne,

Ketnis?“, opaţa moj izraz lica i kezi se.

Nekoliko sati kasnije, obuĉena sam u nešto što će biti ili najsenzacionalniji ili

najsmrtonosniji kostim na ceremoniji otvaranja. Jednostavno crno odelo pokriva

me od glave do pete. Obuvena sam u sjajne, crne koţne ĉizme do kolena.

MeĊutim, ono što daje notu kostimu jeste lepršavi ogrtaĉ i šlem. Sina planira da ih

zapali pre nego što naša dvokolica izaĊe na ulicu.

,,To nije pravi plamen, naravno, samo malo sintetiĉke vatre koju smo izmislili

Porša i ja. Ne moţe vas povrediti, savršeno ste sigurni“, kaţe Sina. Ali ja nisam

uverena da neću biti savršeno ispeĉena dok stignemo do centra grada.

Na licu skoro da i nemam šminku. Kosa mi je oĉešljana, a zatim upletena u

pletenicu koja visi niz leĊa. „Ţelim da te publika prepozna kada se naĊeš u areni“,

kaţe Sina sanjalaĉki. „Ketnis, devojka koja je gorela.“

Pomislih da su Sinina smirenost i normalno ponašanje zapravo maska za

potpunog ludaka.

Uprkos jutrošnjem otkriću o novinama u Pitinom karakteru, laknulo mi je

kada se pojavio obuĉen u identiĉan kostim. Pošto je sin pekara, on se valjda

razume u vatru. Dopratila ga je njegova stilistkinja Porša i njen tim. Svi su potpuno

razdragani od uzbuĊenja zbog utiska koji ćemo ostaviti. Osim Sine. Dok prima

ĉestitke, deluje priliĉno iznureno.

Odveli su nas na najniţi nivo Centra za Preobraţenje, koji je u osnovi samo

jedna gigantska štala. Sveĉanost povodom otvaranja samo što nije poĉela. Parovi

tributa se ukrcavaju na dvokolice koje vuku po ĉetiri konja. Naši su crni kao gar.

Ţivotinje su tako dobro obuĉene da niko ne mora da drţi uzde. Sina i Porša nas

vode ka dvokolicama i paţljivo smeštaju na odreĊena mesta razvlaĉeći nam

ogrtaĉe. Zatim se udaljuju da bi se posavetovali.

„Šta misliš?“, šapućem. „0 ovoj vatri?“

„Strgnuću tvoj ogrtaĉ, ako ti strgneš moj“, odgovara on kroz stisnute zube.

,,Dogovoreno“, kaţem. Ako ih skinemo dovoljno brzo, moţda ćemo izbeći

najgore opekotine. Ali, kako god okreneš neće biti dobro. Baciće nas u arenu u

kakvom god stanju da se nalazimo. „Znam da smo obećali Hejmiĉu da ćemo raditi

ono što nam kaţu, ali ne verujem da je razmišljao o ovome.“

„Gde je on uopšte? Treba da nas štiti od sliĉnih gluposti“, kaţe Pita.

„Verovatno nije najbolja ideja da se naĊe u blizini plamena, sa svom

koliĉinom alkohola koju je slio u sebe“, kaţem.

Iznenada oboje poĉinjemo da se smejemo. Pretpostavljam da smo toliko

nervozni zbog Igara i mogućnosti da se pretvorimo u ţive baklje, da nismo u stanju

da se ponašamo razumno.

Ĉuje se muzika koja otvara sveĉanost. Lako je ĉuti, pošto su zvuĉnici

postavljeni širom Kapitola. Masivna vrata se otvaraju otkrivajući ulice pune

naroda. Voţnja traje dvadesetak minuta i završava se kod Gradskog trga, gde će

nas doĉekati, odsvirati himnu i ispratiti nas do Centra za obuku, koji će nam biti

dom, odnosno zatvor dok ne poĉnu Igre.

Tributi iz Distrikta 1 izlaze u dvokolici koje vuku sneţnobeli konji. Izgledaju

prelepo poprskani srebrnim sprejom, u tunikama optoĉenim draguljima. Distrikt 1

izraĊuje luksuzne predmete za Kapitol. Gomila ih pozdravlja gromoglasnim

uzvicima. Oni su uvek miljenici.

Distrikt 2 kreće za njima. Za tren oka, i mi se nalazimo u blizini vrata. Pošto

je nebo oblaĉno, a veĉe se pribliţava, poĉinje da se smrkava. Tributi iz Distrikta 11

upravo izlaze. Prilazi nam Sina sa upaljenom bakljom. „Evo nas“, kaţe i pali nam

ogrtaĉe pre nego što smo uspeli da odreagujemo. Udišem oĉekujući vrelinu, ali

osećam samo slabašno peckanje. Sina se penje ispred nas i pali nam šlemove.

Uzdiše sa olakšanjem. ,,Radi.“ Zatim mi rukom neţno podiţe bradu. „Podignite

ĉelo visoko. Smešite se! Oboţavaće vas!“

Sina skaĉe sa dvokolice i tada mu pada na um još jedna ideja. Dovikuje nam

nešto, ali ne ĉujemo ga od muzike. Ponovo viĉe pokazujući nešto.

„Šta kaţe?“, pitam Pitu. Gledam ga prvi put i shvatam da okruţen laţnim

plamenom deluje zadivljujuće. Verovatno i ja tako izgledam.

„Mislim da nam govori da se uhvatimo za ruke“, kaţe Pita. Grabi me za desnu

šaku. Gledamo Sinu. Klima nam podigavši palĉeve uvis. To je poslednje što

vidimo pre nego što uĊemo u grad.

Prvobitna uzbuna koja je zahvatila gomilu kada smo se pojavili, ubrzo

prerasta u klicanje i povike: „Distrikt Dvanaest!" Svi okreću glavu ka nama,

povlaĉeći pogled sa tri prethodne dvokolice. Najpre sam sleĊena, ali tada nas

ugledam na velikim televizijskim ekranima. Izgledamo tako veliĉanstveno da mi

zastaje dah. Suton je, vatra nam obasjava lica. Kao da za sobom ostavljamo vatreni

trag dok nam ogrtaĉi vijore. Sina je bio u pravu što nas nije jaĉe našminkao.

Izgledamo privlaĉnije, a u isto vreme potpuno prepoznatljivo.

Podignite ĉelo visoko. Smešite se. Oboţavaće vas. Odzvanja mi Sinin glas u

glavi. Podiţem glavu, razvlaĉim lice u osmeh i mašem slobodnom rukom. Drago

mi je što mogu da se oslonim na Pitinu ruku, tako je staloţen, ĉvrst kao stena. Kada

steknem nešto samopouzdanja, šaljem i nekoliko poljubaca gomili. Stanovnici

Kapitola padaju u trans! Zasipaju nas cvećem i uzvikuju naša imena, naša liĉna

imena koja su se potrudili da pronaĊu u programu.

Bombastiĉna muzika, klicanje gomile i njihovo divljenje, zavlaĉe mi se pod

koţu. Ne mogu da potisnem oduševljenje. Sina mi je dao veliku prednost. Niko me

neće zaboraviti. Neće zaboraviti kako izgledam, niti kako se zovem. Ketnis.

Devojka koja je gorela.

Prvi put osećam svetlucanje nade u sebi. Bar jedan sponzor biće voljan da me

preuzme! Uz malu pomoć, nešto hrane i odgovarajućeg oruţja, zašto bih odustala

pre poĉetka Igara?

Neko mi je dobacio crvenu ruţu. Hvatam je i mirišem. Zatim šaljem poljubac

u pravcu osobe od koje sam dobila ruţu. Stotine ruku se podiţe da ga uhvati, kao

da je u pitanju nešto stvarno i opipljivo.

„Ketnis! Ketnis!“ Ĉujem svoje ime sa svih strana. Svi ţele moje poljupce.

Tek kada uĊemo u Gradski trg, shvatam da sam potpuno prekinula cirkulaciju

u Pitinoj ruci. Tako sam ga ĉvrsto stiskala. Spuštam pogled ka našim prepletenim

prstima i popuštam stisak, ali on me ponovo steţe. „Ne puštaj me“, kaţe dok mu se

vatra ogleda u plavim oĉima. „Molim te. Ispašću iz ovog ĉuda.“

,,Dobro“, kaţem. I dalje se drţim, ali ne mogu da se otmem pomisli da je

ĉudno što nas je Sina povezao na ovaj naĉin. Nije fer predstaviti nas kao tim, a

zatim nas zakljuĉati u arenu kako bismo mogli da se poubijamo.

Dvanaest dvokolica je ispunilo Gradski trg. Na zgradama koje ga okruţuju

svaki prozor je ispunjen najprestiţnijim graĊanima Kapitola. Naši konji su

zaustavili dvokolicu ispred rezidencije predsednika Snoa. Muzika se zaustavila uz

fanfare.

Predsednik, nizak, mršav ĉovek sneţno bele kose, obraća nam se zvaniĉnom

dobrodošlicom sa balkona. Po tradiciji, kamere snimaju lica tributa za vreme ovog

govora. MeĊutim, posmatrajući ekran, primećujem da nas snimaju znatno više

nego što je predviĊeno za pojedince. Što je mraĉnije, teţe je skrenuti pogled sa

naše vatre. Kada krene himna, brzo preleću preko lica svih tributa, ali kamera

snima dvokolicu Distrikta 12 dok paradira još jednom oko skvera i nestaje u

pravcu Centra za obuku.

Tek što se vrata zatvore za nama, nalazimo se okruţeni timovima za

pripremu. Jedva razumemo njihove pohvalne izjave. Bacam pogled unaokolo i

shvatam da nas drugi tributi popreko gledaju, što potvrĊuje ono što sam već

pretpostavila. Zasenili smo ih. Zatim se kraj nas nalaze Sina i Porša i pomaţu nam

da siĊemo sa dvokolice i skinemo zapaljene ogrtaĉe i šlemove. Porša ih gasi

pomoću spreja iz kanistera.

Shvatam da i dalje steţem Pitinu ruku i uspevam nekako da razdvojim

ukoĉene prste. Oboje moramo da izmasiramo šake.

„Hvala ti što si me pridrţala. Malo je nedostajalo da padnenf, kaţe Pita.

„Nije tako delovalo" uzvraćam. „Sigurna sam da niko nije primetio.“

,,Ja sam siguran da nisu primetili ništa osim tebe. Treba ĉešće da nosiš vatru“,

kaţe on. „Pristaje ti.“ Smeši se tako iskreno slatkim osmehom uz pravu meru

stidljivosti, da mi kroz telo juri neoĉekivana toplina.

U glavi mi zvoni alarm. Ne budiglupa. Pita planira da te ubije, prisećam se.

Mami te u zamku. Što ti se više dopada, toje smrtonosniji.

Pošto i ja umem da igram tu igru, podiţem se na prste i ljubim ga u obraz.

Pravo preko modrice.

6

Centar za obuku ima kulu osmišljenu specijalno za tribute i njihove timove.

To će nam biti dom dok ne poĉnu Igre. Svakom distriktu je dodeljen po jedan

sprat. UĊeš u lift i pritisneš broj svog distrikta. Prosto.

Vozila sam se u liftu nekoliko puta u Zgradi pravosuĊa u Distriktu 12.

Jednom kada sam išla po medalju nakon smrti svog oca i juĉe kada sam se

opraštala sa porodicom i prijateljima. Ali to je mala, škripava kutija koja se vuĉe

poput puţa i smrdi na prokislo mleko. Zidovi ovog lifta su naĉinjeni od kristala

tako da moţeš posmatrati ljude na zemlji kako se smanjuju dok juriš ka visinama.

To me baš uveseljava. U iskušenju sam da pitam Efi Trinket da li mogu ponovo da

se vozim, ali mi deluje detinjasto.

Njene duţnosti nisu prestale na stanici. Ona i Hejmiĉ će nas nadgledati sve do

ulaska u arenu. Na neki naĉin to je plus, pošto na nju moţemo raĉunati da nas

sprovodi unaokolo na vreme. Hejmiĉa nismo videli otkako se u vozu sloţio da nam

pomogne. Verovatno je u nesvesti. Efi Trinket, meĊutim, kao da je na sedmom

nebu. Mi smo prvi tim kojem je pratilja, a koji je napravio takav bum na sveĉanom

otvaranju. Puna je hvale za naše kostime i naše drţanje. To kaţe Efi Trinket, a ona

poznaje sve bitne ljude u Kapitolu i ceo dan je pokušavala da nam pronaĊe

sponzore.

„Morala sam da budem vrlo tajanstvena, doduše“, kaţe ona dok joj se kapci

spuštaju. „Zato što se Hejmiĉ, naravno, nije potrudio da mi ispriĉa vaše strategije.

Ali, uĉinila sam najbolje što sam mogla. Ispriĉala sam kako je Ketnis morala da se

ţrtvuje da zaštiti sestru, i kako ste se oboje muĉili da prevaziĊete varvarizam svog

distrikta."

Varvarizam? Zvuĉi ironiĉno kada to izgovori ţena koja nam pomaţe da se

pripremimo za klanicu. Na ĉemu je zasnivala tu tvrdnju? Na tome što umemo da

koristimo pribor za jelo?

„Svi su priliĉno rezervisani, što je i prirodno. Vi ipak dolazite iz rudarskog

distrikta. Ali rekla sam, i to je bilo veoma lukavo, rekla sam: Ako izvršite veliki

pritisak na komadić uglja, on se pretvori u biser!’“ Efi se tako ozarila zbog svoje

briljantne primedbe da nemamo izbora nego da oduševljeno pozdravimo njenu

pamet, mada nije u pravu.

Ugalj se ne pretvara u bisere. Oni nastaju u školjkama. Moţda je htela da kaţe

da se ugalj pretvara u dijamante, ali ni to nije istina. Ĉula sam da u Distriktu 1

imaju neku mašinu koja pretvara grafit u dijamante. Ali, u Distriktu 12 ne

iskopavamo grafit. To je bio posao Distrikta 13, dok nije uništen.

Pitam se, doduše, da li ljudi kojima nas je ceo dan reklamirala to znaju. Da li

ih je uopšte briga?

„Naţalost, ne mogu da zakljuĉim ugovore sa sponzorima, to moţe samo

Hejmiĉ“, kaţe Efi smrknuto. „Ali, ne brinite, ako treba dovešću ga za sto pod

pretnjom oruţjem."

Mada ima mnogo nedostataka, Efi Trinket poseduje neku vrstu odluĉnosti

kojoj morate da se divite.

Moje odaje su veće od cele kuće mog oca. Veoma su luksuzne, poput vagona,

i pune automatskih spravica. Sigurna sam da neću imati dovoljno vremena da

pritisne svako dugmence. Tuš, na primer, ima tablu sa više od stotinu opcija.

Moţete da birate temperaturu i pritisak vode, sapune, šampone, mirise, ulja i

sunĊere za masaţu. Kada stanete na prostiraĉ, ukljuĉe se grejaĉi koji vam osuše

telo. Umesto da se bakćem sa zamršenom, mokrom kosom, samo poloţim ruku na

kutiju koja pošalje struju kroz koţu glave, razmrsujući i sušeći kosu u isto vreme.

Nakon toga mi se kosa obavija oko ramena poput svetlucave zavese.

Programirala sam orman za odeću po mom ukusu. Prozor zumira delove

grada koje ţelim da pogledam. Treba samo prošaputati naziv jela iz gigantskog

menija u mikrofon, i za manje od minuta, vruće jelo se pojavi pred vama. Šetkam

se kroz sobu sa gušĉijom dţigericom i hlebom sve dok se ne zaĉuje kucanje na

vratima. To je Efi koja me zove na veĉeru.

Dobro je. Umirem od gladi.

Kada uĊem u trpezariju, vidim da Pita, Sina i Porša stoje na balkonu sa

pogledom na Kapitol. Drago mi je što su stilisti tu, zato što sam ĉula da će nam se

Hejmiĉ pridruţiti. Obrok kojim predsedavaju samo Hejmiĉ i Efi, osuĊen je na

propast. Osim toga, veĉera je retko kad vezana iskljuĉivo za hranu. Tokom obroka

planiramo strategiju, a Sina i Porša su već dokazali koliko vrede.

Tihi mladić u beloj tunici doneo nam je vino. Razmišljam da odbijem, ali

nikada ga nisam probala, osim domaćeg vina koje moja majka koristi kao lek za

kašalj. Osim toga, kada će mi se ponovo pruţiti prilika? Gucnula sam oporu, suvu

teĉnost i potajno pomislila da bi se ukus znaĉajno poboljšao uz nekoliko kašika

meda.

Hejmiĉ se pojavio kada je veĉera servirana. Izgleda da ima sopstvenog stilistu

pošto je ĉist, doteran i trezniji nego ikada. Nije odbio vino, meĊutim, kada je poĉeo

da jede supu, iznenada shvatam da je to prvi put da ga vidim kako jede. Moţda će

se zaista sabrati dovoljno da nam pomogne.

Cina i Porša kao da imaju umirujuće dejstvo na Hejmiĉa i Efi. Bar se veĉeras

jedno drugom obraćaju pristojno. Oboje hvale ideju stilista za sveĉanost povodom

otvaranja. Dok oni ćaskaju, ja se koncentrišem na jelo. Supa od peĉuraka, gorko

zelje sa paradajzom veliĉine graška, blago ispeĉena govedina iseĉena na tanke

listiće, nudle u zelenom sosu, sir koji se topi na jeziku serviran sa slatkim crnim

groţĊem. Posluţitelji, sve mladi ljudi u belim tunikama poput onog mladića koji

nam je doneo vino, neprestano dopunjuju tanjire i ĉaše.

Posle pola ispijene ĉaše, u glavi mi se muti pa prelazim na vodu. Ne dopada

mi se taj osećaj i nadam se da će brzo išĉileti. Prava je misterija kako Hejmiĉ

uspeva da se kreće unaokolo po ceo dan u takvom stanju.

Pokušavam da se usredsredim na razgovor koji se preneo na naše kostime za

intervju, kada devojka stavlja prelepu ĉokoladnu tortu na sto i spretno je pali.

Blesnula je i na trenutak gorela sa svih strana pre nego što se ugasila. Oklevam na

trenutak. „Šta gori? da li je alkohol u pitanju?“, pitam gledajući devojku. ,,To je

poslednja stvar koja mi je oh! Pa ja tebe znam!“

Ne mogu da poveţem ime sa likom. Ali sam sigurna da je prepoznajem.

Tamnocrvena kosa, upadljive crte lica, sneţno bela koţa. Dok sam izgovarala te

reĉi, osećala sam kako mi se stomak grĉi z jog nervoze i krivice pri pogledu na nju.

Ne mogu da se setim, ali mam da je u pitanju nešto loše. Licem joj prelete uţasnut

izraz, što samo doprinosi mojoj zbunjenosti i zabrinutosti. Brzo je odmahnula

glavom i udaljila se od stola.

Kada sam se okrenula, shvatila sam da me ĉetvoro odraslih paţljivo posmatra.

,,Ne budi smešna, Ketnis. Kako bi ti mogla da poznaješ ejvoksa?“, brecnu se

Efi. „Kakva idiotska pomisao.“

„Šta je ejvoks?“, pitam glupavo.

„Neko ko je poĉinio zloĉin. Odseĉen im je jezik da ne bi mogli da govore",

kaţe Hejmiĉ. „Verovatno je izdajnik ili tako nešto. Nema šanse daje poznaješ.“

„Ĉak i da je to istina, ne smeš im se obraćati osim kada izdaješ neko

nareĊenje“, kaţe Efi. „Naravno da je ne poznaješ.“

Ali znam je. Kada je Hejmiĉ spomenuo izdaju, setila sam se odakle. MeĊutim,

njihovo neodobravanje je tako izraţeno da ne smem da priznam. „Pretpostavljam

da ste u pravu, samo sam...“, zamuckujem, pri ĉemu mi vino nije pomoglo.

Pita pucka prstima. „Deli Kartrajt. To je ona. I meni se uĉinila poznatom.

Tada sam shvatio da veoma liĉi na Deli.“

Deli Kartrajt je bledunjava, debeljuškasta devojka plave kose koja na našu

posluţiteljku liĉi koliko i buba na leptira. Ona je najprijateljskije nastrojena osoba

na svetu neprestano se smeši svima u školi, ĉak i meni. Devojku crvene kose

nikada nisam videla nasmešenu. Ali, zahvalno prihvatam Pitin predlog. „Naravno,

na nju sam pomislila. Mora da je kosa u pitanju", kaţem.

,,I nešto u oĉima“, dodade Pita.

Osećam da su se svi za stolom opustili. ,,Oh, pa dobro. Ako je samo to u

pitanju“, kaţe Sina. „Inaĉe, na torti je bio alkohol, ali je sav upravo izgoreo.

Naruĉio sam je specijalno povodom vašeg vatrenog debija.“

Pojeli smo tortu i premestili se u dnevnu sobu da gledamo reprizu sveĉane

ceremonije otvaranja. Nekoliko parova je ostavilo dobar utisak, ali niko tako dobar

kako mi. Ĉak su i ĉlanovi našeg tima ispustili jedno ,,Ahh!“ kada su nas prikazali

kao izlazimo iz Centra za Preobraţenje.

„Ĉija ideja je bila da se drţe za ruke?“, pita Hejmiĉ.

,,Cinina“, kaţe Porša.

„Savršena primesa pobune“, kaţe Hejmiĉ. „Veoma lepo.“

Pobuna? Moram da razmislim o tome nekoliko trenutaka. Kada se setim kako

su ostali parovi stajali kruto odvojeni, ne dodirujući se, ne primećujući prisustvo

onog drugog, kao njihov kolega tribut ne postoji, kao da su Igre već poĉele,

shvatam šta je Hejmiĉ hteo da kaţe. To što smo se predstavili ne kao protivnici,

već kao prijatelji, odvojilo nas je od ostalih koliko i vatreni kostimi.

„Sutra ujutru je prvi trening. Tokom doruĉka ću vam objasniti kako ţelim da

postupate", kaţe Hejmiĉ Piti i meni. „Idite sada na spavanje. Odrasli moraju da

porazgovaraju.“

Pita i ja krećemo zajedno niz hodnik ka sobama. Kada stignemo do mojih

vrata, naslanja se na dovratak. Ne spreĉava me da uĊem, ali ipak zahteva da

obratim paţnju na njega. „Znaĉi, Deli Kartrajt. Ko bi rekao da ćemo ovde da

naletimo na devojku koja liĉi na nju.“

Zahteva objašnjenje. U iskušenju sam da mu udovoljim. Oboje znamo da me

izvukao iz nevolje. Opet mu dugujem. Ako mu kaţem istinu, izravnaćemo raĉune.

Uostalom, kako bi to moglo da mi naškodi? Ĉak i da ponovi ono što mu kaţem, to

meni ne moţe da nanese štetu. Bila sam samo svedok. Pita je lagao o Deli Kartrajt,

isto kao i ja.

Shvatila sam da ţelim sa nekim da porazgovaram o devojci. Sa nekim ko mi

moţe pomoći da otkrijem njenu priĉu. Gejl bi bio moj prvi izbor, ah njega

verovatno više nikada neću videti. Razmišljam da li će ovo saznanje dati Piti neku

prednost nada mnom, ah ne vidim kako. Moţda će ga eventualno uveriti da ga

smatram prijateljem.

Osim toga, ideja o devojci odseĉenog jezika me plaši. Podsetila me zašto sam

ovde. Nisam tu da bih nosila bleštave kostime ili se gostila poslasticama, već da

bih irnirla u lokvi krvi dok gomila navija za mog ubicu.

Reći ili ne reći? Mozak mi je i dalje usporen od vina. Zurim u prazan hodnik

kao da će odande doći savet.

Pita je shvatio da oklevam. „Da li si bila na krovu?“ Odmahujem glavom.

„Cina mi je pokazao. Vidi se skoro ceo grad. Mada je vetar veoma glasan.“

Ovo u glavi prevodim kao: „Niko nas neće ĉuti dok razgovaramo.“ Ovde

zaista imam osećaj kao da nas uvek posmatraju. „Moţemo li tek tako da se

popnemo?„Naravno, hajde“, kaţe Pita. Krećem za njim uza stepenice koje vode na

krov. Na vrhu se nalazi mala zasvoĊena prostorija sa vratima. Kada zakoraĉimo na

hladan veĉernji vazduh, od pogleda mi zastaje dah. Kapitol svetluca poput

beskrajnog polja punog svitaca. Struje u Distriktu 12 ĉas ima ĉas nema, obiĉno je

ima samo nekoliko sati na dan. Ĉesto veĉeri provodimo uz svetlost sveća. Na struju

se moţe raĉunati samo onda kada je prenos Igara ili neke vaţne vladine poruke

koju je obavezno gledati. Ali ovde nikada nema nestašice.

Pita i ja odlazimo do ograde na ivici krova. Gledam pravo dole niz zgradu ka

ulici, punoj ljudi. Ĉuju se njihova kola, poneki uzvik i ĉudna metalna zveka. U

Distriktu 12 u ovo vreme bismo već razmišljali odlasku u krevet.

„Pitao sam Sinu zašto nam je dozvoljeno da se popnemo ovamo. Zar se ne

plaše da će neki tributi odluĉiti da skoĉe?“, kaţe Pita.

„Šta je rekao?“, pitam.

„Nemoguće je skoĉiti11, odgovara Pita. Pruţa ruku ka praznom prostoru.

Ĉuje se oštar zvuk i naglo je povlaĉi nazad. „Neka vrsta elektriĉnog polja te vraća

nazad na krov.“

„Toliko vode raĉuna o sigurnosti", kaţem. Mada je Sina pokazao Piti krov,

pitam se da li smemo sada da budemo ovde sami. Kasno je. Nikada nisam videla

tribute na krovu Centra za obuku. MeĊutim, to ne znaĉi da nas ne snimaju. „Misliš

li da nas gledaju sada?“

,,Moţda“, priznaje on. „DoĊi da vidiš vrt.“

Sa druge strane kupole nalazi se vrt pun cveća i drveća u saksijama. Sa grana

visi stotinu zvonĉića. Znaĉi odatle dopire zveka koju sam ĉula. Ovde u vrtu, tokom

vetrovite noći, to zveckanje je dovoljno da uguši razgovor dvoje ljudi koji ne ţele

da ih iko ĉuje. Pita me upitno pogleda.

Pretvaram se da gledam pupoljak. „Jednoga dana smo lovili u šumi. Ĉekali

smo divljaĉ, skriveni", šapućem.

,,Ti i tvoj otac?“ pita.

,,Ne, moj prijatelj Gejl i ja. Ptice su iznenada prestale da pevaju, sve osim

jedne. Kao da je nekoga upozoravala. Zatim smo je ugledali. Sigurna sam da je ista

devojka u pitanju. Sa njom je bio deĉak.

Odeća im je bila u dronjcima. Imali su tamne kolutove oko oĉiju od

nespavanja. Beţali su kao da im ţivoti zavise od toga“, kaţem.

Na trenutak sam ućutala dok sam se prisećala kako nas je ovaj ĉudni par

zaprepastio. Oĉigledno nisu bili iz Distrikta 12. Kasnije smo se zapitali da li smo

mogli da im pomognemo da pobegnu. Moţda smo mogli da ih sakrijemo. Da smo

brzo odreagovali. Gejl i ja smo bili iznenaĊeni, ali oboje smo bili lovci. Znamo

kako izgledaju ţivotinje kada shvate da su saterane u škripac. Znali smo da su u

nevolji ĉim smo ih ugledali. MeĊutim, samo smo ih posmatrali.

„Niotkuda se pojavila letelica", nastavljam. „Mislim, jednog trenutka nebo je

bilo prazno, sledećeg trenutka se pojavila letelica. Nije se ĉuo zvuk, ali primetili su

je. Mreţa je pala na devojku i odnela je gore, brzo poput lifta. Nešto sliĉno su

ispalili prema deĉaku. Odvukli su i njega kablom prikaĉenim za mreţu. Ali sigurna

sam da je bio mrtav. Ĉuli smo devojku kako vrišti. Mislim da je izgovorila njegovo

ime. Zatim je letelica nestala u trenu. Ptice su poĉele ponovo da pevaju, kao da se

ništa nije desilo.“

„Nisu vas videli?“, znatiţeljan je Pita.

,,Ne znam. Bili smo ispod stene“, odgovaram.

Ali, nisam sigurna. U jednom trenutku, nakon ptiĉijeg upozorenja, ali pre

letelice, devojka nas je ugledala. Pogledom me je pozivala upomoć. Ali, ni Gejl, ni

ja nismo odgovorili.

,,Drhtiš“, kaţe Pita.

Vetar i priĉa su mi oduvali svu toplotu iz tela. Da li je devojci taj vrisak bio

poslednji?

Pita skida jaknu i prebacuje mi je preko ramena. Spremam se da zakoraĉim

unazad, ali mu ipak dozvoljavam da to uĉini, odluĉivši da za sada prihvatim i

njegovu jaknu i njegovu ljubaznost. Prijatelj bi tako postupio, zar ne?“

„Bili su odavde?" zapitkuje Pita dok mi zakopĉava dugme ispod vrata.

Klimam potvrdno. Izgledali su kao Kapitolci. I deĉak i devojĉica.

„Gde li su krenuli?11, pita on.

,,Ne znam“, kaţem. Distrikt 12 je poslednje urbano naselje. Iza se pruţa samo

divljina. Ako se ne raĉunaju ruševine Distrikta 13 koje se još puše od otrovnih

bombi. Prikaţu ih povremeno na televiziji, kao podsetnik. „Niti zašto bi otišli

odavde.“ Hejmiĉ je ejvokse nazvao izdajnicima. Koga su izdali? Kapitol? Ali ovde

su imali sve. Nema povoda za pobunu.

,,Ja bih otišao odavde“, izleće se Pita. Zatim nervozno gleda unaokolo. Rekao

je to priliĉno glasno, glasnije od zvona. Smeje se. ,,Odmah bih otišao kući, ako bi

me pustili. Ali moraš priznati da je hrana odliĉna."

Izvukao se. Ono što je rekao zazvuĉalo je kao govor uplašenog tributa, a ne

nekog ko dovodi u pitanje dobrotu Kapitola.

„Postaje hladno. Bolje da uĊemo“, kaţe on. Unutar kupole je toplo i svetlo.

Ton mu je uobiĉajen. „Tvoj prijatelj Gejl. To je onaj mladić koji je odneo tvoju

sestru na ţetvi?“

,,Da. Znaš li ga?“, pitam.

,,Ne. Ali devojke stalno priĉaju o njemu. Mislio sam da ti je roĊak ili tako

nešto. Naklonjeni ste jedno drugom', kaţe on.

„Nismo u srodstvu.“

Pita neodreĊeno klima. ,,Da li je došao da se oprosti sa tobom?“

,,Jeste“, kaţem, paţljivo ga posmatrajući. „Kao i tvoj otac. Doneo mi je

kolaĉe.“

Pita podiţe obrve kao da je iznenaĊen. MeĊutim, nakon što sam videla kako

umešno laţe, ne verujem mnogo u to. „Stvarno? Pa, simpatiĉne ste mu ti i tvoja

sestra. Mislim da bi voleo da je dobio ćerku, umesto kuće pune deĉaka.“

Potresla me ideja da sam ikada bila predmet usputnog razgovora za stolom

pored pekarske vatre u Pitinoj kući. Njegova majka mora da je u tim trenucima bila

van prostorije.

„Druţio se sa tvojom majkom kada su bili deca“, kaţe Pita.

Još jedno iznenaĊenje. Verovatno je istina. ,,Ah, da. Ona je odrasla u gradu“,

kaţem. Cini mi se da je nepristojno reĉi da nikada nije pomenula pekara osim da

pohvah njegov hleb.

Došli smo do mojih vrata. Vraćam mu jaknu. „Vidimo se ujutru."

„Vidimo se“, kaţe on i odlazi niz hodnik.

Kada otvorim vrata, crvenokosa devojka skuplja moju odeću i ĉizme sa poda

gde sam ih bacila pre tuširanja. Ţelim da se izvinim zato što sam je moţda uvalila

u nevolju, ah se sećam da ne smem da joj se obraćam osim da izdam nareĊenje.

„Oh, izvini“, kaţem. „Treba odeću da vratim Sini. Ţao mi je. Moţeš li ti da

mu je odneseš?"

Izbegava moj pogled, khma glavom i kreće ka vratima.

Izvinjavala sam se zbog onog što se desilo za veĉerom, ali znala sam da mi je

ţao zbog neĉeg drugog. Da se stidim što nisam pokušala da joj pomognem u šumi.

Da sam dopustila Kapitolu da ubije deĉaka i osakati nju, a da nisam mrdnula

prstom.

Kao da gledam Igre.

Odbacujem cipele i uvlaĉim se pod pokrivaĉ u odeći. Nikako da prestanem da

drhtim. Moţda me se devojka ne seća. Ali znam da se seća. Ne zaboravlja se hce

osobe koja vam je bila poslednja nada. Navlaĉim prekrivaĉ preko glave kao da će

me to zaštiti od crvenokose devojke koja ne moţe više da govori. Ah, osećam kao

zuri u mene kroz zidove, vrata i ćebe.

Pitam se da h će uţivati dok bude gledala kako umirem.

7

Muĉe me uţasni snovi. Lice crvenokose devojke prepliće se sa krvavim

slikama prethodnih Igara. Iz uglova izbija lik moje majke nedostupne i utonule u

tišinu i moje sestre Prim, mršave i uţasnute. Trgla sam se uz vrisak upozorenja ocu

da beţi dok mina eksplodira u milion smrtonosnih, svetlećih delića.

Kroz prozor vidim da zora sviće. Maglovito, nemirno jutro obavija Kapitol.

Glava me boh. Izgleda da sam se u snu ugrizla za obraz. Jezikom dodirujem

iskrzano meso i osećam ukus krvi.

Polako se izvlaĉim iz kreveta i krećem na tuširanje. Proizvoljno lupam po

dugmićima na kontrolnoj tabli i skakućem s noge na nogu kada poĉnu da me

zasipaju talasi ĉas hladne ĉas vrele vode. Zatim me plavi pena sa mirisom limuna

koju moram da struţem ĉekinjavom ĉetkom. Pa, dobro. Bar mi je krv prostrujala.

Kad se osušim i namaţem losionom, uzimam odeću koja je ostavljena za

mene ispred ormana. Uske crne pantalone, tamnocrvena tunika dugih rukava i

koţne cipele. Kosu uplićem u pletenicu koja visi niz leĊa. Prvi put od dana ţetve

hĉim na sebe. Nema raskošne frizure i odeće, niti zapaljenih ogrtaĉa. Samo ja.

Izgledam kao da sam krenula u šumu. To me smiruje.

Hejmiĉ nam nije rekao kada da doĊemo na doruĉak, niti mi se iko obratio od

jutros. MeĊutim, gladna sam, pa krećem ka trpezariji nadajući se da će tamo biti

neke hrane. Nisam razoĉarana. Sto je prazan, ali na dugaĉak pomoćni sto sa strane

postavljeno je dvadesetak jela. Jedan mladić, ejvoks, stoji pored i ĉeka. Kada pitam

dai mogu sama da se posluţim, klima potvrdno. Punim tanjir jajima,

kobasicama, puterkolaĉima sa prelivom od narandţe i komadima bledopurpurne

dinje. Dok se gostim, sunce se lagano uzdiţe nad Kapitolom. Uzimam i tanjir

toplih ţitarica natopljenih goveĊim paprikašom. Na kraju uzimam tanjir kiflica i

sedam za sto, umaĉući komade u toplu ĉokoladu, kao Pita u vozu.

Misli mi lutaju ka majci i Prim. Mora da su ustale. Majka sprema kašu za

doruĉak. Prim muze kozu pre škole. Pre samo dva jutra, bila sam kod kuće. Da li je

tako? Da, pre samo dva jutra. Kako mi kuća deluje prazno, ĉak i sa ove daljine. Šta

su sinoć rekle o mom vatrenom debiju na Igrama? Da li im je to dalo nade, ili im se

strah samo uvećao pri pogledu na dvadeset ĉetiri tributa u krugu, znajući da će

samo jedan preţiveti?

Hejmiĉ i Pita ulaze i ţele mi dobro jutro. Ljuta sam što Pita nosi istu odeću

kao ja. Moram o tome da porazgovaram sa Sinom. Izigravanje blizanaca vratiće

nam se u lice kada Igre poĉnu. Mora da je svestan toga. Zatim se sećam da nam je

Hejmiĉ rekao da ĉinimo taĉno ono što nam stilisti kaţu. Da je u pitanju bilo ko

drugi osim Sine, bila bih u iskušenju da ignorišem taj savet. Ali, nakon sinoćnog

trijumfa, ne mogu da kritikujem njegove izbore.

Uznemirena sam zbog obuke. Tributi će tri dana veţbati zajedno. Poslednjeg

popodneva, svako od nas će dobiti priliku da stupi pred Tvorce igara. Muka mi je

od pomisli da ću upoznati ostale tribute licem u lice. Prevrćem po rukama kiflicu

koju sam izvadila iz korpe, ali nemam više apetita.

Pošto je Hejmiĉ pojeo nekoliko tanjira paprikaša, odguruje tanjir uz uzdah.

Vadi pljosku iz dţepa i otpija dugaĉak gutljaj, a zatim se oslanja laktovima na sto.

,,Da preĊemo na posao. Obuka. Najpre, ako vam je tako draţe mogu vas trenirati

odvojeno. Odluĉite odmah.“

„Zašto bi nas trenirao odvojeno?“ pitam.

,,Na primer, ako imaš neku veštinu za koju ne ţeliš da drugi tribut sazna“,

kaţe Hejmiĉ.

Pita i ja razmenjujemo pogled. „Nemam tajne veštine“, kaţe on. ,,A već znam

koja je tvoja, zar ne? Pojeo sam gomilu veverica koje si ulovila."

Nikada mi nije palo na pamet da Pita jede veverice koje bih ubila. Uvek sam

zamišljala pekara kako ih peĉe za sebe. Ne iz pohlepe, već zato što gradske

porodice obiĉno jedu skupo meso iz kasapnice. Govedinu, piletinu i konjsko meso.

„Moţeš nas trenirati zajedno", kaţem Hejmiĉu. Pita se slaţe.

„Dobro, recite mi šta umete“, kaţe Hejmiĉ.

,,Ja ne umem ništa“, kaţe Pita. „Ako ne raĉunaš peĉenje hleba.“

„Ţao mi je, ali ne. Ketnis. Već znam da si vešta sa noţem“, kaţe Hejmiĉ.

,,Ne baš. Ali, umem da lovim“, odgovaram. „Lukom i strelom."

,,Da li si dobra u tome?“, pita Hejmiĉ.

Moram da razmislim. Ĉetiri godine donosim hranu u kuću. To nije lak

zadatak. Nisam tako dobra kao moj otac, ali on je imao više prakse. Bolji sam

strelac od Gejla, meĊutim imam više prakse od njega. On je genije za zamke i

klopke. „Dovoljno sam dobra“, kaţem.

„Odliĉna je“, dodaje Pita. „Moj otac kupuje njene veverice. Uvek komentariše

kako strela nikada ne pogodi telo. Uvek ih gaĊa u oĉi. Isto je sa zeĉevima koje

prodaje kasapinu. Moţe da pogodi ĉak i jelena."

Njegova procena moje lovaĉke veštine me iznenaĊuje. Prvo, što je uopšte

primetio. I drugo, što me toliko hvali. „Šta pokušavaš?“, pitam ga sumnjiĉavo.

„Šta ti pokušavaš? Ako će ti već pomoći, mora da zna za šta si sposobna.

Nemoj samu sebe da potcenjuješ“, kaţe Pita.

Ne znam zbog ĉega me ovo iznerviralo. „A štaje sa tobom? ViĊala sam te na

pijaci. Moţeš da podigneš vreću brašna od pedeset kila“, brecam se. „Kaţi mu to.

To nije ništa.“

,,Da, siguran sam da će arena biti puna vreća sa brašnom kojima ću moći da

gaĊam ljude. To nije isto što i umeće korišćenja oruţja. I ti to dobro znaš“, brani

se.

„Moţe se rvati“, kaţem Hejmiĉu. „Osvojio je drugo mesto na školskom

takmiĉenju prošle godine. Prvi je bio njegov brat.“

„Kakva je korist od toga? Koliko puta si videla da se dva tributa rvu na

smrt?“, kaţe Pita zgaĊeno.

„Uvek ima borbe prsa u prsa. Samo treba da se doĉepaš noţa i imaćeš šansu.

Ako mene zaskoĉe, mrtva sam!“, urlam od besa.

„Ali ti se to neće desiti! Ţivećeš na drvetu, jesti sirove veverice i postreljati

jednog po jednog uĉesnika. Znaš li šta mi je majka rekla kada smo se pozdravljali

kako bi me utešila? Rekla je da će Distrikt 12 moţda konaĉno imati

pobednika. Zatim sam shvatio da uopšte nije mislila na mene govorila je o tebi!“,

prašti Pita.

„Naravno da je mislila na tebe“, kaţem, odbacujući tu ideju.

„Rekla je: ’Ona je roĊena za opstanak’ Ona“, naglašava Pita.

Ovo me zbunjuje. Da li je njegova majka to zaista rekla o meni? Da li je

procenila da sam sposobnija od njenog sina? Vidim bol u Pitinim oĉima i znam da

je to istina.

Iznenada se ponovo nalazim iza pekare. Osećam kako mi ledena kiša klizi niz

leĊa i prazninu u stomaku. Zvuĉim kao jedanaestogodišnja devojĉica kada

progovorim. „Samo zato što mi je neko jednom pomogao.“

Pita gleda kiflu u mojim rukama i shvatam da se i on setio. MeĊutim, samo

sleţe ramenima. „Ljudi će ti pomagati u areni. Sponzori će nagrtati u buljucima.“

„Isto kao i tebi“, kaţem.

Pita prevrće oĉima ka Hejmiĉu. „Nema pojma o tome kako deluje na ljude.“

Prelazi noktima duţ goda na drvenom stolu, ne gledajući me.

Na šta to, pobogu, misli? Ljudi mi pomaţu? Kada smo umirali od gladi, niko

mi nije pomogao! Osim Pite. Kada sam nabavila nešto što mogu da razmenim,

stvari su se promenile. Ja sam ţilav trgovac. Da li je to istina? Kako to utiĉem na

ljude? Da li delujem slabo i nezaštićeno? Da li mi ljudi pomaţu zato što me ţale?

Pokušavam da shvatim da li je to istina. Moţda su neki trgovci malo velikodušniji

prilikom razmene, ali sam to uvek pripisivala njihovom odnosu sa mojim ocem.

Osim toga, moja divljaĉ je prvoklasna. Niko me ne saţaljeva!

Smrknuto posmatram kiflu, sigurna da me upravo uvredio.

Nakon nekoliko trenutaka, Hejmiĉ kaţe: „Dobro. Ketnis, nema nikakvih

garancija da će u areni biti lukova i strela. Tokom privatnog razgovora sa

Tvorcima igara, pokaţi im šta umeš. Do tada se kloni streliĉarstva. Znaš li da

postavljaš zamke?“

„Znam da postavim nekoliko osnovnih klopki“, mrmljam.

,,To moţe biti znaĉajno kada je hrana u pitanju“, kaţe Hejmiĉ. „Pita, ona je u

pravu. Nikada ne potcenjuj snagu u areni. Ĉesto je fiziĉka snaga ono što prevagne

u korist igraĉa. U Centru za Obuku imaju tegove, ali nemoj otkriti pred drugim

tributima koliko moţeš da podigneš. Plan je isti za oboje. Idite na grupni trening.

Pokušajte da nauĉite nešto što ne znate. Na primer, kako se baca koplje, kako se

zamahuje buzdovanom ili vezuje pristojan ĉvor. Pokušavajte sve osim onoga u

ĉemu ste vešti, sve do privatnog razgovora sa Tvorcima. Jasno?“, kaţe Hejmiĉ.

Pita i ja klimamo potvrdno.

„Još jedna stvar. U javnosti, ţelim da sve vreme budete jedno pored drugog“,

kaţe Hejmiĉ. Oboje otvoramo usta da protestujemo, ali Hejmiĉ nas prekida

udarcem šakom o sto. „Svakog minuta! Neću raspravljati o tome! Sloţili ste se da

radite ono što vam kaţem! Bićete uvek zajedno i ponašaćete se prijateljski. Sada,

izlazite napolje. U deset budite pred liftom, Efi će vas odvesti na trening.“

Grizem se za usnu i vuĉem u sobu, pobrinuvši se da Pita ĉuje kako lupam

vratima. Sedam na krevet, mrzeći Hejmiĉa, mrzeći Pitu i mrzeći sebe zato što sam

pomenula onaj davni kišni dan.

Kakav vic! Pita i ja treba da se šetkamo unaokolo pretvarajući se da smo

prijatelji! Hvalićemo snagu onog drugog insistirajući da preuzme zaslugu za svoje

sposobnosti. Mada ćemo u nekom trenutku morati da prekinemo sa tim i

prihvatimo da smo protivnici. Na to bih bila spremna ovog trenutka da nije

Hejmiĉeve glupave instrukcije da se na treningu drţimo zajedno. To je moja

krivica, pretpostavljam, zato što sam mu rekla da ne mora da nas trenira odvojeno.

Ali to ne znaĉi da ţelim svaki trenutak da provodim sa Pitom. Jasno je, uostalom,

da ni on to ne ţeli.

Ĉujem njegov glas u glavi. Nema pojma o tome kako deluje na Ijude.

Oĉigledno ţeli da me ponizi. Zar ne? MeĊutim, majušni deo mene pita se da li je to

bio kompliment. To bi znaĉilo da sam na neki naĉin dopadljiva. Ĉudno je koliko

toga je primetio, na primer kako lovim. Oĉigledno ni ja nisam nesvesna njega.

Brašno. Rvanje. Pratila sam šta se dešava sa deĉakom koji mi je dao hleb.

Skoro da je deset sati. Perem zube i ponovo ĉešljam kosu. Bes mi je

privremeno blokirao nervozu zbog upoznavanja drugih tributa, ali osećam da se

sada vraća. Dok prilazim liftu gde me ĉekaju Efi i Pita, hvatam sebe kako grickam

nokte. Odmah prestajem.

Sobe za trening su ispod nivoa zemlje, u podrumu naše zgrade. Ovim liftom

nam je potrebno manje od minuta da stignemo dole. Vrata se otvoraju ka velikoj

gimnastiĉkoj sali prepunoj razliĉitog oruţja i staza sa preprekama. Mada još nije

deset sati, stiţemo poslednji. Ostali tributi već stoje u napetom krugu. Svi na

leĊima imaju prikaĉen komad tkanine sa ispisanim brojem svog distrikta. Dok

neko kaĉi broj 12 na moju majicu, bacam brz pogled ka ostalima. Samo smo Pita i

ja isto obuĉeni.

Ĉim stanemo u krug, unutra koraĉa visoka, atletski graĊena ţena po imenu

Atala. Ona je glavni trener i poĉinje da nam objašnjava raspored. Struĉnjaci za

razliĉite veštine će zauzeti svoja mesta na stanicama. Mi moţemo slobodno ići od

jednog do drugog, po instrukcijama našeg mentora. Neki će nas obuĉavati veštini

preţivljavanja, a drugi borbenim tehnikama. Zabranjene su borbe sa drugim

tributima. Tu su i asistenti, ako ţelimo da veţbamo sa partnerom.

Dok Atala ĉita listu stanica za veštine, ne mogu da odolim da ne osmotrim

druge tribute. Prvi put smo okupljeni, ovde pod zemljom, u jednostavnoj odeći.

Srce mi se spušta u pete. Bar polovina devojĉica i skoro svi deĉaci su krupniji od

mene, mada mnogi od njih nisu pojeli pristojan obrok u ţivotu. Prepoznajem to po

kostima, koţi i praznom pogledu u oĉima. Moţda sam sitnija, ali porodiĉna

snalaţljivost mi je dala prednost u toj oblasti. Stojim uspravno. Mada sam mršava,

snaţna sam. Meso i biljke iz šume, uz napor koji sam iskusila dok sam ih

dobavljala, dalo mi je zdravije telo od svih koje vidim oko sebe.

Izuzetak su deca iz bogatih distrikta, dobrovoljci, oni koji su se dobro hranili i

celog ţivota veţbali upravo za ovaj trenutak. Tradicionalno su to tributi iz Distrikta

1, 2 i 4. Obuka tributa pre dolaska u Kapitol je tehniĉki protiv pravila, ali to se

dešava svake godine. U Distriktu 12 ih zovemo tributi od karijere, ili samo

karijeristi. Neko od njih će biti pobednik.

Blaga prednosti koju sam imala kada sam stigla u Centar za obuku, moj

sinoćni vatreni ulazak, nestala je u prisustvu konkurencije. Ostali tributi bili su

ljubomorni, ne zato što smo odliĉno izgledali, već zbog toga što su naši stilisti

odliĉni. Sada u oĉima karijerista vidim samo prezir. Svako od njih ima dvadeset

pet do pedeset kila više od mene. Zraĉe arogancijom i brutalnošću. Kada nas Atala

otpusti, krećemo pravo ka najsmrtonosnijem oruţju u Sali i poĉinjemo njime da

rukujemo s lakoćom.

Razmišljam kako je dobro što mogu brzo da trĉim, kada me Pita ćušne tako

da poskoĉim. Po Hejmiĉevim uputstvima i dalje stoji pored mene. Na licu ima

trezven izraz. „Odakle ţeliš da poĉnemo?“

Posmatram karijeriste kako se razmeću, jasno pokušavajući da zastraše ostale.

Zatim gledam neuhranjene i neiskusne, dok drhteći prvi put uĉe kako se drţi noţ ili

sekira.

„Mogli bismo da vezujemo ĉvorove“, predlaţem.

,,U pravu si“, kaţe Pita. Prilazimo praznoj stanici, gde se trener raduje što je

dobio uĉenike. Stiĉemo utisak da vezivanje ĉvorova nije najpopularnija zanimacija

na Igrama gladi. Kada shvati da znam ponešto o postavljanju zamki, pokazuje nam

jednostavnu, izvanrednu zamku koja će našeg konkurenta uhvatiti za nogu i obesiti

o drvo. UsredsreĊujemo se na ovu veštinu sat vremena dok je oboje ne savladamo.

Zatim prelazimo na kamuflaţu. Pita iskreno uţiva u radu na ovoj stanici, u

mazanju blata, gline i soka od bobica po koţi, u pletenju loze i lišća. Trener koji

vodi stanicu za kamuflaţu oduševljen je njegovim radom.

,,Ja pravim kolaĉe“, priznaje.

,,Kolaĉe?“, pita. Zaokupljena sam prizorom deĉaka iz Distrikta 2 koji je

upravo probio srce lutke sa udaljenosti od petnaest metara. „Kakve kolaĉe?“

„Kod kuće. One što stoje u friţideru, za pekaru“, kaţe on.

Misli na one koje stavljaju u izlog. Kitnjaste kolaĉe sa cvećem i sliĉnim lepim

sitnicama nacrtanim na zaleĊenom prelivu. Ljudi ih kupuju za roĊendane i novu

godinu. Kad god bismo se našle na trgu, Prim bi me odvukla da im se divimo,

mada nikada nismo mogli da ih kupimo. U Distriktu 12 ima tako malo lepote da

nisam imala srca to da joj uskraćujem.

Kritiĉki osmatram ukras na Pitinoj ruci. Šara saĉinjena od naizmeniĉnih

svetlotamnih mrlja predstavlja sunĉeve zrake koji se probijaju kroz lišće u šumi.

Pitam se odakle to zna. Sumnjam da je ikada izašao iz ograde. Zar je to pokupio

posmatrajući onu razbarušenu jabuku u dvorištu? Cela situacija me uţasno nervira

njegova veština, oni nedostupni kolaĉi, pohvala struĉnjaka za kamuflaţu.

„Prekrasno je. Kad bi samo mogao nekoga da zalediš na smrt“, kaţem.

„Ne budi nadmena. Nikada se ne zna na šta ćemo naleteti u areni. Recimo da

je stvarno u pitanju gigantski kolaĉ...“, zapoĉinje.

„Hajde da nastavimo“, prekidam ga.

Sledeća tri dana Pita i ja u tišini obilazimo sve stanice. Skupljamo neke

korisne veštine poput paljenja vatre, bacanja noţa i pravljenja skloništa. Uprkos

Hejmiĉevom nareĊenju da ne odajemo svoje veštine, Pita se istakao u borbi prsa u

prsa, a ja sam odliĉno uradila test o jestivim biljkama. Doduše, klonili smo se

streliĉarstva i tegova, ĉuvajući ih za privatan razgovor.

Tvorci igara su se pojavili rano prvog dana. Dvadesetak muškaraca i ţena

obuĉenih u tamnopurpurne odore. Sedeli su na uzvišenim sedištima postavljenim

oko sale. Ponekad bi došetali dole da nas posmatraju i zapisivali nešto u beleţnice.

Ponekad bi samo sedeli za beskrajnim banketom pred sobom, ignorišući nas u

potpunosti. MeĊutim, drţali su na oku tribute iz Distrikta 12. Nekoliko puta sam

podigla pogled i shvatila da me posmatraju. Konsultovali bi se sa trenerima dok mi

ruĉamo. ViĊali bismo ih okupljene u grupu kada se vratimo.

Doruĉkujemo i veĉeramo na našem spratu, ali ruĉak posluţuju za sve tribute u

trpezariji pored sale. Hrana je postavljena na kolicima rasporeĊenim po prostoriji.

Sami se sluţimo. Tributi od karijere uvek se siledţijski okupljaju oko jednog stola,

kao da pokušavaju da dokaţu svoju superiornost, da se ne plaše jedno drugog i da

ostale smatraju ništavnim. Nama se niko ne obraća. Pita i ja jedemo zajedno, i

pošto nas je Hejmiĉ proganjao s tim, trudimo se da tokom obroka prijateljski

razgovaramo.

Nije lako pronaći temu. Suviše je bolno razgovarati o kući. Razgovarati o

sadašnjosti je nepodnošljivo. Jednog dana Pita je ispraznio korpu za hleb i primetio

da u nju obavezno stavljaju i hleb iz razliĉitih distrikta zajedno sa belim

kapitolskim. Tu je vekna u obliku ribe prošarana morskom travom iz Distrikta 4,

kifla u obliku polumeseca sa semenjem iz Distrikta 11. Mada je saĉinjena od istih

sastojaka, deluje privlaĉnije od ruţnog dvopeka koji koristimo kod kuće.

„Eto vidiš“, kaţe Pita, skupljajući hleb i vraćajući ga u korpu.

„Znaš ti svašta“, primećujem.

„Samo o hlebu“, kaţe on. „Dobro, sada se nasmej kao da sam rekao nešto

smešno.“

Oboje se uverljivo smejemo ignorišući zapanjene poglede.

„Dobro, nastaviću uĉtivo da se smešim dok ti govoriš“, kaţe Pita. Iscrpljuje

nas Hejmiĉevo uputstvo da se ponašamo prijateljski. Otkako sam zalupila vratima,

odnos nam je zahladneo. Ali, moramo da postupamo po nareĊenju.

„Jesam li ti ikada priĉala kako me jurio medved?“, pitam.

,,Ne, ali zvuĉi uzbuĊujuće“, kaţe Pita.

Trudim se da ţivahno opišem doţivljaj, istinitu priĉu u kojoj sam budalasto

ušla u sukob sa crnim medvedom oko košnice. Pita se smeje i postavlja pitanja

taĉno kada treba. Ova igra pretvaranja polazi mu za rukom mnogo bolje nego

meni.

Drugog dana, dok nas poduĉavaju bacanju koplja, šapće mi: ,,Mislim da nas

neko posmatra.“

Bacam koplje, u ĉemu i nisam toliko loša ako ne moram da ga bacim daleko, i

vidim malu devojĉicu iz Distrikta 11 kako nas gleda iz pozadine. To je ona

dvanaestogodišnjakinja koja me podsetila na Prim. Izbliza izgleda kao da joj je

samo deset godina. Ima bistre, tamne oĉi, satenastu smeĊu koţu i stoji na prstima

blago raširenih ruku kao da će poleteti na najslabiji zvuk. Nemoguće je ne

pomisliti na pticu.

Podigla sam koplje dok je Pita gaĊao. „Mislim da se zove Ru“, govori tiho.

Grizem se za usnu. Ru je mali ţuti cvet koji raste na livadi. Ru. Primrouz.

Nijedna od njih dve nema ni trideset pet kila.

„Šta da radimo?“, pitam ga oštrije nego što sam nameravala.

„Ništa ne treba da uradimo“, odgovara on. „Samo pokušavam da razgovaram

s tobom.“

Sada kada znam da je tu, teško je ignorisati to dete. Prikrada se i prati nas ka

razliĉitim stanicama. Poput mene, dobro poznaje biljke, brzo se penje i odliĉan je

strelac. Svaki put pogodi metu praćkom. Ali, kakva je korist od praćke protiv

deĉaka od sto deset kila sa maĉem u rukama?

Na našem spratu, Hejmiĉ i Efi nas svaki dan za doruĉkom ispituju o svakom

momentu prethodnog dana. Šta smo radili, ko nas je posmatrao, kako

procenjujemo druge tribute. Sina i Porša ne dolaze, tako da za stolom nema

razumne glave. Doduše, Hejmiĉ i Efi se više ne svaĊaju. Sada su jednodušni u

pokušaju da nas dovedu u formu. Neprestano nam govore šta treba, a šta ne treba

da radimo na obuci. Pita je strpljiviji, ali ja sam sita svega i mrzovoljna.

Kada se drugog dana konaĉno izvuĉemo i krenemo na spavanje, Pita mrmlja:

„Valjalo bi da Hejmiĉu neko ponudi piće.“

Ispuštam zvuk izmeĊu frktaja i smeha, ali odmah se sabirem. Ne mogu da se

zamajavam sa tim kada se pretvaramo da smo prijatelji, a kada ne. Bar ću, kada se

naĊemo u areni, znati na ĉemu sam. ,,Nemoj. Hajde da se ne pretvaramo kada

nema nikoga oko nas.“

„Dobro, Ketnis“, kaţe on umorno. Nakon toga razgovaramo samo pred

drugima.

Trećeg dana obuke, poĉinju da nas prozivaju i vode na privatne razgovore sa

Tvorcima igara za vreme ruĉka. Distrikt po distrikt, prvo deĉaka, a zatim devojĉicu

tributa. Kao i obiĉno, Distrikt 12 je poslednji. Ostajemo u trpezariji, pošto ne

znamo šta drugo da radimo. Niko se ne vraća. Dok se prostorija prazni, pritisak da

delujemo prijateljski nastrojeni popušta. Kada prozovu Ru, ostajemo sami. Sedimo

u tišini kada prozivaju Pitu. Ustao je.

„Seti se šta je Hejmiĉ rekao o podizanju tegova.“ Reĉi mi izleću iz usta bez

dozvole.

„Hoću. Hvala“, odgovara on. ,,Ti... pogodi metu.“

Klimam glavom. Ne znam zašto sam uopšte nešto rekla. Mada, ako ću već

izgubiti, radije bih da me pobedi Pita nego bilo ko drugi. To će biti dobro za naš

distrikt, za moju majku i Prim.

Nakon petnaestak minuta, prozivaju i mene. Gladim kosu, ispravljam ramena

i ulazim u salu. Istog trenutka shvatam da će biti problema. Tvorci su već i suviše

dugo ovde. Razgovarali su sa dvadeset tri kandidata. Većina ih je popila suviše

vina. Samo ţele da odu kući.

Mogu samo da nastavim sa planom. Odlazim do streliĉarske stanice. Oh,

kakvo oruţje! Već danima se jedva suzdrţavam da ga ne isprobam! Lukovi

napravljeni od drveta, plastike, metala i meni nepoznatih materijala. Strele sa

jednoobraznim perima iseĉenim bez mane. Biram luk i zabacujem tobolac sa

strelama preko ramena. Postoji strelište, ali je priliĉno ograniĉeno. Standardne

mete i ljudske siluete. Odlazim do centra sale i odabirem prvu metu lutku koja se

koristi za veţbanje u bacanju noţa. Ĉim povuĉem tetivu luka, shvatam da nešto

nije u redu. Zategnuta je jaĉe od one koju koristim kod kuće. Strela je kruća.

Promašujem lutku za nekoliko centimetara i gubim paţnju koju sam privukla. Na

trenutak sam poniţena, ali odmah se okrećem ka meti. GaĊam iznova, sve dok ne

steknem osećaj za ovo novo oruţje.

Vraćam se u centar sale, zauzimam prvobitnu poziciju i probijam lutku pravo

kroz srce. Zatim seĉem konopac koji drţi dţak za boks. Dţak se otvorio pri padu

na zemlju. Bez pauze se prevrćem preko ramena, ustajem na jedno koleno i šaljem

strelu ka jednom od lustera obešenih visoko gore na plafonu. Razletela se kiša

varnica.

Odliĉno sam gaĊala. Okrećem se ka Tvorcima igara. Neki klimaju glavom sa

odobravanjem, ali većina se usredsredila na peĉeno prase koja je upravo

postavljeno pred njih.

Iznenada sam se razbesnela. Moj ţivot je u pitanju, a oni nemaju ĉak ni toliko

pristojnosti da obrate paţnju. Zasenila me mrtva svinja. Srce mi kuca brţe, osećam

kako mi lice gori. Bez razmišljanja izvlaĉim strelu iz tobolca i šaljem je ka

njihovom stolu. Ĉujem uţasnute uzvike dok se nespretno povlaĉe unazad. Strela je

probila jabuku iz usta praseta i pribila je za zid. Svi u neverici pilje u mene.

„Hvala na paţnji“, kaţem. Zatim se klanjam i krećem ka izlazu bez otpusta.

8

Koraĉajući ka liftu, odbacujem luk na jednu, a tobolac na drugu stranu.

Ĉešem se o ejvokse, koji zure širom otvorenih usta, dok prolazim kraj njih i

pesnicom pritiskam broj dvanaest. Vrata se zatvaraju i lift juri nagore. Stiţem do

svog sprata pre nego što mi suze krenu niz obraze. Ĉujem ostale kako me dozivaju

iz dnevnog boravka, ali otrĉavam u svoju sobu, zakljuĉavam vrata i bacam se na

krevet. Zatim poĉinjem da jecam.

Sada sam stvarno sve upropastila! Ako sam imala ikakvu šansu, nestala je

kada sam pustila strelu ka Tvorcima. Šta će mi sada uraditi? Uhapsiti me? Pogubiti

me? Iseći mi jezik i pretvoriti me u ejvoksa kako bih morala da sluţim buduće

tribute Panema? Kako sam se usudila da gaĊam Tvorce? Naravno, nisam gaĊala

njih, gaĊala sam jabuku zato što sam bila ljuta što me ignorišu. Nisam pokušavala

da ubijem nekog od njih. Da jesam, bili bi mrtvi!

Oh, kakve to sada ima veze? Ionako ne bih pobedila u Igrama. Nije bitno šta

će uĉiniti meni? Plaši me ono što bi mogli da urade mojoj majci i Prim. Brine me

što će moja porodica patiti zbog moje naprasitosti. Da li će im oduzeti sve stvari ili

poslati moju majku u zatvor, a Prim u dom za nezbrinutu decu. Moţda će ih ubiti?

Neće ih valjda ubiti. Zašto da ne? Šta ih briga.

Trebalo je da ostanem i izvinim se. Ili da se nasmejem, kao da je u pitanju

šala. Moţda bi bili blagonakloniji. Ali ne. Ja sam izašla na naĉin koji odaje krajnje

nepoštovanje.

Hejmiĉ i Efi mi kucaju na vrata. Dovikujem im da me ostave na miru. Najzad

odlaze. Plaĉem ĉitavih sat vremena. Zatim se svijam na krevetu mazeći svilene

pokrivaĉe i posmatram zalazak sunca iznad ove veštaĉke poslastice zvane Kapitol.

U poĉetku oĉekujem da po mene doĊu straţari. MeĊutim, kako vreme prolazi

to mi deluje sve manje verovatno. Smirujem se. I dalje im je potreban ţenski tribut

iz Distrikta 12, zar ne? Ako Tvorci ţele da me kazne, mogu to uĉiniti javno. Mogu

saĉekati da se naĊem u areni i onda napujdati divlje, izgladnele ţivotinje na mene.

Kladim se da mi neće dati luk i strele kako bih se odbranila.

Doduše, pre svega toga će mi dati tako nisku procenu da niko neće pristati da

mi bude sponzor. Upravo to će se desiti veĉeras. Pošto obuka nije otvorena za

javnost, Tvorci će objaviti procenu svakog igraĉa. Tako publika stiĉe neku ideju o

tome na koga da se kladi. KlaĊenje traje sve vreme dok Igre traju. Tribute ocenjuju

brojevima od jedan do dvanaest. Jedan znaĉi da je neko nepopravljivo loš, a

dvanaestica je potpuno nedostupna. Te ocene ne garantuju pobednika. To je samo

oznaka mogućnosti koju su tributi ispoljili na obuci. Cesto, zbog uslova koji

vladaju u areni, najpre stradaju tributi koji su ocenjeni najvišim ocenama. Deĉak

koji je pre nekoliko godina osvojio Igre bio je ocenjen trojkom. Ipak, procene

pomaţu ili odmaţu tributima kada su u pitanju sponzori. Nadala sam se da će mi

streliĉarska sposobnost doneti šesticu ili sedmicu, bez obzira na to što nisam

snaţna. Sada sam sigurna da ću imati najlošiju procenu od svih dvadeset ĉetvoro.

Ako niko ne bude ţeleo da mi bude sponzor, šanse da preţivim svešće se na nulu.

Kada Efi pokuca da me pozove na veĉeru, odluĉujem da izaĊem. Procene će

veĉeras biti objavljene na televiziji. Ne mogu zauvek da krijem ono što se desilo.

Odlazim u kupatilo i umivam se, ali lice mi je i dalje crveno i flekavo.

Svi sede za stolom, ĉak i Sina i Porša. Volela bih da se stilisti nisu pojavili. Iz

nekog razloga ne ţelim da ih razoĉaram. Kao da sam bez razmišljanja odbacila sve

dobro što su postigli na ceremoniji otvaranja. Trudim se da ne gledam ni u koga

dok jedem riblju ĉorbu. Njena slanoća podseća me na sopstvene suze.

Odrasli poĉinju da ćaskaju o vremenu. Srećem Pitin pogled. Podigao je obrve

kao da me pita: Šta se desilo? Odmahujem glavom. Kada posluţe glavno jelo,

Hejmiĉ kaţe: „Dosta je ćaskanja, koliko ste se loše pokazali danas?“

Pita se ubacuje. „Mislim da to uopšte nije bitno. Kada sam ušao, niko me nije

ni pogledao. Pevali su neku pesmu o opijanju, ĉini mi se. Bacao sam unaokolo

teške predmete dok mi nisu rekli da mogu da idem.“

Osećam se malo bolje. Pita nije napao Tvorce igara, ali bar je bio isprovociran

kao i ja.

,,A ti, srce?“, pita Hejmiĉ.

To što mi se obraća sa srce’ nervira me dovoljno da budem u stanju da

progovorim. „Ispalila sam strelu u pravcu Tvoraca.“

Svi prestaju sa jelom. ,,Šta?“ Uţas u Efinom glasu potvrĊuje moje najcrnje

sumnje.

„Ispalila sam strelu u njihovom pravcu. Ne u njih, već u tom pravcu. Kao što

je Pita rekao, gaĊala sam metu, a oni su me ignorisali i ja... izgubila sam glavu, i

pogodila jabuku u ustima njihovog glupog peĉenog praseta!11, odgovaram

prkosno.

„Šta su rekli?“, pita Sina oprezno.

„Ništa. Ne znam. Otišla sam nakon toga“, kaţem.

„Otišla si pre nego što su te otpustili?“, dahće Efi.

„Samu sam sebe otpustila“, kaţem. Sećam se kako sam obećala Prim da ću

pokušati da pobedim i osetila kao da mi se tona uglja svalila na ramena.

„Pa, to je to“, kaţe Hejmiĉ. Zatim maţe puter na kiflu.

„Misliš li da će me uhapsiti?“, pitam.

„Sumnjam. Bilo bi komplikovano traţiti zamenu u ovom trenutku“, odgovara

Hejmiĉ.

,,A moja porodica?“, pitam. ,,Da li će kazniti njih?“

„Mislim da neće. To ne bi imalo smisla. Morali bi da obelodane ono što se

desilo u Centru za obuku da bi to imalo korisno dejstvo na narod. Ljudi moraju da

znaju šta si uradila. Ali, ne mogu to da uĉine pošto su ti dogaĊaji tajna. Znaĉi, nije

vredno truda“, kaţe Hejmiĉ. „Verovatnije je da će ti zagorĉati ţivot u areni.“

,,To bi se ionako desilo“, dodaje Pita.

,,Istina“, slaţe se Hejmiĉ. Shvatam da se desilo nemoguće. Uspeli su da me

razvesele. Hejmiĉ podiţe svinjski odrezak prstima, zbog ĉega se Efi mršti, i potapa

ga u vino. Potom otkida komad i poĉinje da ţvaće. „Kakav im je bio izraz lica?“

Osećam da mi se izvijaju krajevi usana. „Šokiran. Uţasnut. Hm, komiĉan.“

Javlja mi se slika u glavi. „Jedan je zakoraĉio unazad pravo u ĉiniju sa punĉem.“

Hejmiĉ se grohotom smeje. Zatim se nasmeju svi osim Efi, mada i ona

potiskuje osmeh. ,,Pa, tako im i treba. Posao im je da obrate paţnju na tebe. Ne

smeju da te ignorišu samo zato što si iz Distrikta Dvanaest.“ Zatim nas osmatra kao

da je izgovorila nešto potpuno neĉuveno. „Ţao mi je, ali to je moje mišljenje“, kaţe

ne obraćajući se nikome posebno.

„Dobiću veoma lošu procenu“, kaţem.

„Procena je bitna samo ako je veoma dobra. Niko ne obraća paţnju na loše ili

proseĉne. Što se njih tiĉe, ti moţda kriješ svoje prave kvalitete kako bi namerno

dobila lošu procenu. Ponekad se koristi takva strategija“, pretpostavlja Porša.

„Nadam se da će ljudi tako protumaĉiti ĉetvorku koju ću dobiti“, kaţe Pita.

„Ako dobijem i toliko. Stvarno, ima H iĉeg manje impresivnog od ĉoveka koji

podiţe tešku kuglu i baca je nekoliko metara. Jedna mi je zamalo pala na nogu.“

Kezim mu se i shvatam da umirem od gladi. Seĉem komad svinjetine,

umaĉem je u pire krompir i poĉinjem da jedem. Sve je u redu. Moja porodica je

bezbedna. Znaĉi da nema prave štete.

Nakon veĉere, povlaĉimo se u dnevni boravak da gledamo objavu procena na

televiziji. Prvo prikazuju fotografiju tributa, a zatim i njihovu procenu ispod slike.

Karijeristi su dobili oĉekivane procene od osam do deset. Većina ostalih petice. Na

moje iznenaĊenje, Ru je dobila sedmicu. Ne znam šta je pokazala sudijama, ali ona

je tako majušna da je sigurno u pitanju nešto impresivno.

Distrikt 12 je poslednji, kao i obiĉno. Pita je dobio osmicu, znaĉi da ga je bar

nekoliko Tvoraca posmatralo. Kada se pojavi moja slika, zabijam nokte u dlanove

oĉekujući najgore. Na ekranu se ukazuje broj jedanaest.

Jedanaest!

Efi Trinket cikuće, svi ostali me tapšu po leĊima, kliĉu i ĉestitaju mi. Ali meni

to izgleda nestvarno.

,,To mora da je greška. Kako... kako je to moguće?“, pitam Hejmiĉa.

„Valjda im se dopala tvoja narav“, kaţe on. „Oni organizuju zabavni program.

Potrebni su im vatreni igraĉi.“

„Ketnis, devojka koja je gorela“, kaţe Sina i grli me. „Ĉekaj samo da vidiš

svoju haljinu za intervju.“

„Opet plamen?“, pitam.

,,Na neki naĉin“, kaţe on nestašno.

Pita i ja ĉestitamo jedno drugom. Nelagodan trenutak. Oboje smo dobro

prošli, ali šta to znaĉi za onog drugog? Beţim u moju sobu što brţe mogu i

zavlaĉim se pod pokrivaĉe. Iscrpeo me stres koji sam danas preţivela, a posebno

plakanje. Padam u san uz olakšanje dok mi broj jedanaest blešti sa one strane

kapaka.

U zoru leţim u krevetu i posmatram izlazak sunca i predivno jutro. Nedelja je.

Kod kuće, to je dan odmora. Pitam se da li je Gejl već u šumi. Obiĉno današnji dan

posvećujemo skupljanju zaliha za celu nedelju. Ustanemo rano, sakupljamo i

lovimo, zatim trampimo robu na Hobu. Razmišljam kako je Gejlu bez mene. Oboje

moţemo da lovimo sami, ali bolji smo kao par. Posebno ako lovimo veće ţivotinje.

MeĊutim, ĉak i kada je sitna divljaĉ u pitanju, uvek je lepše imati partnera i

podeliti teret. To teţak posao ishrane porodice ĉini prijatnijim.

Muĉila sam se sama nekih šest meseci kada sam naletela na Gejla u šumi.

Bila je nedelja. Oktobar mesec. Vazduh je bio prohladan i opor od mirisa truleţi.

Provela sam celo jutro nadmećući se sa vevericama u skupljanju lešnika i malo

toplije popodne u plitkom jezeru traţeći ketnis. Ulovila sam samo jednu vevericu

koja mi je praktiĉno pretrĉala preko prstiju u potrazi za ţirom, ali ţivotinje će i

dalje biti u pokretu kada sneg zatrpa ostale izvore hrane. Pošto sam odlutala dalje

nego inaĉe, ţurila sam kući tegleći platnene torbe, kada sam naišla na mrtvog zeca.

Visio je iznad moje glave, sa ţicom oko vrata. Petnaestak metara dalje ugledala

sam još jednog. Prepoznala sam vrstu zamke pošto je moj otac ponekada koristio.

Kada plen upadne u nju, trzajem se odbacuje uvis kako ga ne bi dohvatile druge

ţivotinje. Pokušavala sam da koristim zamke celo leto, ali bez uspeha. Nisam

odolela. Spustila sam torbe i pregledala zamku. Upravo sam poloţila prste na ţicu

oko zeĉjeg vrata kada se zaĉuo glas. „Opasno je to što radiš.“

Odskoĉila sam unazad kada se Gejl pojavio iza drveta. Mora da me posmatrao

sve vreme. Bilo mu je samo ĉetrnaest godina, ali već je bio visok sto osamdeset

centimetara i u odnosu na mene, već gotovo odrastao ĉovek. ViĊala sam ga po

Šavu i u školi. I na još jednom mestu. Izgubio je oca u istoj eksploziji koje je ubila

mog. U januaru sam stajala pored dok je primao medalju za hrabrost u Zgradi

pravosuĊa. Najstarije dete u porodici. Setila sam se njegove mlaĊe braće kako se

drţe za majku, ţenu ĉiji je zaobljen stomak najavljivao još jedno dete za koji dan.

„Kako se zoveš?“, upita, dok je prilazio i skidao zeca. Tri su mu već visila na

pojasu.

„Ketnis“, izgovorih jedva ĉujno.

,,Pa, Ketnip, zar ne znaš da je kraĊa kaţnjiva smrću?“, upitao je. ,,Ketnis“,

rekoh glasnije. „Nisam krala. Samo sam htela da pogledam klopku. Moje ne rade

kako treba.“

Mrko me gledao, ubeĊen da laţem. „Odakle ti veverica?"

„Ulovila sam je“, rekoh, svukavši luk sa ramena. Još sam koristila jedan mali

koji mi je otac napravio, ali veţbala sam sa velikim kad god sam mogla. Nadala

sam se da ću do proleća moći da lovim krupniju divljaĉ.

Gejl pogleda luk. „Mogu li da ga pogledam?“

Pruţih mu ga. „Seti se, kraĊa je kaţnjiva smrću.“

Tada sam prvi put videla njegov osmeh. Lice mu je od zastrašujućeg dobilo

izraz osobe koju ţeliš da upoznaš. Prošlo je mnogo meseci pre nego što sam

uzvratila taj osmeh.

Zatim smo razgovarali o lovu. Rekla sam da ću mu nabaviti luk ako ima nešto

za šta bi ga trampio. Ne hranu. Ţelela sam znanje. Ţelela sam da postavljam zamke

koje će hvatati pojas pun debelih zeĉeva u jednom danu. Sloţio se sa tim. Kako su

godišnja doba prolazila, poĉeli smo gunĊajući da delimo znanje, oruţje, lokacije

tajnih mesta na kojima rastu divlje šljive ili borave divlje ćurke. Poduĉavao me

stavljanju zamki i pecanju. Ja sam mu pokazala koje biljke su za jelo i dala mu

jedan od svojih dragocenih lukova. Jednoga dana, bez ijedne izgovorene reĉi,

postali smo tim. Delili smo posao i plen, trudeći se da obe porodice imaju šta da

jedu.

Gejl mi je podario osećaj sigurnosti koji mi je nedostajao od oĉeve smrti.

Njegovo društvo zamenilo je duge, usamljene sate u šumi. Postala sam mnogo

bolji lovac kada više nisam morala da gledam preko ramena. Imala sam nekog da

mi ĉuva leĊa. MeĊutim, postao je mnogo više od partnera za lov. Postao mi je

prijatelj, neko sa kim mogu da razgovaram o stvarima koje nikada ne bih

spominjala unutar ograde. Za uzvrat, on se poveravao meni. U šumi sa Gejlom...

ponekad sam zaista bila srećna.

Zovem ga svojim prijateljem, ali u poslednjih godinu dana to više nije bila reĉ

koja moţe da opiše koliko mi on znaĉi. Bol mi probija grudi. Ĉeznem za njim.

Naravno da ne ţelim zaista da sada bude pored mene. Ne ţelim da se naĊe u areni

gde bi poginuo za nekoliko dana. Samo... samo mi nedostaje. Mrzim što sam tako

sama. Da h i ja njemu nedostajem? Verovatno.

Razmišljam o broju jedanaest koji je sinoć zasvetleo ispod mog imena. Taĉno

znam šta bi mi rekao. ,,Pa, moţe to i malo bolje.“ Zatim bi se nasmešio i ja bih

uzvratila osmeh bez oklevanja.

Ne mogu odoleti izazovu da uporedim ono što sam imala sa Gejlom sa onim

što se pretvaram da imam sa Pitom. Nikada nisam sumnjala u Gejlove motive, ali

sam neprestano sumnjala u Pitu. PoreĊenje nije odgovarajuće. Gejl i ja nikada

nismo bili u sukobu zbog obostrane potrebe da preţivimo. Pita i ja znamo da

preţivljavanje jednog znaĉi smrt za drugog. Kako se ograditi od toga?

Efi kuca na vrata, podsetivši me da je svanuo još jedan „veliki, veliki, veliki

dan!“ Sutra uveĉe će nas intervjuisati na televiziji. Pretpostavljam da će ceo tim

imati mnogo posla oko toga.

Ustajem i tuširam se na brzinu, paţljivije pritiskajući dugmiće. Pita, Efi i

Hejmiĉ tiho razgovaraju okupljeni oko stola. To mi deluje ĉudno, ali glad

nadvladava radoznalost. Odluĉujem da natovarim tanjir pre nego što im se

pridruţim.

Danas je paprikaš napravljen od meke jagnjetine i suvih šljiva. Savršena

kombinacija sa divljim pirinĉem. Grabim gomilu i iznenada shvatila da svi ćute.

Otpijam veliki gutljaj soka od narandţe i brišem usta. „Šta se dešava? Danas nas

poduĉavaš kako da se ponašamo tokom intervjua, zar ne?“

„Tako je“, kaţe Hejmiĉ.

„Ne moraš da ĉekaš da završim sa doruĉkom. Mogu da slušam i jedem u isto

vreme“, kaţem.

„Došlo je do promene plana u našem trenutnom pristupu", kaţe Hejmiĉ.

„Šta se desilo?“, pitam. Nisam sigurna koji je naš trenutni pristup. Poslednja

strategija koje se sećam jeste pokušaj da delujemo osrednje pred drugim tributima.

Hejmiĉ sleţe ramenima. „Pita je traţio odvojenu obuku.“

9

Izdaja. To je prva stvar koju osećam, iako je potpuno besmisleno. Da bi

postojala izdaja, mora najpre postojati poverenje. IzmeĊu Pite i mene. Poverenje

nije deo dogovora. Mi smo tributi. MeĊutim, to je deĉak koji je rizikovao batine da

bi mi dao hleb, deĉak koji me pridrţavao u dvokolici, koji me zaštitio kada sam

prepoznala crvenokosu ejvoks devojĉicu, koji je insistirao da ispriĉa Hejmiĉu za

moju lovaĉku veštinu... da li sam mu nekim delom ipak verovala?

Sa druge strane, laknulo mi je što moţemo da prestanemo sa pretvaranjem.

Oĉigledno je tanka spona koju smo budalasto stvorili prekinuta. Bilo je vreme. Igre

poĉinju za dva dana. Poverenje je znak slabosti. Šta god da je pokrenulo njegovu

odluku pretpostavljam da je u pitanju to što sam bila bolja od njega na obuci treba

da budem zahvalna. Moţda je konaĉno prihvatio ĉinjenicu da je bolje da što pre

otvoreno priznamo da smo neprijatelji.

,,Dobro“, kaţem. „Kakav je raspored?“

„Oboje ćete provesti po ĉetiri sata sa Efi da vas poduĉi javnom nastupu i po

ĉetiri sata sa mnom da vam objasnim o ĉemu ćete govoriti“, kaţe Hejmiĉ. ,,Ti

poĉinješ sa Efi, Ketnis.“

Ne mogu da zamislim šta to Efi moţe da me nauĉi što bi potrajalo ĉetiri sata,

ali radila je sa mnom do poslednjeg minuta. Otišle smo u moju sobu. Naloţila mi je

da obuĉem haljinu i cipele na štiklu. Ne one koje ću zapravo nositi, ali sliĉne.

Zatim sam morala da se šetkam. Cipele su najgore. Nikad nisam nosila visoke

štikle. Ne mogu da se naviknem na klataranje unaokolo na vrhovima prstiju. Efi po

ceo dan trĉkara unaokolo na visokim štiklama. Ako ona to moţe, mogu bogami i

ja. Haljina je drugi problem. Stalno se saplićem o nju, naravno. Kada je podignem,

Efi se obruši na mene kao soko udarajući me po rukama i urlajući, ,,Ne diţi je

iznad ĉlanaka!“ Kada konaĉno savladam hodanje, prelazimo na sedenje, stav

navodno imam tendenciju da krivim vrat pogled u oĉi, gestove rukama i osmeh.

Kod osmeha je najvaţnije koristiti ga što više. Efi me tera da izgovorim stotinu

banalnih fraza koje zapoĉinju sa osmehom, koje se izgovaraju sa osmehom ili

završavaju sa osmehom. Do ruĉka mi se obrazi trzaju od napora.

,,Pa, to je najbolje što mogu“, kaţe Efi uz uzdah. „Zapamti, Ketnis, treba da

se dopadneš publici.“

„Misliš da im se neću dopasti?“, pitam.

„Nećeš im se dopasti ako ih budeš streljala pogledom sve vreme. Saĉuvaj to

za arenu. Razmišljaj o njima kao o prijateljima“, kaţe Efi.

,,To su ljudi koji se klade na to koliko dugo ću poţiveti!“, iskaĉem iz svoje

koţe. „Nisu mi prijatelji!“

„Pokušaj da se pretvaraš!“, breca se ona. Zatim se sabira i dobacuje mi

osmeh. „Evo ovako. Osmehujem ti se, iako me sekiraš.“

,,Da, baš deluje uverljivo“, kaţem. „Idem da jedem.“ Bacam cipele i tabanam

u trpezariju, podigavši haljinu do butina.

Pita i Hejmiĉ deluju raspoloţeno, pa zakljuĉujem da će popodnevni deo obuke

biti bolji od jutrošnjeg. Silno sam se prevarila. Nakon ruĉka, Hejmiĉ me vodi u

dnevni boravak i kaţe mi da sednem na kauĉ. Zatim se mršti na mene neko vreme.

„Šta je?“, pitam najzad.

„Pokušavam da odluĉim šta da radim sa tobom“, kaţe on. „Kako da te

predstavimo. Da li da budeš šarmantna? Rezervisana? Neustrašiva?

Do sada si bila prava zvezda. Dobrovoljno si se prijavila da spaseš sestru.

Sina se pobrinuo da izgledaš nezaboravno. Dobila si najvišu ocenu na proceni.

Ljudi su zaintrigirani, ali niko ne zna ko si ti. Utisak koji sutra ostaviš biće

presudan za sponzore."

Pošto sam celog ţivota gledala kako intervjuišu tribute na televiziji, znam da

je ono što govori istina. Ako se dopadneš gomili, zbog smisla za humor, brutalnosti

ili ekscentriĉnosti, stiĉeš naklonost sponzora.

„Kakav je Pitin pristup? Da li uopšte smem to da pitam?"

„Simpatiĉan. Ima prirodan smisao za samoomalovaţavajući humor“,

odgovara Hejmiĉ. ,,Ti, ĉim otvoriš usta, izleti nešto mrzovoljno i netrpeljivo.“

„Nije istina!“, branim se.

„Molim te! Ne znam odakle si izvukla onu veselu, razmahanu devojĉicu na

dvokolicama, ali ja je nisam video ni pre toga, ni od onda“, kaţe Hejmiĉ.

,,A dao si mi toliko razloga za veselje“, uzvraćam mu.

,,Ne moraš meni da udovoljavaš. Neću ti ja biti sponzor. Hajde da se

pretvaramo da sam publika“, nastavlja Hejmiĉ. „Oduševi me.“

,,Dobro!“, reţim. Hejmiĉ preuzima ulogu voditelja, a ja pokušavam da

odgovaram na prijatan naĉin. Ali, ne uspevam. Veoma sam ljuta na Hejmiĉa zbog

onoga što je rekao i zbog toga što uopšte moram da odgovaram na pitanja. U stanju

sam samo da razmišljam o tome koliko su Igre gladi nepravedne. Zašto moram da

skakućem unaokolo poput dresiranog psa da bih ugodila ljudima koje prezirem?

Što intervju duţe traje, više besa izbija na površinu, sve dok mu odgovore

bukvalno ne pljujem u lice.

„Dobro, dosta je“, kaţe on. „Moramo da pronaĊemo drugaĉiji pristup. Ne

samo što si netrpeljiva, već ništa o tebi nisam saznao. Postavio sam ti pedeset

pitanja i još ne znam ništa o tvom ţivotu, o tvojoj porodici i onome do ĉega ti je

stalo. Oni ţele da saznaju nešto o tebi, Ketnis.“

„Ali ja ne ţelim da saznaju išta o meni! Već su mi oduzeli budućnost! Neću

im dozvoliti da mi otmu prošlost!“, kaţem.

„Onda laţi! Izmisli nešto!“, predlaţe Hejmiĉ.

„Nisam dobar laţov", odgovaram.

„Bolje bi ti bilo da brzo postaneš. Šarmantna si koliko i mrtav puţ“, kaţe

Hejmiĉ.

To me boli. Ĉak je i Hejmiĉ svestan toga pošto je naglo omekšao glas. „Imam

ideju. Pokušaj da se ponašaš skromno.“

„Skromno", izgovaram poput odjeka.

„Kao da ne veruješ da je mala devojĉica iz Distrikta 12 prošla tako dobro.

Kao da nisi mogla ni da sanjaš nešto sliĉno. Priĉaj o Sininoj odeći. O tome kako su

ljudi prijatni. Kako je grad neverovatan. Ako ne ţeliš da priĉaš o sebi, bar deli

komplimente publici. Samo skreći temu sa sebe. Budi zanesena.“

Sledećih nekoliko sati su prava agonija. Odmah je jasno da ne mogu da

delujem zaneseno. Pokušavamo sa samouverenošću, ali nemam dovoljno

arogancije. Navodno sam previše ,,ranjiva“ da bih bila surova. Nisam duhovita,

nisam smešna. Nisam seksi, niti tajanstvena.

Do kraja veĉeri nisam više ništa. Hejmiĉ je poĉeo da pije negde kod

duhovitosti, a u glas mu se uvukla zlovolja. „Odustani, srce. Samo odgovaraj na

pitanja i potrudi se da publika ne vidi koliko ih prezireš.“ Veĉeram u sobi,

naruĉivši neverovatnu koliĉinu poslastica. Jedem dok mi ne pripadne muka, a

zatim sam iskaljujem bes prema Hejmiĉu, Igrama gladi i svakom ţivom stvoru u

Kapitolu, razbijajući posuĊe po sobi. Crvenokosa devojka dolazi da mi namesti

krevet. Oĉi joj se širom otvaraju kada ugleda rusvaj. „Ostavi to!“, urlam na nju.

„Ostavi me na miru!“

Mrzim i nju, zbog prekornog pogleda kojim me naziva kukavicom,

ĉudovištem i marionetom Kapitola. I sada, kao i onog dana. Za nju, pravda je

konaĉno pred vratima. Moja smrt će biti bar deo isplate za ţivot deĉaka iz šume.

Umesto da pobegne iz sobe, devojka zatvara vrata i odlazi u kupatilo. Vraća

se i vlaţnim peškirom mi briše lice, a zatim neţno ĉisti krv sa šaka koje sam

posekla slomljenim tanjirom. Zašto to radi? Zašto joj dopuštam?

„Trebalo je da pokušam da te spasenf, šapućem.

Odmahuje glavom. Da li to znaĉi da smo bili u pravu što smo samo

posmatrali? Da mi je oprostila?

,,Ne, to nije bilo u redu“, kaţem.

Tapše se po usnama, a zatim pokazuje na moje grudi. Mislim da mi govori da

bih u tom sluĉaju i ja postala ejvoks. Verovatno je u pravu. Bila bih ejvoks ili bih

bila mrtva.

Sat vremena sam pomagala crvenokosoj devojci da oĉisti sobu. Kada je smeće

završilo u kanti, a hrana poĉišćena, namestila mi je krevet. Zavukla sam se pod

pokrivaĉ poput petogodišnjeg deteta i dopustila joj da me ušuška. Zatim je otišla.

Poţelela sam da ostane dok ne zaspim. Da bude tu kada se probudim. Iz nekog

razloga ţelim da me ova devojka zaštiti, mada ja nisam zaštitila nju.

Ujutru se oko mene, umesto crvenokose devojke, nalazi tin za pripremu. Moje

lekcije sa Efi i Hejmiĉom su gotove. Ovaj dan pripada Sini. On mi je poslednja

nada. Moţda će uspeti da me uĉini tako prekrasnom, da niko neće obratiti paţnju

na ono što govorim.

Tim je radio sa mnom sve do kasnog popodneva. Koţu su mi pretvorili u

svetleći saten, iscrtali mi šare po rukama i obojili mojih dvadeset savršenih noktiju

vatrenim dezenom. Zatim je Venija poĉela da mi pravi frizuru. Uplela mi je crvene

pramenove u kosu, poĉevši od levog uha, preko glave do pletenice koja pada preko

mog desnog ramena. Premazali su mi lice slojem bledog pudera, a potom ponovo

izvukli moje crte. Velike tamne oĉi, pune crvene usne, trepavice koje rasipaju

svetlost kada pomeram kapke. Na kraju su mi celo telo posuli puderom koji

svetluca poput zlatne prašine.

Tada se pojavio Sina sa mojom haljinom u rukama. Pokrivena je pa ne mogu

da je vidim. „Zatvori oĉi“, nareĊuje.

Osećam svilu dok je navlaĉe preko mog nagog tela, zatim i teţinu. Mora da

ima bar dvadeset kila. Grabim Oktaviju za ruku dok slepo nabadam cipele, srećna

zbog toga što su bar pet centimetara niţe od onih u kojima sam veţbala.

Podešavaju mi haljinu i vrpolje se nakratko, a zatim nastupa tišina.

„Mogu li da otvorim oĉi?“, pitam.

,,Da“, kaţe Sina. „Otvori ih.“

Stvorenje koje stoji preda mnom i posmatra me iz velikog ogledala potiĉe sa

nekog drugog sveta. Sa sveta gde koţa svetluca, oĉi blešte, a odeća se pravi od

dragulja. Moja haljina, oh, moja haljina je potpuno prekrivena dragim kamenjem,

crvenim, ţutim i belim. Poneki plavi kamen se nalazi na vrhu plamene šare.

Najmanji pokret odaje utisak da sam okruţena vatrenim jezicima.

Nisam lepa. Nisam prekrasna. Blistam poput sunca.

Neko vreme svi samo pilje u mene. ,,Oh, Sina“, konaĉno šapućem. „Hvala ti.“

„Okreni se“, kaţe on. Diţem ruke i vrtim se oko sebe. Svi ĉlanovi tima

vriskaju od divljenja.

Cina ih je otpušta i govori mi da šetam u haljini i cipelama u kojima se

snalazim znatno bolje od onih koje mi je Efi dala. Haljinu ne moram da podiţem

dok hodam. Jedna briga manje.

„Znaĉi, sve je spremno za intervju?“, pita Sina. Po izrazu njegovog lica vidim

da je razgovarao sa Hejmiĉem. Znaĉi da zna koliko sam oĉajna.

„Nisam ni za šta. Hejmiĉ me nazvao mrtvim puţem. Koliko god da sam se

trudila ništa nisam mogla da postignem. Jednostavno ne mogu da budem ono što

on ţeli“, kaţem.

Cina razmišlja na trenutak. „Budi ono što jesi.“

„Ono što jesam? Ni to ne valja. Hejmiĉ kaţe da sam mrzovoljna i

netrpeljiva“, kaţem.

„Istina... takva si kada je Hejmiĉ u blizini", kaţe Sina uz kez. ,,Ja te vidim

drugaĉije. Tim za pripremu te oboţava. Osvojila si ĉak i Tvorce igara. Što se tiĉe

graĊana Kapitola, oni neprestano govore o tebi. Svi se dive tvom duhu.“

Mom duhu. To je nešto novo. Nisam sigurna, ali mislim da to znaĉi da sam

borac. Da sam hrabra. Nije istina da nikada nisam prijateljski nastrojena. Dobro,

moţda ne idem unaokolo grleći ljude, moţda se retko smešim, ali stalo mi je do

ljudi.

Cina uzima moje ledene šake u svoje. „Recimo da, kada odgovaraš na pitanja,

zamisliš da se obraćaš nekom prijatelju kod kuće. Ko ti je najbolji prijatelj?"

„Gejr, izgovaram bez razmišljanja. „Samo to nema smisla, Sina. Gejlu nikada

ne bih morala da govorim o sebi. On to već zna.“

„Šta je sa mnom? Zar ne moţeš mene da smatraš prijateljem?11, pita Sina.

Od svih ljudi koje sam upoznala otkako sam otišla od kuće, Sina mi je

najomiljeniji. Svideo mi se od prvog trenutka i još me nije razoĉarao. „Mislim da

mogu, ali...“

„Sedeću na glavnoj platformi sa ostalim stilistima. Moći ćeš da gledaš pravo u

mene. Kada ti postave pitanje, pogledaj me i odgovori što iskrenije moţeš“,

savetuje me Sina.

„Ĉak i da je ono što iskreno mislim uţasno?“, pitam, pošto postoji velika

verovatnoća da se to desi.

„Pogotovo ako je ono što misliš uţasno“, kaţe Sina. „Hoćeš li pokušati?“

Klimam potvrdno. Konaĉno imam plan. Ili bar slamku za koju mogu da se

uhvatim.

Ubrzo je došlo vreme da krenem. Intervju će se snimati na bini izgraĊenoj

ispred Centra za obuku. Kada budem izašla iz sobe, za nekoliko minuta ću se naći

ispred gomile, kamera i celog Panema.

Cina već drţi ruku na kvaki, kada ga zaustavljam.

„Cina... obuzela me strašna trema.“

„Zapamti, već te oboţavaju“, kaţe mi neţno. „Samo budi ono što • • « jesi.

Kod lifta se sastajemo sa ostatkom tima Distrikta 12. Porša i njen tim daju sve

od sebe. Pita izgleda fantastiĉno u crnom odelu sa dezenom plamena. Dobro

izgledamo zajedno, ali nam je lakše što nismo identiĉno obuĉeni. Hejmiĉ i Efi su

se sredili za ovu priliku. Izbegavam Hejmiĉa, ali prihvatam Efine komplimente. Efi

moţe biti zamorna i nedotupava, ali bar nije destruktivna poput Hejmiĉa.

Kada se vrata lifta otvore, vidimo da ostale tribute razmeštaju po pozornici.

Nas dvadeset ĉetvoro sedećemo u velikom luku tokom intervjua. Ja ću biti

poslednja, ili pretposlednja, pošto devojĉice imaju prednost nad deĉacima iz svog

distrikta. Kako bih volela da sam prva da mogu ĉitavu stvar da ostavim iza sebe!

Sada ću morati da slušam koliko su svi ostali duhoviti, vispreni, skromni, surovi i

šarmantni. Osim toga, publika će poĉeti da se dosaĊuje, baš kao i Tvorci igara. Ne

mogu baš ispaliti strelu ka publici sa nadom da ću privući njihovu paţnju.

Pre nego što izaĊemo na scenu, Hejmiĉ se prikrada iza leĊa Piti i meni i reţi:

„Zapamtite, i dalje ste srećan par. Ponašajte se tako.“

Šta? Mislila sam da smo odustali od toga kada je Pita traţio odvojenu obuku.

Ali, pretpostavljam da je to bila liĉna, a ne javna stvar. U svakom sluĉaju, neće biti

mnogo prilike za druţenje, pošto već krećemo ka svojim sedištima i zauzimamo

mesta.

Ĉim izaĊem na pozornicu, poĉinjem da dišem plitko i ubrzano. Osećam kako

mi puls lupa o slepooĉnice. Jedva doĉekujem da sednem, pošto mi se noge tresu, a

štikle uopšte nisu od pomoći. Uplašila sam se da ću se saplesti. Mada pada veĉe,

Gradski trg je osvetljen kao da je podne. Postavljena su uzdignuta sedišta za

prestiţne goste. Stilisti su u prvom redu. Kamera će ih snimati dok publika reaguje

na njihovu tvorevinu. Veliki balkon zgrade sa desne strane rezervisan je za Tvorce

igara. Duţ većine preostalih balkona smeštene su televizijske ekipe. MeĊutim,

Gradski trg i avenije koje se u njega slivaju, potpuno su ispunjene ljudima. Svi

stoje. U kućama i gradskim skupštinama širom zemlje ukljuĉen je svaki televizor.

Svi graĊani Panema nas posmatraju. Veĉeras neće nestati struje.

Na pozornicu iskaĉe Sizar Flikerman, ĉovek koji intervjuiše tribute već više

od ĉetrdeset godina. Deluje pomalo zastrašujuće, pošto mu se izgled za to vreme

nije ni najmanje promenio. Isto lice ispod bele šminke. Ista frizura koju boji u

drugu boju za svake Igre gladi. Isto ceremonijalno odelo, ponoćnoplave boje sa

hiljadu majušnih sijalica koje svetlucaju poput zvezda. U Kapitolu rade operacije

koje ĉine ljude mlaĊim i mršavijim. U Distriktu 12 se na starce gleda kao na ljude

koji su mnogo postigli. Toliko ljudi umire rano. Kada vidite starca, poţelite da mu

ĉestitate na dugoveĉnosti i zamolite ga da vam otkrije tajnu preţivljavanja.

Debeljuškastoj osobi se zavidi pošto ne mora da ţivotari poput većine. Ovde je

drugaĉije. Bore nisu poţeljne. Zaobljen stomak nije znak uspeha.

Ove godine, Sizarova kosa je plave boje, a kapci i usne su mu obojeni istom

nijansom. Izgleda nakazno, ali ne tako strašno kao prošle godine kada je odabrao

tamnocrvenu boju i delovao kao da krvari. Nanizao je nekoliko šala da zagreje

publiku i odmah prešao na posao.

Devojka tribut iz Distrikta 1 izgleda provokativno u providnoj, zlatnoj haljini.

Zakoraĉuje na centar pozornice kako bi se pridruţila Sizaru. Vidi se da mentor nije

morao da se muĉi oko njenog pristupa. Sa talasastom plavom kosom, smaragdno

zelenim oĉima, visoka i bujnih oblina... i više je nego seksi.

Svaki intervju traje svega po tri minuta. Zatim se oglašava zvuĉni signal i

sledeći tribut istupa. Moram da kaţem da Sizar zaista ume da doprinese tome da

svaki tribut zablista. Prijateljski je nastrojen, pokušava da opusti nervozne, smeje

se lošim šalama, naĉinom na koji reaguje izvlaĉi najviše iz osrednjih odgovora.

Dok se distrikti redaju, sedim kao dama, onako kako me Efi nauĉila. 2,3,4.

Svi imaju odreĊen pristup. Monstruozni deĉak iz Distrikta 2 surova je mašina

za ubijanje. Prepredena iz Distrikta 5 je lukava i neuhvatljiva. Ugledala sam Sinu

ĉim je seo na svoje mesto, ali ni to nije uspelo da me opusti. 8, 9,10. Sakati deĉak

iz Distrikta 10 veoma je tih. Dlanovi mi se znoje, ali haljina od dragulja ne moţe

da upije tu vlagu. Kada pokušam da se obrišem, dlanovi mi samo sliznu preko.

Distrikt 11.

Ru skakuĉe do Sizara, obuĉena u haljinu od fine gaze sa krilima. U publici

vlada tišina kada ugledaju ovog magiĉnog, tanušnog tributa. Sizar je veoma

prijatan prema njoj, hvali sedmicu koju je dobila na obuci, što je izuzetan uspeh za

tako mladog tributa. Kada upita koja će biti njena najveća snaga u areni, ona ne

okleva. „Mene je veoma teško uhvatiti“, izgovara drhtavim glasom. „Ako me ne

mogu uhvatiti, ne mogu me ubiti. Zato me nemojte otpisivati.“

,,Ne bi mi palo napamet da to uĉinim", ohrabruje je Sizar.

Treš, deĉak iz Distrikta 11, tamnoput je poput Ru, ali tu prestaje svaka

sliĉnost. On je jedan od divova, visok verovatno oko dva metra graĊen poput bika,

ali primećujem da je odbio poziv karijerista da im se prikljuĉi. Osamio se i nije

priĉao ni sa kim, niti je pokazivao interesovanje za obuku. Ipak, verovatno je

ostavio utisak na Tvorce, pošto su mu dali desetku na proceni. Ignoriše Sizarove

šaljive pokušaje i odgovara samo sa ’da’ ili ’ne’. Ili jednostavno ćuti.

Da sam krupna kao on, mogla bih da budem mrzovoljna i netrpeljiva! Kladim

se da polovina sponzora razmišlja da ga uzme u obzir. Da imam novca i sama bih

se kladila na njega.

Zatim prozivaju Ketnis Everdin. Kao u snu, ustajem i odlazim do centra

pozornice. Prihvatam Sizarovu ispruţenu ruku, a on je dovoljno uĉtiv da je ne

obriše odmah o svoje odelo.

,,Pa, Ketnis, Kapitol mora da je velika promena u odnosu na Distrikt

Dvanaest. Šta je na tebe ostavilo najveći utisak od kako si stigla ovamo?“, pita me

Sizar.

Šta? Šta je rekao? Kao da su reĉi izgubile smisao.

Usta su mi već suva kao piljevina. Oĉajniĉki se trudim da pronaĊem Sinu u

gomili i pogledam ga u oĉi. Zamišljam da on izgovara pitanje.

„Šta je na tebe ostavilo najveći utisak otkako si stigla ovamo?“ Lupam glavu

u potrazi za neĉim što me ovde uveselilo. Budi iskrena, mislim. Budi iskrena.

„Paprikaš od jagnjetine", prevaljujem najzad preko usana.

Sizar se smeje. Kroz maglu shvatam da se smeje i publika.

,,0na sa suvim šljivama?“, pita Sizar. Klimam potvrdno.

,,Oh, mogao bih da pojedem ceo lonac.“ Okreće se ka publici sa uţasnutim

izrazom lica i rukom poloţenom na stomak. „Valjda se ne vidi?“ Dovikuju mu

ohrabrujuće poruke i aplaudiraju. Na to mislim kada kaţem da se Sizar trudi da

pomogne tributima.

„Sada, Ketnis“, kaţe poverljivo, „Kada si se pojavila na ceremoniji otvaranja,

srce mi je zastalo. Šta misliš o tom kostimu?"

Cina diţe jednu obrvu. Budi iskrena. „Mislite, kada sam se oporavila od

straha što me ţivu peku?“, pitam.

Smeh. Pravi smeh iz publike.

,,Da. Moţeš odatle da poĉneš“, kaţe Sizar.

Cina mi je prijatelj, moram da kaţem istinu. „Mislim da je Sina briljantan. To

je najlepši kostim koji sam ikada videla i nisam mogla da verujem da ga nosim.

Kao što ne mogu da verujem da nosim ovu predivnu haljinu.“ Podiţem suknju

kako bih je raširila. „Mislim, pogledajte je samo!“

Dok publika uzdiše od divljenja, Sina ĉini majušni kruţni pokret prstom.

Znam šta ţeli da mi kaţe. Zavrti sejednom za mene.

Okrećem se i reakcija publike javlja se istog trenutka.

,,Oh, zavrti se ponovo!“, kaţe Sizar. Diţem ruke i vrtim se ukrug, dok haljina

leti oko mene i obavija me plamenom. Publika poĉinje da kliĉe. Kada stanem,

grabim Sizara za ruku.

„Nemoj stati!“, viĉe on.

„Moram, vrti mi se u glavi!“, kikoćem se, što mi se nikada u ţivotu nije

desilo. Nervoza i okretanje su me dotukli.

Sizar me grli jednom rukom. ,,Ne brini, drţim te. Ne ţelimo da kreneš

stopama svog mentora.“

Svi zviţde kada kamere pronaĊu Hejmiĉa. Njegov pad na glavu tokom ţetve

postao je poznat širom zemlje. Odmahnuo je dobroćudno i pokazao na mene.

„U redu je“, uverava Sizar publiku. „Sigurna je sa mnom. Kaţi nam nešto o

proceni. Jedanaest. Daj nam neku naznaku onoga što se desilo.“

Bacam pogled ka Tvorcima igara na balkonu i grizem se za usnu. ,,Hm...

mogu samo da kaţem da sam prva koja je izvela nešto sliĉno.“

Kamere se okreću ka Tvorcima koji se prigušeno smeju i klimaju glavom.

„Umiremo od radoznalostf, kaţe Sizar sa bolnim izrazom na licu. „Detalji.

Detalji."

Gledam ka balkonu. „Mislim da ne smem da priĉam o tome, zar ne?“

Tvorac koji je upao u ĉiniju sa punĉem dovikuje: „Ne sme da priĉa

tome!“

„Hvala vam“, kaţem. „Ţao mi je. Ne mogu da otkrijem tu tajnu.“

„Hajde da se prisetimo onog trenutka kada su prozvali tvoju sestru na ţetvi“,

kaţe Sizar. Sada zvuĉi ozbiljno. ,,Ti si se dobrovoljno prijavila. Moţeš li nam reći

nešto o njoj?“

Ne. Ne mogu svima da priĉam o njoj. Moţda bih mogla da kaţem Sini. Ĉini

mi se da nisam umislila tugu na njegovom licu. „Zove se Prim. Ima samo dvanaest

godina. Volim je više od svega na svetu.“

Na Gradskom trgu se ne ĉuje ni muva.

„Šta ti je rekla? Nakon ţetve?“, pita Sizar.

Budi iskrena. Budi iskrena. Gutam pljuvaĉku. „Rekla mi je da pokušam da

pobedim." Publika je sleĊena i prati svaku moju reĉ.

„Šta si joj odgovorila?“, podstiĉe me Sizar neţno.

Umesto toplote, osećam kako mi telo preliva ledena hladnoća. Mišići mi se

napinju kao u trenutku pre nego što ću odapeti strelu na plen. Kada progovorim,

glas mi je niţi za celu oktavu. „Zaklela sam se da ću to uĉiniti."

„Siguran sam da jesi“, kaţe Sizar, stisnuvši me za ruku. Oglasilo se zvono.

„Ţao mi je, vreme nam je isteklo. Srećno ti bilo, Kendis Everdin, tribute iz

Distrikta Dvanaest.“

Aplauz je potrajao još dugo nakon što sam se vratila na mesto. Pogledala sam

Sinu. Podigao je palĉeve uvis.

Ošamućena sam tokom Pitinog intervjua. MeĊutim, on je osvojio publiku od

samog poĉetka. Ĉujem kako se smeju i dovikuju. Igra na kartu pekarevog sina,

uporeĊujući tribute sa hlebovima iz njihovih distrikta. Zatim priĉa smešnu

anegdotu o opasnostima kapitolskih tuševa. „Recite mi, da li i dalje mirišem na

ruţe?“, pita Sizara, a zatim njuškaju jedan drugog dok se publika trese od smeha.

Kamere se vraćaju na mene kada ga Sizar pita da li kod kuće ima devojku.

Pita okleva, a zatim neuverljivo odmahuje glavom.

„Tako zgodan momak. Siguran sam da ti je neka devojka prirasla srcu. Hajde,

reci nam kako se zove?“, uporan je Sizar.

Pita uzdiše. ,,Pa, ima jedna devojka. Zaljubljen sam u nju otkako znam za

sebe. MeĊutim, siguran sam da ona nije bila svesna mog postojanja sve do ţetve.“

Iz publike se ĉuju uzvici saosećanja. Neuzvraćena ljubav je nešto sa ĉime

mogu da se poistovete.

,,0na ima deĉka?“, pita Sizar.

,,Ne znam, ali mnogim deĉacima se sviĊa“, reĉe Pita.

„Evo šta ćeš uraditi. Pobedi i vrati se kući. Tada neće moći da te odbije, zar

ne?“, ohrabruje ga Sizar.

„Mislim da to neće upaliti. Pobeda... mi ne moţe pomoći", kaţe Pita.

,,Zašto?“, zbunjeno pita Sizar.

Pita crveni i muca. „Zato... zato... što je došla ovamo sa mnom.“

Drugi deo

Igre

10

Kamera na trenutak snima njegov spušten pogled, dok svima lagano dopire do

svesti ono što je izgovorio. Zatim vidim svoje lice na svim ekranima, usta napola

otvorenih u mešavini iznenaĊenja i protesta, pošto sam shvatila da on to misli na

mene. Ĉvrsto steţem usne i zurim u pod, nadajući se da ću sakriti emocije koje u

meni vitlaju.

,,Oh, baš nemaš sreće“, kaţe Sizar sa iskrenim bolom u glasu. Gomila ţamori

u znak slaganja, ĉujem ĉak i nekoliko oĉajnih uzvika.

,,To nikako ne valja“, kaţe Pita.

,,Pa, niko od nas te ne krivi. Bilo bi teško ne zaljubiti se u tu mladu damu“,

kaţe Sizar. ,,0na nije znala?“

Pita odmahuje glavom. „Sve do sada.“

Bacam kratak pogled ka ekranu, tek da vidim koliko su mi crveni obrazi.

„Zar ne biste voleli da je dovedemo nazad na podijum i saznamo kako se ona

oseća?“, pita Sizar publiku. Gomila vrišti u znak potvrde. „Naţalost, pravila su

pravila. Ketnis Everdin je iskoristila svoje vreme. Pa, neka te prati sreća, Pito

Melarĉe. Mislim da govorim u ime celog Panema kada kaţem da saosećamo sa

tobom.“

Urlik publike je zaglušujući. Pita nas je sve zbrisao sa mape ovom izjavom

ljubavi. Kada se publika konaĉno smiri, uspeva tiho da izusti:

„Hvala vam“, i da se vrati na mesto. Ustajemo na prve tonove himne. Moram

da podignem glavu kao što obavezno poštovanje zahteva. Sada ne mogu da

izbegnem sliku sebe i Pite koja dominira svakim ekranom. Odvaja nas samo pola

metra, ali u glavama posmatraĉa to je provalija koju nikako ne moţemo da

premostimo. Jadni, nesrećni mi.

Ali, ja znam istinu.

Nakon himne, tributi se okupljaju u holu Centra za obuku i kreću ka

liftovima. Namerno ulazim u onaj u kojem nije Pita. Gomila usporava našu pratnju,

stiliste i mentore, tako da smo prepušteni sami sebi. Niko ne razgovara. Moj lift

staje da isporuĉi ĉetiri tributa pre nego što ostanem sama. Vrata se otvaraju na

dvanaestom spratu. Udaram rukama po grudima Pitu, koji je upravo izašao iz svog

lifta. Gubi ravnoteţu i pada na ruţnu vazu punu laţnog cveća. Ona se prevrće i

razbija na stotine komadića. Pita pada na krhotine i krv mu istog trenutka obliva

dlanove.

„Zašto si to uradila?“, pita zaprepašćeno.

„Nisi imao pravo! Nisi imao pravo da kaţeš to o menif, vrištim na njega.

Vrata lifta se ponovo otvaraju i cela ekipa je u njemu: Efi, Hejmiĉ, Sina i

Porša.

„Šta se dešava?“, pita Efi histeriĉno. „Jesi li pao?“

„Pao sam pošto me gurnula“, kaţe Pita dok mu Efi i Sina pomaţu da ustane.

Hejmiĉ se okreće ka meni. „Gurnula si ga?“

„Znaĉi, to je bila tvoja ideja? Da ispadnem budala pred celom zemljom?“,

pitam ljutito.

„Bila je moja ideja“, kaţe Pita, izvlaĉeći komadiće grnĉarije iz dlanova.

„Hejmiĉ mi je samo pomogao.“

,,Da, Hejmiĉ je veoma koristan. Tebi!“, izgovaram besno.

,,Ti i jesi budala“, kaţe Hejmiĉ zgaĊeno. „Misliš da te oštetio? Deĉak ti je

upravo dao nešto što sama nikada ne bi mogla da postigneš.“

„Uĉinio je da delujem slabo!“, kaţem.

„Uĉinio je da deluješ poţeljno! Što se toga tiĉe, potrebna ti je sva moguĉa

pomoć. Bila si romantiĉna koliko i šaka prašine dok on nije rekao da te ţeli. Sada

te svi ţele. Samo o vama govore. Ukleti ljubavnici iz Distrikta 12!“, objašnjava

Hejmiĉ.

„Ali, mi nismo ukleti ljubavnici!“, odgovaram besno.

Hejmiĉ me grabi za ramena i pribija uza zid. „Koga je briga za to? To je samo

šou. Najbitnije je kako te drugi vide. Sve što sam o tebi mogao da kaţem nakon

tvog intervjua jeste da si simpatiĉna. Mada je i to bilo pravo ĉudo. Sada mogu da

kaţem da si srcelomka. Oh, oh, oh, kako će ti momci kod kuće padati pred noge.

Šta misliš, koja od te dve slike će ti doneti više sponzora?"

Muka mi je od zadaha vina koji mu se širi iz usta. Guram mu ruke sa ramena i

zakoraĉujem unazad, pokušavajući da se saberem.

Cina mi prilazi i grli me. ,,U pravu je, Ketnis.“

Ne znam šta da mislim. „Mogli ste da mi kaţete, da ne bih delovala tako

glupavo."

„Ne, tvoja reakcija je bila savršena. Da si znala, ne bi bila tako autentiĉna",

kaţe Porša.

„Zabrinuta je zbog svog momka, to je sve“, kaţe Pita osorno, odbacujući

krvavi komadić vaze.

Obrazi mi se ponovo ţare pri pomisli na Gejla. „Nemam deĉka.“

„Kako god“, kaţe Pita. „Ali, kladim se da je dovoljno pametan da prepozna

blef. Osim toga, nisi ti rekla da voliš mene, pa šta te onda briga.“

Te reĉi mi polako dopiru do svesti. Bes se stišava. Sada sam rastrzana izmeĊu

pomisli da su me iskoristili i pomisli da su mi pomogli. Hejmiĉ je u pravu.

Preţivela sam svoj intervju, ali šta je on otkrivao? Blesavu devojĉicu koja se vrti u

svetlucavoj haljini. I kikoće. Moj jedini bitan momenat bila je reĉenica kojom sam

opisala Prim. U poreĊenju sa Trešom, njegovom ćutnjom i smrtonosnom moći,

mene je lako zaboraviti. Ne, nije me tako lako zaboraviti. Dobila sam jedanaest

bodova na proceni.

Ali, sada me Pita uĉinio objektom ljubavi. Ne samo svoje. Rekao je da imam

mnogo oboţavalaca. Ako publika stvarno poveruje da smo zaljubljeni... Setila sam

se kako su burno odreagovali na njegovo priznanje. Ukleti ljubavnici. Hejmiĉ je u

pravu, takve stvari u Kapitolu prosto gutaju. Iznenada se brinem da nisam

odreagovala na odgovarajuĉi naĉin.

„Nakon što je rekao da je zaljubljen u mene, da li ste pomislili da sam moţda

i ja zaljubljena u njega?“, pitam.

,,Ja jesam“, kaţe Porša. „Zbog toga što si pocrvenela i izbegavala da pogledaš

u kamere.“

Ostali se oglašavaju u znak slaganja.

„Pravi si rudnik zlata, srce. Red sponzora će se otegnuti odavde do

veĉnosti11, kaţe Hejmiĉ.

Sramota me zbog moje reakcije. Primoravam sebe da se obratim Piti. „Ţao mi

je što sam te gurnula.“

„Nema veze“, sleţe ramenima. „Mada to nije dozvoljeno. Tehniĉki.,,Da li su

ti ruke dobro?“, pitam.

,,Biće...“, odgovara on.

U tišini koja usledi, oseća se predivan miris hrane iz trpezarije. „Hajde da

jedemo1, kaţe Hejmiĉ. Polazimo za njim ka stolu i sedamo na svoja mesta.

MeĊutim, Pita obilno krvari, pa ga Porša odvodi u ambulantu. Poĉinjemo da

jedemo kremastu supu od ruţinih latica. Kada završimo, oni su već ponovo ovde.

Ruke su mu obmotane zavojima. Osećam se krivom. Sutra ćemo već biti u areni.

Uĉinio mi je uslugu, a ja sam mu se oduţila povredom. Kako ću mu isplatiti silne

dugove?

Nakon veĉere gledamo reprizu u dnevnom boravku. Delujem poput

plitkoumne glupaĉe koja se kikoće i vrti u haljini, mada me ostali uveravaju da sam

šarmantna. MeĊutim, Pita je istinski šarmantan i potpuno osvaja publiku kao

zaljubljeni deĉak. Ja zbunjeno crvenim, ulepšana Sininim talentovanim rukama,

poţeljna zbog Pitinog priznanja, tragiĉna zbog okolnosti i po svoj prilici,

nezaboravna.

Kada se himna završi i ekran potamni, u sobi nastaje tišina. Sutra ćemo ustati

u zoru i pripremiti se za arenu. Igre poĉinju u deset sati pre podne, pošto se mnogi

stanovnici Kapitola tek tada bude. MeĊutim, Pita i ja moramo rano da ustanemo.

Ne znamo koliko daleko moramo da putujemo do arene koja je pripremljena za

ovogodišnje Igre.

Znam da Hejmiĉ i Efi neće ići sa nama. Veĉeras idu pravo u Komandni štab

igara. Nadamo se da će potpisati mnoge ugovore sa sponzorima i poraditi na

strategiji doturanja poklona koje dobijemo. Sina i Porša će putovati sa nama sve do

mesta sa kojeg će nas spustiti u arenu. Sada moramo da se pozdravimo.

Efi nas oboje uzima za ruke i uz suze nam ţeli sreću. Zahvaljuje nam se što

smo bili najbolji tributi kojima je ikada imala privilegiju da bude sponzor. Zatim,

pošto je ona ipak Efi i ima maltene zakonsku obavezu da kaţe nešto uţasno,

dodaje: ,,Ne bi me uopšte zaĉudilo da me sledeće godine prebace u neki pristojan

distrikt!“

Potom nas ljubi u obraze i juri napolje, preplavljena emocijama vezanim za

opraštanje ili za moguće unapreĊenje.

Hejmiĉ prekršta ruke i gleda nas.

„Imaš li neki poslednji savet za nas?“, znatiţeljan je Pita.

„Kada se gong oglasi, nestanite što brţe odatle. Nijedno od vas nije u stanju

da preţivi krvoproliće kod Kornukopije. Samo nestanite, udaljite se što više od

ostalih i jedno od drugog. Zatim pronaĊite vodu“, kaţe on. „Jeste li razumeli?"

„Šta da radimo nakon toga?“, pitam.

„Ostanite ţivi“, kaţe Hejmiĉ. Isti savet nam je dao u vozu, ali sada nije pijan i

nasmejan. Samo klimamo potvrdno. Šta bi drugo mogao da nam kaţe?

Kada krenem ka sobi, Pita ostaje da porazgovara sa Poršom. Drago mi je. Naš

verovatno veoma ĉudan konaĉni pozdrav moţe da saĉeka do sutra. Krevet mi je

razmešten, ali nema ni traga od crvenokose ejvoks devojke. Volela bih da joj znam

ime. Trebalo je da je pitam. Mogla bi da ga zapiše, ili opiše. MeĊutim, moţda bi

bila kaţnjena zbog toga.

Tuširam se i spiram sa tela zlatnu boju, šminku i miris lepote. Sve što je

preostalo od napora mog tima jesu plamene šare na mojim noktima. Odluĉujem da

ih zadrţim kao podsetnik na to kako me publika vidi. Ketnis, devojka koja je

gorela. Moţda će mi to pruţiti utehu u danima koji dolaze.

Navlaĉim debelu, vunastu pidţamu i uvlaĉim se u krevet. Za pet sekundi

shvatam da neću uspeti da zaspim. San mi je oĉajniĉki potreban zato što će u areni

svaki trenutak umora biti pozivnica za smrt.

Ne valja. Prošao je jedan sat, dva, tri, ali moji kapci odbijaju saradnju.

Neprestano se pitam kakav će biti teren. Pustinja? Moĉvara? ZaleĊena pustoš?

Silno se nadam da će biti drveća, što će mi obezbediti bar neku vrstu zaštite i

naĉina za nabavljanje hrane. Obiĉno ima drveća, pošto su goli tereni dosadni i Igre

se suviše brzo završe. Kakva će biti klima? Kakve su zamke smislili Tvorci igara

kako bi oţiveli igre tokom dosadnih trenutaka? Tu su i ostali tributi...

Što se više trudim da zaspim, san mi sve više izmiĉe. Najzad postajem toliko

nemirna da više ne mogu da leţim u krevetu. Šetkam po sobi, srce mi divlje tuĉe i

dišem suviše plitko. Soba mi deluje kao zatvorska ćelija. Ako se uskoro ne

nadišem vazduha, poĉeću ponovo da bacam stvari. Trĉim niz hodnik, do vrata koja

vode na krov. Ne samo da nisu zakljuĉana, već su i odškrinuta. Moţda je neko

zaboravio da ih zatvori. Nije ni bitno. Energetsko polje spreĉava oĉajniĉke

pokušaje bega. Ne pokušavam da pobegnem, samo da se nadišem vazduha. Ţelim

da vidim nebo i mesec dok me još niko ne lovi.

Krov noću nije osvetljen, ali ĉim bosim nogama zakoraĉim napolje, ugledam

njegovu crnu siluetu nasuprot veĉno upaljenim svetlima Kapitola. Na ulicama je

prava gungula. Ĉuju se muzika, pevanje i automobilske sirene. Ništa od toga nisam

ĉula kroz debelo staklo prozora u mojoj sobi. Mogla bih da se iskradem, a da me

ne primete.

Neće me ĉuti od buke. Ali, noćni vazduh je tako opojan, ne ţelim da se vratim

u onaj zagušljivi kavez. Nema nikakve veze da li ćemo razgovarati ili ne.

Neĉujno koraĉam po ploĉicama. Kada se naĊem na metar od njega, ipak

progovaram: „Valjalo bi da se naspavaš."

Poĉinje da se okreće, ali odustaje. Blago odmahuje glavom. „Nisam ţeleo da

propustim zabavu. Najzad, prireĊena je u našu ĉast.“

Stajem pored njega i naslanjam se na ogradu. Ulice su pune ljudi koji igraju.

Ţmirkam kako bih bolje osmotrila detalje. „Jesu li u kostimima?"

,,Ko bi to znao?“, odgovara Pita. „Uvek nose tako blesavu odeću. Ni ti nisi

mogla da spavaš?“

„Nisam mogla da iskljuĉim mozak“, kaţem.

„Razmišljaš o svojoj porodici?"

,,Ne“, priznajem pomalo postiĊeno. ,,U stanju sam da razmišljam samo o

sutrašnjem danu. Mada je to potpuno besmisleno, naravno.“ Svetla odozdo

obasjavaju mu lice i sada ga vidim, kao i njegove zavijene ruke. „Stvarno mi je ţao

zbog tvojih ruku.“

„Nije bitno, Ketnis", kaţe on. „Nikada nisam imao pravu šansu da pobedim

na Igrama.“

,,Ne smeš tako da razmišljaš“, kaţem.

„Zašto da ne? To je istina. Samo se nadam da se neću osramotiti i...“, zastaje.

„I šta?“

,,Ne znam kako to da objasnim. Ţelim... da umrem kao osoba kakva jesam.

Shvataš li?“, pita. Odmahujem sam glavom. Zar iko moţe da umre kao neka druga

osoba? „Ne ţelim da me izmene u areni. Da me pretvore u neko ĉudovište.“

Grizem se za usnu, osećajući se inferiorno. Dok razmišljam o drveću, Pita se

muĉi da saĉuva svoj integritet. Ĉistotu svog bića. „Da li to znaĉi da nećeš nikoga

ubiti?“, pitam.

,,Ne, kada doĊe vreme za to, siguran sam da ću ubijati kao i svi ostali. Neću

se prepustiti bez borbe. Voleo bih da mogu da smislim naĉin... da pokaţem

Kapitolu da me ne poseduje. Da sam više od figure u njihovim igrama“, kaţe Pita.

„Ali nisi više od toga“, uzvraćam. „Niko od nas to nije. Tako su Igre

osmišljene.“

„Dobro, ali u tom okviru i dalje postojiš ti, i dalje postojim ja“, insistira. „Zar

ne shvataš?"

„Pomalo. Samo... bez uvrede, koga je briga za to, Pito?“, pitam. „Mene.

Mislim, o ĉemu drugom treba da brinem u ovom trenutku?“, pita ljutito. Gleda me

svojim plavim oĉima, zahtevajući odgovor.

Zakoraĉujem unazad. „Brini o onome što je Hejmiĉ rekao. O tome kako da

preţiviš.“

Pita se tuţno smeši. „Dobro. Hvala ti na savetu, srce.“

Kao da mi udara šamar, upotrebljujući Hejmiĉev snishodljivi izraz. „Vidi, ako

ţeliš da provedeš poslednje sate ţivota planirajući plemenitu smrt u areni, to je tvoj

izbor. Ja ţelim svoje poslednje sate da provedem u Distriktu 12.“

,,Ne bi me iznenadilo da uspeš u tome“, kaţe Pita. „Pozdravi moju majku

kada se vratiš kući.“

„Raĉunaj na to“, kaţem. Potom se okrećem i silazim sa krova. Ostatak noći

provodim u isprekidanom snu, smišljajući zajedljive primedbe koje ću Piti Melark

uputiti ujutru. Videćemo da li će se ponašati tako gordo kada bude suoĉen sa

borbom na ţivot i smrt. Verovatno će se pretvoriti u razbesnelu zver od tributa, u

jednog od onih zabludelih duša koje pokušavaju da pojedu srce neprijatelja nakon

što su ga ubili. To se pre nekoliko godina desilo jednom deĉaku iz Distrikta 6.

Zvao se Tit i potpuno je podivljao. Tvorci igara morali su da ga onesveste

elektriĉnim pištoljima kako bi pokupili tela tributa koje je ubio pre nego što ih

pojede. U areni nema pravila, ali kanibalizam ne prolazi dobro kod kapitolske

publike, tako da ga spreĉavaju. Dugo se spekulisalo o tome da li je lavina koja je

ubila Tita bila specijalno udešena kako ludak ne bi bio pobednik.

Ujutru ne mogu da naĊem Pitu. Sina je već došao pre zore, dao mi

jednostavno odelo i odveo me na krov. Moje završno oblaĉenje i priprema biće

obavljeni u katakombama ispod arene. Niotkuda se pojavljuje letelica, poput one

koju sam videla u šumi kada je uhvaćena crvenokosa ejvoks devojka. Spuštaju se

merdevine. Stajem na donju preĉku i hvatam se rukama. Iznenada se sledim. Neka

vrsta struje me prilepljuje za merdevine dok me uvlaĉe.

Oĉekujem da struja bude iskljuĉena kada se naĊem unutra, ali i dalje sam

zalepljena. Prilazi mi ţena u belom mantilu noseći špric. „Ovo je tvoj tragaĉ,

Ketnis. Što si mirnija to ću ga brţe postaviti", kaţe ona.

„Mirnija? Pa ja sam statua. To me ne spreĉava da osetim oštar ubod kada igla

ubaci metalni tragaĉ duboko pod koţu moje podlaktice. Na taj naĉin će Tvorci

uvek moći da otkriju moje prebivalište u areni. Ne smeju sebi da dozvole da izgube

tributa.

Ĉim se tragaĉ naĊe na svom mestu, merdevine me konaĉno puštaju. Ţena

nestaje, a Sinu podiţu sa krova. Ulazi ejvoks deĉak i odvodi nas u sobu gde nas

sluţe doruĉkom. Uprkos napetosti, jedem koliko god mogu, mada bez oduševljenja

prema ukusnoj hrani. Toliko sam nervozna da bih mogla da jedem i ugljenu

prašinu. Jedino što mi privlaĉi paţnju jeste pogled kroz prozor, dok nadlećemo

grad divljinu koja se prostire oko njega. Ptiĉja perspektiva. Samo što su ptice

slobodne i sigurne, za razliku od mene.

Nakon pola sata voţnje prozori zatamnjuju, nagoveštavajući blizinu arene.

Letelica se spušta. Sina i ja odlazimo nazad do merdevina. Ovaj put vode kroz

podzemni prolaz do katakombi ispod arene. Pratimo uputstva do odredišta, moje

odaje za pripremu. U Kapitolu to zovu Soba za otisnuće. U distriktima je poznata

pod imenom Stoĉno dvorište, mesto na koje ţivotinje smeštaju pre klanja.

Sve je potpuno novo. Ja ću biti prvi i jedini tribut koji koristi ovu Sobu za

otisnuće. Arene se smatraju istorijskim lokacijama i ĉuvaju se nakon Igara. One

postaju popularna turistiĉka odredišta za stanovnike Kapitola. Odeš tamo na mesec

dana, ponovo odgledaš Igre, posetiš katakombe i mesta gde su tributi ginuli. Moţeš

uĉestvovati u ponovnom odigravanju.

Kaţu da je hrana odliĉna.

Muĉim se da zadrţim hranu u stomaku dok se tuširam i perem zube. Sina mi

je upleo kosu u jednostavnu pletenicu koja mi visi niz leĊa. Zatim stiţe odeća, ista

za svakog tributa. Sina sa tim nema nikakve veze, niti zna šta je u paketu, ali mi

pomaţe da obuĉem donji veš, jednostavne ţutomrke pantalone, svetlozelenu bluzu,

ĉvrst smeĊi kaiš i tanku jaknu sa kapuljaĉom do butina. „Materijal jakne ĉuva

toplotu tela. Oĉekuj hladne noći“, kaţe mi Sina.

Ĉizme, koje navlaĉim preko uskih ĉarapa, mnogo su bolje nego što sam se

nadala. Koţa je meka, ni nalik onima koje nosim kod kuće. Ove imaju savitljivi

gumeni Ċon, zgodan za trĉanje.

Smatram da je gotovo sa oblaĉenjem, kada Sina iz dţepa izvlaĉi broš sa

krejom. Potpuno sam zaboravila na njega.

„Odakle ti to?“, pitam ga.

„Skinuo sam ga sa odeće koju si nosila u vozu“, odgovara on. Sećam se kako

sam ga skinula sa mamine haljine i prikaĉila za majicu. ,,To je simbol tvog

distrikta, zar ne?“ Klimam dok mi ga kaĉi na bluzu. „Jedva ga je odobrio Odbor za

razmatranje. Neki su mislili da igla moţe da se koristi kao oruţje i tako ti obezbedi

prednost. Ali, na kraju su ipak pristalf, kaţe mi Sina. „Eliminisali su prsten iz

Distrikta Jedan. Mislim da je pripadao devojĉici. Ako dragulj okrene u stranu,

iskoĉi otrovan šiljak. Tvrdila je da nije znala ništa o tome i nema naĉina da se

dokaţe suprotno. Ali, izgubila je simbol. Eto, spremna si. Kreći se da vidiš da li ti

je udobno.“

Koraĉam, trĉim ukrug, zamahujem rukama. ,,Da, u redu je. Savršeno mi

odgovara.“

„Onda, moţemo samo da ĉekamo na poziv“, kaţe Sina. „Osim ako ne ţeliš

ponovo da jedeš.“

Odbijam hranu, ali prihvatam ĉašu vode. Pijuckam dok ĉekamo na kauĉu. Ne

ţelim da grizem nokte ili usne, ali iznenada shvatam da ţvaćem unutrašnju stranu

obraza. Još se nije oporavila od pre nekoliko dana. Uskoro osećam ukus krvi u

ustima.

Nervoza se pretvara u strah dok slutim šta me ĉeka. Mogla bih da budem

mrtva, skroznaskroz mrtva za sat vremena. Ili još ranije. Prstima opsesivno

opipavam tvrdu grudvu na podlaktici, gde mi je ona ţena ubrizgala tragaĉ.

Pritiskam je, iako boli. Pritiskam tako jako da se pojavljuje mala modrica.

„Ţeliš li da razgovaramo, Ketnis?“

Odmahujem glavom, ali pruţam mu ruku nakon nekoliko sekundi. Sina je

obuhvata svojim šakama. Tako sedimo dok nas prijatan ţenski glas ne obavesti da

se pripremimo za otisnuće.

Steţući Sininu šaku, odlazim i stajem na metalni disk. „Zapamti šta ti je

Hejmiĉ rekao. Beţi, naĊi vodu. Ostalo će se desiti samo od sebe“, govori mi.

Klimam. „Zapamti i ovo. Nije mi dozvoljeno da se kladim, ali da jeste, kladio bih

se na tebe.“

,,Iskreno?“, pitam šapatom.

,,Iskreno“, kaţe Sina. Naginje se i ljubi me u ĉelo. „Srećno, vatrena devojko.“

Zatim se oko mene spušta stakleni cilindar i odvaja nas. Tapše se prstima po

podbratku, govoreći mi da podignem glavu visoko.

Podiţem bradu i ispravljam se koliko god mogu. Cilindar poĉinje da se diţe.

Tridesetak sekundi provodim u mraku. Zatim osećam kako me metalni disk podiţe

kroz cilindar na vazduh. Oĉi su mi na trenutak zaslepljene jasnom sunĉevom

svetlošću. Svesna sam samo snaţnog vetra i mirisa borova. To mi donosi nadu.

Zatim ĉujem glas legendarnog najavljivaĉa, Klaudija Templsmita, kako

odjekuje svuda oko mene.

„Dame i gospodo, sedamdeset ĉetvrte Igre gladi upravo poĉinju!“

11

Šezdeset sekundi. Toliko dugo moramo da stojimo na metalnom disku pre

nego što se oglasi gong. Ako zakoraĉiš sa diska pre nego što istekne jedan minut,

mina ti raznese nogu. Šezdeset sekundi za razgledanje drugih tributa. Svi su

jednako udaljeni od Kornukopije, velikog zlatnog roga u obliku korneta sa

vijugavim repom. Preĉnik otvora je bar šest metara, i pun je stvari koje nam mogu

pomoći da preţivimo u areni. Tu je hrana, kontejneri sa vodom, oruţje, lekovi,

odeća, upaljaĉi. Oko Kornukopije su razbacani drugi predmeti, ĉija vrednost je sve

manja što su dalje od roga. Na primer, samo nekoliko koraka od mene nalazi se

plastiĉna folija veliĉine pola metra puta pola metra. Sigurno moţe da se iskoristi u

sluĉaju kiše. Ali, u samom otvoru vidim šator koji moţe da zaštiti ĉoveka od

maltene bilo kakvih vremenskih uslova. Treba samo da skupim hrabrost, odem

tamo i izborim se sa ostalih dvadeset i troje tributa. Izriĉito mi je reĉeno da to ne

radim.

Nalazimo se na komadu ravnog, otvorenog zemljišta. Prašnjava ravnica. Iza

tributa preko puta mene, ne vidi se ništa. Znaĉi da se na toj strani nalazi padina ili

litica. Desno od mene je jezero. Levo i nazad je redak borov šumarak. Hejmiĉ bi

mi rekao da se uputim tamo. Odmah.

Ĉujem njegovo uputstvo u glavi. „Samo nestanite, udaljite se što više od

ostalih i jedno od drugog. Zatim pronaĊite vodu.“

Ali, iskušenje je ogromno. Gledam sve te nagrade pred sobom. Znam da ako

ih se ja ne doĉepam, neko drugi hoće. Znam da će karijeristi koji preţive

krvoproliće podeliti meĊu sobom plen koji će ih odrţati u ţivotu. Nešto mi zapada

za oko. Na gomilu ćebadi naslonjen je srebrni tobolac sa strelama i luk. Tetiva je

već postavljena, samo ĉeka da bude upotrebljen. Mojje, mislim. Namenjen je meni.

Brza sam. Trĉim brţe od svih devojaka iz moje škole, mada me nekoliko njih

pobedilo u trci na duţe staze. Ali, staza od ĉetrdeset metara, pa za to sam stvorena.

Znam da mogu da ga se doĉepam, znam da mogu prva da stignem do njega, pitanje

je koliko brzo mogu da pobegnem? Dok se budem uzverala preko ćebadi i zgrabim

oruţje, ostali će stići do roga. Mogu da oborim jedno ili dvoje, ali na toj blizini,

njih desetak me moţe pogoditi kopljima i batinama. Ili svojim snaţnim pesnicama.

Ipak, neću biti jedina meta. Kladim se da će većina ostalih tributa zaobići

manju devojĉicu, ĉak i onu koja je dobila procenu jedanaest na obuci, kako bi

oborili snaţnije protivnike.

Hejmiĉ nikada nije video koliko brzo trĉim. Da jeste, moţda bi mi rekao da

pokušam. Da se domognem oruţja. S obzirom na to da je u pitanju oruţje koje mi

moţe doneti spas. Vidim samo jedan luk na celoj gomili. Znam da je minut skoro

istekao, da ću morati da se odluĉim za strategiju i pripremim se za trĉanje. Ne

prema šumi, već ka luku. Iznenada primećujem Pitu desno od sebe. IzmeĊu nas je

pet drugih tributa. To je velika udaljenost. Ipak, ĉini mi se da me gleda i odmahuje

glavom. MeĊutim, sunce mi sija u oĉi. Dok razmišljam o tome, oglašava se gong.

Propustila sam priliku! Propustila sam najbolju priliku! Zbog tih nekoliko

sekundi koje sam izgubila zato što nisam bila spremna da jurnem poput metka,

moram da odustanem. Stopala su mi neko vreme oklevala, zbunjena oko pravca u

kojem mozak ţeli da krene.

Zatim grabim napred i uzimam plastiĉnu foliju i veknu hleba. Pokupila sam

tako malo stvari i toliko sam ljuta na Pitu što me omeo, da trĉim dvadeset metara

do svetlonarandţastog ranca u kojem moţe biti bilo šta, samo zato što ne mogu da

podnesem ĉinjenicu da odem gotovo bez iĉega.

Jedan deĉak je stigao do ranca u isto vreme, ĉini mi se da je iz Distrikta

Devet. Otimamo se neko vreme. Iznenada se zakašlje i poprska mi lice krvlju.

Teturam sam se unazad zgaĊena toplom, lepljivom teĉnošću. On zatim pada na

zemlju. Vidim noţ u njegovim leĊima. Ostali tributi su već stigli do Kornukopije i

pripremili se za napad. Da, devojka iz Distrikta Dva trĉi ka meni sa desetak noţeva

u ruci. Videla sam je kako ih baca na obuci. Nikada ne promašuje. Ja sam joj

sledeća meta.

Uopšteni strah koji sam do sada osećala, pretvara se u strah od ove devojke,

grabljivice koja će me ubiti za nekoliko sekundi. Adrenalin mi juri kroz vene.

Zabacujem ranac preko ramena i jurim punom brzinom ka šumi. Ĉujem zviţduk

seĉiva i refleksno podiţem ranac da zaštitim glavu. Noţ se zariva u njega. Sa oba

remena preko ramena krećem ka drveću. Nekako znam da me devojka neće pratiti,

već da će se vratiti do Kornukopije pre nego što ostali razgrabe sav dobar plen.

Kezim se. Hvala za noţ, kaţem u sebi.

Na ivici šume okrećem se da bacim pogled po polju. Desetak tributa se bori

oko roga. Nekoliko ih već leţi na zemlji. Ostali već nestaju meĊu stablima ili u

praznini na suprotnoj strani. Nastavljam da trĉim dok me šuma ne sakrije od

ostalih tributa. Zatim usporavam do laganog trka koji mogu dugo da odrţavam.

Sledećih nekoliko sati naizmeniĉno trĉim i hodam, udaljavajući se sve više od

ostalih takmiĉara. Izgubila sam hleb tokom otimanja sa deĉakom iz Distrikta 9, ali

sam uspela da zavuĉem plastiku u rukav. Uzimam je u hodu, lepo slaţem i

stavljam u dţep. Izvlaĉim i noţ iz ranca. Dobar je, ima dugo, oštro seĉivo zupĉasto

pri dnu da moţe da testeriše. Stavljam ga za pojas. Još se ne usuĊujem da stanem i

pregledam sadrţinu ranca.

Nastavljam da se krećem, zastajem samo da proverim da li me neko goni.

Mogu da hodam priliĉno dugo. Znam to iz vremena provedenog u šumi. Ali,

voda mi je neophodna. To je Hejmiĉevo drugo uputstvo. Pošto sam uprskala kod

prvog, paţljivo osmatram okolinu. Zasada nemam sreće.

Šuma poĉinje da se menja. MeĊu borovima se javljaju stabla drugog drveća,

neka prepoznajem, neka su mi potpuno strana. U jednom trenutku ĉujem neku

buku i privlaĉim noţ, misleći da ću morati da se odbranim, ali u pitanju je samo

prestrašeni zec. „Drago mi je što te vidim“, šapućem. Gde naĊeš jednog zeca,

sigurno ih ima na stotine. Samo ĉekaju da budu uhvaćeni u zamku.

Zemljište se spušta. To mi se ne dopada. U dolinama se osećam kao u zamci.

Ţelim da budem na visini, poput brda u okolini Distrikta 12, odakle mogu da vidim

neprijatelja kako se pribliţava. MeĊutim, nemam izbora, moram da nastavim.

Ĉudno je što se osećam priliĉno dobro. Isplatilo se to što sam se preţderavala

prethodnih dana. Imam dovoljno snage, iako nisam dobro spavala. Dobro se

osećam u šumi. Drago mi je što sam sama, mada je to samo iluzija, pošto me neka

kamera verovatno snima. Ne neprestano, ali s vremena na vreme. Toliko takmiĉara

pogine prvog dana, da tribut koji hoda kroz šumu nije neki naroĉit prizor. Ali,

prikazivaće me dovoljno da ljudi znaju da sam ţiva, nepovreĊena i u pokretu. Ljudi

se mnogo klade prvog dana, kada padnu prve ţrtve. MeĊutim, to ne moţe da se

uporedi sa onim što se dešava kako se broj igraĉa smanjuje.

Kasno po podne zaĉujem topove. Svaki pucanj predstavlja jednog mrtvog

tributa. Znaĉi da je kod Kornukopije konaĉno prestala borba. Tela ne skupljaju sve

dok se ubice ne raziĊu. Prvog dana ne ispaljuju plotune dok borba ne prestane,

pošto je teško pratiti stopu smrtnosti. Dopuštam sebi da zastanem i predahnem, dok

brojim plotune. Jedan... dva... tri... i tako sve do jedanaest. Jedanaest mrtvih.

Trinaest preţivelih igraĉa. Noktima struţem sasušenu krv koju je mi deĉak iz

Distrikta 9 iskašljao u lice. On je mrtav, to je sigurno. Pitam se šta je sa Pitom. Da

li je preţiveo dan? Znaću za nekoliko sati. Lica mrtvih se projektuju na nebo kako

bi ih preţiveli videli.

Iznenada me obuzima pomisao da je Pita već izgubljen, iskrvario, sakupljen i

na putu nazad ka Kapitolu kako bi bio opran, obuĉen i smešten u jednostavni

drveni kovĉeg koji će poslati u Distrikt 12. Više nije ovde. Krenuo je kući.

Pokušavam da se setim da li sam ga videla otkako se gong oglasio. Ali, poslednje

ĉega se sećam jeste njegovo odmahivanje glavom.

Ako je već mrtav, tako je moţda i bolje. Nije verovao da moţe da pobedi. Ja

neću morati da okonĉam njegov ţivot. Dobro je što se zauvek izvukao iz ove

situacije.

Iscrpljeno se spuštam pored ranca. Moram da pregledam sadrţaj pre nego što

padne mrak. Da vidim šta mogu da iskoristim. Dok odvezujem bretele, vidim da je

sašiven od ĉvrstog materijala, mada boja nije najsrećnije odabrana. Narandţasta će

praktiĉno sijati u mraku. Kaţem sebi da sutra ujutru moram da ga kamufliram.

Otvaram poklopac. Ono što u ovom trenutku najviše ţelim jeste voda.

Hejmiĉevo uputstvo nije bilo proizvoljno. Neću dugo izdrţati bez vode. Uz

neugodne simptome dehidracije moći ću da funkcionišem nekoliko dana, nakon

toga ću biti potpuno bespomoćna i mrtva za najviše nedelju dana. Paţljivo preda se

redam sadrţaj ranca. Tanka, crna vreća za spavanje, pakovanje krekera, pakovanje

suve govedine. Flašica joda, kutija šibica. Mali namotaj ţice. Naoĉare za sunce.

Plastiĉna flaša za vodu od dva litra s poklopcem. Prazna.

Nema vode. Zar im je bilo teško da napune flašu? Postajem svesna toga

koliko su mi grlo i usta suvi, a usne ispucale. Ceo dan sam u pokretu. Bilo je vruće,

znojila sam se. Dešavalo mi se to i kod kuće, ali tamo ima potoka iz kojih moţeš

da zagrabiš vode, ili snega koji moţe da se istopi u krajnjem sluĉaju.

Dok vraćam stvari u ranac, sine mi uţasna pomisao. Jezero. Ono koje sam

ugledala dok sam ĉekala da se oglasi gong. Šta ako je to jedini izvor vode u areni?

Na taj naĉin bi obezbedili neprestane sukobe. Jezero se nalazi na dan putovanja od

mesta na kojem se trenutno nalazim. Bez vode će biti mnogo teţe putovati nazad.

A zatim, ako uspem da stignem do tamo, verovatno ga ĉuvaju karijeristi. Već

poĉinjem da paniĉim kada mi na um padne zec na koga sam danas naletela. I on

mora da pije vodu. Samo moram da otkrijem gde.

Sumrak se spušta. Osećam se nelagodno. Drveće je suviše retko da me dobro

sakrije. Slojevi borovih iglica koji prigušuju moje korake oteţavaju mi uoĉavanje

ţivotinjskih tragova koji su mi neophodni kako bih pronašla vodu. Osim toga, i

dalje se krećem nizbrdo, sve dublje i dublje, u dolinu koja kao da se prostire u

beskraj.

Gladna sam, ali se ne usuĊujem da odmah navalim na dragocene krekere i

govedinu. Umesto toga, uzimam noţ i skidam gornji sloj kore sa bora. Seĉem

komad meke unutrašnje kore i poĉinjem da je ţvaćem u hodu. Nakon što sam

nedelju dana jela najbolju hranu na svetu, teško je svariti koru od drveta. MeĊutim,

pojela sam mnogo borovine u ţivotu. Brzo ću se privići.

Za sat vremena sam pronašla mesto za logor. Noćna stvorenja poĉinju da

izlaze iz skrovišta. Ĉujem huke sove, što mi nagoveštava da ću se boriti sa

grabljivicama iz divljine oko zeĉeva. Prerano je reći da li će i mene posmatrati kao

izvor hrane. Moţda me vreba nekoliko ţivotinja.

MeĊutim, odluĉujem da su tributi u ovom trenutku na prvom mestu. Sigurna

sam da će mnogi od njih nastaviti da love tokom noći. Oni koji su se borili kod

Kornukopije imaće hranu, obilje vode iz jezera, baklje i baterijske lampe, kao i

oruţje koje jedva ĉekaju da upotrebe. Mogu samo da se nadam da sam otišla

dovoljno daleko da budem van domašaja.

Pre nego što se smestim, uzimam ţicu i postavljam dve zamke u ţbunju.

Znam da je riziĉno postavljati zamke, ali hrana ovde brzo nestaje. Ne mogu

postavljati zamke u trku. Ipak, koraĉam još pet minuta pre nego što se ulogorim.

Paţljivo biram drvo. Dotiĉna vrba nije preterano visoka, ali je smeštena meĊu

drugim vrbama, i obezbeduje dobar zaklon svojim dugim, obešenim granama.

Penjem se, drţeći se za ĉvrste grane blizu debla i pronalazim snaţnu raĉvu koja će

mi posluţiti umesto kreveta. Posle nekog vremena uspevam da namestim vreću za

spavanje u relativno udoban poloţaj. Ubacujem ranac u vreću, zatim se i sama

uvlaĉim u nju. Iz predostroţnosti sam skinula kaiš, obmotala ga oko grane i vreće

za spavanje i ponovo zakaĉila oko struka. Ako se okrenem u snu, neću tresnuti o

zemlju. Dovoljno sam mala da mogu da navuĉem vrh vreće preko glave, ali

stavljam i kapuljaĉu. Dok se smrkava, vazduh se brzo hladi. Uprkos riziku koji

sam preduzela potrĉavši ka rancu, sada znam da sam dobro postupila. Vreća za

spavanje koja zadrţava toplotu tela od neprocenjive je vaţnosti. Sigurna sam da

bar nekoliko tributa u ovom momentu brine oko toga kako da se ugreje. Ja ću,

meĊutim, moţda i odspavati nekoliko sati. Samo da nisam toliko ţedna...

Noć je upravo pada kad zaĉujem himnu koja prethodi prikazivanju poginulih.

Kroz grane vidim grb Kapitola koji kao da pluta po nebu. U stvari, posmatram

ogroman ekran koji na nebu drţi par njihovih nevidljivih letelica. Himna je gotova.

Ekran je potamneo na trenutak. Kod kuće bismo odgledali svako ubistvo u

potpunosti, ali smatra se da bi to ovde dalo nepoštenu prednost preţivelim

tributima. Na primer, da sam se doĉepala luka i ustrelila nekoga, moja tajna bi bila

otkrivena svima. Ne, u areni vidimo samo fotografije koje su prikazali i prilikom

ocenjivanja nakon obuke. Jednostavne portrete. Umesto broja procene, ispod slike

piše broj distrikta. Duboko udišem kada lica jedanaest poginulih tributa poĉnu da

se smenjuju i ja ih brojim na prste.

Prvo pojavljuje devojka iz Distrikta Tri. Što znaĉi da su tributi iz Distrikta 1 i

2 preţiveli. Što i nije neko iznenaĊenje. Zatim deĉak iz

Distrikta Ĉetiri. To nisam oĉekivala. Obiĉno svi karijeristi preţive prvi dan.

Deĉak iz Distrikta 5... Znaĉi da je Prepredena preţivela. Potom sva ĉetiri tributa iz

Distrikta 6 i 7. Deĉak iz Distrikta Osam. Oboje iz Distrikta 9. Da, to je deĉak sa

kojim sam se otimala oko ranca. Gledam u prste, ostao je samo još jedan tribut. Da

li je to Pita? Ne, u pitanju je devojka iz Distrikta Deset. To je to. Ponovo se

pojavljuje grb Kapitola uz završnu melodiju. Zatim nastupa tama, a zvuci šume

preuzimaju dirigentsku palicu.

Laknulo mi je što je Pita preţiveo. Stalno ponavljam u sebi da će, ako ja

poginem, njegova pobeda koristiti majci i Prim. Govorim to sebi svaki put kada

pomislim na Pitu i obuzmu me haotiĉna osećanja. Zahvalnost zbog toga što mi je

obezbedio prednost izjavom ljubavi tokom intervjua. Bes zbog njegove

superiornosti na krovu. Uţas od našeg susreta lice u lice u areni.

Jedanaest mrtvih, ali nijedan tribut iz Distrikta 12. Pokušavam da se prisetim

ko je ostao. Pet karijerista. Prepredena. Treš i Ru. Ru... znaĉi da je ipak preţivela

prvi dan. Drago mi je. To je zbir od deset. Preostalih troje ću se prisetiti sutra. Sada

je pao mrak, putovala sam dugo, ugnezdila se na drvetu i moram da se odmorim.

Dva dana nisam pošteno odspavala. Put u arenu je dugo trajao. Polako

opuštam mišiće. Oĉi mi se zatvaraju. Mislim da je dobro što ne hrĉem...

Krcl Budi me pucanje grane. Koliko sam spavala? Ĉetiri sata? Pet? Vrh nosa

mi je hladan kao led. Krc! Krc! Šta se dešava? Ovo nije zvuk koji pravi grana na

koju je neko stao, niti oštar zvuk kršenja grane koja pada sa drveta. Krc! Krcl

ProsuĊujem da zvuk dopire sa mesta nekoliko stotina metara udesno. Okrećem sam

se u tom pravcu, polako i neĉujno. Nekoliko minuta posmatram samo tamu i ĉujem

neku guţvu. Zatim vidim varnicu. Razgorela se mala vatra. Vidim par šaka iznad

plamena, ali ništa drugo.

Moram da se ugrizem za usnu da ne bih poĉela da psujem osobu koja je

zapalila vatru. O ĉemu li samo razmišlja? Jedna je stvar upaliti vatru pre nego što

padne mrak. Oni koji su se borili kod Kornukopije, snaţni tributi sa viškom

namirnica, tada nisu bili dovoljno blizu da uoĉe plamen. Ali sada, nakon što su

celu noć pretraţivali šumu u potrazi za ţrtvama, vatra ima isti efekat kao i mahanje

zastavom dok uzvikuješ: „DoĊite po mene!“

A evo i mene, na samo nekoliko metara od najveće budale u Igrama, zavezana

za drvo. Ne usuĊujem se da pobegnem, pošto će moja lokacija biti otkrivena

svakom ubici u blizini. Znam da je napolju hladno i da nemaju svi vreću za

spavanje, ali u tom sluĉaju treba stisnuti zube i izdrţati do zore!

Narednih nekoliko sati se pušim u vreći, razmišljajući o tome da mi neće biti

nikakav problem da smaknem svog novog suseda, ako uspem da siĊem sa drveta.

Moj prvi instinkt je da pobegnem, a ne da se borim. Ali, ova osoba je oĉigledno

opasna. Glupi ljudi su opasni za druge. Verovatno nema oruţje, a ja imam ovaj

izvrstan noţ.

Nebo je i dalje tamno, ali osećam da se zora pribliţava. Poĉinjem da se nadam

da nismo primećeni misleći na sebe i osobu ĉiju smrt upravo osmišljavam. Zatim

ih ĉujem. Nekoliko pari nogu u trku. Moj komšija mora da je zadremao. Stiţu pre

nego što uspeva da se pokrene. Sada znam da je devojka u pitanju, ĉujem njeno

preklinjanje i oĉajan vrisak koji je usledio. Potom ĉujem smeh i ĉestitke nekoliko

glasova. Jedan je uzvikuje: „Dvanaest mrtvih, ostalo je još jedanaest!“, zbog ĉega

izaziva povike odobravanja.

Bore se u ĉoporu. Nisam iznenaĊena. U ranoj fazi Igara, ĉesto se sklapaju

savezi. Jaki se okupe da love slabe, zatim napetost meĊu njima postane prevelika

pa se okreću jedni protiv drugih. Ne moram da se pitam ko je sklopio ovaj savez.

To su sigurno karijeristi iz Distrikta 1, 2 i 4. Dva deĉaka i tri devojĉice. Oni koji su

uvek ruĉali zajedno.

Na trenutak ih ĉujem dok proveravaju devojĉicine namirnice. Po komentarima

zakljuĉujem da nisu našli ništa korisno. Pitam se da li je ţrtva Ru, ali brzo

odbacujem tu pomisao. Suviše je pametna da bi zapalila vatru usred noći.

„Bolje da se poĉistimo odavde pre nego što leš poĉne da smrdi.“ Sigurna sam

da je to glas one zveri od deĉaka iz Distrikta Dva. Ĉuje se ţamor saglasnosti i tada

ĉopor, na moj uţas, kreće ka meni. Ne znaju da sam ovde? Kako bi znali? Dobro

sam sakrivena meĊu drvećem. Bar dok je sunce još nisko. Zatim će se moja crna

vreća za spavanje od dobre kamuflaţe pretvoriti u problem. Ako nastave da se

kreću, proći će pored mene i nestati za minut.

MeĊutim, karijeristi zastaju na ĉistini nekih deset metara od mog drveta.

Imaju baterijske lampe. Vidim poneku ruku i nogu kroz granje. Skamenjena sam i

ne usuĊujem se da dišem. Da li su me uoĉili? Ne, nisu još. Razgovaraju o neĉem

drugom.

„Zar top nije do sada već trebalo da se oglasi?"

„Rekao bih da jeste. Ništa ga ne spreĉava da se oglasi istog trenutka." „Osim

ako nije mrtva.“

„Mrtva je. Liĉno sam je mlatnuo.“

„Zašto onda ne ĉujemo top?“

„Neko treba da se vrati i proveri da li smo dobro obavili posao.“ ,,Da, ne

ţelimo dva puta da je jurimo."

„Kaţem vam da je mrtva."

Izbija svaĊa. Najzad jedan glas ućutkava ostale tribute. „Gubimo vreme! Ja ću

se vratiti i dokrajĉiti je, pa moţemo da krenemo dalje!“ Zamalo da padnem sa

drveta. To je bio Pitin glas.

12

Hvala bogu da sam imala dovoljno zdravog razuma da se veţem. Prevrnula

sam se na stranu sa raĉve i sada sam okrenuta ka zemlji. Na mestu me drţi kaiš,

jedna ruka i stopala kojima se unutar vreće za spavanje odupirem o stablo. Mora da

je zašuštalo kada sam se okrenula, ali karijeristi su suviše zaokupljeni svaĊom da

bi to ĉuli.

„PoĊi onda, Zavodniĉe“, kaţe deĉak ih Distrikta 2. „Idi i vic i.“

Ugledala sam Pitu samo na trenutak, osvetljenog bakljom kada je krenuo

nazad ka devojĉici kraj vatre. Lice mu je oteĉeno i puno masnica, ruka mu je

uvijena u krvav zavoj. Po zvuku njegovih koraka rekla bih da pomalo šepa. Sećam

se kako je odmahnuo glavom govoreći mi da ne ki “ćem u borbu za zalihe, a sve

vreme je planirao da se baci u središte dogaĊaja. Upravo suprotno od onoga što mu

je Hejmiĉ rekao.

Dobro, to mogu da razumem. Sve one zalihe zaista su delovale primamljivo.

Ali ovo... ovo udruţivanje sa ĉoporom karijerista kako bi lovio ostale. Niko iz

Distrikta 12 ne bi ni pomislio da to uĉini! Karijeristi su pakosni, arogantni i bolje

hranjeni, ali samo zbog toga što poslušno rade sve što Kapitol od njih oĉekuje.

Obiĉno ih mrze i ljudi iz njihovih distrikta. Mogu samo da zamislim šta o Piti sada

priĉaju kod kuće, a imao je hrabrosti meni da priĉa o sramoti?

Oĉigledno se plemeniti deĉak sa krova samo igrao sa mnom. Ali ovo mu je

poslednje. Ţeljno ću posmatrati noćno nebo sa nadom da ću videti obaveštenje o

njegovoj smrti, ako ga već liĉno ne ubijem. Karijeristi su ćutali dok nije odmakao,

a zatim su poĉeli da šapuću. „Zašto ga ne ubijemo odmah i završimo sa tim?“

,,Ma neka trĉka za nama. To ne moţe da nam naškodi. Umešan je sa noţem.“

Zar jeste? To je novost za mene. Danas saznajem baš interesantne stvari o

svom prijatelju Piti.

„Osim toga, sa njim imamo veće šanse da pronaĊemo nju.“

Bilo mi je potrebno nekoliko trenutaka da shvatim da misle na mene. „Zašto?

Misliš li da se primila na onu glupu romantiĉnu priĉu?“ „Moţda. Delovala mi je

priliĉno priglupo. Svaki put kad se setim kako se okreće u onoj haljini doĊe mi da

povratim.“

„Voleo bih da znam kako je dobila jedanaest na proceni.“ „Kladim se da

Zavodnik zna.“

Ućutkao ih je Pitin povratak.

„Da li je bila mrtva?“, pita deĉak iz Distrikta 2.

„Nije. Ali sada jeste“, odgovora Pita. U tom trenutku se oglasi top. „Jeste li

spremni za polazak?“

Ĉopor karijerista se pokreće baš na poĉetku svitanja, a šumu ispunjava cvrkut

ptica. Ostajem u svojoj neugodnoj poziciji još neko vreme, dok mi mišići drhte od

iscrpljenosti. Zatim se podiţem na granu. Moram da siĊem i nastavim dalje, ali na

trenutak samo leţim zgaĊena onime što sam ĉula. Pita ne samo što je sa

karijeristima, već im pomaţe da me pronaĊu. Priglupu devojĉicu koja je dobila

jedanaest na proceni. Zato što ume da koristi luk i strele. Što Pita zna bolje od

ikoga.

Ali, još im nije rekao. Da li ĉuva tu informaciju za sebe zato što zna da ga to

odrţava u ţivotu? Pretvara li se i dalje da me voli zbog publike? Šta se dešava u

njegovoj glavi?

Ptice su iznenada utihnule. Zatim jedna ispušta zviţduk upozorenja. Jedna

nota. Isti zvuk koji smo Gejl i ja ĉuli kada je uhvaćena crvenokosa ejvoks devojka.

Letelica se materijalizovala visoko iznad ugašene logorske vatre. Spušta se set

velikih metalnih zuba. Polagano i neţno, mrtvu devojĉicu podiţu u letelicu. Zatim

nestaje. Ptice nastavljaju da pevaju.

,,Mrdaj“, šapućem samoj sebi. Izlazim iz vreće, umotavam je i pakujem u

ranac. Duboko udišem. Dok me skrivala tama, vreća i grane vrbe, kamerama je

verovatno bilo teško da me uhvate. Ali, znam da me sada prate. Ĉim budem skoĉila

na zemlju, biću u krupnom planu.

Publika će biti van sebe od uzbuĊenja kada bude saznala da sam bila na

drvetu, ĉula razgovor karijerista i saznala da je Pita s njima. Dok ne budem

odluĉila kako ću to iskoristiti, biće najbolje da se ponašam kao da nisam

iznenaĊena. Svakako ne smem delovati zbunjeno ih uplašeno.

Ne, moram da delujem kao da sam za korak ispred svih.

Zato klizim iz hšća na svetlost i zastajem na trenutak, omogućujući kamerama

da naprave dobar snimak. Zatim blago naginjem glavu i smešim se. Eto! Neka

crknu od znatiţelje!

Baš sam htela da krenem kada sam se setila zamki. Moţda nije obazrivo da ih

proveravam dok su ostali tako bhzu. Ah, prosto moram. Suviše godina sam provela

u lovu. Osim toga, mami me pomisao na meso. NagraĊena sam jednim finim

zecom. Za tili ĉas sam odrala ţivotinju i izvadila iznutrice. Zakopala sam ih

zajedno sa glavom, stopalima, repom i koţom pod gomilom hšća. Zudim za

vatrom. Od sirove zeĉetine ĉovek moţe da zaradi zeĉiju groznicu. To sam nauĉila

na teţi naĉin. Setila sam se mrtve devojĉice. Otrĉala sam do njenog logora.

Naravno, ţar njene ugašene vatre i dalje je vreo. Seĉem meso, pravim raţanj od

grane i postavljam ga iznad ţara.

Sada mi je drago zbog kamera. Ţehm da sponzori vide da umem da lovim i da

me nije tako lako uvući u zamku zbog gladi, kao ostale. Dok se zec peĉe, krunim

nagorelu granu i poĉinjem da kamufliram ranac. Crnilo smanjuje sjaj, ali osećam

da će sloj blata uĉiniti ĉuda. Naravno, da bih napravila blato, potrebna mi je voda...

Pokupila sam pribor, zgrabila raţanj, šutnula prašinu preko ţara i krenula u

suprotnom pravcu od karijerista. Jedem pola zeca u hodu, a ostatak umotavam u

plastiku za kasnije. Meso je prekinulo krĉanje u stomaku, ali mi nije utolilo ţeĊ.

Trenutno mi je voda prva na pomisli.

Dok koraĉam, osećam da i dalje dominiram ekranima u Kapitolu. Klaudije

Templsmit se verovatno ludo zabavlja komentarišući sa svojim gostima Pitino

ponašanje i moju reakciju. Šta da mislim o svemu? Da h je Pita otkrio svoju pravu

prirodu? Kako će to uticati na opklade? Hoće h izgubiti sponzore? Imamo li uopšte

sponzore? Da, osećam da ih imamo, ili mi se samo ĉini.

Pita je svakako poremetio našu dinamiku ukletih ljubavnika. Ili moţda nije?

Pošto još ništa nije rekao o meni, moţda moţemo ponešto da izvuĉemo iz te priĉe.

Moţda će ljudi misliti da imamo neki zajedniĉki plan, ako se sada ponašam kao da

me cela situacija zabavlja.

Sunce je visoko odskoĉilo i deluje priliĉno ţarko kroz granje. Namazala sam

usne zeĉjom mašću. Trudim se da ne dahćem, ali uzalud. Prošao je samo jedan

dan, a ja već dehidriram. Pokušavam da se prisetim svega što znam o pronalaţenju

vode. I dalje silazim nizbrdo, tako da silazak u dolinu i nije tako loša ideja. Ako

pronaĊem tragove ţivotinja ili uoĉim bujno i veoma zeleno rastinje, to će mi

pomoći. MeĊutim, teren se uopšte ne menja. Padina se blago spušta, ptice pevaju,

jednoobrazna stabla se proteţu u nedogled.

Dok dan izmiĉe, znam da sam u nevolji. Ono malo mokraće koju sam izbacila

iz sebe je mrke boje, boU me glava, a na jeziku imam suvu taĉku koju nikako ne

mogu da ovlaţim. Sunce mi toliko smeta da moram da izvadim tamne naoĉare.

MeĊutim, kada ih stavim, vid mi se izvitoperi, pa ih vraćam nazad u ranac.

Kasno po podne mi se uĉinilo da sam pronašla nešto što će mi pomoći.

Spazila sam bokor bobica i pojurila ka voću kako bih isisala sladak sok. Taman

sam ga pribhţila usnama, kada sam shvatila da imaju malo drugaĉiji oblik od

borovnica. Zgnjeĉila sam jednu. Unutra su krvavocrvene boje. Ne prepoznajem

ove bobice, moţda su jestive, ali pretpostavljam da je to zao trik Tvoraca. Ĉak nam

je i instruktor za biljke u Centru za obuku preporuĉio da se klonimo bobica, osim

ako smo potpuno sigurni da nisu otrovne. To sam već znala, ali tako sam ţedna da

mi je potrebna sva preostala snaga da ih odbacim.

Umor me pristiţe, ali to nije uobiĉajen zamor koji dolazi nakon duge šetnje.

Moram ĉesto da se zaustavljam i odmaram, mada znam da moram da nastavim

potragu za onim što mi je preko potrebno. Pokušavam sa drugaĉijom taktikom.

Penjem se na drvo, najviše što smem u ovako slabom stanju, i gledam unaokolo u

potrazi za vodom. U svim pravcima, dokle god mi pogled dopire, prostire se isti

prizor. Nepregledna šuma.

Odluĉna da ne stanem dok ne padne mrak, nastavljam da koraĉam, saplićući

se o sopstvena stopala.

Potpuno iscrpljena, uspinjem se na drvo i privezujem kaišem. Nemam apetit,

ali grickam zeĉju kost, tek da zaposlim usta. Kada padne mrak, ĉujem himnu i na

nebu se ukazuje lice devojĉice iz Distrikta 8, one koju je Pita otišao da pronaĊe.

U poreĊenju sa gorućom ţeĊi, moj strah od karijerista je ništavan. Osim toga,

išli su u suprotnom pravcu od mene. Do sada će i oni morati da se odmore. Zbog

oskudice vode moţda će morati da se vrate do jezera.

Moţda je to jedini spas i za mene.

Jutro mi je donosi pravu muku. Glava mi pulsira uz svaki otkucaj srca.

Jednostavni pokreti proizvode sevajući bol u zglobovima. Više padam nego što

skaĉem sa drveta. Potrebno mi je nekoliko minuta da sakupim opremu. Negde u

sebi znam da je to pogrešno. Moram da postupam opreznije i brţe. Ali, u glavi mi

se magli. Teško je osmisliti bilo kakav plan. Naslanjam se na stablo i prstom

prelazim po svom hrapavom jeziku procenjujući opcije. Kako da pronaĊem vodu?

Povratak na jezero ne dolazi u obzir. Nemam snage za to.

Ima li nade da padne kiša? Nema nijednog oblaĉka na nebu.

Jedina šansa mi je da nastavim da traţim. Tada mi pada na pamet nešto. Nalet

besa me osvešćuje.

Hejmiĉ! On bi mogao da mi pošalje vodu! Mogao bi da pritisne dugme i

isporuĉi mi vodu srebrnim padobranom za nekoliko minuta. Znam da sigurno

imam sponzore. Bar neki od njih mogu sebi da priušte da mi pošalju litar teĉnosti.

Da, skupo je, ali ovim ljudima novac kao da raste u dvorištu. Osim toga, kladiće se

na mene. Moţda Hejmiĉ ne shvata kolika je moja potreba.

Najglasnije što smem, izgovaram jednu reĉ. ,,Voda.“ Ĉekam, nadajući se da

će pasti padobran sa neba. MeĊutim, ništa od toga.

Nešto nije u redu. Moţda se zavaravam da imam sponzore? Moţda ih je

Pitino ponašanje odvratilo? Ne, ne verujem. Neko sigurno ţeli da mi kupi vodu, ali

Hejmiĉ odbija saradnju. Pošto je moj mentor, ima kontrolu nad poklonima koje

dobijam od sponzora. Znam da me mrzi. To mi je jasno stavio do znanja. Ali, zar

me mrzi toliko da će dopustiti da umrem? Od ţeĊi? Ne moţe to da uradi, zar ne?

Ako mentor maltretira svog tributa, publika će ga pozvati na odgovornost, kako i

stanovnici Distrikta 12. Ĉak ni Hejmiĉ ne bi toliko rizikovao. Kaţite šta god ţelite

o mojim prijateljima trgovcima sa Hoba, ali ne bi ga lepo doĉekali ako bi dopustio

da umrem na ovaj naĉin. Gde bi onda kupovao piće? Znaĉi... šta je u pitanju?

Moţda hoće da mi napakosti zato što sam mu prkosila? Usmerava li sve sponzore

ka Piti? Ili je suviše pijan da primeti šta se dešava u ovom trenutku? Nekako ne

verujem da pokušava da me ubije iz nehata. Zapravo je, na svoj neprijatni naĉin,

pokušavao da me pripremi za ovo. Šta se dešava?

Zarivam lice u šake. Nema opasnosti od suza, ne bih mogla da ih iscedim da

mi ţivot zavisi od toga. Šta to Hejmiĉ radi? Uprkos besu, mrţnji i sumnji, tihi glas

iz glave mi šapuće odgovor.

Moţda ti šalje poruku, kaţe mi. Poruku. Kakva je sadrţina te poruke? Zatim

mi sine. Postoji samo jedan dobar razlog zbog kojeg bi mi uskratio vodu. Zato što

zna da samo što je nisam pronašla.

Škrgućem zubima i podiţem se na noge. Teţina ranca kao da se utrostruĉila.

Nalazim slomljenu granu koja će dobro posluţiti kao štap i krećem. Sunce peĉe

jaĉe nego ranije. Osećam se poput komada koţe koji se suši i puca na vrelini. Svaki

korak iziskuje silan napor, ali tvrdoglavo odbijam da zastanem. Odbijam da

sednem. Ako sednem, verovatno neću moći ponovo da ustanem, neću moći ĉak ni

da se setim gde sam krenula.

Baš sam lak plen! Bilo koji tribut, ĉak i Ru, mogao bi da me ubije mojim

sopstvenim noţem. Ne bih imala snage da se odbranim. MeĊutim, ako ikoga ima u

ovom delu šume, odluĉili su da me ignorišu. Osećam se kao da milion kilometara

oko mene nema ni ţive duše.

Ali, nisam sama. Kamera me sigumo prati. Prisećam se kako sam godinama

gledala tribute kako gladuju, smrzavaju se, krvari i dehidriraju na smrt. Ne

prikazuju me samo u sluĉaju da se negde odvija borba.

Misli mi skreću na Prim. Verovatno me neće gledati uţivo, ali prikazivaće

Igre tokom odmora u školi. Zbog nje se trudim da delujem manje oĉajno nego što

se osećam.

Do popodneva shvatam da je kraj blizu. Noge mi se tresu, a srce kuca suviše

brzo. Stalno zaboravljam šta radim i gde se nalazim. Nekoliko puta sam se saplela,

meĊutim uspela sam da se odrţim na nogama. Ali, kada mi je štap ispao iz ruke,

konaĉno sam pala i više nisam mogla da ustanem. Zatvorila sam oĉi.

Pogrešno sam procenila Hejmiĉa. Uopšte nema nameru da mi pomogne.

U reduje, mislim. Nije tako loše ovde. Vazduh nije tako vreo, znaĉi da se veĉe

pribliţava. Osećam blagi, slatkasti miris koji me podseća na ljiljane. Mazim

prstima zemlju, klizeći lagano po njenoj površini. Ovoje dobro mesto za smrt,

mislim.

Vrhovima prstiju pravim kovitlave šare po hladnoj, klizavoj zemlji. Volim

blato. Koliko puta sam pratila tragove koje je divljaĉ ostavila na njegovoj mekoj,

lako ĉitljivoj površini. Dobro je i za ublaţavanje pĉehnjih uboda. Blato. Blato.

Blato! Oĉi mi se otvoriše. Zabila sam prste duboko u zemlju. Pa to je blato!

Udahnula sam vazduh. Svi ti ljiljani! Jezerski ljiljani!

Poĉinjem da puzim kroz blato, vukući se ka mirisu. Pet metara od mesta gde

sam pala, provlaĉim se kroz gusto rastinje i dovlaĉim do jezera. Po površini plutaju

ţuti cvetovi, moji prelepi ljiljani.

Zamalo da zabijem hce u vodu i poĉnem da gutam. MeĊutim, ostalo mi je

dovoljno razuma da se nakon nekog vremena otrgnem. Drhtavim rukama

dohvatam flašu i punim je vodom. Dodajem sam, nadam se, ispravan broj kapi

joda kako bih je preĉistila. Pola sata ĉekanja pretvara se u pravu agoniju, ali

nekako izdrţavam. Najzad sam uverena da je prošlo pola sata, u svakom sluĉaju,

ne mogu više da izdrţim.

Polako, lagano, govorim sebi. Otpijam jedan gutljaj, ĉekam, pa pijem još

jedan. Tokom narednih nekoliko sati popila sam punu flašu. Potom još jednu.

Ponovo sam je napunila pre nego što sam se popela na drvo gde sam nastavila da

pijuckam, jedem zeca i uţivam u dragocenim krekerima. Kada je došlo vreme za

himnu, osećala sam se mnogo bolje. Veĉeras nema nijednog lica, danas niko nije

poginuo. Sutra ću ostati ovde, odmaraću se i kamuflirati ranac blatom. Loviću ribu

koju sam videla u vodi i iskopati korenje ljiljana kako bih napravila lep obrok.

Ušuškavam se u vreći, steţući flašu sa vodom kao da je ţivot u pitanju. Ona to,

naravno i jeste.

Nekoliko sati kasnije, iz sna me prene stampedo. Unezvereno gledam

unaokolo. Nije još svanulo, ah oĉi me ipak peku od svetlosti.

Bilo bi teško prevideti vatreni zid koji se kreće ka meni.

13

Prvo što sam poţelela bilo je da skoĉim sa drveta, ali ne mogu pošto sam

vezana. Nekako sam uspela da otkopĉam kaiš i padnem na zemlju i dalje umotana

u vreću za spavanje. Nemam vremena za pakovanje. Na sreću, ranac i flaša sa

vodom su već u vreći. Stegnula sam kaiš, zabacila vreću preko ramena i potrĉala.

Svet se pretvorio u plamen i dim. Zapaljene grane padaju drveća i razbacuju

varnice oko mojih nogu. Mogu samo da pratim zeĉeve i jelene. Vidim ĉak i ĉopor

divljih pasa kako juri kroz šumu. Uzdam se u njihov osećaj za pravac pošto im je

instinkt bolji od mog. Ali, oni su znatno brţi, graciozno lete kroz ţbunje, dok moje

ĉizme zapinju o rastinje. Nema šanse da odrţim korak.

Vrelina je uţasna, meĊutim, dim je mnogo gori. Preti da me uguši u svakom

trenutku. Navlaĉim majicu preko nosa, zahvalna što je natopljena znojem i tako mi

obezbeĊuje tanak veo zaštite. Znam da moram da trĉim. Zato i trĉim i kašljem, dok

mi vreća udara po leĊima, a lice šibaju grane koje se bez upozorenja pojavljuju

preda mnom iz dima.

Ovo nije logorska vatra tributa koja se otrgla kontroli, nije sluĉajna. Plamen

koji se nadvija nada mnom neprirodne je visine i ujednaĉen kao da ga nije zapalio

ĉovek, već mašina, Tvorci igara. Danas je suviše tiho. Niko nije poginuo, moţda

uopšte nije bilo borbi.

Publika će se u Kapitolu dosaĊivati i tvrditi da su Igre dosadne. To je

nedopustivo.

Nije teško proniknuti u motivaciju Tvoraca. Postoji ĉopor karijerista i

postojimo mi ostali, verovatno rasuti širom arene. Ova vatra je stvorena da nas

istera iz skrovišta i okupi. Moţda ideja nije originalna, ali je veoma, veoma

delotvorna.

Skaĉem preko zapaljene klade. Nedovoljno visoko. Plamen je zahvatio ivicu

moje jakne pa moram da je strgnem i ugasim ga nogama. Ne usuĊujem se da

ostavim jaknu, mada je nagorela i nadimljena. Rizikujem i stavljam je u vreću za

spavanje, nadajući se da nedostatak vazduha ugasiti ono što ja nisam. Imam samo

ono što nosim na leĊima i to je jedva dovoljno za opstanak.

Za nekoliko minuta, grlo i nos poĉinju da mi gore. Ubrzo se zakašljavam.

Osećam kao da mi se pluća kuvaju. Neugodnost se pretvara u bol. Uz svaki udah,

oštar bol mi seva kroz grudi. Uspevam da se sakrijem ispod nekog stenja u

trenutku kada poĉnem da povraćam. Ostajem bez mršave veĉere i preostale vode u

stomaku. Stojim na sve ĉetiri i bljujem dok više ništa nije preostane.

Znam da moram da nastavim da se krećem, ali telo mi drhti i vrti mi se u

glavi. Nemam vazduha. Uzimam gutljaj vode, ispiram usta i ispljunem ga, a zatim

otpijam nekoliko gutljaja iz flaše. Imaš jedan minut, kaţem sebi. Jedan minut za

odmor. Za to vreme vadim stvari iz vreće, pakujem je i stavljam sve u ranac. Moj

minut je istekao. Znam da je vreme da nastavim, ali dim mi je pomutio razum.

Brzonoge ţivotinje koje su mi bile orijentir, ostavile su me daleko za sobom. Znam

da nisam ranije bila u ovom delu šume, zato što ovde ima velikih stena poput one

pod kojom sam se sakrila. Gde me to Tvorci teraju? Nazad ka jezeru? Do potpuno

novog terena prepunog opasnosti? Samo što sam pronašla malo mira na jezeru

kada je napad poĉeo. Da li bih nekako mogla da putujem paralelno sa vatrom i

vratim se nazad do izvora vode? Vatreni zid mora u nekom trenutku da se ugasi, ne

moţe goreti veĉno. Ne zato što Tvorci to ne bi mogli da izvedu, već zato što bi to

izazvalo dosadu kod publike. Ako bih mogla da se vratim iza vatrene linije, izbegla

bih susret sa karijeristima. Mada to znaĉi da ću morati da se udaljim nekoliko

kilometara od vatrenog pakla a potom vratim u širokom luku, upravo sam odluĉila

da to uĉinim kada je vatrena kugla udarila pola metra od moje glave. Skoĉila sam

iz zaklona, obnovljenog straha.

U Igrama se dešava preokret. Vatra samo treba da nas pokrene, publiku tek

sada ĉeka prava zabava. Ĉujem šištanje i bacam se na zemlju, ne gledajući šta

dolazi. Vatrena kugla udara u drvo levo od mene i pali ga. Ako ostanem na jednom

mestu, poginuću. Samo što ustanem kada treća vatrena kugla udari taĉno na mesto

gde sam do sada leţala i šalje plamen za mnom. Vreme gubi znaĉenje dok

oĉajniĉki pokušavam da izvrdam hicima. Ne vidim odakle me gaĊaju, ali znam da

nije letelica u pitanju. Kugle ne lete pod oštrim uglom. Verovatno je ceo ovaj deo

šume opremljen preciznim lansirnim ureĊajima sakrivenim na drveću ili meĊu

stenama. Negde, u hladnoj i ĉistoj prostoriji, za kontrolnim tasterima sedi Tvorac i

drţi prst na okidaĉu koji mi moţe okonĉati ţivot u sekundi.

Magloviti plan o povratku do jezera zbrisan je iz mog uma dok trĉim cikcak

putanjom i skaĉem kako bih izbegla vatrene kugle. Svaka je veliĉine jabuke, ali

ima veliku udarnu snagu. Razum je napustio pozornicu, a potreba za

preţivljavanjem je nastupila na scenu. Nemam vremena da vagam poteze i

procenjujem da li sam ispravno postupila. Kada se zaĉuje šištanje, moram da

krenem ili sam mrtva.

MeĊutim, nešto me tera napred. Celog ţivota gledam Igre gladi i znam da su

odreĊeni delovi arene opremljeni za odreĊenu vrstu napada. Ako pobegnem iz

ovog sektora, moţda ću se naći van dometa lansirnih ureĊaja. Moţda me na

drugom mestu ĉeka jama puna otrovnih zmija, ali ne mogu sada da razmišljam o

tome.

Ne znam koliko dugo se koprcam izbegavajući vatrene kugle, ali napad se

konaĉno stišava. Dobro je, pošto ponovo poĉinjem da povraćam, i to kiselkastu

supstancu koja mi peĉe grlo i ulazi mi u nos.

Moram da zastanem dok mi se telo grĉi, pokušavajući da se oslobodi otrova

koje sam udisala tokom napada. Ĉekam šištanje, signal da se pokrenem, ali ništa se

ne dešava. Snaţni grĉevi mi nateruju suze na oĉi. Odeća mi je natopljena znojem.

Nekako, kroz dim i povraćku, osećam miris oprljene kose. Rukom dohvatam

pletenicu i otkrivam da mi je vatrena kugla sprţila bar petnaest centimetara kose.

Crne vlasi mi se mrve meĊu prstima. Piljim u prah, zadivljena tom promenom,

kada se ponovo zaĉuje šištanje.

Mišići mi se grĉe, ali ne dovoljno brzo. Vatrena kugla udara u zemlju pored

mene, ali me je prethodno okrznula po listu desne noge. Izbezumljeno gledam

zapaljenu nogavicu od pantalone. Uvrćem se i vuĉem unazad na rukama i nogama i

vrišteći pokušavam da se oslobodim tog uţasa. Kada konaĉno povratim kontrolu

nad sobom, okrećem se levodesno po zemlji da ugušim plamen. Tada, bez

razmišljanja, cepam preostali materijal.

Sela sam na zemlju, nekoliko metara od plamena koji je zapalila vatrena

kugla. List me uţasno boli, ruke su mi prekrivene crvenim masnicama. Toliko se

tresem da ne mogu da se pokrenem. Ako Tvorci ţele da me dokrajĉe, sada to

slobodno mogu da uĉine.

Setila sam se onoga što je Sina rekao noseći haljinu od svetlucavih dragulja.

„Ketnis, devojka koja je gorela.“ Tvorci mora da se ludo zabavljaju. Moţda je

Sinin prelepi kostim podstakao ovu vrstu muĉenja, specijalno za mene. Znam da

on to nije mogao da predvidi i da mu je verovatno teško, pošto verujem da mu je

stalo do mene. Sve u svemu, izgleda da bi za mene bilo sigurnije da sam se u

dvokolicama pojavila ko od majke roĊena.

Napad je završen. Tvorci ne ţele moju smrt. Ne još. Svi znaju da Tvorci

mogu sve da nas pobiju za nekoliko sekundi nakon što se oglasi gong. Prava

zabava Igara gladi jeste posmatranje tributa dok se meĊusobno kolju. Doduše, s

vremena na vreme Tvorci ubiju po nekog tributa, samo da nas podsete da to mogu.

MeĊutim, uglavnom manipulišu dogaĊajima kako bi nas naterali da se borimo prsa

u prsa. Pošto me više ne gaĊaju, to znaĉi da je bar jedan tribut u blizini.

Da mogu, popela bih se na drvo i tu potraţila zaklon, ali dim je dovoljno gust

da me uguši. Primorala sam sebe da ustanem i poĉela šepavo da se udaljavam od

vatre koja osvetljava nebo. Ĉini se da me više ne progoni. Prate me samo smrdljivi,

crni oblaci.

Lagano poĉinje da sviće. Sunĉevi zraci obasjavaju dimne vrtloge. Vidljivost

je slaba. Najviše petnaestak metara u svim pravcima. Tribut bi lako mogao da bude

skriven. Valjalo bi da izvuĉem noţ iz predostroţnosti, ali sumnjam da bih mogla

dugo da ga drţim u ruci. Mada se bol u rukama ne moţe uporediti sa bolom u listu.

Mrzim opekotine, uvek sam ih mrzela. Ĉak i one majušne koje dobiješ kada

izvlaĉiš hleb iz rerne. Za mene je to najgora vrsta bola, ali nikada nisam iskusila

nešto poput ovoga što me danas snašlo.

Tako sam umorna da ne primećujem baru sve dok se ne naĊem do ĉlanaka u

vodi. U pitanju je izvor koji izbija iz pukotine u steni. Blaţeno je hladan. Spustila

sam ruke u vodu i odmah osetila olakšanje. Moja majka uvek govori da je najbolji

lek za opekotinu hladna voda. Ona izvlaĉi toplotu. Ali, verovatno je mislila na

manje opekotine. Sigurno bi mi to preporuĉila za ruke. Ali šta da radim sa listom?

Mada još nisam skupila snage da ga dobro pogledam, pretpostavljam da je u

pitanju teţa povreda.

Legla sam na stomak pored bare i na trenutak praćakala rukama po vodi,

posmatrajući plamene šare na svojim noktima koje su poĉele da se ljušte. Dobro je.

Dosta mi je vatre za ceo ţivot.

Oprala sam krv i pepeo sa lica, i pokušala da se prisetim svega što znam o

opekotinama. U Šavu se ĉesto dešavaju sliĉne povrede pošto za grejanje domova i

kuvanje koristimo ugalj. Tu su, zatim, nesreće koje se dešavaju u rudniku...

Jednom su mojoj majci doneli onesvešćenog mladića i molili je da pomogne.

Doktor zaduţen za leĉenje rudara otpisao ga je i rekao porodici da ga odnesu kući

da umre. Ali, oni nisu hteli to da prihvate. Leţao je na našem kuhinjskom stolu,

potpuno nesvestan. Bacila sam pogled na njegovu ranjenu butinu. Meso je bilo

ugljenisano sve do koske. Istrĉala sam iz kuće. Otišla sam u šumu i lovila ceo dan,

dok me je progonilo sećanje na njegovu jezivu ranu i smrt mog oca. Najĉudnije je

to što je Prim, koja se plaši sopstvene senke, ostala kod kuće i pomagala. Moja

majka uvek govori da se iscelitelji ne stvaraju, već raĊaju. Uĉinile su sve što su

mogle, ali je mladić ipak preminuo, kao što je doktor i rekao.

Mojoj nozi je potrebna nega, ali još se ne usuĊujem da je pogledam. Šta ako

je u istom stanju kao noga tog mladića? Šta ako se vidi kost? Tada sam se setila šta

je majka jednom rekla. Ako je povreda ozbiljna, ţrtva ne oseća bol zato što su

nervi uništeni. Ohrabrena time, sela sam i zagledala u sopstveni list.

Zamalo da se onesvestim. Meso je sjajno, crveno i prekriveno plikovima.

Naterala sam sebe da dišem duboko i polako, sigurna da mi kamere snimaju lice.

Ako ţelim pomoć, ne smem da pokaţem slabost pri pogledu na ranu. Saţaljenje ne

obezbeĊuje pomoć, već divljenje zbog toga što ne odustaješ. Odsekla sam ostatke

nogavice do kolena i pobliţe pogledala ranu. Veliĉine je mog dlana. Koţa nije

pocrnela. Mislim da smem da je potopim u vodu. Paţljivo sam spustila nogu u

lokvu i oslonila petu ĉizme na stenu kako se obuća ne bi natopila. Uzdahnula sam

pošto mi je ovo donelo izvesno olakšanje. Znam da postoje biljke koje mogu da

ubrzaju oporavak, ali trenutno ne mogu da se setim koje su. Zasada će voda i

vreme morati da budu dovoljni.

Da li da nastavim? Dim se lagano rašĉišćava, ali je i dalje suviše gust za

udisanje. Ako nastavim da se udaljavam od vatre, zar neću naleteti na karijeriste?

Osim toga, svaki put kada podignem nogu iz vode, bol se obnovi u tolikoj meri da

moram odmah da je vratim. Ruke su u malo boljem stanju. Mogu nešto duţe da ih

drţim van vode. Zato sam polako dovela opremu u red. Najpre sam napunila flašu

sa vodom iz lokve, sipala jod i kada je prošlo dovoljno vremena, poĉela da pijem.

Nakon nekog vremena sam primorala sebe da grickam kreker, što mi je smirilo

stomak. Pregledala sam vreću za spavanje. Osim nekoliko crnih fleka, relativno je

neoštećena. MeĊutim, moja jakna je smrdljiva i oprljena. Dobar deo na leĊima je

nemoguće popraviti. Isekla sam ga i sada mi je materijal dopirao samo do dna

rebara. Ali, kapuljaĉa je netaknuta, što je bolje nego ništa.

Uprkos bolu, poĉela je da me obuzima pospanost. Popela bih se na drvo i

pokušala da se odmorim, ali tada bi me lako uoĉili. Osim toga, ne napušta mi se

lokva. Uredno sam sloţila zalihe, ĉak i stavila ranac na ramena, ali ne mogu da

krenem. Ugledala sam neke biljke sa jestivim korenom i napravila jelo od njih i

preostale zeĉetine. Pijuckala sam vodu i posmatrala kako Sunce putuje preko neba.

Ionako ne postoji sigurnije mesto. Naslonila sam se na ranac. Dremljivost me

potpuno obuzela. Ako me karijeristi ţele, neka me slobodno pronaĊu, pomislila

sam i utonula u polusan. Neka me pronaĊu.

To su i uĉinili. Sreća da sam spremna za polazak. Ĉuvši korake, shvatam da

imam manje od minuta prednosti. Veĉe je poĉelo da pada. Ĉim sam otvorila oĉi,

skoĉila sam i potrĉala. Šljapnula sam kroz lokvu i jurnula ka ţbunju. Noga me

usporava, ali osećam da ni progonitelji nisu tako brzi kao što su bili pre vatre.

Ĉujem kako kašlju i dozivaju jedni druge promuklim glasovima.

Ipak, pribliţavaju mi se, poput ĉopora divljih pasa. Zato ĉinim ono što sam

celog ţivota ĉinila u sliĉnim situacijama. Penjem se na drvo. Boli me dok trĉim, ali

penjanje je prava agonija pošto zahteva ne samo napor, već i direktan kontakt šaka

sa korom drveta. MeĊutim, brza sam. Dok su stigli do stabla, već sam se popela na

visinu od šest metara. Na trenutak smo zastali i osmotrili jedni druge. Nadam se da

ne ĉuju lupanje mog srca.

Ovo bi mogao da bude kraj, mislim. Kakvu šansu imam protiv njih? Šestoro

ih je. Pet karijerista i Pita. Jedina mi je uteha to što su u isto tako lošem stanju kao i

ja. Mada, imaju gomilu oruţja. Vidim im lica. Keze se i reţe ka sigurnom plenu

iznad svojih glava. Moja situacija deluje priliĉno beznadeţno. Ali, tada

primećujem nešto drugo.

Nema sumnje da su veći i snaţniji od mene, ali su takoĊe i teţi. Zato se uvek

ja, a nikad Gejl, penjem da uberem voćke sa najviših grana ili orobim ptiĉija

gnezda. Lakša sam bar dvadesettrideset kila od najsitnijeg karijeriste.

Osmehujem se. „Kako je kod vas?“, pitam veselo.

Ovo ih je zapanjilo, ali znam da će publika uţivati.

,,Dobro“, kaţe deĉak iz Distrikta 2. „A kod tebe?“

„Suviše je toplo za moj ukus“, odgovaram. Skoro da ĉujem smeh u Kapitolu.

„Vazduh je ĉistiji gore. Zašto se ne popneš?"

„Mislim da hoću“, kaţe isti deĉak.

„Uzmi ovo, Katone“, dovikuje mu devojĉica iz Distrikta 1 i pruţa mu srebrni

luk i tobolac sa strelama. Moj luk! Moje strele! Razbesneo me i sam pogled na

njih. Ţelim da vrištim na sebe i na onog izdajnika Pitu koji me omeo u pokušaju da

ih se domognem. Pokušavam da ga pogledam u oĉi, ali namerno izbegava moj

pogled dok briše noţ rubom majice.

,,Ne“, odbija Katon, odgurujući luk. „Više volim da koristim maĉ.“ Vidim

kratko, teško seĉivo za njegovim pojasom.

Saĉekala sam da poĉne da se penje pre nego što sam i sama nastavila. Gejl je

uvek govorio da ga podsećam na vevericu pošto mogu brzo da se verem i uz

najtanje grane. Delom je u pitanju moja teţina, a delom praksa. Moraš da znaš gde

da staviš ruke i noge. Popela sam se još nekoliko metara, a zatim ĉula zaĉula

pucanje grane i videla kako Katon pada. Tako je zviznuo o zemlju da sam se

ponadala da je slomio vrat. MeĊutim, pridigao se i poĉeo da psuje kao manijak.

Zatim je devojka sa strelama, ĉula sam da je neko zove Iskrica hm u Distriktu

1 deci daju baš ĉudna imena poĉela da se penje. Ali je imala dovoljno razuma da

stane kada su grane pod njom poĉele da krckaju. Sada sam već na visini od

dvadeset i pet metara. Pokušava da me pogodi strelom, ali je oĉigledno da ne ume

da koristi luk. MeĊutim, jedna strela se zabija u drvo pored mene. Uspevam da je

dograbim. Mašem strelom iznad njene glave zadirkujući je, kao da je to jedina

svrha zbog koje sam je dohvatila. U stvari, imam nameru da je iskoristim ako mi se

ikada ukaţe prilika. Da imam to srebrno oruţje u rukama, mogla bih sve da ih

pobijem.

Karijeristi su se pregrupisali na zemlji. Ĉujem ih kako šapuću meĊu sobom,

besni što su ispali tako glupi. MeĊutim, mrak već pada i više nemaju mnogo

vremena za napad. Najzad ĉujem i Pitin glas. ,,Oh, neka je gore. Ionako nema gde

da ode. Obraĉunaćemo se sa njom ujutru“, kaţe grubo.

U pravu je. Stvarno nemam gde da odem. Nemam više lokvu na dohvat ruke

tako da bol od opekotina osećam u punoj snazi. Krenula sam ka raĉvi i nespretno

se spremila za spavanje. Obukla sam jaknu, poloţila vreću za spavanje i zavezala

se, trudeći se da pri svemu tome ne stenjem. Vreća je suviše topla za moju

povreĊenu nogu. Isekla sam je i izbacila list na vazduh. Posula sam rukama malo

vode po rani.

Sva hrabrost me napustila. Slaba sam od gladi i bola, ali ne mogu sebe da

nateram da jedem. Ĉak iako preţivim noć, šta će mi jutro doneti? Zurim u lišće

pokušavajući da se odmorim, ali opekotine me spreĉavaju. Ptice se smiruju,

pevajući uspavanke svojim ptićima. Izlaze noćna stvorenja. Ĉuje se huk sove.

Miris smrdljivca se probija kroz dim. Neka ţivotinja me posmatra sa susednog

drveta. Moţda je oposum u pitanju. Oĉi mu svetlucaju pri svetlosti baterijskih

lampi karijerista. Iznenada se pridiţem na lakat. To nisu oĉi oposuma, suviše dobro

poznajem njihov staklasti odsjaj. U stvari, to uopšte nisu oĉi ţivotinje. Nazire se

dok se gase poslednji zraci svetlosti, kako me posmatra u tišini izmeĊu grana.

Ru.

Koliko dugo je tamo? Verovatno sve vreme, tiha i neprimetna dok se pod

njom odvija radnja. Moţda je krenula ka svom drvetu nešto pre mene, kada je ĉula

pribliţavanje ĉopora.

Neko vreme gledamo se u oĉi. Zatim, ne uznemirujući nijedan list, mala ruka

kreće se ka otvorenom prostoru i pokazuje na nešto iznad moje glave.

14

Podigla sam pogled kroz lišće ka mestu koje je pokazala. U poĉetku nisam

mogla da razaberem šta je u pitanju. Zatim sam, pet metara iznad sebe ugledala

nejasan oblik kroz sumrak. Ali... šta je to? Neka ţivotinja? Otprilike veliĉine

rakuna, visi sa grane, blago se njišući. Ima tu još nešto. MeĊu uobiĉajenim

veĉernjim zvucima, moje uši su registrovale zujanje. Tada sam shvatila. To je

osinje gnezdo.

Prestravila sam se, ali imam dovoljno razuma da ostanem nepokretna.

Najposle, ne znam koja vrsta osa tu ţivi. Moţda su u pitanju obiĉne ose, za koje

vaţi pravilo ,,ako nas ostaviš na miru i mi ćemo ostaviti tebe na miru“. MeĊutim,

ovo su Igre gladi, u njima ništa nije obiĉno. Verovatno su u pitanju kapitolske

mutirane ose, tragaĉice. Poput brbljivih kreja, ove ose ubice su stvorene u

laboratoriji i strateški razmeštene oko distrikta tokom rata, kao nagazne mine. Veće

od obiĉnih osa, imaju karakteristiĉno ĉvrsto, zlatno telo i ţaoku koja moţe da

napravi otok veliĉine šljive. Većina ljudi ne moţe da preţivi više od par uboda.

Neki odmah skapaju. Ako preţiviš, halucinacije od otrova mogu da te nateraju u

ludilo. Još nešto je vrlo bitno: ako im uznemiriš gnezdo, ove ose te love i

pokušavaju da te ubiju. Zato se zovu tragaĉice.

Nakon rata, Kapitol je uništio sva gnezda oko svog grada, ali nisu dirali ona

oko distrikta. Da bi nas podsećali koliko smo slabi, pretpostavljam. U istu svrhu

koriste Igre gladi. Još jedan razlog da ostaneš unutar ograde Distrikta 12. Kada god

bismo Gejl i ja naišli na gnezdo tragaĉica, odmah bismo krenuli u suprotnom

pravcu.

Da li njihovo gnezdo visi iznad mene? Gledam u pravcu Ru, ali ona se

povukla u senku.

S obzirom na okolnosti, pretpostavljam da nije ni bitno koje gnezdo je u

pitanju. Ranjena sam i u zamci. Mrak mi je podario kratak predah, ali ĉim sunce

izaĊe, karijeristi će smisliti plan za moje ubistvo. Nema šanse da uĉine bilo šta

drugo nakon što su ispali onako glupi pred kamerama. Gnezdo mi je moţda jedina

preostala opcija. Ali, moraću da rizikujem ţivot.

Naravno, nema šanse da se dovoljno pribliţim samom gnezdu da bih ga

presekla. Moraću da odseĉem granu i sve skršim dole. Uspeću ako budem koristila

nazubljeni deo seĉiva. Ali, da li će moje ruke biti u stanju to da postignu? Da li će

podrhtavanje od testerisanja pokrenuti roj osa? Šta ako karijeristi shvate šta radim i

pomere logor? Moj poduhvat će izgubiti svrhu.

Shvatila sam da ću imati najbolju šansu da budem neĉujna, ako testerišem

tokom emitovanja himne. Poĉeće u svakom trenutku. Izvukla sam se iz vreće,

proverila da li mi je noţ za pojasom i poĉela da se penjem. To je samo po sebi

opasno pošto grane postaju nesigurno tanke ćak i za mene, ali ipak istrajavam.

Kada sam dosegla granu sa koje visi gnezdo, zujanje je postalo još izraţenije.

Mada je ipak ĉudno tiho, iako su ose tragaĉice u pitanju. To je zbog dima, mislim.

Omamio ihje. To je jedina odbrana koju su pobunjenici imali protiv osa.

Grb Kapitola sija iznad mene i himna se oglašava. Sad il’ nikad, mislim i

poĉinjem da testerišem. Prsnuo mi je plik na desnoj ruci, pa nezgrapno vuĉem

šakom naprednazad. Napravivši ţleb, ulaţem manje napora, ali i to je previše za

mene u ovom trenutku. Stiskam zube i nastavljam da testerišem, povremeno

bacajući pogled ka nebu. Ni danas niko nije ubijen. To je u redu. Publika će me

gledati povreĊenu na drvetu i ĉopor okupljen u podnoţju poda mnom. MeĊutim,

himna se bliţi kraju. Presecam tri ĉetvrtine dok muzika ne prestane. Nebo je

tamno, a ja sam moram da zastanem.

Šta sad? Verovatno da mogu završiti posao po osećaju, ali to nije najpametniji

plan. Ako su ose suviše ošamućene, ako gnezdo zapne negde usput, ako pokušam

da pobegnem, sve bi to moglo da bude smrtonosno traćenje vremena. Biće bolje,

mislim, da se prikradem gnezdu ujutru i bacim ga ka neprijateljima.

Pri bledoj svetlosti baklji koje su karijeristi upalili, silazim polako do svoje

raĉve i nailazim na najveće iznenaĊenje u svom ţivotu. Na vreći za spavanje se

nalazi mala plastiĉna posuda prikaĉena za srebrni padobran. Moj prvi dar od

sponzora! Hejmiĉ mora da ga je poslao tokom himne. Posuda je veliĉine mog

dlana. Šta li je u pitanju? Sigurno nije hrana. Otvaram poklopac i po mirisu

shvatam da je u pitanju lek. Oprezno dotiĉem površinu masti. Bol na vrhovima

prstiju istog trenutka nestaje.

,,Oh, Hejmiĉu“, šapućem. „Hvala ti.“ Nije me napustio. Nije me ostavio da se

borim sama. Cena ovog leka je verovatno astronomska. Ovu malecnu posudu je

sigurno platilo više sponzora. Za mene, ona je neprocenjiva.

Zavlaĉim dva prsta u teglu i neţno razmazujem melem preko lista. Dejstvo je

skoro magiĉno. Bol jenjava odmah, a melem nastavlja da mi hladi ranu. Ovo nije

biljna mešavina poput one koju moja majka pravi od šumskih biljaka, ovaj lek je

stvoren pomoću razvijene tehnologije u kapitolskim laboratorijama. Kada završim

sa listom, razmazujem tanak sloj i po rukama. Zatim umotavam posudu u padobran

i pakujem je u ranac. Pošto je bol popustio, mogu da se smestim u vreću i utonem u

san.

Ptica na obliţnjoj grani mi je objavila dolazak zore. Pri sivom jutarnjem

svetlu pregledam dlanove. Lek je pretvorio ljute crvene opekotine u meku

ruţiĉastu koţu. Noga i dalje deluje zagnojeno, ah ta rana je bila znatno dublja.

Nanosim još jedan sloj melema i brzo pakujem opremu. Šta god da se desi, moram

brzo da reagujem. Primoravam se da pojedem kreker i komad govedine, i popijem

nekoliko ĉaša vode. Juĉe sam sve izbacila iz stomaka i lagano poĉinjem da osećam

glad.

Poda mnom vidim da karijeristi i Pita spavaju na zemlji. Iskrica je naslonjena

na stablo, rekla bih da je verovatno na straţi, ali je umor savladao.

Ţmirkam, pokušavajući da osmotrim Ru na susednom drvetu, ali ne mogu da

je razaberem. Pošto me je upozorila, pošteno je da ja upozorim nju. Osim toga, ako

ću danas poginuti, ţelim da Ru pobedi. Uprkos tome što bi to donelo nešto dodatne

hrane mojoj porodici, ne mogu da podnesem pomisao da Pita pobedi.

Zovem je tihim šapatom i njene oĉi se iznenada pojavljuju. Ponovo pokazuje

na gnezdo. Podiţem noţ i pomeram ga naprednazad u vazduhu. Klima glavom i

nestaje. Nešto je zašuštalo u blizini drveta. Zatim se ista buka ponovila nešto dalje.

Shvatam da skaĉe sa drveta na drvo. Došlo mi je da se naglas nasmejem. Da li je to

pokazala Tvorcima tokom privatnog razgovora? Zamišljam je kako leti po opremi

za obuku, a da nijednom ne dotakne pod. Trebalo je da dobije makar desetku.

Nebo se zarumenelo na istoku. Ne smem više da gubim vreme. U poreĊenju

sa agonijom sinoćnog penjanja, ovo nije ništa. Stavila sam noţ u ţleb i baš htela da

poĉnem da seĉem, kada sam primetila da se nešto kreće. Tamo, na gnezdu. Jasan,

zlatni odsjaj tragaĉice koja se lenjo vuĉe preko paperjaste, sive površine. Nema

sumnje da se ponaša malo ošamućeno, ali ako je jedna u pokretu, to znaĉi da će i

ostale uskoro izaći. Na dlanovima mi se pojavljuju kapljice znoja koje su se probile

kroz melem. Pokušavam da ih obrišem o majicu. Ako ne budem dosekla granu za

nekoliko sekundi, ceo roj će izaći i napasti me.

Nema svrhe da odlaţem. Duboko sam udahnula, ĉvrsto stegla dršku noţa i

poĉela da seĉem što sam jaĉe mogla. Napred, nazad, napredl Tragaĉice su poĉele

da zuje. Osećam da su krenule ka izlazu. Napred, nazad, napred, nazadl Jedna me

ubola. Bol mi struji kroz koleno. Znam da će i ostale ubrzo nasrnuti. Napred,

nazad, napred, nazadl Kada je noţ presekao granu, gurnula sam je što sam dalje

mogla. Probija se kroz niţe grane, zakaĉivši se nakratko za par, ali potom uz tresak

pada na zemlju. Gnezdo se razbija poput jajeta, a gnevni roj tragaĉica se uzdiţe u

vazduh.

Osećam drugi ubod na obrazu, a treći na vratu. Otrov me istog trenutka

ošamućuje. Drţim se za drvo jednom rukom dok vadim ţaoke iz mesa. Na sreću,

samo ove tri tragaĉice su me uoĉile pre nego što je gnezdo palo. Ostatak insekata

se usmerava ka metama na zemlji.

Nastaje pravi haos. Karijeriste budi bezrezervni napad osa tragaĉica. Pita i

nekoliko ostalih imaju dovoljno razuma da bace sve i pobegnu. Ĉujem uzvik: ,,Ka

jezeru! Ka jezeru!“, i shvatam da se nadaju da će izbeći ose skakanjem u vodu.

Mora da je jezero u blizini ĉim se nadaju da će uspeti da pobegnu razjarenim

insektima. Iskrica i jedna devojka iz Distrikta 4 nisu te sreće. Dobile su mnoštvo

uboda dok su još bile sasvim blizu. Iskrica deluje potpuno van sebe, vrišti i

pokušava da tuĉe ose lukom, što je krajnje besmisleno. Doziva ostale moleći za

pomoć, ali, naravno, niko se ne vraća. Devojka iz Distrikta 4 je nastavila da se

tetura, meĊutim ne bih se kladila da će stići do jezera. Posmatrala sam Iskricu kako

pada, histeriĉno se prevrće po zemlji nekoliko minuta, a zatim umiruje.

Od gnezda je ostala samo prazna ljuska. Ose su otišle u poteru za ostalima.

Mislim da se neće vratiti, ali ne ţelim da rizikujem. Skliznula sam niz drvo na

zemlju i potrĉala u suprotnom pravcu od jezera. Još sam ošamućena od otrova, ali

uspevam da pronaĊem put do lokve koju sam juĉe pronašla. Uskaĉem u vodu za

sluĉaj da me neka osa prati. Nakon pet minuta dospevam do stene. Ljudi ne

preteruju u opisu dejstva koje ima ubod ose tragaĉice. U stvari, otok na mom

kolenu je veliĉine narandţe, a ne šljive. Smrdljiva, zelena teĉnost curi iz rana iz

kojih sam izvukla ţaoke.

Otok. Bol. Izluĉevine. Posmatranje kako Iskrica umire na zemlji. Nemoguće

je izboriti se sa svim tim pre nego što se sunce odlepi od horizonta. Ne ţelim da

razmišljam o tome kako Iskrica sada izgleda. Telo joj je izobliĉeno. Nateĉene prste

steţe oko luka...

Luk! Negde u mom pomućenom umu kockice se spajaju. Ustajem i teturam se

ka Iskrici. Luk. Strele. Moram ih se doĉepati. Nisam ĉula top, moţda je Iskrica u

nekoj vrsti kome, moţda se njeno srce još bori protiv otrova. Ali kada joj srce bude

stalo, top će oglasiti njenu smrt, a letelica će odneti njeno telo i jedini luk i tobolac

koji sam do sada videla u ovim Igrama. Odbijam da dopustim da mi opet iskliznu

iz ruku!

Došla sam do nje baš kada se top oglasio. Tragaĉice su nestale. U zlatnoj

haljini tokom intervjua, lepota ove devojke oduzimala je dah. Sada je

neprepoznatljiva. Crte lica su joj se izobliĉile, udovi su naduveni do svoje trostruke

veliĉine. Otoci od uboda poĉeli su da pucaju i bljuju trulu zelenu teĉnost oko nje.

Moram da slomim nekoliko njenih prstiju kamenom kako bih oslobodila luk.

Tobolac sa strelama je pod njenim leĊima. Pokušavam da je okrenem cimajući je

za ruku, ali njeno meso mi se raspada u šakama. Padam na zemlju.

Da li se ovo stvarno dešava? Ili su poĉele halucinacije? Ĉvrsto zatvaram oĉi i

pokušavam da dišem na usta. NareĊujem sebi da mi ne bude muka. Doruĉak mi

mora ostati u stomaku. Moţda će proći više dana pre nego što uspem nešto da

ulovim. Oglasio se i drugi top. Pretpostavljam da je upravo umrla devojka iz

Distrikta 4. Ptice su utihnule, jedna je ispustila zov upozorenja, što znaĉi da se

letelica pribliţava. Zbunjeno pomišljam da je letelica došla po Iskricu, ali to nema

smisla pošto sam ja i dalje ovde, i dalje pokušavam da se domognem strela. Padam

na kolena. Oko mene, drveće poĉinje da se uvrće. Vidim letelicu na nebu. Bacam

se preko Iskriĉinog tela kao da ga štitim, ali tada shvatam da odnose telo devojke iz

Distrikta 4.

„Uradi to!“, zapovedam sebi. Stisnute vilice raskopavam rukama Iskriĉino

telo, grabim rebro i guram ga u stomak. Ne mogu da spreĉim ubrzano disanje. Ovo

je prava noćna mora. Gubim vezu sa realnošću. Vuĉem srebrni tobolac, ali zapeo je

za nešto, za lopaticu ĉini mi se. Uspevam nekako da ga oslobodim i grlim ga

rukama, u trenutku kada se zaĉuju koraci. Nekoliko osoba se pribliţava kroz

rastinje. Shvatam da se karijeristi vraćaju. Vraćaju se da me ubiju ili da uzmu svoje

oruţje, ili oboje.

Prekasno je za beţanje. Izvlaĉim ljigavu strelu iz tobolca i pokušavam da je

postavim na tetivu. MeĊutim, umesto jedne tetive vidim tri. Smrad je tako uţasan.

Ne mogu to da izvedem. Ne mogu.

Potpuno sam bespomoćna kada se kroz drveće pojavi prvi lovac, koplja

podignutog i spremnog za udarac. Ne mogu da shvatim zašto je Pita tako šokiran.

Ĉekam udarac. MeĊutim, samo spušta ruke.

„Šta i dalje radiš ovde?“, sikće na mene. Zurim u njega ništa ne shvatajući,

dok kapljica vode pada sa otoka iza njegovog uveta. Celo telo mu svetluca kao da

je posut rosom. „Jesi li luda?“, gurka me drškom koplja. „Ustaj! Ustaj!“ Pridiţem

se, ali me i dalje gura. Šta? Šta se dešava? Snaţno me gura od sebe. ,,Beţi!“, viĉe.

,,Beţi!“

Iza njega, Katon se probio kroz ţbunje. I on je mokar. Ima gadan otok ispod

oka. Osmatram kako seĉivo njegovog maĉa svetluca na suncu i ĉinim ono što mi je

Pita rekao. Beţim, ĉvrsto drţeći luk i strele, udarajući u drveće koje se pojavljuje

preda mnom, saplićem se i padam dok se trudim da odrţim ravnoteţu. Prolazim

pored svoje lokve i krećem ka nepoznatom delu šume. Svet poĉinje da se izvija na

uznemirujuće naĉine. Baloni u obliku leptira veliĉine kuće rasprskavaju se uz

milion varnica. Stabla se pretvaraju u krv koja mi teĉe preko ĉizama. Mravi mi

mile po plikovima na dlanovima. Ne mogu da ih otresem. Penju mi se uz ruke ka

vratu. Neko vrišti. Dugaĉak vrisak se ne prekida radi udaha. Ĉini mi se da sam ja u

pitanju. Saplićem se i padam u malu jamu obloţenu majušnim

narandţastimehurima koji zuje poput gnezda osa tragaĉica. Privukavši kolena

bradi, ĉekam smrt.

Dezorijentisana sam i muka mi je. U glavi mi se javlja samo jedna misao.

Pita Melark mije upravo spasao ţivot.

Zatim su mi mravi ušli u oĉi i onesvestila sam se.

15

Utonula sam u noćnu moru iz koje sam se nekoliko puta budila samo da bih

otkrila kako me ĉeka još veći uţas. Sve stvari kojih se plašim najviše na svetu, sve

ĉega se plašim da će se desiti drugima, ispoljava se tako ţivopisnim detaljima da

nemam izbora nego da poverujem da je sve to istina. Svaki put kada se probudim,

pomislim: Najzadje gotovo, ali nije. Samo poĉinje novo poglavlje muĉenja.

Gledala sam kako Prim umire na bezbroj naĉina. Preţivljavala poslednje trenutke

ţivota svog oca. Osećala kako mi rastrţu telo. To je priroda otrova osa tragaĉica.

Paţljivo cilja mesto u mozgu gde ţive tvoji strahovi.

Kada sam se konaĉno osvestila, nastavila sam da leţim ĉekajući naredni juriš

uţasa. Najzad sam prihvatila ĉinjenicu da je otrov verovatno išĉileo iz mog

sistema. Telo mi je slomljeno i slabo. I dalje leţim na strani u poloţaju fetusa.

Pregledam ruke i otkrivam da je sa njima sve u redu, da ih nisu oštetili nepostojeći

mravi. Prosto protezanje udova zahteva ogroman napor. Boli me toliko delova tela

da ne vredi nabrajati ih. Pridiţem se veoma, veoma polako. U plitkoj sam rupi koja

nije ispunjena narandţastim mehurima iz moje halucinacije, već starim, suvim

lišćem. Odeća mi je vlaţna, ne znam da li od vode iz lokve, kiše ili znoja. Dugo

sam u stanju samo da otpijam majušne gutljaje iz flaše i posmatram bube kako se

penju uz ţbun.

Koliko sam dugo bila u nesvesti? Bilo je jutro kada sam izgubila razum. Sada

je popodne. MeĊutim, zglobovi su mi tako kruti da je prošlo verovatno više od

jednog dana, moţda dva. Ako je tako, nema naĉina da saznam koji tributi su

preţiveli napad osa tragaĉica. Iskrica i devojka iz Distrikta 4 su sigurno mrtve.

MeĊutim, tu su i deĉak iz Distrikta 1, oba tributa iz Distrikta 2 i Pita. Da li su

podlegli ubodima? Ako jesu, poslednjih par dana su im bili uţasni kao i meni. Šta

je sa Ru? Tako je sitna, ne bi bilo potrebno mnogo otrova da je dokrajĉi.

MeĊutim... tragaĉice bi morale dugo da je jure, imala je dobru prednost.

Imam gadan, truo ukus u ustima. Voda kao da nema efekta. Odvlaĉim se do

ţbuna orlovih noktiju i berem jedan cvet. Neţno izvlaĉim prašnik iz cveta i

polaţem kapljicu nektara na jezik. Slatkoća mi širi po ustima, klizi niz grlo i greje

vene sećanjem na leto, moj dom, šumu i Gejla. Iz nekog razloga prisećam se naše

rasprave onog poslednjeg jutra.

„Mogli bismo to da izvedemo, znaš."

Jta?“

,,Da napustimo distrikt. Dapobegnemo. Da ţivimo u šumi. Ti ija. Mogli

bismo to da izvedemo“

Iznenada ne mislim više na Gejla već na Pitu i... Pita! Spasao mije ţivot.

Razmislila sam. Kada smo se susreli, već nisam znala šta je istina, a šta posledica

delovanja otrova osa tragaĉica u mojim venama. Ali, ako to jeste uĉinio, a instinkt

mi govori da jeste, zašto je to uĉinio? Radi li i dalje radi na imidţu zavodnika koji

je stvorio tokom intervjua? Ili je istinski pokušavao da me zaštiti? Ako je to u

pitanju, šta radi sa karijeristima? Nema nikakvog smisla.

Pitam se šta li Gejl misli o tom incidentu, ali odmah potiskujem tu pomisao.

Iz nekog razloga, Gejl i Pita u mom umu ne idu zajedno.

Zato se usredsreĊujem na jedinu dobru stvar koja se desila otkako sam se

našla u areni. Sada imam luk i strele! Taĉno dvanaest strela, ako raĉunam i onu

koje sam se doĉepala na drvetu. Nema ni traga od uţasne, zelene ljigave teĉnosti

koja se cedila iz Iskriĉinog tela što me navodi na zakljuĉak da cela situacija nije

bila u potpunosti stvarna ali ipak su prelivene velikom koliĉinom skorele krvi.

Mogu to i kasnije da oĉistim, ali ipak ispaljujem nekoliko strela u obliţnje drvo.

Više su nalik oruţju iz Centra za obuku nego mojim strelama kod kuće, ali nije

bitno. Sa time mogu da se nosim.

Oruţje mi daje potpuno nov pogled na Igre. Znam da moram da se suoĉim sa

opasnim protivnicima. MeĊutim, više nisam obiĉan plen koji beţi, skriva se i

preduzima oĉajniĉke poteze. Ako bi Katon sada istrĉao iz šume, ne bih pobegla,

gaĊala bih ga. Shvatam da sa zadovoljstvom oĉekujem taj trenutak.

Ali prvo moram da povratim snagu. Dehidrirala sam i zaliha vode mi je

oskudna. Višak koji sam nabacila tokom gošćenja u Kapitolu već je nestao,

zajedno sa nekoliko dodatnih kilograma. Kukovi i rebra su mi izraţeniji nego što

pamtim. Skoro kao tokom onih uţasnih meseci nakon oĉeve smrti. Tu su i rane sa

kojima moram da se nosim opekotine, posekotine i modrice od udaranja u stabla,

tri uboda osa tragaĉica, nateklih i bolnih. Namazala sam opekotine sa melemom i

pokušala malo da stavim na otoke. MeĊutim, na njih nije delovao. Moja majka zna

lek za otok, to je neka vrsta lista koji izvlaĉi otrov, ali retko ima potrebu da ga

koristi. Ne sećam se ni imena te biljke, a kamoli njenog izgleda.

Prvo voda, mislim. Sada moţes da loviš usput. Lako je spaziti pravac iz kojeg

sam došla, potrebno je samo da pratim stazu skršenog rastinja koju je moje

poludelo telo naĉinilo. Krenula sam u suprotnom pravcu, nadajući se da neprijatelji

i dalje leţe zakljuĉani u nestvarnom svetu tragaĉicinih otrova.

Ne mogu brzo da se krećem, zglobovi odbijaju nagle pokrete. Koraĉam

laganim korakom koji koristim kada lovim divljaĉ. Za nekoliko minuta spazila sam

zeca i ubila prvu ţrtvu lukom i strelom. To nije bio uobiĉajen precizan pogodak u

oko, ali ipak sam gaĊala. Nakon sat vremena pronalazim potok, plitak ali širok i

više nego što je dovoljno za moje potrebe. Sunce opako prţi. Dok se voda

proĉišćava, skidam se u donji veš i gazim u vodu. Prljava sam od glave do pete.

Pokušavam da se operem, ali na kraju samo leţem u vodu i puštam je da spere

prljavštinu, krv i koţu koja je poĉela da se ljušti sa opekotina. Nakon što sam

oprala odeću i obesila je na ţbunje da se osuši, sela sam na osunĉanu obalu i

raspetljala kosu prstima. Apetit mi se vratio. Pojela sam kreker i traku govedine.

Mahovinom sam oĉistila krv sa svog srebrnog oruţja.

Pošto sam se osveţila, ponovo sam namazala opekotine, uplela kosu i obukla

vlaţnu odeću, znajući da će je sunce ubrzo osušiti. Smatram da je najpametnije da

pratim potok uzvodno. Sada putujem uzbrdo, što mi je draţe, i to uz izvor vode ne

samo za sebe, već i za divljaĉ. Lako sam oborila neku ĉudnu pticu, verovatno vrstu

divlje ćurke. U svakom sluĉaju, deluje jestivo. Tokom kasnog popodneva

odluĉujem da naloţim malu vatru kako bih ispekla meso, nadajući se da će sumrak

sakriti dim. Do mraka ću već ugasiti vatru. Oĉistila sam divljaĉ, posebno obrativši

paţnju na pticu, ali nisam otkrila ništa uznemirujuće. Kada sam poĉupala perje,

shvatila sam da nije veća od pileta, ali je debeljuškasta i ĉvrsta. Upravo sam bacila

prvu turu na ţar kada sam zaĉula pucanje granĉice.

U jednom pokretu okrećem se ka zvuku i skidam luk i strelu sa ramena. Nema

nikoga. Bar ne vidim nikoga. Zatim vidim vrh deĉje ĉizme kako viri iza stabla

drveta. Opuštam se u ramenima i kezim se. Mora da priznam da se kreće kroz

šumu kao senka. Kako bi me inaĉe pratila? Reĉi mi izleću iz usta pre nego što sam

shvatim šta radim.

„Znaš, i ostali mogu da stvaraju saveze“, kaţem.

Ĉekam odgovor skoro ceo minut.. Zatim se jedno njeno oko pojavljuje iza

stabla. „Ţeliš da ti ja budem saveznik?"

„Zašto da ne? Spasla si me sa onim tragaĉicama. Još si ţiva, znaĉi da si

pametna. Ionako ne mogu da te se otresem', kaţem. Trepće, pokušavajući da se

odluĉi. „Jesi li gladna?“ Vidim da je progutala pljuvaĉku i zatreptala ka mesu.

„PriĊi onda, danas sam ulovila dve ţivotinje.“

Ru oprezno koraĉa na otvoreno. „Mogu da ti izleĉim otoke.“ „Moţeš?“,

pitam. ,,Kako?“

Zavlaĉi ruku u sveţanj i vadi pregršt lišća. Gotovo da sam sigurna da je to

lišće koje koristi moja majka. „Gde si to pronašla?“

„Unaokolo. Svi ih nosimo kada radimo u voćnjacima. Tamo su ostavili dosta

gnezda“, kaţe Ru. ,,I ovde ih ima priliĉno.„Tako je. Ti si iz Distrikta Jedanaest. Vi

se bavite poljoprivredom“, kaţem. „Voćnjaci, a? Zato letiš po drveću kao da imaš

krila.“ Ru se smeši. Naletela sam na jednu od malobrojnih stvari za koje će priznati

da je na njih ponosna. „Hajde onda. Izleĉi me.“

Sela sam pored vatre i zavrnula nogavicu do uboda na kolenu. Na moje

iznenaĊenje, Ru je stavila lišće u usta i poĉela da ga ţvaće. Moja majka koristi

druge metode, ali nemam nekog naroĉitog izbora. Nakon jednog minuta, Ru je

spljoštila zelenu grudvu saţvakanog lišća i pljuvaĉke i stavila mi je na koleno.

,,Ohhh“, izleće mi pre nego što sam uspem da se obuzdam. Kao da lišće cedi

bol iz uboda.

Ru se kikoće. „Dobro je što si imala dovoljno razuma da išĉupaš ţaoke, inaĉe

bi ti bilo mnogo gore.“

„Izleĉi mi vrat! Izleĉi mi obraz!“, gotovo da je preklinjem.

Ru ponovo stavlja punu šaku lišća u usta i uskoro se smejem od slatkog

olakšanja. Primećujem opekotinu na njenoj podlaktici. „Imam lek za to.“ Odlaţem

oruţje i maţem joj ruku melemom za opekotine. „Imaš dobre sponzore“, kaţe ona

ĉeţnjivo.

,,Da li si dobila nešto?“, pitam. Odmahuje glavom. „Dobićeš. Samo ĉekaj. Što

smo bliţe kraju, sve više ljudi će shvatiti koliko si pametna.“ Okrećem meso.

„Nisi se šalila kada si rekla da me ţeliš za saveznika?“, pita.

,,Ne, zaista sam to mislila“, kaţem. Skoro da ĉujem Hejmiĉa kako stenje zbog

udruţivanja sa ovim detencetom. Ali, ja to ţelim. Zato što je ţilava i zato što joj

verujem. Zašto da ne priznam? Podseća me na Prim.

,,Dobro“, reĉe ona i pruţa dlan. Rukujemo se. ,,Dogovoreno.“

Naravno, to je samo privremen dogovor, ali nijedna od nas to ne pominje.

Ru je priloţila pregršt nekog skrobastog korenja uz meso. Ispeĉeno na vatri

ima ukus pastrnjaka. Prepoznala je pticu. U njenom distriktu je zovu grusling.

Kaţe da ĉitavo jato ponekada zaluta u voćnjak. Tog dana svi dobijaju pristojan

ruĉak. Razgovor prestaje dok punimo stomake. Grusling ima veoma ukusno meso,

toliko masno da nam salo curi niz lice kada ga zagrizemo.

,,Oh“, uzdiše Ru. „Nikada nisam sama pojela ceo batak.“

Sigurna sam da nije. Sigurna sam da retko jede meso. „Uzmi i drugi“, kaţem

joj.

,,Stvarno?“

„Uzmi koliko god ţeliš. Pošto sada imam luk i strele, mogu da ulovim još.

Imam i zamke. Pokazaću ti kako da ih postavljaš“, kaţem. Ru i dalje neodluĉno

posmatra batak. ,,Oh, uzmi ga“, kaţem tutkajući joj ga u ruke. „Ionako će opstati

samo nekoliko dana. Imamo celu pticu i zeca.“ Kada joj se batak naĊe u šakama,

apetit je savladava. Grize veliki zalogaj.

„Mislila sam da vi u Distriktu Jedanaest imate više hrane od nas. S obzirom

na to da uzgajate hranu“, kaţem.

Ru me gleda širom otvorenih oĉiju. ,,Oh, ne, nije nam dozvoljeno da jedemo

useve.“

„Hapse vas, ili tako nešto?“, pitam.

„Biĉuju, a svi ostali moraju da gledaju“, odgovara Ru. „Gradonaĉelnik je

veoma strog povodom toga.“

Po izrazu njenog lica shvatam da to nije tako redak sluĉaj. Javna biĉevanja su

retka pojava u Distriktu 12, mada se povremeno ipak odrţavaju. Tehniĉki, Gejla i

mene bi mogli da biĉuju svaki dan zbog lovokraĊe pa, tehniĉki bi mogli i mnogo

gore da proĊemo samo što zvaniĉnici kupuju meso od nas. Osim toga, naš

gradonaĉelnik, Medţin otac, nije sklon takvom ispoljavanju nasilja. Moţda to što

ţivim u najmanje prestiţnom, najsiromašnijem, najismevanijem distriktu ima

svojih prednosti. Na primer, dok god ispunjavamo kvotu u rudnicima, Kapitol nas

uglavnom ignoriše.

„Dobijate li vi koliko god uglja ţelite?“, pita Ru.

,,Ne“, odgovaram. „Samo onoliko koliko moţemo da kupimo i ono što

unesemo u kuću na ĉizmama."

„Nas hrane nešto bolje tokom ţetve, kako bi ljudi mogli duţe da rade“, kaţe

Ru.

„Zar ne moraš da ideš u školu?“, pitam.

,,Ne tokom ţetve. Tada svi rade.“

Zanimljivo je slušati o njenom ţivotu. Slabo komuniciramo sa bilo kim van

našeg distrikta. U stvari, pitam se dopuštaju li Tvorci igara da se naš razgovor ĉuje.

Iako informacije deluju bezazleno, oni ne ţele da ljudi iz razliĉitih distrikta znaju

ponešto jedni o drugima.

Ru predlaţe da stavimo svu hranu na gomilu kako bismo napravile plan za

naredne dane. Videla je skoro sve što imam, ali sam dodala nekoliko preostalih

krekera i goveĊih traka na gomilu. Sakupila je pravu kolekciju korenja, oraha,

povrća i bobica.

Prevrćem nepoznatu bobicu prstima. „Sigurna si da nije otrovna?“

,,Oh, da. Imamo ih kod kuće. Jedem ih već danima“, kaţe, trpajući punu šaku

u usta. Oprezno grizem jednu, ukusne su poput borovnica. Udruţivanje sa Ru sve

više i više deluje kao dobar izbor. Podelile smo zalihe tako da imamo dovoljno

hrane za nekoliko dana, u sluĉaju da se razdvojimo. Osim hrane, Ru ima mali

koţni meh za vodu, praćku i par rezervnih ĉarapa. Ima i oštar kamen koji koristi

umesto noţa. „Znam da nemam ništa posebno“, kaţe postiĊeno, ,,ali, morala sam

brzo da pobegnem što dalje od Kornukopije."

„Dobro si uradila“, kaţem. Kada rasprostrem svoju opremu, zaprepašćeno

uzdiše gledajući naoĉare.

„Kako si se toga doĉepala?“, pita me.

„Bile su u rancu. Do sada mi nisu bile od koristi. Uopšte ne zaklanjaju sunce,

teško se vidi kroz njih“, kaţem slegnuvši ramenima.

„Nisu za sunce, već za noć“, uzvikuje Ru. „Ponekad ţanjemo noću. Tada

nekolicini nas koji smo na najvišim granama podele par ovih naoĉara. Tamo ne

dopire svetlost baklji. Jednom je deĉak pokušao da ih zadrţi. Sakrio je naoĉare u

pantalone. Ubili su ga na mestu.“ „Ubili su deĉaka zato što je uzeo ove naoĉare?“

,,Da, a svi znaju da je bio bezopasan. Martin nije bio baš svoj. Mislim,

ponašao se kao da su mu i dalje tri godine. Ţeleo je da se igra naoĉarima“, kaţe

Ru.

Kada sam to ĉula, pomislila sam da je Distrikt 12 neka vrsta sigurne luke.

Naravno, ljudi ponekada umru od gladi, ali ne mogu da zamislim da mirovnjaci

ubijaju prostodušno dete. Jedna devojĉica, unuka Masne Sej, luta po Hobu. Nije

preterano bistra. Ljudi se prema njoj ponašaju kao prema kućnom ljubimcu. Bacaju

joj otpatke i sitnice.

,,Za šta sluţe?“, pitam Ru, uzevši naoĉare.

„Kada ih staviš, moţeš da vidiš i u potpunoj tami“, objašnjava mi Ru. „Probaj

ih veĉeras kada zaĊe sunce.“

Dala sam joj nešto šibica, a ona se pobrinula da imam dovoljn j lišća u sluĉaju

da mi se otoci upale. Gasimo vatru i koraĉamo uz\\ dno sve dok ne padne mrak.

„Gde spavaš?“, pitam je. ,,Na drveću?“ Klima potvrdno. „Samo u jakni?“

Ru pokazuje doda^ni par ĉarapa. „Stavim ih na ruke.“

Setila sam se koliko su noći hladne. „Moţemo da delimo moju vreću za

spavanje ako ţeliš. Lako ćemo obe stati u nju.“ Lice joj se ozaruje. Vidim da je to

više nego što se usudila da poţeli.

Izabrale smo raĉvu visoko na drvetu i spremile se za spavanje kada se zaĉula

himna. Danas niko nije poginuo.

,,Ru, ja sam se tek danas probudila. Koliko dana sam propustila?“ Himna će

prigušiti reĉi, ali ipak šapućem. Ĉak sam i usta pokrila rukom. Ne ţelim da publika

ĉuje ono što ću joj reći o Piti. Shvatajući, i ona ĉini isto.

„Dva dana“, kaţe. „Devojke iz Distrikta Jedan i Ĉetiri su mrtve. Znaĉi da nas

je ostalo deset.“

„Desilo se nešto ĉudno. Bar mislim da se desilo. Moţda sam samo umislila

zbog otrova“, kaţem. „Znaš Pitu? Deĉaka iz mog Distrikta? Mislim da mi je

spasao ţivot. Ali, bio je sa karijeristima.“

„Više nije s njima“, kaţe ona. „Špijunirala sam njihov logor kraj jezera.

Uspeli su da se vrate tamo pre nego što su popadali od otrova. Ali, njega nije bilo.

„Moţda te je stvarno spasao pa je morao da pobegne.“ Nisam odgovorila. Pita me

jeste spasao. Ovaj dug neću moći da mu vratim. „Ako jeste, to je verovatno deo

njegove predstave. Znaš, da ubedi ljude da je zaljubljen u mene.“

,,Oh“, kaţe Ru zamišljeno. „Nisam znala da je to samo predstava.“ „Naravno

da jeste“, kaţem. „Skovao je taj plan sa našim mentorom.“ Himna se završila i

nebo se zamraĉilo. „Hajde da isprobamo naoĉare.“ Izvukla sam ih iz ranca i stavila

na oĉi. Ru se nije šalila. Vidim sve, od lišća na drvetu do smrdljivca koji se šunja

kroz ţbunje dobrih petnaest metara dalje. Ako bih poţelela, mogla bih da ga

ustrelim odavde. Mogla bih da ustrelim bilo koga.

„Pitam seko ih se još doĉepao"

„Karijeristi imaju par ovakvih naoĉara. Ah, oni imaju sve tamo kod jezera“,

odgovara mi Ru. ,,I tako su snaţni.“

,,I mi smo snaţne“, kaţem. „Samo na drugaĉiji naĉin.“

,,Ti jesi. Umeš da koristiš luk i strele“, govori mi ona. „Šta ja mogu?“ „Moţeš

samu sebe da hraniš. Da li oni to umeju?“, pitam.

,,Ne moraju da traţe hranu. Imaju zalihe“, kaţe Ru.

„Recimo da ih nemaju. Recimo da zalihe nestanu. Koliko dugo bi opstali?“,

pitam. „Mislim, u pitanju su Igre gladi, zar ne?“

„Ali, Ketnis, oni nisu gladni“, kaţe Ru.

,,Ne, nisu. U tome i jeste problem1, slaţem se. Smislila sam plan. Plan koji

nije izazvala potreba za beţanjem i izbegavanjem. Imam ofanzivan plan. „Mislim

da ćemo taj problem morati da rešimo, Ru.“

16

Ru je odluĉila da mi veruje svim srcem. Znam to zato što se sklupĉala uz

mene ĉim se himna završila i zaspala. Ni ja ne sumnjam u nju, pošto nisam

preduzela nikakve posebne mere opreza. Da je ţelela da me ubije, mogla je samo

da nestane sa drveta, a da mi ne pokaţe gnezdo tragaĉica. Negde u pozadini uma

bocka me nešto oĉigledno. Ne moţemo obe pobediti u Igrama. Pošto su i moje i

njene šanse za preţivljavanje i dalje slabe, uspevam da ignorišem tu misao.

Osim toga, paţnju mi odvlaĉi ideja o karijeristima i njihovim zahhama. Ru i

ja moramo da pronaĊemo naĉin da im uništimo hranu. Sigurna sam da će im biti

veliki problem da se prehrane. Strategija tributa od karijere je uvek bila da se

odmah doĉepaju hrane i onda krenu dalje. Onih godina kada je nisu dobro ĉuvali

jednom je uništio ĉopor uţasnih reptila, drugi put je odnela poplava koju su Tvorci

pokrenuli pobeĊivali su tributi iz drugih distrikta. To što su karijeristi godinama

dobro hranjeni nije prednost, zato što ne znaju kako da gladuju. Ali, Ru i ja znamo.

MeĊutim, suviše sam iscrpljena da zapoĉnem detaljno planiranje veĉeras.

Zarastanje rana, um i dalje zamagljen od otrova, toplota njenog tela pokraj mene i

njena glava na mom ramenu, daju mi osećaj sigurnosti. Prvi put shvatam koliko

sam bila usamljena u areni, i koliko je utešno prisustvo drugog ljudskog bića.

Prepuštam se pospanosti, odluĉujući da sutra preokrenem stvari. Od sutra će

karijeristi morati da se pripaze.

Trgla sam se kada je odjeknuo topovski hitac. Nebo je prošarano svetlošću,

ptice već pevaju. Ru je ispruţena na susednoj grani i drţi nešto u rukama. Ĉekamo

da ĉujemo hoće li se oglasiti još koji hitac, ali to je sve.

„Šta misliš zbog koga se top oglasio?“ Ne mogu da ne pomislim na Pitu.

,,Ne znam. Moţe biti zbog bilo koga od ostalih", kaţe Ru. „Saznaćemo

veĉeras."

,,Ko je još ostao?“, pitam.

„Deĉak iz Distrikta Jedan. Oba tributa iz Distrikta Dva. Deĉak iz Trećeg. Treš

i ja. Ti i Pita“, nabraja Ru. ,,To je osam. Ĉekaj, tu je i deĉak iz Distrikta Deset, onaj

što ćopa. Znaĉi devet.“

Ostao je još neko, ali ne moţemo da se setimo ko.

„Pitam se kako je ovaj tribut završio", kaţe Ru.

„Nema naĉina da saznamo. Ali to je u svakom sluĉaju dobro za nas. Smrt će

drţati paţnju publike neko vreme. Moţda ćemo imati dovoljno vremena da

uĉinimo nešto pre nego što Tvorci igara odluĉe da je vreme da nas opet

podstaknu“, kaţem. „Šta to drţiš u rukama?“

„Doruĉak", odgovara Ru. Rastvara dlanove. U njima se ljuljuškaju dva velika

jaja.

„Kakva su?“, pitam.

„Nisam sigurna. Tamo je neko moĉvarno zemljište. Verovatno su u pitanju

neke plivaĉice“, kaţe ona.

Bilo bi lepo skuvati ih, ali ne smemo da rizikujemo paljenje vatre. NagaĊam

da je tribut koji je danas preminuo bio ţrtva karijerista. To znaĉi da su se oporavili

dovoljno da se vrate u Igru. Posisale smo sadrţinu jaja, pojele po nogu od zeca i

malo bobica. Odliĉan doruĉak za svaku priliku.

,,Spremna?“ pitam, nabacujući ranac na ramena.

„Za šta?“, pita Ru, ali po naĉinu na koji je skoĉila na noge znam da je

spremna na sve.

„Danas ćemo karijeristima uništiti hranu“, odgovaram.

„Stvarno? Kako?“ Oĉi joj sijaju od uzbuĊenja. Po tome se razlikuje od Prim,

za nju su avanture teško iskušenje.

„Nemam pojma. Hajde, smislićemo neki plan dok lovimo“, kaţem. MeĊutim,

nismo se posebno udubile u lov pošto sam suviše zaposlena ispitujući Ru o logoru

karijerista. Samo nakratko ih je špijunirala, ali ima dobru sposobnost opaţanja.

Postavili su logor kraj jezera. Zalihe su im trideset metara dalje. Tokom dana su

ostavljali jednog tributa, deĉaka iz Distrikta 3, da ĉuva logor.

„Deĉaka iz Distrikta Tri?“, pitam. ,,0n saraĊuje sa njima?“

„Da, ostaje u logoru sve vreme. I njega su tragaĉice ubole nekoliko puta kada

su ih ostali doveli do jezera“, kaţe Ru. „Pretpostavljam da su se sloţili da mu

dopuste da preţivi ako pristane da bude straţar. Ali, nije naroĉito krupan.“

„Kakvo oruţje ima?“, pitam.

„Nisam uspela mnogo toga da vidim. Koplje. Moţda bi uspeo nekoliko nas da

odbije sa tim, ali Treš bi ga lako ubio“, kaţe Ru.

„Hrana samo tako stoji na otvorenom?“, pitam. Klima potvrdno glavom.

„Nešto tu nije u redu.“

„Znam. Ali nisam razabrala šta“, kaţe Ru. „Ketnis, ĉak i da stigneš do hrane,

kako ćeš je uništiti?“

„Zapaliću je. Baciti u jezero. Natopiti je gorivom.“ Bocnula sam je u stomak,

kao što ĉesto ĉinim sa Prim. „Poješću je!“, kikoće se. „Ne brini, smisliću nešto.

Lakše je nešto uništiti nego ga stvoriti.“

Neko vreme smo ĉupale korenje, sakupljale bobice i zeleniš i tihim glasovima

osmišljavale strategiju. Upoznala sam Ru, najstariju od šestoro dece, zaštitniĉki

nastrojenu prema svima njima. Sada znam da je osoba koja daje svoje porcije

hrane najmlaĊim ĉlanovima porodice, a sama ide u potragu za hranom po livadama

distrikta u kojem su mirovnjaci znatno manje predusretljivi nego kod nas. Kada je

pitam šta voli najviše na svetu, odgovora mi: „Muziku."

„Muziku?“, kaţem. U našem svetu, muzika se po tome koliko je korisna

rangira negde izmeĊu traka za kosu i duge. Duga ti bar pokazuje gde se nalazi

voda. „Imaš li vremena za to?“

„Pevamo kod kuće. I na poslu. Zato mi se dopada tvoj broš“, kaţe pokazujući

na kreju na koju sam potpuno zaboravila.

„Ima li kod vas kreja?“, pitam.

,,Oh, da. Sprijateljila sam se sa nekoliko. Satima pevamo jedni drugima.

Prenose moje poruke“, odgovara.

„Kako to misliš?“

„Obiĉno sam na najvišem mestu na drvetu, tako da prva vidim zastavu koja

oznaĉava kraj radnog vremena. Onda otpevam specijalnu pesmu“, kaţe Ru. Zatim

otvara usta i ispušta ĉetiri note jasnim glasom. „Kreje to prenesu širom voćnjaka.

Tako svi znaju da mogu da prestanu sa radom“, nastavlja. „Mogu biti opasne ako

se suviše pribliţiš njihovom gnezdu. Ali, ne moţeš ih kriviti zbog toga.“

Otkopĉavam broš i pruţam joj ga. „Uzmi, tebi znaĉi više nego meni.“ ,,0h, ne“,

kaţe Ru, zatvarajući mi prste oko broša. „Volim da ga gledam na tebi. Tako sam

odluĉila da ti verujem. Osim toga, imam ovo.“ Izvlaĉi ogrlicu od neke vrste trave

ispod majice. Na njoj visi grubo izrezbarena drvena zvezda. Ili moţda cvet. ,,To je

amajlija za sreću.“

,,Pa, do sada te sreća pratila“, kaţem, kaĉeći broš nazad na svoju majicu.

„Drţi se nje.“

Do ruĉka smo smislile plan. Tokom ranog popodneva sloţile smo se da ga

sprovedemo u delo. Pomogla sam Ru da sakupi drva za prve dve logorske vatre, za

treću će imati vremena i sama. Odluĉile smo da se posle naĊemo tamo gde smo

prvi put jele zajedno. Potok će mi pomoći da pronaĊem to mesto. Pre nego što sam

krenula, pobrinula sam se da Ru ima dovoljno hrane i šibica. Ĉak sam insistirala da

uzme moju vreću za spavanje u sluĉaju da ne bude moguće da se sastanemo pre

noći.

„Šta je sa tobom? Zar ti neće biti hladno?“, pita me.

„Neće ako pokupim još jednu vreću kod jezera", odgovaram. „Ovde kraĊa

nije protiv zakona", dodajem uz kez.

U poslednjem trenutku, Ru je odluĉila da me nauĉi kako da otpevam znak za

prestanak rada. „Moglo bi da upali. Ako ĉuješ da ga kreje pevaju, znaćeš da sam

dobro, ali da ne mogu odmah da se vratim."

„Ima Ii ovde mnogo kreja?“, pitam.

„Zar ih nisi videla? Gnezda su svuda unaokolo", kaţe ona. Moram da priznam

da nisam primetila.

„Dobro. Ako sve proĊe po planu, videćemo se za veĉerom", kaţem.

Potpuno neoĉekivano, Ru me grli. Oklevam na trenutak, a zatim joj

uzvraćam.

„Budi paţljiva“, kaţe mi.

,,I ti“, odgovaram. Okrenula sam se i pošla nazad ka potoku, pomalo

zabrinuta. Plašila sam se da će Ru poginuti, plašila sam se da ćemo na kraju ostati

samo nas dve, plašila sam se da je ostavim samu, plašila sam se što je Prim ostala

sama kod kuće. Ne, Prim ima majku, Gejla i pekara koji je obećao da neće

dozvoliti da gladuje. Ru ima samo mene.

Kada stignem do potoka, pratim ga nizbrdo do mesta gde odakle sam krenula

nakon napada tragaĉica. Moram oprezno da se krećem uz vodu, pošto su mi misli

zaokupljene neodgovorenim pitanjima. Većina se tiĉe Pite. Da li je hitac koji sam

jutros ĉula oznaĉio njegovu smrt? Ako jeste, kako je poginuo? Da li ga je ubio neki

karijerista? Da li je to bila osveta zbog toga što me je ostavio u ţivotu? Ponovo

pokušavam da se prisetim tog trenutka iznad Iskriĉinog tela, kada je istrĉao iz

ţbunja. MeĊutim, ĉinjenica da je svetlucao navodi me da posumnjam u sve što se

desilo.

Mora da sam se juĉe kretala veoma sporo pošto sam za nekoliko sati stigla do

mesta na kojem sam se okupala. Stala sam da dopunim flašu sa vodom i namaţem

ranac još jednim slojem blata. Narandţasta boja kao da se ponovo pojavljuje bez

obzira na to koliko puta ga premaţem.

Blizina logora karijerista izoštrila mi je ĉula. Što sam im bliţe, to sam

opreznija. Ĉesto zastajem da oslušnem neprirodne zvuke. Strela mi je već na tetivi.

Ne vidim druge tribute, ali primetila sam neke stvari koje je Ru spomenula. Bokore

slatkih bobica, lišće kojem mi je izleĉila otoke. Jata gnezda osa tragaĉica u blizini

drveta na kojem sam bila zarobljena. Ovdeonde bih ugledala sevanje crnobelog

krejinog krila u granama iznad svoje glave.

Kada sam stigla do drveta sa razbijenim gnezdom u podnoţju, zastala sam da

prikupim hrabrost. Ru mi je dala taĉne instrukcije kako odavde da stignem do

najboljeg mesta za špijuniranje u blizini jezera. Zapamti, kaţem sebi. Ti si sada

lovac, a ne oni. Ĉvrsto steţem luk i krećem napred. Stiţem do ĉestara o kojem mi

je Ru govorila i iznova me zadivljuje njena pamet. Na samoj je ivici šume, ali lišće

ţbunja je tako gusto da mogu da posmatram kamp karijerista, a da me oni ne vide.

IzmeĊu nas se nalazi ravnica na kojoj su Igre otpoĉele.

Tu su ĉetiri tributa. Deĉak iz Distrikta 1, Katon i devojĉica iz Distrikta 2, i

mršav, bubuljiĉav deĉak, verovatno iz Distrikta Tri. Tokom vremena koje smo

proveli u Kapitolu, nije na mene ostavio nikakav utisak. Ne sećam se niĉega u vezi

s njim, ni kostima, ni ocene koju su mu Tvorci dali nakon obuke, niti intervjua.

Ĉak i sada, dok sedi i premeće po rukama neku plastiĉnu kutiju, lako ga je

prevideti u prisustvu krupnih, nadmoćnih pratilaca. Zbog neĉega im je koristan,

inaĉe bi ga ubili. Ipak, sada kada ga vidim, to samo doprinosi osećanju

zabrinutosti. Zašto bi karijeristi ostavljali njega kao straţara, zašto su mu uopšte

dopustili da ţivi?

Sve ĉetvoro se i dalje oporavljaju od napada osa tragaĉica. Ĉak odavde vidim

velike otoke na njihovim telima. Verovatno nisu uklonili ţaoke. Ako i jesu, nisu

znali za lišće koje moţe da ih izleĉi. Lekovi koje su našli u Kornukopiji oĉigledno

nisu delovah.

Kornukopija se nalazi na svojoj prvobitnoj poziciji, ali unutrašnjost je prazna.

Većina zaliha, u sanducima, vrećama i plastiĉnim kantama, uredno je nagomilana u

obliku piramide na sumnjivoj udaljenosti od logora. Nešto zaliha je posuto okolo

piramide, skoro oponašajući raspored oko Kornukopije na poĉetku Igara. Piramidu

ĉuva mreţa, koja osim što odbija ptice, deluje potpuno beskorisno.

Celo ureĊenje je krajnje zbunjujuće. Udaljenost, mreţa, prisustvo deĉaka iz

Distrikta Tri. Jedna stvar je sigurna, uništenje zaliha neće biti tako lako kao što

izgleda. U igri je još neki faktor. Bolje da se ne pomeram dok ne otkrijem šta je u

pitanju. Pretpostavljam da je piramida puna zamki. Razmišljam o skrivenim

jamama, mreţama koje se spuštaju, koncima koji kada se pokidaju šalju otrovne

strelice pravo ka vašem srcu. Mogućnosti su beskrajne.

Dok razmišljam o svojim opcijama, ĉujem Katonov uzvik. Pokazao je ka

šumi, daleko iza mene. Bez okretanja znam da je Ru zapalila prvu vatru. Sakupile

smo dovoljno zelenog drveta da dim bude primetan. Karijeristi su odmah poĉeli da

se naoruţavaju.

Izbila je svaĊa. Dovoljno su glasni. Prepiru se oko toga da li deĉak iz Distrikta

3 treba da ostane ili da krene sa njima.

„Ide i on. Potreban nam je u šumi. Ovde je uradio sve što je mogao. Niko ne

moţe da se doĉepa zaliha“, kaţe Katon.

,,A Zavodnik?“, pita deĉak iz Distrikta Jedan.

„Već sam ti rekao da zaboraviš na njega. Znam gde sam ga zasekao. Pravo je

ĉudo da do sada nije iskrvario na smrt. U svakom sluĉaju nije u stanju da nas

opljaĉka", kaţe Katon.

Znaĉi da je Pita u šumi, teško ranjen. Doduše i dalje ne znam šta ga je nagnalo

da izda karijeriste.

,,Hajde“, kaţe Katon. Dobacuje koplje deĉaku iz Distrikta 3, a zatim svi kreću

u pravcu vatre. Poslednje što ĉujem dok ulaze u šumu jeste Katonova izjava:

„Kada je budemo pronašli, ubiću je na svoj naĉin. Neka se niko ne meša.“

Znam da ne govori o Ru. Nije mu ona na glavu bacila gnezdo osa tragaĉica.

Nisam se mrdala pola sata. Pokušavala sam da odluĉim šta da radim sa

zalihama. Prednost koju imam sa lukom i strelama je u daljini. Lako mogu da

pošaljem zapaljenu strelu ka piramidi dovoljno dobro gaĊam da pogodim otvor u

mreţi ali nema garancije da će se vatra razgoreti. Ako se ugasi, šta onda? Ništa

nisam postigla, samo sam im dobrovoljno dala suviše informacija o sebi. Da sam

bila ovde, da imam sauĉesnika i da mogu precizno da koristim luk i strele.

Nema mi druge, moraću da se primaknem bliţe i vidim kako su zalihe

zapravo zaštićene. Samo što sam krenula, krajiĉkom spazila sam neki pokret. Na

trenutak sam pomislila da je Ru u pitanju, ali tada sam prepoznala Prepredenu koja

se prikradala ravnici. Znaĉi nje jutros nisam mogla da se setim. Kada je došla do

zakljuĉka da je bezbedna, potrĉala je ka piramidi brzim, sitnim koracima. Pre nego

što je stigla do kruga zaliha rasutih oko piramide, zastala je i pogledala zemlju,

paţljivo zakoraĉivši na odreĊeno mesto. Zatim je poĉela da se pribliţava piramidi

ĉudnim poskocima. Ponekad bi se doĉekala na jednu nogu i blago zateturala.

Ponekad bi rizikovala nekoliko koraka. Jednom je skoĉila u vazduh preko malog

bureta i doskoĉila na vrhove prstiju. Ali, skoĉila je suviše snaţno, inercija je ponela

napred. Oštro je vrisnula kada je dlanovima dotakla zemlju, meĊutim, ništa se nije

desilo. U trenutku se uspravila i nastavila dok nije došla do same piramide.

Bila sam u pravu da su zamke u pitanju, ali jasno je da je stvar

komplikovanija nego što sam pretpostavila. Bila sam u pravu i što se tiĉe devojke.

Dovoljno je lukava da pronaĊe put do hrane i savršeno ga ponovi? Napunila je

ranac uzevši nekoliko stvari iz razliĉitih kontejnera, krekere iz sanduka, naramak

jabuka iz vreće koja visi na konopcu. Ali, samo pomalo od svega, niko neće

primetiti da nešto nedostaje. Neće postati sumnjiĉavi. Zatim je izvela ĉudan ples

unazad, izašla iz kruga i ţiva i zdrava odskakutala nazad u šumu.

Shvatila sam da škrgućem zubima od frustracije. Prepredena je potvrdila ono

što sam već i sama pogodila. Kakva zamka zahteva toliku spretnost? Kakva zamka

ima toliko taĉaka koje je pokreću? Zašto je vrisnula kada je rukama dotakla

zemlju? Ĉovek bi pomislio... polako je poĉelo da mi sviće... ĉovek bi pomislio da

će zemlja eksplodirati.

„Hrana je minirana“, šapućem. Ovo sve objašnjava. Spremnost karijerista da

ostave zalihe, reakciju Prepredene, umešanost deĉaka iz Distrikta 3 gde se nalaze

fabrike u kojima se prave televizori, automobili i eksploziv. Gde je nabavio mine?

Da li su bile meĊu zalihama? To nije oruţje koje Tvorci obiĉno obezbeĊuju, pošto

vole da vide kako tributi liĉno puštaju krv jedni drugima. Izlazim iz ţbunja i

prilazim metalnom disku koji izbacuje tribute u arenu. Oko njega je zemlja bila

iskopana i ponovo zatrpana. Mine su onesposobljene nakon šezdeset sekundi

koliko smo stajali na ploĉama, ali deĉak iz Distrikta 3 je verovatno uspeo ponovo

da ih aktivira. Nikada nisam videla ništa sliĉno na Igrama. Kladim se da je šokirao

i Tvorce igara.

Pa, bravo za deĉaka iz Distrikta 3 što ih je namagarĉio, ali šta ja sada da

radim? Oĉigledno da ne mogu da ušetam tamo pošto ću odleteti u vazduh.

Zapaljena strela zvuĉi smešnije nego ikada. Mine aktivira pritisak. Ne mora da

bude jak pritisak. Jedne godine, devojĉica je ispustila simbol svog distrikta, malu

drvenu loptu, dok je stajala na disku. Morali su da sastruţu komadiće njenog tela

sa zemlje.

Imam dobru ruku. Mogla bih da dobacim nekoliko stena do tamo i aktiviram

šta? Moţda jednu minu? To bi moglo da pokrene lanĉanu reakciju. Ili ne? Da li je

deĉak iz Distrikta 3 postavio mine na takav naĉin da jedna ne moţe da aktivira

ostale? Tako bi zaštitio zalihe i obezbedio smrt napadaĉa. Ako aktiviram samo

jednu minu, karijeristi će se sigurno vratiti. Uostalom, o ĉemu ja to razmišljam? Tu

je mreţa, jasno postavljena da odbije takvu vrstu napada. Osim toga, morala bih da

bacim tridesetak stena odjednom kako bih izazvala lanĉanu reakciju koja bi uništila

sve.

Bacila sam pogled ka šumi. Dim druge vatre koju je Ru zapalila već se dizao

ka nebu. Karijeristi su do sada sigurno posumnjali da je neki trik u pitanju. Vreme

mi istiĉe.

Postoji rešenje, znam da postoji, samo kad bih mogla da se usredsredim.

Zurila sam u piramidu, kante i sanduke, suviše teške da ih oborim strelom. Moţda

je u jednom ulje za kuvanje. Ponovo sam razmotrila ideju o zapaljenoj streli.

MeĊutim, shvatila sam da bih izgubila svih dvanaest strela nagaĊajući u kojoj je

kanti ulje. Ozbiljno razmišljam o tome da ponovim put koji je prešla Prepredena do

piramide sa nadom da ću naći naĉin za uništenje kada spazim vreću sa jabukama.

Mogla bih da preseĉem konopac jednim hicem, zar nisam uĉinila nešto sliĉno u

Centru za Obuku? To je velika vreća, ipak, moţda će biti dovoljna samo za jednu

eksploziju. Ako bih mogla da izbacim jabuke iz nje...

Znam šta treba da uradim. Prilazim i uzimam tri strele kojima ću obaviti

posao. Briţljivo se nameštam, potpuno se usredsreĊujući na metu kako bih

precizno nanišanila. Prva strela je prošla kroz vreću blizu vrha i pocepala tkaninu.

Sledeća je proširila rupu. Vidim kako se prva jabuka pomalja na otvoru kada

pustim i treću strelu koja pogaĊa delimiĉno pocepano parĉe tkanine i kida ga od

vreće.

Na trenutak vreme kao da je stalo. Zatim se jabuke rasipaju po zemlji, a mene

snaga eksplozije odbacuje u vazduh.

17

Sudar sa tvrdom zemljom ravnice isterao mi je sav vazduh iz pluća. Ranac

nije ublaţio udarac. Na sreću, tobolac mi je skliznuo sa ramena do lakta i tako

poštedeo i sam sebe i moje rame. Luk sam ĉvrsto stezala u ruci. Tlo još podrhtava

od eksplozija. Ne ĉujem ih. Ne ĉujem ništa u ovom trenutku. Jabuke su

najverovatnije aktivirale dovoljno mina kako bi se aktivirale i ostale. Uspevam da

zaštitim lice rukama dok po meni pada kiša otpadaka. Neki su zapaljeni. Oštar dim

ispunjava vazduh. To baš i nije najbolji lek za nekoga ko pokušava da povrati

sposobnost disanja.

Nakon nekoliko trenutaka, zemlja je prestala da vibrira. Otkotrljala sam se na

stranu i dozvolila sebi trenutak zadovoljstva pri pogledu na skršenu, dimljivu

ruševinu koja je do nedavno bila piramida puna hrane. Karijeristi neće uspeti ništa

od toga da iskoriste.

Bolje da se ĉistim odavde, mislim. Krenuće nazad najkraćim putem. Kada

sam se osovila na noge, shvatila sam da beg neće biti tako jednostavan. Vrti mi se

u glavi. To nije blaga vrtoglavica. Drveće kruţi oko mene, a tlo se u talasima

pokreće pod mojim nogama. Naĉinila sam par koraka i našla se na rukama i

kolenima. Saĉekala sam nekoliko minuta, ali vrtoglavica nikako da proĊe.

Poĉela sam da paniĉim. Ne mogu ostati ovde. Beg je sada od suštinske

vaţnosti. MeĊutim, niti mogu da hodam, niti išta ĉujem. Stavila sam dlan na levo

uho. Ta strana glave mi je bila okrenuta ka eksploziji. Na šaci mi je ostao krvav

trag. Da li sam ogluvela od eksplozije? Ta mogućnost me uţasava. Kao lovac se

mnogo više oslanjam na sluh, nego na oĉi. Ne smem dopustiti da moj strah postane

oĉigledan. Bez svake sumnje, nalazim se na svakom ekranu u Panemu.

Ne ostavljaj krvav trag, kaţem sebi. Uspevam da navuĉem kapuIjaĉu preko

glave i vezujem vrpcu krutim prstima. To će upiti krv. Ne mogu da hodam, mogu li

da puzim? Paţljivo krećem napred. Da, ako se krećem polako, mogu da puzim.

Šuma mi neće pruţiti dovoljan zaklon. Jedina nada mi je da stignem do ĉestara u

kojem sam bila do malopre i sakrijem se u zelenilu. Ne smem dopustiti da me

pronaĊu na otvorenom i to na sve ĉetiri. Ne samo što ću umreti, nego će to biti

bolna i polagana smrt. Mislim na Prim koja mora da me gleda i to me tera napred

ka skloništu.

Nova eksplozija me oborila na lice. Zaostalu minu je verovatno aktivirao

komad sanduka koji se otkotrljao. To se desilo još par puta. Setila sam se

poslednjih nekoliko jezgra koja bi eksplodirala kada Prim kod kuće pravi kokice.

Malo je reći da sam stigla u zaklon u pravom trenutku. Doslovno sam se

uvukla u ţbunje u momentu kada je Katon izbio na ravnicu, praćen svojim

drugarima. Bio je toliko ljut da bi mi delovao komiĉno znaĉi ljudi stvarno ĉupaju

kosu i udaraju pesnicama o zemlju kada ne bih znala da je taj bes uperen na mene i

ono što sam mu uĉinila. Ako tome dodamo moju blizinu i nemogućnost da

pobegnem ili se odbranim, cela stvar je zapravo zastrašujuća. Drago mi je što je

kamerama nemoguće da prodru do mog skrovišta pošto sam izgrizla nokte do krvi.

Oglodala sam poslednje ostatke laka pokušavajući da spreĉim cvokotanje zuba.

Deĉak iz Distrikta 3 je bacio nekoliko kamiĉaka ka ruini, i verovatno izjavio

da su sve mine aktivirane, pošto su karijeristi krenuli ka sprţenoj piramidi.

Katon je završio sa prvom fazom gneva i sada iskaljuje bes na zadimljenim

ostacima šutirajući kontejnere. Ostali tributi prebiru po zbrci u potrazi za neĉim što

bi se moglo spasiti, ali nema niĉega. Deĉak iz Distrikta 3 je suviše dobro obavio

posao. Mora da je i Katon to shvatio pošto se okrenuo ka njemu i poĉeo da više.

Deĉak jedva da je imao vremena da se okrene i pokuša da pobegne, ali Katon ga je

već zgrabio za vrat otpozadi. Vidim kako mu se napinju mišići ruke dok oštro trza

deĉakovu glavu u stranu.

Smrt brzo stiţe deĉaka iz Distrikta Tri.

Preostali karijeristi pokušavaju da smire Katona. Vidim da ţeli da se vrati u

šumu, ali oni mu uporno pokazuju ka nebu. To me zbunjuje, ali onda shvatam:

Naravno. Misle da je osoba koja je pokrenula eksploziju mrtva. Ne znaju za strele i

jabuke. Pretpostavljaju da je zamka bila neispravna, ali i da je tribut koji je

aktivirao raznesen. Ako se top oglasio, lako su mogli da ga preĉuju zbog

eksplozija. Delove tela je uklonila letelica. Povukli su se ka suprotnoj strani jezera

kako bi Tvorci odneli telo deĉaka iz Distrikta 3. Zatim su ĉekali.

Pretpostavljam da se oglasio top. Letelica se pojavila i odnela mrtvog deĉaka.

Sunce je poĉelo da tone ka horizontu. Noć pada. Na nebu, vidim grb i znam da je

himna poĉela. Na trenutak je nastupio mrak. Prikazali su sliku deĉaka iz Distrikta

3. Potom deĉaka iz Distrikta 10 koji je verovatno jutros nastradao. Ponovo se

pojavio grb. Znaĉi, sada znaju. Napadaĉ je preţiveo. Pri svetlu grba vidim da su

Katon i devojĉica iz Distrikta 2 stavili noćne naoĉare. Deĉak iz Distrikta Jedan

zapalio je granu drveta kao baklju. Na licima im se ocrtava mraĉna odluĉnost.

Karijeristi su krenuli nazad ka šumi. U lov.

Vrtoglavica me prolazi. Na levo uvo i dalje ništa ne ĉujem, ali desno mi zvoni

što je ĉini mi se dobar znak. Nema svrhe da napuštam svoje skrovište. Nigde neću

biti sigurnija nego na mestu zloĉina. Verovatno misle da napadaĉ ima dvatri sata

prednosti. Odluĉujem da neko vreme ostanem gde jesam.

Prvo sam pronašla svoje noĉne naoĉare i stavila ih na nos. To me opustilo.

Dobro je što mogu da upotrebim bar jedno od lovaĉkih ĉula. Popila sam malo vode

i isprala krv iz uveta. Plašeći se da će miris mesa privući grabljivice kao da sveţa

krv nije dovoljna napravila sam jelo od zeleniša, korenja i bobica koje smo Ru i ja

danas sakupile.

Gde li je moja majušna saveznica? Da li je uspela da se vrati do mesta

sastanka? Moţda je zabrinuta za mene. Bar je nebo pokazalo da smo obe ţive.

Prebrojala sam preţivele tribute. Deĉak iz Jedinice, oboje iz Dvojke,

Prepredena, oboje iz Jedanaestice i Dvanaestice. Znaĉi, osmoro. Kladionice u

Kapitolu mora da su usijane. Sada će praviti specijalne emisije o svakome od nas.

Verovatno će intervjuisati porodicu i prijatelje. Prošlo je mnogo vremena od kako

je tribut iz Distrikta 12 ušao meĊu poslednjih osam. Sada nas je dvoje. Mada se po

onome što je Katon rekao da zakljuĉiti da je Pita praktiĉno mrtav. Doduše,

Katonova reĉ nije zakon. Zar nije upravo izgubio sve zalihe?

Neka sedamdeset ĉetvrte Igre gladi zapoĉnu, Katone, govorim u sebi. Neka

odistinski zapoĉnu ovoga puta.

Hladan vetar je poĉeo da duva. Posegla sam rukom ka vreći za spavanje i

setila se da sam je dala Ru. Trebalo je da pronaĊem drugu, ali sam zaboravila zbog

problema sa minama. Poĉela sam da drhtim. Pošto sedenje na drvetu tokom noći

ionako nije preporuĉljivo, iskopala sam rupu pod ţbunom i pokrila se lišćem i

borovim iglicama. I dalje se smrzavam. Poloţila sam plastiku preko tela i postavila

ranac tako da me zaklanja od vetra. Sada mi je malo bolje. Sada mi je znatno

simpatiĉnija devojĉica iz Distrikta 8 koja je zapalila vatru prve noći. Sada sam ja ta

koja mora da stisne zube i izdrţi do jutra. Još lišća, još borovih iglica. Uvlaĉim

ruke u jaknu i privlaĉim kolena grudima. Nekako tonem u san.

Otvaram oĉi. Svet deluje izlomljeno. Treba mi par trenutaka da shvatim da je

jutro odavno svanulo i da mi naoĉare lome vidno polje. Sedam i skidam ih. Ĉujem

smeh negde u blizini jezera i sledim se. Zvuk je pomalo iskrivljen, ali ĉinjenica da

ga uopšte ĉujem znaĉi da mi se sluh vraća. Da, ponovo ĉujem na desno uho, mada

još odzvanja. Što se levog uha tiĉe, bar je krvarenje prestalo.

Gvirim kroz ţbunje strepeći od povratka karijerista što bi me zarobilo u mestu

na neodreĊeno vreme. Ne, to je Prepredena. Stoji na ruševinama piramide i smeje

se. Pametnija je od karijerista, pa je uspela da pronaĊe nekoliko korisnih stvari u

pepelu. Metalni lonac. Seĉivo noţa. Zbunjena sam njenim raspoloţenjem sve dok

ne shvatim da sada kada su zalihe karijerista uništene, ona zapravo ima šansu da

preţivi. Kao i ostali. Pada mi na pamet da je angaţujem kao drugog saveznika

protiv ĉopora karijerista. MeĊutim, odbacujem tu misao. Nešto u njenom lukavom

osmehu navodi me na zakljuĉak da bi mi prvom prilikom zabila noţ u leĊa. S

obzirom na to, ovo je savršena prilika da je ustrelim. Ali, ĉula je nešto. Ne mene,

okrenula je glavu na drugu stranu ka padini i jurnula ka šumi. Ĉekam. Niko se ne

pojavljuje. Ipak, ako Prepredena misli da je opasno, verovatno je vreme da se i ja

izgubim odavde. Osim toga, jedva ĉekam da ispriĉam Ru za piramidu.

Pošto nemam pojma gde su karijeristi, put ka potoku je podjednako dobar kao

i bilo koji drugi. Ţurim sa napetim lukom u jednoj ruci i komadom hladnog mesa

gruslinga u drugoj. Umirem od gladi, ne samo za lišćem i bobicama već za

masnoćom i proteinima iz mesa. Ništa bitno se nije desilo na putu do potoka. Kada

sam stigla, napunila sam flašu, umila se i oprala povreĊeno uho. Zatim sam krenula

uzbrdo koristeći potok umesto putokaza. Na jednom mestu sam pronašla otiske

ĉizama u blatu pored obale. Karijeristi su bili ovde, ali odavno. Otisci su duboki

pošto je blato meko, ali su se skoro osušili na vrelom suncu. Nisam bila paţljiva sa

svojim otiscima, raĉunajući da će ih prikriti lagani koraci i borove iglice. Sada

skidam ĉarape i ĉizme i bosonoga krećem kroz korito potoka.

Hladna voda mi je okrepila duh i telo. Ustrelila sam dve ribe. Lak su plen u

sporom potoku. Pojela sam jednu onako presnu, iako sam upravo jela meso

gruslinga. Drugu sam saĉuvala za Ru.

Postepeno, jedva primetno, uvo je prestalo da mi zvoni. Uhvatila sam sebe

kako povremeno ĉeprkam levo uho, pokušavajući da oĉistim ono što me spreĉava

da ĉujem. Ako ima poboljšanja, praktiĉno je neosetno. Ĉini mi se kao da nemam

ravnoteţu, kao da sam bez odbrane sa leve strane. Kao da sam slepa. Glava mi se

stalno okreće ka povreĊenoj strani, dok desno uho pokušava da nadoknadi zid

tišine sa one strane odakle je do juĉe dopirao neprekidan tok informacija. Što

vreme više prolazi, sve mi se više ĉini da je ovo povreda kojoj nema leka.

Stigla sam do mesta sastanka i sigurna sam da je neuznemireno. Nema ni

traga od Ru, ni na zemlji, ni na drveću. Ĉudno. Do sada je trebalo da se vrati,

podne je. Nesumnjivo je provela noć na nekom drvetu. Šta je drugo mogla bez

svetla, dok karijeristi pretraţuju šumu sa noćnim naoĉarima. Treću vatru je trebalo

da zapali zaboravila sam sinoć da obratim paţnju najdalje od mesta sastanka.

Verovatno je samo oprezna. Volela bih da poţuri, pošto ne ţelim ovde da se

zadrţavam. Ţelim da provedem popodne putujući ka višem terenu, loveći usput.

MeĊutim, ne preostaje mi ništa drugo nego da ĉekam.

Isprala sam krv sa jakne i kose i oĉistila sve veći broj rana. Opekotine su u

mnogo boljem stanju, ali ipak sam ih premazala sa malo melema. Najvaţnije je

spreĉiti infekciju. Pojela sam i drugu ribu. Ionako ne bi ostala sveţa na suncu.

Lako ću uloviti drugu za Ru. Kada bi se samo pojavila.

Pošto se zbog oštećenog sluha osećam ranjivo, penjem se na drvo. Ako se

karijeristi pojave, to će biti dobro mesto za gaĊanje. Ĉekanje se oteglo. Ĉinim sve

što mi padne na pamet da prekratim vreme. Ţvaćem lišće i nanosim ga na otoke.

Spali su, ali su i dalje osetljivi na dodir. Ĉešljam prstima vlaţnu kosu i uplićem je.

Obula sam ĉizme, i proverila luk i preostalih devet strela. S vremena na vreme

proveravam sluh guţvajući pored uva list u prstima, ali bez rezultata.

Uprkos mesu gruslinga i ribe, stomak mi zavija. Znam da ću imati ono što u

Distriktu 12 zovemo šupljim danom koliko god da pojedeš nije ti dovoljno. Još mi

je gore pošto nemam šta da radim, zato odluĉujem da se prepustim potrebi. Najzad,

dosta sam smršala u areni, potrebne su mi dodatne kalorije. Pošto imam luk i strele,

sigurna sam da ću imati šta da jedem u budućnosti.

Polako sam ogulila i pojela pregršt oraha. Poslednji kreker. Vrat gruslinga, što

je dobro pošto je potrebno dosta vremena da se oĉisti. Najzad sam pojela i krilo

gruslinga i sada više ništa nije preostalo. Ali, u pitanju je šuplji dan. Ĉak i nakon

svega toga, i dalje sanjarim o hrani. Posebno o dekadentnim jelima koje su nam

sluţili u Kapitolu. Piletina u kremastom sosu od narandţe. Kolaĉi i puding. Hleb i

puter. Rezanci u zelenom sosu. Paprikaš od jagnjetine i suvih šljiva. Ubacila sam u

usta nekoliko listova nane i rekla sebi da se obuzdam već jednom. Nana je dobra

zato što posle veĉere ĉesto pijemo ĉaj od nane, tako sam prevarila stomak da je

gotovo sa jelom. Na neki naĉin.

Sedim na grani, sunce me greje, usta su mi puna nane, Iuk i strele u ruci...

nisam bila ovako opuštena od kako sam ušla u arenu. Kada bi se samo Ru pojavila,

mogle bismo da odmaglimo odavde. Dok se senke izduţuju, postajem sve

nervoznija. Tokom kasnog popodneva odluĉila sam da poĊem u potragu za njom.

Mogu bar da odem do mesta gde je trebalo da zapali treću vatru. Moţda ću pronaći

nešto što će mi ukazati gde je otišla.

Pre nego što sam krenula, razbacala sam nekoliko listova nane oko naše stare

vatre. Pošto smo je ubrale daleko odavde, Ru će shvatiti da sam bila ovde, dok

karijeristima to neće ništa znaĉiti.

Za manje od sat vremena stiţem do mesta koje smo odredile za treću vatru.

Odmah shvatam da nešto nije išlo po planu. Drvo je uredno sloţeno i prošarano

zelenim granama, ali nije zapaljeno. Ru je sve postavila, ali nije stigla dovde.

Naletela je na problem negde izmeĊu druge vatre koju sam videla i trenutka kada

su zalihe odletele u vazduh.

Moram sebe da podsetim da je i dalje ţiva. Ili nije? Moţda se jutros, dok mi je

zdravo uvo zvonilo, oglasio top koji obaveštava o njenoj smrti. Da li će se njeno

lice pojaviti na nebu veĉeras? Ne, odbijam da poverujem u to. Postoji stotinu

drugih objašnjenja. Moţda se izgubila. Moţda je naletela na ĉopor grabljivica ili

nekog drugog tributa, poput Treša, i sakrila se. Šta god da se desilo, gotovo sam

sigurna da se ona nalazi negde izmeĊu druge vatre i ove nezapaljene kraj mojih

nogu. Nešto je drţi na drvetu.

Mislim da ću krenuti u lov na to.

Pravo je olakšanje raditi nešto nakon što sam celo popodne sedela. Tiho se

prikradam kroz senke, skrivajući se u njima. Ništa ne deluje sumnjivo. Nema

znakova borbe, iglice na zemlji ne deluju poremećeno. Zastajem na trenutak i tada

mi neki zvuk skreće paţnju. Moram da okrenem glavu na tu stranu kako bih bila

sigurna. Ponovilo se. To su one ĉetiri note koje mi je Ru otpevala. Kreja ih

oglašava. To znaĉi da je sa njom sve u redu.

Smešim se i krećem u pravcu ptice. Malo dalje, još jedna ptica preuzima

melodiju. Ru im je to tek nedavno otpevala, inaĉe bi do sada poĉele novu pesmu.

Podiţem pogled pretraţujući krošnje drveća. Zatim gutam pljuvaĉku i tiho pevam

note, nadajući se da zna da moţe bezbedno da mi se pridruţi. Kreja ponavlja

melodiju. Tada ĉujem vrisak.

To je vrisak deteta, vrisak mlade devojĉice, niko u areni ne moţe da

proizvede taj zvuk osim Ru. Trĉim svesna toga da je moţda u pitanju zamka, i da

me troje karijerista moţe napasti, ali ne mogu da se obuzdam. Zaĉuje se još jedan

vrisak. Ovaj put je u pitanju moje ime. „Ketnis! Ketnis!“

,,Ru!“, dovikujem kako bi znala da sam u blizini. Kako bi oni znali da sam u

blizini. Nadam se da će im paţnju odvratiti devojka koja ih je napala gnezdom osa

tragaĉica i dobila jedanaest poena na proceni, mada i dalje ne znaju zbog ĉega.

,,Ru! Dolazim!“

Kada sam izbila na ĉistinu, leţala je na zemlji, bespomoĉno upetljana u

mreţu. Imala je vremena samo da promoli ruku kroz rupu i izgovori moje ime, pre

nego što je koplje pogodilo.

18

Ustrelila sam deĉaka iz Distrikta Jedan pre nego što je uspeo da izvuĉe koplje.

Strela mu se zabila duboko u vrat. Pao je na kolena i skratio nekoliko sekundi

ţivota koliko mu je ostalo tako što je išĉupao strelu i udavio se u sopstvenoj krvi.

Postavila sam novu strelu na tetivu i okretala se unaokolo dovikujući Ru: „Ima li ih

još? Ima li ih još?“

Morala je nekoliko puta da kaţe ne, pre nego što sam je ĉula.

Ru se otkotrljala na stranu, tela sklupĉanog oko koplja. Odgurnula sam

deĉaka od nje i izvukla noţ, oslobodivši je iz mreţe. Pogledala sam ranu i odmah

shvatila da ne mogu da je izleĉim. Niko ne bi mogao. Vrh koplja joj se zabio u

stomak. Ĉuĉnula sam pred nju, bespomoćno zureći u oruţje. Nema svrhe da joj

govorim utešne reĉi, da će sve biti u redu. Nije budala. Pruţila mi je ruku. Zgrabila

sam njenu šaku kao da grabim konopac za spasavanje. Kao da umirem ja, a ne Ru.

„Raznela si hranu?“, šapuće.

„Sve do poslednje mrve“, odgovaram.

„Moraš da pobediš."

„Pobediću. Pobediću za obe“, obećavam joj. Ĉujem top i podiţem pogled.

Verovatno se oglašava zbog deĉaka iz Distrikta Jedan.

,,Ne idi.“ Steţe mi ruku.

„Naravno da neću. Ostaću ovde sa tobom“, kaţem. Primiĉem joj se i spuštam

njenu glavu u svoje krilo. Neţno joj pomeram gustu, crnu kosu iza uveta.

,,Pevaj“, kaţe ona, jedva razumljivo.

Da pevam?, mislim. Šta da pevam? Doduše, znam nekoliko pesama. Verovali

ili ne, u mojoj kući se nekada slušala muzika. Muzika u ĉijem sam stvaranju

uĉestvovala. Otac me podsticao svojim neverovatnim glasom. MeĊutim, nisam

mnogo pevala otkako je preminuo. Osim kada je Prim bila bolesna. Tada bih joj

pevala neke pesme koje je volela kao beba.

Pevaj. Grlo mi se steţe od suza, glas mi je promukao od dima i napora. Ali

ako je ovo poslednja ţelja moje sestre, mislim Ru, moram da pokušam. Prisećam

se jednostavne uspavanke, kojom uspavljujemo ljutite, gladne bebe. Mislim da je

veoma stara. Izmišljena u davna vremena, u našim brdima. Uĉiteljica muziĉkog je

zove planinskim vazduhom. Ali reĉi su jednostavne i deluju umirujuće, obećavaju

bolju sutrašnjicu od ovog uţasnog vremena u kojem ţivimo. Nakašljavam se,

gutam pljuvaĉku i poĉinjem:

Na širokoj livadi, tamo pod vrbom

Krevet od trave ijastuk mekan

Spusti glavu, sklopi pospane oči

Kada ih otvoriš, Sunce će nebom da kroči.

Ovde je sigurno, ovdeje toplo

Ovde te od zla čuvaju krasuljci

Ovde su snovi slatki i ostvarivi

Ovoje mesto na kojem te volim.

Ru zatrepće i zatvara oĉi. Grudi joj se jedva pomeraju. Suze mi se slivaju niz

obraze, ali moram da završim pesmu.

Na širokoj livadi, dobro skriven

Sa ogrtačem od lišća, uz mesečev zrak

Zaboravi probleme, nekajad tvoj mine

Nestaće kada iznova zora sine.

Poslednji stihovi su jedva ĉujni.

Ovde su snovi slatki i ostvarivi

Ovoje mesto na kojem te volim.

Mirno je i tiho. Zatim, skoro jezivo, kreja zapeva moju pesmu.

Na trenutak sam sedela i posmatrala kako joj moje suze klize niz lice. Hitac iz

topa se oglasio za Ru. Nagnula sam se i poljubila je u slepooĉnicu. Polako, kao da

je ne bih probudila, poloţila sam joj glavu na zemlju i pustila njenu ruku.

Ţele da se sklonim kako bi pokupili njeno telo. Nemam razloga da ostanem.

Prevrnula sam deĉaka iz Distrikta 1, uzela njegov sveţanj i strelu kojom sam mu

okonĉala ţivot. Uzela sam sveţanj od Ru, pošto sam znala da bi ona to ţelela, ali

sam ostavila koplje. Oruţje koje ostane u telu, transportuje se na letelicu. Ne treba

mi koplje, bolje je da što pre nestane iz arene.

Ne mogu da otrgnem oĉi od Ru. Sitnija je nego ikada. Mladunĉe sklupĉano u

gnezdu od mreţe. Ne ţelim da je ostavim ovako. Ništa više ne moţe da joj naudi,

ali deluje tako bespomoćno. Mrzim deĉaka iz Distrikta Jedan koji takoĊe deluje

ranjivo i to mi deluje nekako neodgovarajuće. U stvari, mrzim Kapitol koji nam je

ovo priredio.

Gejlov glas mi odjekuje u glavi. Njegov bes više ne deluje tako besmisleno,

poput neĉega što treba ignorisati. Smrt prijateljice me tera da se suoĉim sa

sopstvenim besom protiv okrutnosti i nepravde koju su nam nametnuli. Ali ovde,

mnogo jaĉe nego kod kuće, osećam svoju nemoć. Ne postoji naĉin da se osvetim

Kapitolu, zar ne?

Zatim se setim reĉi koje je Pita izgovorio na krovu: Voleo bih da mogu da

smislim naĉin... dapokaţem Kapitolu da me neposeduje. Da sam više odfigure u

njihovim Igrama. Konaĉno shvatam na šta je mislio.

Ţelim da uĉinim nešto ovde i sada, nešto što će im pokazati da su odgovorni,

što će pokazati Kapitolu da šta god nas nateraju da uĉinimo, u svakom tributu

postoji delić koji ne mogu da poseduju. Da je Ru više od piona u njihovim Igrama,

kao i ja.

Nekoliko koraka dalje, u šumi raste divlje cveće. Moţda je to samo neka vrsta

korova, ali cvetovi su prelepe ljubiĉaste, ţute i bele boje. Nabrala sam pregršt i

vratila se do Ru. Lagano, jednom po jednom stabljikom, ukrasila sam njeno telo,

prekrila ruţnu ranu, napravila venac oko njenog lica, ukrasila joj kosu svetlim

bojama.

Moraju ovo da prikaţu. Ili, ako odluĉe da okrenu kamere na drugu stranu,

moraće ponovo da je snime kada budu uzimali telo. Tada će svi videti cveće i znati

da sam to ja uradila. Odmiĉem se i gledam Ru poslednji put. Deluje kao da je

stvarno zaspala.

„Zbogom, Ru“, šapućem, pritiskajući tri srednja prsta leve ruke uz usne i

pruţajući ih ka njoj. Zatim odlazim bez osvrtanja.

Ptice su utihnule. Negde, kreja je ispustila pisak upozorenja koji prethodi

pojavi letelice. Ne znam kako znaju. Verovatno ĉuju nešto što ljudi nisu u stanju.

Zastala sam, oĉiju usmerenih napred, a ne na ono što se dešava iza mene. Nije

dugo trajalo. Zatim se pesma ptica nastavila i znala sam da su je odneli.

Jedna mlada kreja je sletela ispred mene na granu i zapevala melodiju koju

me Ru nauĉila. Moja pesma i zvuk letelice su suviše nepoznate melodije za nju, ali

savladala je tih nekoliko nota. Tih nekoliko nota koje znaĉe da je na sigurnom.

„Dobro je i na sigurnom je“, izgovaram prolazeći ispod grane. „Ne moramo

više da brinemo o njoj.“ Dobro je i na sigurnom je.

Ne znam gde da krenem. Nestao je kratak osećaj pripadanja koji sam iskusila

one noći sa Ru. Stopala mi lutaju tamoamo do sumraka. Ne plašim se, nisam ĉak ni

oprezna. To me ĉini lakom metom. Samo što bih ubila na mestu osobu koju bih

srela. Bez emocija. Ruke mi ne bi zadrhtale. Mrţnja prema Kapitolu nije ni

najmanje umanjila moju mrţnju prema konkurentima. Posebno karijeristima. Bar

njih mogu da nateram da plate za ubistvo Ru.

MeĊutim, niko se nije pojavio. Nije nas mnogo ostalo, a arena je velika.

Uskoro će pokrenuti neku napravu kako bi nas naterali da se pribliţimo jedni

drugima. Ali, za danas je dosta krvi. Moţda ćemo ĉak uspeti i da odspavamo malo.

Upravo sam htela da se popnem na drvo i uvuĉem u vreću kada je srebrni

padobran sleteo pred mene. Dar od sponzora. Zašto sada? Imam dosta zaliha.

Moţda je Hejmiĉ primetio moju utuĉenost pa pokušava da me razveseli. Ili je u

pitanju lek za uvo?

Otvorila sam padobran i pronašla veknu hleba. Nije u pitanju beli kapitolski

hleb. Napravljen je od tamnog brašna u obliku polumeseca. Prisetila sam se Pitine

lekcije o hlebovima iz razliĉitih distrikta u Centru za obuku. Ovo je hleb iz

Distrikta 11. Paţljivo sam podigla vruću veknu. Koliko li je koštala ljude iz

Distrikta Jedanaest koji ne mogu ni sami sebe da prehrane? Koliko njih je moralo

da gladuje kako bi odvojili po novĉić za ovu jednu veknu? Sigurno je bila

namenjena Ru. Umesto da povuku poklon kada je umrla, ovlastili su Hejmiĉa da je

pošalje meni. U znak zahvalnosti, ili zato što, poput mene, vole da vrate sve

dugove? Koji god da je razlog, ovo je prvi put da se tako nešto dešava. Prvi put je

dar odreĊenog distrikta otišao tributu koji nije iz tog distrikta.

Podigla sam pogled i zakoraĉila ka poslednjim zracima sunĉevog svetla.

„Zahvaljujem se narodu Distrikta Jedanaest“, kaţem. Ţelim da znaju da znam

odakle potiĉe ovaj poklon, i kolika je njegova vrednost.

Uspinjem se visoko na drvo, ne zbog bezbednosti, već da bih pobegla što

dalje od današnjeg dana. Ru je uredno sloţila moju vreću za spavanje u svoj ranac.

Sutra ću pregledati zalihe. Sutra ću napraviti novi plan. Veĉeras mogu samo da se

zaveţem i da grickam majušne komade hleba. Dobar je. Podseća na dom.

Uskoro se na nebu pojavljuje grb. Slušam himnu desnim uhom i vidim deĉaka

iz Distrikta Jedan i Ru. To je sve za veĉeras. Ostalo nas je šest, govorim u sebi.

Samo šest. Padam u san istog trenutka, ĉvrsto steţući hleb u rukama.

Ponekad, kada mi stvarno loše ide, mozak mi podari lep san. Posetim oca u

šumi. Provedem sat vremena na suncu i podelim kolaĉ sa Prim. Veĉeras mi je

poslao Ru i dalje ukrašenu cvećem, na visokom moru drveća. Pokušavala je da me

nauĉi kako da razgovaram sa krejama. Nisam videla njenu ranu, ni krv, samo

veselu nasmejanu devojĉicu. Pevala je pesme koje nikada nisam ĉula, jasnim,

melodiĉnim glasom. Bez kraja i konca. Cele noći. Tokom dremljivog perioda pred

buĊenje ĉujem nekoliko poslednjih nota njene pesme, mada je ona sama nestala u

lišću. Potpuno razbuĊena i dalje osećam utehu. Pokušavam da zadrţim to mirno

osećanje iz sna, ali brzo mi izmiĉe, ostavljajući me tuţnijom i usamljenijom nego

ikada.

Neka teţina mi je obuzela celo telo, kao da mi kroz vene kola teĉno olovo.

Izgubila sam volju da izvedem najjednostavnije zadatke, da radim bilo šta osim da

leţim na grani i ţmirkam kroz baldahin od lišća. Nekoliko sati sam ostala potpuno

nepokretna. Kao i obiĉno, iz letargije me prenula pomisao na Primino zabrinuto

lice dok me posmatra na ekranu kod kuće.

Zadala sam sebi niz jednostavnih komandi, poput „Sada moraš da ustaneš,

Ketnis. Sada moraš da popiješ malo vode, Ketnis.“ Izvršavala sam zadatke

laganim, mehaniĉkim pokretima. „Sada moraš da pregledaš sveţnjeve, Ketnis."

Ru je u svom sveţnju imala moju vreću, skoro prazan meh za vodu, pregršt

oraha i korenja, malo zeca, dodatne ĉarape i praćku. Deĉak iz Distrikta Jedan je

imao nekoliko noţeva, dva rezervna vrha za koplje, baterijsku lampu, malu koţnu

torbu, opremu za prvu pomoć, punu bocu vode i pakovanje suvog voća. Pakovanje

suvog voća! Od svih stvari koje je mogao da izabere. Što se mene tiĉe, to je znak

krajnje arogancije. Zašto nositi hranu, kada je u obilju ima u logoru?

Kada ćeš neprijatelje pobiti brzo i vratiti se pre nego što ogladniš? Nadam se

da su i ostali karijeristi bazali unaokolo ne opterećeni hranom i da sada nemaju

ništa.

Kad smo već kod toga, moje zalihe se istanjuju. Pojela sam veknu iz Distrikta

11 i poslednje ostatke zeca. Kako hrana brzo nestaje! Ostali su mi samo orasi i

korenje, suvo voće i jedna traka suve govedine. Sada moraš u lov, Ketnis,

nareĊujem samoj sebi.

Poslušno sam pokupila zalihe i spakovala ih u svoj ranac. Zatim sam sišla sa

drveta i sakrila noţeve i vrhove koplja pod gomilom stenja da niko ne bi mogao da

ih iskoristi. Zbog juĉerašnjeg lutanja ne znam gde se taĉno nalazim, ali pokušavam

da se uputim u pravcu potoka. Shvatam da sam na dobrom putu kada naiĊem na

treću, neupaljenu vatru. Zatim ugledam jato gruslinga na drvetu i ubijem tri pre

nego što su shvate šta ih je snašlo. Vraćam se do signalne vatre i palim je. Ne

brinem zbog dima. Gde si, Katone?, razmišljam dok sam pekla pticu i korenje.

Ĉekam te.

Ko zna gde su sada karijeristi? Ili su predaleko da sada stignu do mene, ili su

sigurni da je neki trik u pitanju, ili... da li je moguće da me se plaše? Znaju da

imam luk i strele, naravno, pošto je Katon video da ih uzimam sa Iskriĉinog tela.

MeĊutim, da li su povezali dva i dva? Znaju li da sam im ja digla zalihe u vazduh i

ubila drugara karijeristu? Moţda misle da je to uradio Treš. Zar ne bi pre on

osvetio njenu smrt, nego ja, s obzirom na to da su iz istog distrikta? Doduše,

nikada nije obraćao paţnju na nju.

Šta je sa Prepredenom? Da li je ostala i videla me kako raznosim zalihe? Ne.

Kada sam je sutradan videla, smejala se kao da joj je neko priredio lepo

iznenaĊenje.

Sumnjam da misle da je Pita upalio ovu vatru. Katon je siguran da ga je ranio

na smrt. Uhvatila sam sebe kako ţelim da kaţem Piti za cveće kojim sam ukrasila

Ru, da sada razumem o ĉemu je govorio na krovu. Ako on pobedi u Igrama, moţda

će me videti tokom pobedniĉke noći. Tada repriziraju najvaţnije dogaĊaje Igara na

ekranu iznad pozornice na kojoj su nas intervjuisali. Pobednik sedi na poĉasnom

mestu, okruţen svojim timom za pripremu.

Ali, obećala sam Ru da ću ja sedeti tamo. Za obe. To mi nekako deluje

vaţnije od obećanja koje sam dala Prim.

Sada stvarno mislim da ima šanse da pobedim. Nije u pitanju samo to što sam

se domogla luka i nadmudrila karijeriste nekoliko puta, mada je to od pomoći.

Nešto se desilo dok sam drţala Ru za ruku i posmatrala kako ţivot istiĉe iz njenog

tela. Sada sam odluĉna da je osvetim, da uĉinim taj gubitak nezaboravnim. To

mogu postići samo pobedom koja će i mene uĉiniti nezaboravnom.

Prepekla sam pticu nadajući se da će se pojaviti neko koga ću moći da

ustrelim, ali niko nije došao. Moţda ostali tributi negde mlate jedan drugog na

smrt. Što bi bilo u redu što se mene tiĉe. Još od krvoprolića, bila sam na ekranima

više nego što mi se dopada.

Najzad sam upakovala hranu i vratila se do potoka da popunim zalihe vode.

Ali, smlavila me teţina koja me prati od jutros. Iako je rano, popela sam se na drvo

i spremila za spavanje. U mislima su poĉeli da mi se odslikavaju juĉerašnji

dogaĊaji. Neprekidno vidim Ru probodenu kopljem i moju strelu kako ulazi u vrat

deĉaka. Ne znam zašto razmišljam o njemu.

Shvatam... to je bilo moje prvo ubistvo.

MeĊu statistiĉkim podacima koji pomaţu ljudima tokom klaĊenja, svaki tribut

ima listu ubistava. Tehniĉki, mislim da su meni pripisali ubistvo Iskrice i one

devojke iz Distrikta 4, kada sam na njih bacila gnezdo. Ali, deĉak iz Distrikta 1 je

prva osoba za koju sam znala da će umreti zbog mog postupka. Ubila sam

bezbrojne ţivotinje, ali nikada ĉoveka. Ĉujem Gejlov glas: ,,Da li je razlika tako

velika?“

Izvršenje je neverovatno sliĉno. Povuĉeš luk, pustiš strelu. Posledice su

dramatiĉno razliĉite. Ubila sam deĉaka kojem ĉak ne znam ni ime. Negde, njegova

porodica plaĉe za njim. Njegovi prijatelji ţele da me vide mrtvu. Moţda je imao

devojku koja je iskreno verovala da će se vratiti...

Potom sam setim mirnog tela malene Ru i uspevam da odagnam deĉaka iz

misli. Bar zasada.

Prema nebu, danas se ništa nije dogaĊalo. Nije bilo smrti. Pitam se koliko će

proći pre nego što nas sledeća katastrofa ne nagna jedne ne druge. Ako se to desi

veĉeras, ţelim prethodno bar malo da dremnem. Pokrivam desno uvo da prigušim

himnu, ali tada ĉujem fanfare i uspravljam se oĉekujući.

Jedina vrsta komunikacije koju tributi imaju sa svetom van arene je noćno

nabrajanje umrlih. MeĊutim, ponekad se zaĉuju fanfare praćene najavom. Obiĉno

je to poziv na gozbu. Kada nema hrane, Tvorci igara pozovu igraĉe na banket. On

se odrţava na mestu koje je poznato svima, poput Kornukopije, kao podsticaj da se

igraĉi okupe i bore. Nekad je to prava gozba, a nekad samo vekna ustajalog hleba.

Ne bih išla zbog hrane, ali ovo je idealna prilika da se oslobodim konkurencije.

Iznad glave mi grmi glas Klaudija Templsmita. Ĉestita preţivelima, ali nas ne

zove na gozbu. Izgovara nešto zbunjujuće. Došlo je do promene jednog pravila u

Igrama. Pravilo se promenilo! To je samo po sebi zaprepašćujuće pošto mi

nemamo pravila, osim da ne smemo da siĊemo sa diska dok ne istekne šezdeset

sekundi i neizgovorenog pravila da ne jedemo jedni druge. Po novom pravilu, ako

preţive oba tributa iz istog distrikta, biće proglašeni pobednicima. Klaudije zastaje,

kao da zna da još nismo shvatili, a zatim ponavlja saopštenje.

Vest mi polako dopire do mozga. Ove godine mogu da pobede dva tributa.

Ako su iz istog distrikta. Oboje mogu da preţive. Moţemo oboje da preţivimo.

Pre nego što sam uspela da se obuzdam, uzviknula sam Pitino ime.

Treći deo

Pobednik

19

Prekrila sam usta šakom, ali zvuk je već odjeknuo. Nebo se zamraĉilo. Ĉula

sam hor ţaba. Glupaĉo!, kaţem u sebi. Kakoje to biloglupol SleĊeno sam ĉekala,

ali šuma je bila ispunjena samo uobiĉajenim zvucima. Tada sam se setila da nas je

malo ostalo.

Ranjeni Pita je sada moj saveznik. Raspršila se svaka sumnja koju sam prema

njemu gajila. Kada bi jedno od nas sada ubilo drugo, automatski bi postao izopšten

iz društva u Distriktu 12. U stvari, znam da bih se ja gnušala svakog tributa koji se

ne bi odmah udruţio sa partnerom iz distrikta. Osim toga, ima smisla štiti jedno

drugo. U mom sluĉaju pošto sam jedna od ukletih ljubavnika iz Distrikta 12

moram to da uĉinim ako i dalje ţelim da dobijam pomoć sponzora.

Ukleti ljubavnici... Pita mora da je igrao na tu kartu sve vreme. Zašto bi inaĉe

Tvorci igara izveli ovu promenu pravila bez presedana? Dva tributa imaju šansu za

pobedu, naša ’romansa’ mora da je toliko popularna kod publike da bi njeno

osujećenje ozbiljno ugrozilo uspeh Igara. Ne zahvaljujući meni. Uspela sam da ne

ubijem Pitu i to je sve. Šta god da je uĉinio u areni, mora da je ubedio publiku da to

radi samo da bi me odrţao u ţivotu. Odmahnuo je glavom da spreĉi moju trku kod

Kornukopije. Borio se sa Katonom kako bi mi omogućio da pobegnem. Verovatno

je ĉak i udruţivanjem sa karijeristimaokušavao da me zaštiti. Izgleda da Pita za

mene nikada nije predstavljao opasnost.

Ta misao me nagnala na osmeh. Spustila sam ruke i podigla lice ka meseĉini

kako bi kamera uhvatila taj izraz.

Znaĉi, od koga treba da strepim? Od Prepredene? Deĉak iz njenog distrikta je

mrtav. U akciju kreće sama. Noću. Koristi strategiju izbegavanja, a ne napada. Ne

mislim to zaista. Ako bi mi ĉula glas, uĉinila bi nešto. Ne bi se nadala da će me

neko drugi ubiti.

Tu je i Treš. Dobro, on je pretnja. Ali, nisam ga nijednom videla od kako su

Igre zapoĉele. Razmišljam o tome kako se Prepredena uplašila kada je ĉula neki

zvuk tamo na mestu eksplozije. Nije se okrenula ka šumi, okrenula se na drugu

stranu. Ka onoj oblasti arene koja se spušta u ko zna šta. Skoro sam sigurna da je

pobegla od Treša i da je to njegovo prebivalište. Odande me sigurno nije ĉuo. I da

jeste, suviše sam se visoko popela. Preteţak je da me ovde dosegne.

Ostaju Katon i devojka iz Distrikta 2, koji sigurno slave uvoĊenje novog

pravila. Osim mene i Pite, samo njih dvoje od tog pravila mogu imati koristi. Da li

da beţim od njih, za sluĉaj da su ĉuli kako izvikujem Pitino ime? Ne, kaţem u sebi.

Neka doĊu. Neka doĊu sa svojim noćnim naoĉarima i krupnim telima od kojih se

lome grane. Pravo u domet mojih strela. Ali, znam da neće doći. Nisu po danu

došli do moje vatre, neće rizikovati zamku tokom noći. Doći će kada sami to

odluĉe, i to ne zato što znaju gde se nalazim.

Ostani gde si i naspavaj se, Ketnis, izdajem sebi nareĊenje, iako ţelim odmah

da krenem u potragu za Pitom. Sutra ćes ga pronaći.

Zaspala sam. MeĊutim, ujutru sam bila posebno paţljiva, smatrajući da

karijeristi oklevaju da me napadnu dok sam na drvetu, ali da su potpuno sposobni

da mi postave zasedu. Dobro sam se pripremila za ovaj dan. Pojela sam obilan

doruĉak, obezbedila ranac i spremila oruţje. Zatim sam sišla. MeĊutim, na zemlji

sve deluje mirno i tiho.

Danas moram da budem neverovatno paţljiva. Karijeristi znaju da ću pokušati

da pronaĊem Pitu. Moţda će saĉekati da ga pronaĊem pre nego što me napadnu.

Ako je teško ranjen, kao što Katon misli, moraću oboje da nas branim bez pomoći.

Ali ako je u tolikoj meri onesposobljen, kako je preţiveo? I kako ću ga zaboga

pronaći?

Pokušala sam da se setim svega što mi je Pita rekao ne bih li pogodila gde se

krije, ali ništa mi ne pada na pamet. Zato sam se vratila tamo gde sam ga poslednji

put videla kako svetluca na suncu i urla na mene da beţim. Zatim se pojavio Katon

sa izvuĉenim maĉem. Nakon što sam otišla, ranio je Pitu. Ali, kako je Pita

pobegao? Moţda je bolje podneo otrov osa tragaĉica od Katona. Moţda mu je to

pomoglo da pobegne. Ali, i njega su izbole. Koliko daleko je mogao da ode, ranjen

i pun otrova? Kako je ostao ţiv sve ovo vreme? Ako ga rana i ţaoke nisu ubili, ţeĊ

bi ga sigurno dokrajĉila.

Tako sam dobila prvi putokaz. Ne bi preţiveo bez vode. Znam to iz iskustva.

Mora da se sakrio negde blizu izvora vode. Tu je jezero, ali malo je verovatno da je

tamo. To je logor karijerista. Ima nekoliko prolećnih lokvi. MeĊutim, pored njih bi

bio lak plen. Najzad, tu je potok koji vodi od logora koji smo Ru i ja napravile sve

do jezera i dalje od njega. Da se drţao potoka, uvek bi se nalazio u blizini vode.

Mogao je da hoda koritom i izbriše sve tragove. Mogao je da ulovi nekoliko riba.

Dobro mesto za poĉetak.

Da bih zbunila neprijatelje, zapalila sam vatru sa gomilom zelenih grana. Ĉak

i da pomisle da je u pitanju lukavstvo, nadam se da će smatrati da se krijem u

blizini. Dok ću zapravo biti u potrazi za Pitom.

Sunce je sprţilo jutarnju maglu istog trenutka kada se pojavilo. Shvatam da će

dan biti topliji nego obiĉno. Voda je hladna i blagotvorno deluje na moja bosa

stopala dok se spuštam nizvodno. U iskušenju sam da dozivam Pitu dok hodam, ali

sam odluĉila da to ipak ne ĉinim. Moraću da ga pronaĊem uz pomoć oĉiju i jednog

uha ili će on morati da pronaĊe mene. Znaće da ga traţim, zar ne? Nema valjda

tako loše mišljenje o meni da pomisli da ću zanemariti novo pravilo i nastaviti da

se borim sama. Zar ne? Veoma je nepredvidiv, što bi u drugaĉijim okolnostima

bilo interesantno, ali u ovom momentu to mi je dodatna prepreka.

Brzo sam stigla do taĉke gde sam se odvojila i otišla ka logoru karijerista.

Nema ni traga od Pite, ali to me ne iznenaĊuje. Ovuda sam prošla tri puta od

incidenta sa osama tragaĉicama. Da je bio u blizini, sigurno bih nešto opazila.

Potok skreće na levo ka delu šume u kojem nisam bila. Blatnjave obale prekrivene

prepletenim vodenim biljkama vode ka stenama koje se vremenom povećavaju,

zbog ĉega poĉinjem da se osećam kao u klopci. Bilo bi teško pobeći u ovom

trenutku, odbiti napad Katona ili Treša dok se penjem uz stenovit teren. Zakljuĉila

sam da sam na pogrešnom putu. Ranjeni deĉak ne bi bio u stanju da se kreće ka

ovom izvoru vode i od njega. Ugledala sam krvav trag na jednom velikom kamenu.

Krv se odavno sasušila, ali razmazana je na sve strane, kao da je neko ko nije baš

bio pri ĉistoj svesti pokušao da je obriše.

Obgrlivši stenu, krećem se polako u smeru traga u potrazi za njim. Nalazim

još krvavih mrlja. Za jednu je zalepljeno nekoliko konĉića. MeĊutim, nema

znakova ţivota. Poklekla sam i tihim glasom ga pozvala. „Pita! Pita!“ Zatim je

kreja sletela na obliţnje drvo i poĉela da me imitira, pa sam prestala. Odustajem i

spuštam se nazad do potoka razmišljajući: Mora da sepremestio negde niţe.

Baš sam ugazila u potok kada sam zaĉula glas.

„Došla si da me dokrajĉiš, srce?“

Okrećem se. Glas je dopro sa leve strane, tako da sam ga dobro ĉula. Bio je

promukao i slab. Ipak, mora da je Pita u pitanju. Ko bi me drugi u areni zvao srce?

Pregledala sam obalu, ali nisam ništa videla. Samo blato, biljke i stene.

,,Pita?“, šapućem. „Gde si?“ Nema odgovora. Da li sam umislila? Ne, sigurna

sam da je glas bio stvaran i da je dolazio iz blizine. ,,Pita?“ Šunjam se uz obalu.

,,Ne moraš da me nagaziš."

Odskoĉila sam. Glas je dopirao sa zemlje pod mojim nogama. Ipak ništa

nisam videla. Zatim je otvorio oĉi, nemoguće plave meĊu blatom i zelenim lišćem.

Ostala sam bez daha od zaprepašćenja. NagraĊena sam bleskom belih zuba kada se

nasmejao.

Ovo je poslednja reĉ umetnosti kamuflaţe. Zaboravi na bacanje tegova

unaokolo. Bilo bi mnogo bolje da je Pita na privatnom razgovoru sa Tvorcima

obojio sebe u drvo. Ili kamen. Ili blatnjavu obalu punu trave.

„Zatvori oĉi“, nareĊujem. Sluša me, zatvarajući usput i usta, i potpuno

nestaje. Veliki deo tela mu je pod debelim slojem blata i biljaka. Lice i ruke su mu

tako umešno zamaskirani da deluje nevidljivo. Spuštam se na koleno pored njega.

„Vidim da se isplatilo ukrašavanje kolaĉa.“

Pita se smeši. ,,Da, preliv. Poslednja odbrana umirućih.“

„Nećeš umreti“, kaţem mu strogo.

,,Ko kaţe?“ Glas mu je tako iskrzan.

„Ja kaţem. Sada smo u istom timu, znaš“, istiĉem.

Otvara oĉi. „Ĉuo sam. Lepo od tebe što si pronašla ono što je od mene

preostalo.“

Izvlaĉim flašu sa vodom i dajem mu malo da popije. „Katon te ranio?“, pitam.

„Posekao me po levoj nozi. Visoko“, odgovara on.

„Hajde da te premestimo u potok i operemo kako bih pregledala ranu“,

kaţem.

„Nagni se na trenutak11, govori mi. „Moram nešto da ti kaţem.“ Naginjem se

i primiĉem uhom njegovim usnama. Golicaju me dok govori. ,,Ne zaboravi da smo

ludo zaljubljeni, moţeš me poljubiti u bilo kom trenutku.“

Trgnula sam glavu, ali sam se na kraju nasmejala. „Hvala, imaću to na umu.“

Bar je u stanju da se šali. MeĊutim, kada sam pokušala da ga dovuĉem do potoka,

sva lakomislenost je nestala. Voda je udaljena samo pola metra, zar je to toliko

komplikovano? Ispostavilo se da jeste, pošto Pita ne moţe sam da se pomera.

Toliko je slab da moţe jedino da se ne opire. Pokušavam da ga odvuĉem do vode.

Uprkos tome što znam da se trudi da ćuti, otimaju mu se oštri krici. Blato i biljke

su ga zarobili, tako da moram snaţno da povuĉem kako bih ga istrgla iz njihovih

kandţi. I dalje je na istoj udaljenosti od vode. Leţi stisnutih zuba dok mu suze

klize niz blatnjavo lice.

„Slušaj, Pita, otkotrljaću te u potok. Veoma je plitak. U redu?“ pitam.

,,Odliĉno“, reĉe on.

Ĉuĉnula sam pored njega. Šta god da se desi, kaţem sebi, nemoj stati dok ne

doĊeš do vode. „Na tri“, kaţem. „Jedan, dva, tri!“ Uspela sam samo jednom da ga

prevrnem i odmah sam zastala zbog uţasnog zvuka koji je ispuštao. Sada leţi uz

obalu. Moţda je tako i bolje.

„Dobro, promena plana. Neću te celog spustiti unutra“, kaţem mu. Osim toga,

ako ga potopim, ko zna da li ću moći da ga izvuĉem?

„Nema više kotrljanja?, pita.

,,S tim je gotovo. Hajde da te oĉistimo. Drţi šumu na oku, vaţi?“ kaţem.

Teško mi je da odluĉim odakle da poĉnem. Toliko je natopljen blatom i lišćem da

ne vidim odeću. Ako uopšte nosi odeću. Zbog te pomisli sam oklevala nekoliko

trenutaka, a zatim se bacila na posao. Naga tela nisu neko veliko ĉudo u areni, zar

ne?“

Imam dve flaše za vodu i meh koji sam uzela od Ru. Stavila sam ih pod stenu

kako bi se dve uvek punile dok trećom polivam Pitu. Potrebno mi je neko vreme,

ali najzad dolazim do odeće. Neţno otkopĉavam jaknu i košulju i skidam ih.

Potkošulja mu je zalepljena za rane. Moram da je iseĉem noţem i ponovo ga

natopim vodom da bi je nekako skinula. Preko grudi ima gadnu opekotinu i ĉetiri

uboda ose tragaĉice, ako raĉunamo onaj pod uhom. MeĊutim, osećam se malo

bolje. Ove rane mogu da izleĉim. Odluĉila sam da se prvo pobrinem za gornji deo

njegovog tela kako bih mu ublaţila nešto bola pre nego što se pozabavim štetom

koju je Katon naneo njegovoj nozi.

Uspela sam da ga naslonim na veliki kamen pošto je leĉenje njegovih rana

besmisleno ako nastavi da leţi u blatnjavoj bari. Sedeo je ne ţaleći se dok sam

vodom spirala prljavštinu sa njegove koţe i kose. Na suncu mu koţa deluje veoma

bledo, više ne izgleda snaţno i zdepasto. Morala sam da išĉupam ţaoke, zbog ĉega

se trgao, meĊutim ĉim sam stavila lišće na otoke odahnuo je od olakšanja. Dok se

sušio na suncu, oprala sam košulju i jaknu i ostavila ih da se suše preko kamenja.

Zatim sam mu na grudi namazala melem za opekotine. Tada sam primetila da mu

je koţa vrela. Blato i voda su sakrili ĉinjenicu da ima groznicu. Pregledala sam

opremu za prvu pomoć koju sam uzela od deĉaka iz Distrikta Jedan i pronašla

tablete za skidanje temperature. Moja majka ih kupuje kada zakaţu njeni domaći

lekovi.

„Progutaj ovo“, kaţem mu. Poslušno uzima lek. „Mora da si gladan.“

„Nisam. Ĉudno je to. Nisam gladan već danima“, kaţe Pita. Kada mu

ponudila meso ptice grusling, namrštio se i okrenuo glavu. Tada sam shvatila

koliko je bolestan.

„Pita, moraš nešto da pojedeš“, insistiram.

„Samo ću povratiti“, uzvraća. Uspevam da ga nateram da pojede par zalogaja

suve jabuke. „Hvala. Stvarno mi je mnogo bolje. Mogu li sada malo da spavam,

Ketnis?“, pita.

,,Uskoro“, obećavam mu. „Moram prvo da pogledam tvoju nogu.“ Izula sam

mu ĉizme i ĉarape što sam neţnije mogla. Potom sam mu veoma polako,

centimetar po centimetar, skinula i pantalone. Videla sam koliku je poderotinu u

materijalu napravio Katonov maĉ, ali to me ni najmanje nije pripremilo za ono što

se nalazilo ispod. Iz duboke, upaljene rane curila je krv i gnoj. Noga mu je natekla.

Što je najgore od svega, osećao se smrad zagnojenog mesa.

Poţelela sam da pobegnem, da nestanem u šumi kao onoga dana kada su kod

nas doneli mladića sa nogom spaljenom do koske. Poţelela sam da odem i lovim

dok se majka i Prim pobrinu za ono sa ĉime nemam ni snage ni veštine da se

suoĉim. Ali, ovde nema nikog drugog osim mene. Pokušavam da imitiram smireno

drţanje svoje majke kada se bavi veoma teškim sluĉajevima.

„Priliĉno je gadno, a?“, kaţe Pita. Paţljivo me posmatra.

,,Onako.“ Sleţem ramenima kao da nije ništa naroĉito u pitanju. „Treba da

vidiš neke ljude koje donose mojoj majci iz rudnika." Nisam rekla da se obiĉno

poĉistim iz kuće kada leĉi bilo šta ozbiljnije od obiĉne prehlade. Kada malo bolje

razmislim, ne volim da budem ni u blizini šmrcanja i kašljanja. „Najpre moramo

dobro da oĉistimo ranu.“ Nisam mu skinula gaće pošto su u dobrom stanju i ne

ţelim da ih svlaĉim preko ranjene butine. Dobro, moţda mi je neprijatno od

pomisli na to da ga vidim nagog. Na moju majku i Prim nagost nema nikakvog

efekta, ne stide se. Ironiĉno, ali u ovom trenutku Igara, moja mlaĊa sestra bi Piti

bila od veće koristi nego ja. Podvlaĉim pod njega svoju plastiĉnu foliju kako bih

mogla da operem i donji deo tela. Sa svakom bocom vode koju preko njega

prelijem, rana izgleda gore. Ostatak je u dobrom stanju, samo jedan ubod i

nekoliko manjih opekotina za koje sam se brzo pobrinula. Ali, šta zaboga da radim

sa ranom? „Ostavićemo je malo na vazduhu i zatim...“

,,I zatim ćeš je zakrpiti?“, kaţe Pita. Gleda me skoro saţaljivo, kao da zna

koliko sam izgubljena.

„Tako je“, kaţem. ,,U meĊuvremenu, pojedi ovo.“ Tutnula sam mu u šaku

nekoliko komada suve kruške i vratila se na potok da operem ostatak odeće. Kada

sam je stavila da se suši, ponovo sam pregledala sadrţaj opreme za prvu pomoć. U

pitanju su bile osnovne stvari. Zavoji, pilule za groznicu, lek za smirivanje

stomaka. Ništa od onoga što mi je potrebno za leĉenje Pite.

„Moraćemo da eksperimentišemo“, priznajem mu. Znam da lišće protiv otoka

izvlaĉi infekciju pa sam poĉela sa tim. Pritiskam punu šaku saţvakanog zeleniša na

ranu. Nakon nekoliko minuta gnoj poĉinje da mu curi niz nogu. Govorim sebi da je

to dobar znak i grizem se za obraz kako bih spreĉila doruĉak da izaĊe na bis.

,,Ketnis?“, oglašava se Pita. Gledam ga u oĉi, sigurna da mi je lice zelene

boje. Ustima je oblikovao reĉi. „Još ĉekam onaj poljubac?“ Prsnula sam u smeh

pošto je prizor toliko odvratan da ne mogu više da izdrţim.

„Nešto nije u redu?“, pita preterano nevinim glasom.

,,Ja... ja nisam naroĉito dobra u ovome. Nisam kao moja majka. Nemam

pojma šta radim i mrzim gnoj“, kaţem. „Fuj!“ Dopuštam sebi da zajeĉim dok

ispiram prvu turu lišća i stavljam drugu. ,,Fuuuj!“ „Kako loviš?“, pita on.

„Veruj mi, ubijanje je mnogo lakše od ovoga“, kaţem. „Mada, pošto ne znam

šta radim, moţe biti da ubijam tebe.“

„Moţeš li malo da ubrzaš stvari?“, pita.

,,Ne. Zaveţi i jedi tu krušku.“

Nakon tri ture lišća i kofe gnoja, rana deluje bolje. Pošto je otok spao,

konaĉno vidim koliko duboko je Katonovo seĉivo zaseklo. Sve do koske. „Šta je

sledeće, doktorko Everdin?“, pita me.

„Moţda ću namazati malo melema. Mislim da pomaţe kada je infekcija u

pitanju. A zatim ću previti ranu.“ Uĉinila sam to i sada rana deluje podesnije za

rukovanje, prekrivena ĉistim belim pamukom. Mada, uz sterilni zavoj, rub

njegovog donjeg veša deluje veoma prljavo, poput izvora zaraze. Izvukla sam

rezervni ranac. „Evo, pokrij se time dok ti ne operem veš.“

,,Oh, ne smeta mi da me vidiš“, kaţe Pita.

,,Pa ti si poput ostatka moje porodice“, kaţem. „Ali, meni smeta, u redu?“

Okrećem se i gledam potok dok gaće ne ulete u vodu. Verovatno se oseća bolje,

ĉim moţe da baca.

„Znaš, priliĉno si gadljiva za tako smrtonosnu osobu“, kaţe mi Pita dok

perem veš izmeĊu dva kamena. „Sada bih voleo da sam ti dopustio da istuširaš

Hejmiĉa.“

Mrštim se na tu pomisao. „Šta ti je do sada poslao?"

,,Ništa“, kaţe Pita. Zatim nastupa pauza dok mu ne sine. „Zašto, da li si ti

nešto dobila?“

„Lek za opekotine", odgovaram snebivljivo. ,,Oh, i hleb.“

„Uvek sam znao da si mu miljenica“, kaţe Pita.

„Molim te, ne moţe da podnese da bude u istoj prostoriji sa mnom“, kaţem.

„Zato što ste toliko sliĉni“, mrmlja Pita. Ignorišem ga pošto ovo nije vreme za

vreĊanje Hejmiĉa, što bi mi inaĉe bio prvi impuls.

Pustila sam ga da dremne dok mu se odeća suši, ali tokom kasnog popodneva

odluĉila sam da više ne smemo da ĉekamo. Neţno sam mu prodrmala rame. „Pita,

moramo da krenemo.“

,,Da krenemo?“, govori zbunjeno. „Gde da krenemo?“

„Moramo da se sklonimo odavde. Moţda da poĊemo nizvodno. Negde gde

moţemo da se krijemo dok ne ojaĉaš“, kaţem. Pomaţem mu da obuĉe sve osim

ĉizama i uspravljam ga. Sa lica mu nestaje sva boja kada se osloni na nogu.

„Hajde. Moţeš ti to.“

Ali, nije mogao. Bar ne dugo. Spustili smo se pedesetak metara nizvodno.

Oslanjao mi se na rame, osećala sam da će se onesvestiti. Pustila sam ga da sedne

na obalu i rekla mu da stavi glavu meĊu kolena. Nezgrapno sam ga tapšala po

leĊima dok sam osmatrala okolinu. Naravno, volela bih da ga popnem na drvo, ali

ništa od toga. Moglo je doduše biti i gore. Neke od stena su napravile ĉudne

strukture, nalik pećinama. Svidela mi se jedna od njih, dvadesetak metara iznad

potoka. Kada je Pita bio u stanju da ustane, napola sam ga vodila, napola nosila ka

pećini. Volela bih da potraţim bolje sklonište, ali ovo će morati da posluţi pošto

mi je saveznik izbaĉen iz koloseka. Beo je kao sneg, zadihan i mada je tek sumrak,

poĉinje da drhti.

Prekrila sam pod pećine slojem borovih iglica, odmotala vreću za spavanje i

ušuškala ga. Uspela sam da mu dam par pilula i malo vode, ali je odbio da jede ĉak

i voće. Zatim je samo leţao oĉiju uprtih u moje lice dok sam pravila neku vrstu

zastora od lišća divlje vinove loze kako bih prikrila ulaz u pećinu. Nisam

zadovoljna rezultatom. Ţivotinja ne bi obratila paţnju, ali ĉovek bi odmah shvatio

da je zastor veštaĉki napravljen. Razoĉarano sam ga skinula.

,,Ketnis“, doziva me. Prilazim i sklanjam mu kosu sa oĉiju. „Hvala ti što si

me pronašla.“

,,Ti bi pronašao mene da si mogao“, kaţem. Ĉelo mu gori. Kao da lekovi ne

deluju. Iznenada se uplašim da će umreti.

„Da. Vidi, ako ne preţivim...“

,,Ne govori tako. Nisam uzalud iscedila sav onaj gnoj.“

„Znam. Samo u sluĉaju da ne...“, pokušava da nastavi.

,,Ne, Pita, ne ţelim da razgovaram o tome“, kaţem, stavljajući mu prst na

usne ne bih li ga utišala.

,,Ali...“, insistira.

Impulsivno se naginjem napred i ljubim ga, zaustavljajući reĉi. Suviše dugo

sam ĉekala. On je u pravu, mi smo kao ludo zaljubljeni. Prvi put da sam poljubila

deĉaka. Verovatno bi u drugim okolnostima to na mene ostavilo neki utisak, ali

sada sam u stanju samo da primetim koliko su mu usne tople od groznice.

Povlaĉim se i umotavam ga u vreću. „Nećeš umreti. Zabranjujem to. U redu?“

,,U redu“, šapuće.

Izašla sam na hladan veĉernji vazduh u trenutku kada je srebrni padobran

dojedrio sa neba. Brzo sam odvezala ĉvor, nadajući se da je unutra lek za Pitinu

nogu. Ali, unutra je bila vrela ĉorba.

Hejmiĉ mi je slao jasnu poruku. Jedan poljubac jedan tanjir ĉorbe. Skoro da

ĉujem njegovo reţanje. „Zaljubljena si, srce. Deĉko umire. Daj mi nešto što mogu

da iskoristim!"

U pravu je. Ako ţelim da Pita preţivi, moram da odrţim paţnju publike.

Ukleti ljubavnici oĉajniĉki ţele da se vrate kući zajedno. Dva srca koja kucaju

istim ritmom. Romansa.

To će biti problematiĉno, pošto nikada nisam bila zaljubljena. Razmišljam o

svojim roditeljima. Otac je uvek donosio majci neki poklon iz šume. Majci bi se

lice uvek ozarilo kada bi ĉula njegove korake pred vratima. Skoro da je prestala da

ţivi kada je poginuo.

,,Pita!“, dozivam ga, pokušavajući da imitiram ton koji je majka koristila kada

razgovara sa ocem. Ponovo je zadremao, ali sam ga probudila poljupcem. To ga je

izgleda zapanjilo. Zatim se nasmešio kao da bi bio savršeno srećan da zauvek samo

leţi i zuri u mene. Odliĉno mu ide ovo pretvaranje.

Podigla sam posudu. „Pita, vidi šta ti je Hejmiĉ poslao.“

20

Bilo mi je potrebno sat vremena nagovaranja, molbi, pretnji, i naravno

poljubaca, ali na kraju je, gutljaj po gutljaj, ispraznio ĉiniju. Pustila sam ga da

zaspi i konaĉno se okrenula svojim potrebama. Proţdrala sam veĉeru od gruslinga i

korenja dok sam gledala izveštaj na nebu. Danas nije bilo novih ţrtava. Ipak, Pita i

ja smo publici priredili priliĉno uzbudljiv dan. Nadajmo se da će nam Tvorci igara

podariti mirnu noć.

Automatski sam potraţila drvo na koje ću se smestiti pre nego što sam

shvatila da je to nemoguće. Bar još neko vreme. Ne mogu da ostavim Pitu samog

na zemlji. Ostavila sam njegovo prethodno skrovište pored potoka nedirnuto kako

bih i mogla da ga sakrijem? Sklonili smo se jedva pedesetak metara nizvodno.

Stavila sam noćne naoĉare i sa oruţjem u rukama se pripremila za straţu.

Temperatura je brzo opala i smrzavala sam se do kostiju. Najzad sam

pokleknula i uvukla se u vreću pored Pite. Veoma je toplo. Zahvalno sam se

priljubila uz njega, ali tada sam shvatila da je više nego toplo vrelo je pošto vreća

zadrţava svu toplotu njegove groznice. Dotakla sam mu ĉelo i shvatila da je vrelo i

suvo. Ne znam šta da radim. Da li da ga ostavim u vreći nadajući se da će vrelina

smanjiti groznicu? Ili da ga izvadim iz vreće kako bi ga noćni vazduh ohladio?

Najzad sam komad zavoja umoĉila u vodu i poloţila mu ga na ĉelo. Deluje

nedovoljno, ali plašim se da uĉinim nešto drastiĉno.

Provela sam noĉ sedeći i leţeći pored njega, osveţavajući zavoj s vremena na

vreme. Trudila sam se da ne razmišljam o tome koliko sam ranjivija otkako sam se

udruţila sa njim, nego kada sam bila sama. Prikovana sam za zemlju, na straţi, sa

veoma bolesnom osobom o kojoj moram da se staram. MeĊutim, znala sam da je

povreĊen, a ipak sam ga potraţila. Moraću da verujem da sam donela pravu

odluku.

Kada je zora zarudela, primetila sam da je Pitina gornja usna orošena znojem i

shvatila da je groznica prestala. Temperatura se nije vratila u normalu, ali je spala

za nekoliko stepeni. Sinoć sam naletela na ţbun bobica dok sam skupljala lišće.

Nabrala sam voće i izgnjeĉila ga sa hladnom vodom u posudi od ĉorbe.

Kada sam se vratila do pećine, Pita je pokušavao da se pridigne. „Probudio

sam se, a tebe nije bilo. Zabrinuo sam se.“

Morala sam da se nasmejem dok sa ga vraćala nazad u leţeći poloţaj. „Bio si

zabrinut za mene? Jesi li se pogledao u poslednje vreme?“ „Pomislio sam da tu te

pronašli Katon i Klouv. Vole da love noću“, rekao je ozbiljno.

„Klouv? Ko je to?“

„Devojka iz Distrikta Dva. Oboje su još ţivi, zar ne?“

,,Da, ostali su njih dvoje, Prepredena i Treš“, rekoh. „Tako zovem devojku iz

Petice. Kako se osećaš?“

„Bolje nego juĉe. Ovo je ogroman napredak u odnosu na blato. Ĉista odeća,

lek, vreća za spavanje... i ti.“

Ah, da. Romansa. Posegnula sam rukom ka njegovom obrazu. Uhvatio je i

prislonio uz svoje usne. Setila sam se da je otac to ĉesto radio i zapitala se gde je

Pita to pokupio. Sigurno ne od svog oca i one veštice. „Nema poljubaca dok nešto

ne pojedes1, kaţem mu.

Pridigao se, naslonio na zid i poslušno gutao kašu od voća kojom sam ga

hranila. Ponovo je odbio ptiĉje meso.

„Nisi spavala“, kaţe Pita.

„Dobro sam“, odgovaram mu. Mada sam premorena.

„Spavaj sada. Ja ću ĉuvati straţu. Probudiću te ako se nešto desi“, kaţe.

Oklevam. „Ketnis, ne moţeš zauvek ostati budna.“

U pravu je. Pre ili kasnije ću morati malo da odspavam. Verovatno je bolje da

to sada obavim, dok je još dan, a on relativno budan. ,,Dobro“, slaţem se na kraju.

„Ali samo par sati. Zatim me probudi.“

Suviše je vruće za spavanje u vreći. Ispruţila sam se preko nje na podu pećine

sa jednom rukom na luku kako bih mogla u trenutku da ispalim strelu. Pita sedi

pored mene, naslonjen na zid. Ranjenu nogu je isturio ispred sebe, a pogled uperio

ka šumi. ,,Spavaj“, kaţe mi neţno, sklanjajući mi pramen kose sa ĉela. Za razliku

od glumljenih poljubaca i milovanja, ovaj gest deluje prirodno i utešno. Ne ţelim

da prestane. Nastavio je da me mazi po kosi dok nisam zaspala.

Predugo. Spavala sam predugo. Ĉim sam otvorila oĉi, shvatila sam da je

podne davno prošlo. Pita je pored mene, u istom poloţaju. Ustala sam zauzevši

odbrambeni stav, mada sam odmornija nego što sam danima bila.

„Pita, trebao si da me probudiš nakon par sati“, protestujem.

„Zašto? Ništa se ne dešava“, kaţe on. „Osim toga, volim da te gledam dok

spavaš. Ne mrštiš se. Izgledaš mnogo bolje.“

Mrko sam ga pogledala, zbog ĉega se iskezio. Tada sam primetila koliko su

mu usne suve. Prislonila sam ruku uz njegov obraz. Vreo je poput furune. Tvrdi da

je pio vodu, ali flaša mi deluje puna. Dala sam mu još dve pilule za groznicu i

stajala mu iznad glave dok je pio vodu. Zatim sam se pobrinula za manje rane.

Opekotine i otoci su u znatno boljem stanju. Pokušala sam da se oĉeliĉim za

suoĉavanje sa ranom na nozi.

Kada sam skinula zavoje, srce mi je sišlo u pete. Rana izgleda gore, mnogo

gore. Nema gnoja, ali otok se povećao a koţa je upaljena. Primećujem crvene

pruge koje mu se penju uz nogu. Trovanje krvi. Ako se za to ne pobrinem, sigurno

će umreti. Lišće i melem tu ne mogu ništa. Treba nam jak lek protiv infekcije iz

Kapitola. Ne mogu ni da zamislim cenu takvog leka. Kada bi Hejmiĉ uzeo svaku

donaciju, od svakog sponzora, da li bi to bilo dovoljno? Sumnjam. Skupi darovi

postaju sve skuplji što Igre duţe traju. Koliko košta pravi obrok prvog dana, toliko

košta jedan kreker dvanaestog dana. Lek koji je njemu potreban bio bi premija i na

samom poĉetku.

„Otok je narastao, ali nema više gnoja“, kaţem nesigurnim glasom.

„Znam kako izgleda trovanje krvi, Ketnis“, kaţe Pita. „Iako mi majka nije

iscelitelj."

„Moraćeš da preţiviš duţe od ostalih, to je sve, Pita. Izleĉiće te u Kapitolu

kada pobedimo.“

,,Da, to je dobar plan“, uzvraća on. Ali, osećam da je to rekao samo zbog

mene.

„Moraš da jedeš. Tako ćeš saĉuvati snagu. Napraviću ti supu“, kaţem.

„Nemoj paliti vatru“, kaţe on. „Nije vredno toga.“

„Videćemo."

Dok nosim posudu ka potolcu, zapanjena sam koliko je toplo. Mogla bih da se

zakunem da Tvorci postepeno pojaĉavaju dnevnu temperaturu, a sniţavaju noćnu.

MeĊutim, vrelina osunĉanog kamenja pored potoka daje mi ideju. Moţda i ne

moram da palim vatru.

Smestila sam se na veliki ravan kamen na pola puta izmeĊu pećine i potoka.

Nakon što sam preĉistila pola ĉinije vode, stavila sam je na sunce i stavila nekoliko

vrelih kamiĉaka veliĉine jajeta u vodu. Prva ću priznati da nisam neka kuvarica.

Doduše, pošto se supa kuva tako što sve ubacite u lonac i ĉekate, to je jedno od jela

koje dobro spremam. Seckala sam meso gruslinga dok se nije pretvorilo u kašu i

zgnjeĉila korenje. Na sreću, i jedno i drugo je već peĉeno, samo treba da se ugreje.

Od sunca i kamenja voda je već topla. Stavila sam unutra meso i korenje, ubacila

novo kamenje i otišla po neki zeleniš koji će dodatno zaĉiniti supu. Ubrzo sam

otkrila vlašac u podnoţju jedne stene. Savršeno. Iseckala sam ga i dodala u ĉiniju,

ponovo zamenila kamenje i spustila poklopac kako bi se sve dobro ukuvalo.

Nisam uoĉila tragove divljaĉi u blizini, ali ipak nisam ţelela da ostavim Pitu

samog dok lovim, zato sam postavila šest zamki i nadala se da će me sreća pratiti.

Pitam se šta je sa ostalim tributima, kako se snalaze sada kada je glavni izvor hrane

odleteo u vazduh. Bar troje se preteţno hranilo sa tog izvora, Katon, Klouv i

Prepredena. Doduše, ne i Treš. Verujem da poseduje znanje koje je imala Ru, o

tome kako da se ĉovek hrani plodovima zemlje. Da li se bore meĊu sobom? Traţe

li nas? Moţda nas je neko od njih pronašao i sada ĉeka pravi momenat za napad.

Ta pomisao me vraća nazad u pećinu.

Pita je ispruţen na vreći za spavanje u senci stene. Mada se malo razvedrio

kada sam se pojavila, oĉigledno je da se oseća uţasno. Spustila sam mu hladan

komad vlaţne tkanine na ĉelo. MeĊutim, ugrejala se ĉim mu je dotakla koţu.

„Treba li ti nešto?“, pitam.

,,Ne“, kaţe on. „Hvala ti. Ĉekaj. Ispriĉaj mi priĉu.“

„Priĉu? O ĉemu?“ Nisam neki pripovedaĉ. Ista stvar kao sa pevanjem. Ali,

ponekad Prim išĉupa neku priĉu iz mene.

„0 neĉemu lepom. Priĉaj mi o najsrećnijem danu svog ţivota.“

Iz usta mi izleće nešto izmeĊu obiĉnog i razdraţenog uzdaha. Lepa priĉa? Za

ovo će mi biti potrebno znatno više napora nego za supu. Lupam glavu u potrazi za

srećnim sećanjima. Većina se odnosi na mene i Gejla u lovu. Nekako mi se ĉini da

nijedna od njih ne bi dobro prošla ni kod Pite, ni kod publike. Ostaje mi Prim.

„Jesam li ti ikada priĉala kako sam nabavila kozu za Prim?“, pitam.

Odmahuje glavom i gleda me sa oĉekivanjem. Zapoĉinjem priĉu. Oprezno. Moje

reĉi se pronose širom Panema. Ljudi su verovatno sabrali dva i dva, i znaju da se

bavim nezakonitim lovom. Ipak, ne ţelim da naškodim Gejlu, Masnoj Sej,

kasapinu, pa ĉak ni mirovnjacima koji su mi mušterije, tako što ću javno objaviti

da na taj naĉin i oni krše zakon.

Evo prave priĉe o tome kako sam sakupila novac za Priminu kozu, Gospu.

Bio je petak uveĉe, dan pre njenog desetog roĊendana krajem maja. Ĉim su se

ĉasovi završili, Gejl i ja smo otišli u šumu, pošto sam ţelela da prikupim dovoljno

ulova kako bih mogla da kupim poklon za Prim. Moţda neku tkaninu za haljinu, ili

ĉetku za kosu. Dobro smo prošli sa zamkama, i zeleniša ima u izobilju, ali ništa

više od našeg uobiĉajenog ulova petkom. Bila sam veoma razoĉarana kada smo

krenuli nazad, mada je Gejl rekao da ćemo sutra sigurno bolje proći. Odmarali smo

se nekoliko trenutaka pored potoka kada smo ugledali mladog jelena, verovatno

jednogodišnjaka, sudeći po rastu. Rogovi su tek poĉeli da mu izbijaju, mali i

prekriveni somotom. Nije bio siguran da li da pobegne pošto se oĉigledno nikada

nije susreo sa ljudima. Bio je prekrasan.

Doduše, delovao je manje lepo kada su ga dve strele pogodile, jedna u vrat a

druga u grudi. Gejl i ja smo ga pogodili u isto vreme. Pokušao je da pobegne, ali se

spotakao. Gejlov noţ mu je presekao vrat pre nego što je shvatio šta se dešava.

Istog trenutka sam osetila griţu savesti zbog ubistva neĉeg tako ĉistog i nevinog.

Zatim mi je stomak zakrĉao pri pomisli na sve to ĉisto i nevino meso.

Jelen! Gejl i ja smo ustrelili samo tri ukupno. Prvog, sa povreĊenom nogom,

skoro i da ne raĉunam. Ali, to iskustvo nas je nauĉilo da ne odvlaĉimo ceo trup na

Hob. Nastao je pravi haos kada su ljudi poĉeli da se cenjkaju za odreĊene delove

tela i pokušavaju sami da ih odseku noţevima. Masna Sej je intervenisala i poslala

nas u kasapnicu. MeĊutim, mesu je već nanesena velika šteta. Bilo je puno rupa,

pošto su delovi odseĉeni. Mada su svi platili svoj deo, to je znatno snizilo cenu

ulova.

Ovoga puta smo saĉekali da padne mrak i provukli se kroz rupu u ogradi ka

najbliţoj kasapnici. Mada smo bih poznati lovci, ne bi bilo uputno nositi uhcama

Distrikta 12 jelena teškog osamdeset kilograma usred bela dana, kao da

zvaniĉnicima to namerno nabijamo na nos.

Kada samo pokucali, vratima je prišla mesarka, niska zdepasta ţena po imenu

Ruba. Sa njom nema cenkanja. Ona kaţe cenu, ako ti se ne dopada moţeš slobodno

da odeš. Ta cena je, doduše, uvek poštena. Prihvatili smo njenu ponudu za jelena, a

ona nam je dala nekoliko šnicli nakon kasapljenja. Ĉak i kada smo ga podelili na

dva dela, ni Gejl ni ja nikada nismo drţali toliko novca u rukama. Odluĉili smo da

ĉuvamo tajnu i sutra uveĉe iznenadimo svoje porodice mesom i novcem.

Tako sam došla do novca za kozu, ali Piti sam ispriĉala da sam prodala

mamin srebrni medaljon. To nikome neće naškoditi. Nastavila sam da priĉam o

kasnom popodnevu na dan Priminog roĊendana.

Gejl i ja smo otišli do pijace na trgu kako bi kupili materijal za haljinu. Dok

sam prelazila prstima po debelom pravom pamuku, nešto mi je zapalo za oko.

Ugledala sam starca koji na drugom kraju Šava drţi malo krdo koza. Nisam znala

kako se zove, svi ga zovu Kozar. Zglobovi su mu bili nateĉeni i uvrnuti pod bolnim

uglom. Suvi kašalj ga je stalno pratio. To je bio znak da je proveo mnogo godina u

rudnicima. Ali, imao je sreće. Nekako je uspeo da uštedi dovoljno za kupovinu

koza kako u starosti ne bi umirao od gladi, i imao ĉime da se zanima. Bio je prljav

i nestrpljiv, ali koze su bile ĉiste i mleko im je bilo punomasno. Ako ste mogli to

sebi da priuštite.

Jedna bela koza sa crnim šarama, leţala je na kolima. Bilo je oĉigledno zašto.

Verovatno joj je pas povredio rame i rana se inficirala. Bila je u priliĉno lošem

stanju, Kozar je morao da je pridrţava tokom muţe. Ali, ja sam znala nekog ko bi

mogao da joj pomogne.

,,Gejle“, prošaputala sam. „Ţelim onu kozu za Prim.“

Posedovanje koze u Distriktu 12 moţe vam promeniti ţivot. Te ţivotinje jedu

skoro bilo šta, Livada je savršeno mesto za njih, a daju ĉetiri litre mleka dnevno.

Mleko se moţe piti, od njega se moţe praviti sir ili se moţe prodavati. Da stvar

bude još bolja, to je potpuno legalno.

,,U lošem je stanju“, reĉe Gejl. „Valjalo bi da bolje pogledamo.“

Prišli smo i kupili ĉašu mleka, a zatim stajali pred kozom posmatrajući je kao

da nemamo pametnija posla.

„Ostavite je na miru“, reĉe ĉovek.

„Samo gledamo“, izusti Gejl.

„Onda širom otvorite oĉi pošto uskoro ide u kasapnicu. Tek poneko je

spreman da kupi njeno mleko. Moram da naplaćujem duplo manje“, reĉe ĉovek.

„Koliko ti mesarka daje za nju?“, upitah.

Ĉovek sleţe ramenima. „Saĉekajte i saznaćete.“ Okrenula sam se i videla

Rubu kako preko trga koraĉa ka nama. „Sreća da si naišla. Ova devojka je bacila

oko na tvoju kozu.“ Reĉe Kozar kada nam je Ruba prišla.

„Ako je obećana, neću se nametati“, rekoh nehajno.

Ruba me odmeri od glave do pete i namršti se ka kozi. „Nije obećana.

Pogledaj to rame. Kladim se da će pola mesa biti toliko trulo da neće valjati ni za

kobasice.“

,,Šta?“, reĉe Kozar. „Imali smo dogovor.“

„Imali smo dogovor za ţivotinju sa par oţiljaka od zuba, a ne za ovaj uţas.

Prodaj je devojci, ako je toliko glupa da je uzme“, reĉe Ruba. Krišom mi je

namignula dok je odlazila.

Kozar je bio ljut, ali i dalje je ţeleo da se oslobodi koze. Bilo nam je potrebno

pola sata da se dogovorimo oko cene. Okupila se gomila ljudi koji su dobacivali

svoje mišljenje. Odliĉno ću proći ako koza preţivi, ali ako ugine opljaĉkana sam.

Ljudi su pristajali uz jedno ili drugo mišljenje, ali ja sam ipak uzela kozu.

Gejl se ponudio da je ponese. Mislim da je, kao i ja, ţeleo da vidi izraz

Priminog lica. U momentu krajnje razdraganosti kupila sam ruţiĉastu traku i

zavezala je kozi oko vrata.

Poţurili smo ka mojoj kući.

Trebalo je videti njenu reakciju kada smo ušli sa kozom. Na kraju krajeva, to

je bila devojĉica koja me plaĉući preklinjala da poštedim Ljutića, tog uţasnog,

matorog stvora. Bila je tako uzbuĊena da se smejala i plakala u isto vreme. Moja

majka nije bila oduševljena kada je ugledala povredu. MeĊutim, njih dve su se

bacile na posao. Samlele su biljke i slivale varivo ţivotinji niz grlo.

„Poput tebe“, kaţe Pita. Maltene sam zaboravila da je tu.

„ A, ne, Pita. Njih dve su pravi struĉnjaci. Koza ne bi skapala ĉak i da je

namerno pokušavala", kaţem, grizući se za jezik kada shvatim kako je to

zazvuĉalo njemu koji umire u mojim nesposobnim rukama.

,,Ne brini. Ni ja ne pokušavam", šali se. „Završi priĉu.“

,,Pa, to je to. Sećam se da je te noći Prim insistirala da spava sa Gospom na

ćebetu pored vatre. Pre nego što su zadremale, koza je liznula po obrazu kao da je

ljubi“, kaţem. „Već je bila potpuno luda za njom.“

,,Da li je i dalje nosila ruţiĉastu traku?“, pita.

„Mislim da jeste“, odgovaram. ,,Zašto?“

„Samo pokušavam to da zamislim“, kaţe zamišljeno. ,,Ne razumem zašto je

to najsrećniji dan tvog ţivota."

„Znala sam da će ta koza biti pravi rudnik zlata“, kaţem.

,,Da, naravno da sam mislio na to, a ne na veĉnu radost koju si priredila sestri

koju toliko voliš da si zauzela njeno mesto na ţetvi“, kaţe Pita suvo.

,,Ta koza se višestruko isplatila“, izgovaram nadmoćnim tonom.

,,Pa, ne bi se usudila da postupi drugaĉije nakon što si joj spasla ţivot“,

uzvraća Pita. „Kao ni ja.“

„Stvarno? A koliko si me ti to koštao?“, pitam.

„Koštao sam te gomile problema. Ne brini. Oduţiću ti se“, kaţe.

„Priĉaš glupostf, kaţem. Dotakla sam mu ĉelo. Groznica se pojaĉava. „Malo

si hladniji."

Trgnuo me zvuk fanfara. U trenutku sam skoĉila na noge i otišla do ulaza u

pećinu. Nisam ţelela da propustim ni reĉ. To je moj novi najbolji prijatelj, Klaudije

Templsmit. Kao što sam i oĉekivala, pozivao nas je na gozbu. Pa, nismo toliko

gladni. Ravnodušno sam odmahnula rukom na njegovu ponudu kada je dodao,

„Neki od vas su moţda već odbili moju ponudu. Saslušajte me. Ovo nije obiĉna

gozba. Svakome od vas je nešto oĉajniĉki potrebno."

Zaista mi je oĉajniĉki potreban lek za Pitinu nogu.

„Svako od vas će to nešto pronaći u rancu oznaĉenom brojem vašeg distrikta,

u zoru kod Kornukopije. Razmislite dobro o tome, pre nego što odbijete da se

pojavite. Za neke od vas, ovo je poslednja šansa“, govori Klaudije.

To je sve. Njegove reĉi i dalje lebde u vazduhu. Poskoĉila sam kada me Pita

otpozadi zgrabio za rame. ,,Ne“, govori mi. ,,Ne dolazi u obzir da rizikuješ ţivot

zbog mene.“

,,Ko kaţe da ĉu to uĉiniti?“, pitam.

„Znaĉi li to da ne ideš?“

„Naravno da ne idem. Zar stvarno misliš da sam toliko glupa da uletim u tuĉu

sa Katonom, Klouv i Trešom? Ne budi blesav“, kaţem, vraćajući ga nazad u

krevet. „Pustiću ih da se bore, videti ĉije lice će se pojaviti na nebu uveĉe i onda

napraviti plan.“

„Oĉajno laţeš, Ketnis. Ne znam kako si preţivela ovako dugo.“ Poĉeo je da

me imitira. „Znala sam da će ta koza bitipravi rudnik zlata. Malo si hladniji.

Naravno da ne idem.“ Odmahuje glavom. „Nemoj nikada da igraš karte. Izgubićeš

sve“, kaţe.

Zajapurila sam se od besa. „Dobro, idem! Ne moţeš me zaustaviti!“ „Mogu

da te pratim. Barem deo puta. Moţda neću stići do Kornukopije, ali ako budem

uzviknuo tvoje ime, kladim se da će me pronaći. Tada ću biti sigurno mrtav", kaţe

on.

„Nećeš uspeti da preĊeš ni sto metara tom nogom“, kaţem.

„Onda ću se vući“, uzvraća Pita. „Ako ti ideš, idem i ja.“

Dovoljno je tvrdoglav, moţda ĉak i dovoljno snaţan da to izvede. Da zavija

za mnom u šumi. Ako ga ostali tributi ne pronaĊu, pronaći će ga neka grabljivica.

Nije u stanju da se odbrani. Verovatno ću morati da ga zazidam u pećinu kako bih

sama mogla da krenem. Ko zna koliko će mu štetiti taj napor?

„Šta oĉekuješ da uradim? Da sedim i gledam kako umireš?" pitam. Sigurno

zna da to ne dolazi u obzir. Publika bi me mrzela. Iskreno, mrzela bih samu sebe

ako ne pokušam.

„Neću umreti. Obećavam. Ako ti obećaš da nećeš otići“, kaţe on. U pat

poziciji smo. Znam da ne mogu da ga odgovorim pa ne pokušavam. Nevoljno se

pretvaram da pristajem. „Onda moraš da radišno što ti kaţem. Moraš da piješ vodu,

da me budiš kada ti kaţem da me probudiš i da pojedeš supu do poslednje kapi

koliko god da je odvratna!“, brecam se.

„Dogovoreno. Da li je gotova?“, pita on.

,,Saĉekaj“, kaţem. Vazduh je hladniji, mada sunce još nije zašlo. U pravu sam

što se tiĉe toga da Tvorci kontrolišu temperaturu. Pitam se da li nekome oĉajniĉki

treba ćebe. Supa je u gvozdenoj posudi i dalje topla. Ĉak je i ukusna.

Pita jede i ne ţali se. Sastrugao je sve do poslednje mrvice da pokaţe svoj

entuzijazam. Brbljao je o tome koliko je supa ukusna, što bi bilo ohrabrujuće da ne

znam da ima groznicu. Kao da slušam Hejmiĉa pre nego što ga alkohol potpuno

obeznani. Naterala sam ga da popije novu dozu lekova za groznicu da potpuno ne

siĊe s uma.

Dok idem ka potoku da se umijem, razmišljam o tome da će sigurno umreti

ako ne odem na gozbu. Mogu da ga odrţavam u ţivotu još par dana, ali tada će

infekcija stići do mozga ili pluća i to će biti to. Ostaću sama. Ponovo. Ĉekajući

ostale.

Toliko sam izgubljena u mislima da gotovo ne vidim padobran iako je pao

pored mene. Trĉim ka njemu, izvlaĉim ga iz vode i skidam srebrni materijal.

Unutra je boĉica. Hejmiĉ je uspeo! Nabavio je lek ubedio je neke romantiĉne

budale da prodaju svoj nakit i sada mogu da spasem Pitu! Mada, u pitanju je

veoma mala boca. Verovatno je lek izuzetno snaţan, ako moţe da izleĉi nekog ko

je bolestan poput Pite. Osećam ubod sumnje. Otvaram boĉicu i duboko udišem.

Slatkasti miris me opija. Da budem sigurna, spuštam jednu kap na vrh jezika.

Nema sumnje, u pitanju je sirup za spavanje. To je uobiĉajen lek u Distriktu 12.

Jeftin, ali delotvoran. Gotovo svi su ga probali bar jednom. Mi ga imamo kod kuće.

Majka ga daje histeriĉnim pacijentima kada mora da ušije gadnu ranu. Ponekad ga

koristi da bi osobu prosto utišala ili olakšala noć nekome ko je u velikom bolu.

Potrebno je samo malo sirupa. Boĉica ove veliĉine uspavala bi Pitu na ĉitav dan,

ali od kakve je to koristi? Toliko sam besna da se spremam da bacim ovaj najnoviji

dar u potok kada mi konaĉno sine. Ceo dan? To je i više nego što mi je potrebno.

Izgnjeĉila sam punu šaku bobica i dodala nekoliko listića nane kako bi ukus

sirupa bio što neprimetniji. Zatim sam krenula nazad ka pećini. „Donela sam ti

poslasticu. Pronašla sam novi ţbun bobica malo niţe niz potok.“

Pita otvara usta bez oklevanja. Guta bobice, a zatim se malo namršti. „Veoma

su slatke.“

,,Da, to su šećerne bobice. Moja majka pravi dţem od njih. Zar ih nikada nisi

jeo?“, pitam, gurajući mu još jednu kašiku u usta.

„Ne“, kaţe on zbunjeno. „Ali, ukus mi je nešto poznat. Šećerne bobice?“

,,Pa, ne mogu se naći na pijaci, rastu samo u divljini“, kaţem. Progutao je još

jednu kašiku. Samo još jednu i na konju sam.

„Slatke su kao sirup“, kaţe on, uzimajući poslednju kašiku. „Sirup.“ Širom

otvara oĉi shvatajući šta je u pitanju. Šakom mu ĉvrsto pritiskam usta i nos kako

bih ga naterala da proguta, umesto da ispljune. Pokušava na silu da povrati, ali

prekasno je. Već gubi svest. Dok mu se oĉi sklapaju, u pogledu mu vidim da sam

uĉinila nešto neoprostivo.

Sedam na pete i gledam ga uz mešavinu tuge i zadovoljstva. Brišem zalutalu

bobicu sa njegove brade. ,,Ko nije dobar laţov, Pita?“, govorim, iako me ne ĉuje.

Nije vaţno. Ĉuo me je ostatak Panema.

21

Tokom preostalih nekoliko sati do noći, trudila sam se da što bolje

zamaskiram ulaz u pećinu. To je spor i naporan proces, ali nakon kofe znoja i

premeštanja gomile stvari, zadovoljna sam rezultatom. Pećina sada izgleda kao deo

hrpe stena, poput tolikih hrpa u okolini. Mogu da se uvuĉem do Pite kroz mali

otvor, ali taj otvor je spolja nevidljiv. Dobro je, pošto moram da delim vreću sa

njim veĉeras. TakoĊe, ako se ne vratim sa gozbe, Pita će biti sakriven, ali ne i

potpuno zatvoren. Mada sumnjam da moţe još dugo da izdrţi bez leka. Ako

poginem na gozbi, Distrikt 12 neće imati pobednika.

Napravila sam obrok od malih riba punih kostiju koje ţive u potoku, napunila

flašu sa vodom i preĉistila je, a zatim oĉistila oruţje. Imam još devet strela.

Razmišljam o tome da ostavim noţ Piti kako bi imao kakvutakvu zaštitu, ali

stvarno nema svrhe. Bio je u pravu kada je rekao da će kamuflaţa biti njegova

poslednja odbrana. Ipak, meni će noţ moţda biti koristan. Ko zna sa ĉime ću se

susreti?

Evo nekoliko stvari u koje sam sigurna. Katon, Klouv i Treš biće prisutni na

poĉetku gozbe. Za Prepredenu nisam sigurna, pošto joj direktna borba nije jaĉa

strana. Sitnija je od mene i nenaoruţana, osim ako nije ovih dana nabavila neko

oruţje. Verovatno će biti u blizini i gledati šta moţe da sakupi. Ali ostalo troje...

imaću pune ruke posla. Sposobnost ubijanja na daljinu je moja najveća prednost,

ali moraću da krenem ka središtu dešavanja ako ţelim da se domognem ranca.

Onog sa brojem 12 koji je spomenuo Klaudije Templsmit.

Posmatrala sam nebo, nadajući se da ću ujutru imati bar jednog suparnika

manje, ali nije se pojavila niĉija slika. Sutra će ih biti. Gozba uvek obezbedi ţrtve.

Uvukla sam se u pećinu, stavila naoĉare i sklupĉala pored Pite. Srećom sam

se danas dobro naspavala. Moram da ostanem budna. Ne mislim da će neko napasti

pećinu, ali ne smem da propustim zoru.

Noć je tako hladna. Kao da nam Tvorci Igara ulivaju zaleĊen vazduh u arenu.

Moţda upravo to i rade. Leţim pored Pite u vreći, pokušavajući da upijem svaku

trunku toplote njegove groznice. Ĉudno je biti toliko fiziĉki blizu nekome ko je

toliko udaljen. Pita kao da je na Kapitolu ili u Distriktu 12 ili na Mesecu.

Nemoguće je dopreti do njega. Nisam bila tako usamljena otkako su Igre zapoĉele.

Prihvatam da će noć biti uţasna, kaţem sebi. Pokušavam da ne razmišljam o

majci i Prim, pitajući se da li će uspeti veĉeras da odspavaju. Pošto su Igre

odmakle, a ujutru nas ĉeka gozba, sutra se verovatno ne ide u školu. Moja porodica

će gledati stari, razdrndani televizor kod kuće, ili se pridruţiti gomili na trgu i

gledati velik, ĉist ekran. Kod kuće će imati privatnost, ali na trgu će imati podršku.

Ljudi će im upućivati ljubazne reĉi i davati hranu koju mogu da odvoje. Pitam se

da li će ih pekar potraţiti, posebno sada pošto smo Pita i ja u istom timu, i odrţati

obećanje. Zarekao se da neće dozvoliti da moja sestra gladuje.

U Distriktu 12 sigurno vlada dobro raspoloţenje. Retko imamo za koga da

navijamo u poslednjoj etapi Igara. Ljudi su sigurno uzbuĊeni zbog Pite i mene,

posebno sada kada smo zajedno. Ako zatvorim oĉi, mogu da zamislim kako kliĉu

ka ekranu, ohrabrujući nas. Vidim njihova lica vidim Masnu Sej, Medţ, ĉak i

mirovnjaka koji od mene kupuje meso. Svi navijaju za nas.

I Gejl. Znam ga. Neće vikati i klicati. Ali, gledaće, svaki trenutak, svaki obrt i

korak, i ţeleće da se vratim kući. Pitam se da li ţeli da Pita preţivi. Gejl mi nije

momak, ali moţda bi bio da sam to dopustila? Priĉao je o tome da treba zajedno da

pobegnemo. Moţda je to bila prosta raĉunica mogućnosti da preţivimo van

distrikta? Ili ipak nešto više od toga? Šta li misli o svim onim poljupcima?

Posmatram mesec na nebu kroz pukotinu u stenama. Prosudila sam da je

ostalo tri sata do zore i poĉela sa pripremama. Pored Pite sam ostavila vodu i

opremu za prvu pomoć. Ništa drugo mu neće biti od koristi ako se ne vratim. Ĉak i

to će mu produţiti ţivot samo na kratko. Nakon kratkotrajnog razmišljanja sam mu

skinula jaknu i obukla je preko svoje. Neće mu trebati pošto je u vreći i ima

groznicu. Ako se ne vratim tokom dana da ga izvadim iz vreće, doslovno će se

skuvati. Ruke su mi već krute od hladnoće tako da uzimam rezervni par ĉarapa

koje su mi ostale od Ru, izrezujem rupe za prste i navlaĉim ih. Malo je pomoglo.

Njen mali ranac sam napunila hranom, vodom i zavojima. Noţ sam zadenula za

pojas i uzela luk i strele. Baš sam htela da krenem kada sam se setila koliko je

vaţno odrţati varku o ukletim ljubavnicima. Nagnula sam se i poljubila Pitu. Bio je

to dug, topao poljubac. Zamislila sam suzne uzdahe širom Kapitola i pretvarala se

da brišem suzu. Zatim sam se provukla kroz otvor u stenama i krenula u noć.

Iz usta mi izlazi para. Hladno je kao tokom novembarskih noći kod kuće.

Iskrala bih se u šumu sa fenjerom u ruci i pridruţila Gejlu na unapred

dogovorenom mestu. Sedeli bismo jedno uz drugo, pijuckali ĉaj iz metalnih boca

umotani u jorgan i nadali se da će divljaĉ proći nedaleko od nas kada zora svane.

Oh, Gejle, mislim. Tako bih volela da sada imam tvojupomoć i zaštitu...

Koraĉam najbrţe što se usuĊujem. Naoĉare su neverovatne, ali mi silno smeta

to što ne ĉujem na levo uho. Ne znam šta mi je eksplozija uĉinila, ali oštetila je

nešto što više ne moţe da se popravi. Nema veze. Ako se vratim kući biću trula

bogatašica, moći ću nekome da platim da sluša umesto mene.

Šuma noću uvek izgleda drugaĉije. Ĉak i sa naoĉarima, sve je nekako

iskrivljeno. Kao da je dnevno drveće, cveće i kamenje otišlo na spavanje i poslalo

svoju preteću verziju da straţari tokom noći. Ne pokušavam da osmislim neko

lukavstvo, poput nove maršrute. Krenula sam uzvodno prateći isti put do skloništa

pored jezera koje mi je Ru pokazala. Duţ puta, nisam videla ni traga od drugih

tributa. Vazduh se nije zatalasao, nijedna grana nije krcnula. Ili sam prva stigla ili

su se ostali prikrali tokom noći. Ostalo je još sat vremena, moţda i dva do zore.

Uvukla sam se u ţbunje i ĉekala da krv poĉne da teĉe.

Ţvakala sam lišće nane. Moj stomak više od toga ne moţe da podnese. Hvala

nebesima, imam i Pitinu jaknu. Da je nisam uzela, morala bih da se krećem kako

bih se zagrejala. Nebo je postalo maglovito sivo. I dalje ni traga od drugih tributa.

Nisam iznenaĊena. Svi se istiĉu ili snagom ili ubojitošću ili lukavstvom. Misle li da

je Pita sa mnom? Sumnjam da Treš i Prepredena znaju da je ranjen. Biće dobro ako

pomisle da mi on ĉuva leĊa kada krenem po ranac.

Ali, gde je gozba? U areni je sada dovoljno svetlo da mogu da skinem

naoĉare. Ptice su poĉele da pevaju. Zar nije vreme? Na trenutak sam u panici

pomislila da sam na pogrešnom mestu. Ali, sigurna sam da je Klaudije Templsmit

naglasio da doĊemo kod Kornukopije. Eto nje. Eto i mene. Gde je gozba?

Kada je prvi zrak sunca zasvetleo iznad Kornukopije, nešto se pokrenulo na

ravnici. Zemlja kod otvora roga se otvorila, i u areni se uzdigao okrugli sto

prekriven belim stolnjakom. Na stolu su bila ĉetiri ranca. Dva velika, crna ranca sa

brojevima 2 i 11, jedan srednji zelene boje sa brojem 5, i jedan mah narandţasti

zapravo tako majušan da mogu da ga nosim oko ruke verovatno obeleţen brojem

12.

Sto samo što je škljocnuo na mestu predviĊenom za njega, kada je neki obris

iskoĉio iz Kornukopije, zgrabio zeleni ranac i odjurio. Prepredena! Samo njoj je

moglo da padne na pamet nešto tako lukavo i riziĉno! Dok smo mi rasporeĊeni

unaokolo procenjivali situaciju, ona je svoje uzela i nestala. Postavila nam je dobru

zamku. Niko ne ţeli da krene za njom dok ne dograbi sopstveni ranac sa stola.

Mora da ih je namerno ostavila, znajući da bi privukla gonioce ako ukrade neki.

Valjalo bi da sam ja osmislila takvu strategiju! Dok sam se izborila sa

iznenaĊenjem, divljenjem, besom, ljubomorom i frustracijom, crvena griva je već

nestala meĊu stablima, daleko van dometa. Hm. Uvek se plašim ostalih, ali moţda

je Prepredena najopasniji protivnik.

Njena pojava me dosta koštala. Sada je jasno da ja moram sledeća do stola.

Svako ko stigne pre mene lako će zgrabiti i moj ranac i nestati. Bez oklevanja sam

potrĉala ka stolu. Osećam opasnost pre nego što sam je ugledala. Na sreću, prvi

noţ je dozujao zdesna tako da sam ga ĉula i odbila lukom. Okrenula sam se i

ispalila strelu pravo ka srcu svoje protivnice. Klouv se okrenula tek dovoljno da

izbegne fatalnu ranu, ali vrh strele joj je probio levu nadlakticu. Na nesreću,

noţeve baca desnom rukom, ali to je usporilo na par trenutaka. Morala je da izvuĉe

strelu iz ruke i proceni ozbiljnost rane. Nastavljam da se krećem, mehaniĉki

nameštajući novu strelu na tetivu, kako samo dugogodišnji lovac ume.

Stiţem do stola, prstima već obuhvatam narandţasti ranac. Provlaĉim šaku

kroz remenje i navlaĉim ga na ruku. Stvarno je suviše mali da stane na bilo koji

drugi deo moje anatomije. Okrećem se da ispalim novu strelu kada me novi noţ

pogodi u ĉelo. Zasekao me iznad desne obrve, otvorivši duboku ranu iz koje mi je

krv šiknula niz lice, zaslepila me i ispunila mi usta metalnim ukusom. Teturam se

unazad, ali ipak uspevam da pošaljem strelu u pravcu protivnice. Ĉim sam je

pustila, znala sam da ću promašiti. Zatim je Klouv skoĉila na mene, oborila me na

leĊa i pritisnula mi ramena kolenima.

To je to, pomislila sam i ponadala se, zbog Prim, da će me smrt brzo stići. Ali,

Klouv ţeli da uţiva u ovom trenutku. Smatra da ima dovoljno vremena. Nema

sumnje da je Katon u blizini i ĉuva je, ĉekajuĉi Treša, moţda ĉak i Pitu.

„Gde ti je deĉko, Dvanaestice? Još je ţiv?“, pita.

Dokle god budemo razgovarali, biću ţiva. ,,U blizini je. Lovi Katona“, reţim,

a zatim puštam krik koliko me grlo nosi. ,,Pita!“

Udarila me pesnicom u dušnik. To me efikasno utišalo. MeĊutim, osvrnula se

levodesno tako da je bar na trenutak poverovala da govorim istinu. Pošto se Pita

nije pojavio da me spase, okrenula se nazad ka meni.

,,Laţljivice“, kaţe mi uz kez. „Skoro je mrtav. Katon zna gde ga je zasekao.

Verovatno si ga smestila na neko drvo dok pokušavaš da ga odrţiš u ţivotu. Šta je

u tom lepom, malom rancu? Lek za Zavodnika? Šteta što ga nikada neće dobiti.“

Klouv otvora jaknu. Postavljena je impresivnim skupom noţeva. Paţljivo

odabire jedan koji deluje skoro neţno, ali ima okrutno, zakrivljeno seĉivo.

„Obećala sam Katonu da ću publici pruţiti dobru zabavu, ako mi dopusti da se

pozabavim sa tobom.“

Muĉim se pokušavajući da je zbacim, ali nema svrhe. Suviše je teška i ĉvrsto

me drţi.

„Zaboravi Dvanaestice. Ubićemo te. Kao što smo ubili onu tvoju patetiĉnu

saveznicu... kako se ono zvaše? Onu što je skakutala po drveću? Ru? Znaĉi, prvo

Ru, zatim ti, a priroda će se sama pobrinuti za Zavodnika. Kako ti se to ĉini?“, pita

Klouv. „Odakle da poĉnem."

Nehajno je obrisala krv sa moje rane rukavom jakne. Na trenutak mi je

posmatrala lice, okrećući ga sa strane na stranu poput komada drveta. Kao da

odluĉuje kakvu šaru da ureţe. Pokušala sam da je ujedem za ruku, ali me zgrabila

za kosu i pribila mi glavu uz zemlju. ,,Mislim...“, maltene poĉinje da prede.

„Mislim da ću poĉeti sa tvojim ustima.“ Stiskam zube dok prelazi ivicom seĉiva po

mojim usnama.

Neću zatvoriti oĉi. Razbesneo me onaj njen komentar o Ru, dovoljno me

razbesneo da dostojanstveno umrem. U znak prkosa ću zuriti u nju dok god sam u

stanju, što verovatno neće biti dugo, ali ću ipak to ućiniti. Neću vrištati. Umreću

neporaţena, na svoj naĉin.

,,Da, usne ti više neće trebati. Ţeliš li Zavodniku da pošalješ poslednji

poljubac?“, pita me. Skupila sam puna usta pljuvaĉke i pljunula je u lice.

Pocrvenela je od besa. „Dobro. Hajde da poĉnemo.“

Pripremila sam se agoniju koja će uslediti. Ali kada sam osetila prvu ubod,

neka velika sila je svukla Klouv sa mene. Poĉela je da vrišti. Suviše sam

zaprepašćena da shvatim šta se dešava. Da li mi je Pita nekako došao upomoć? Da

nisu Tvorci poslali neku divlju ţivotinju kako bi dolili ulje na vatru? Moţda je

letelica iz neobjašnjivog razloga podigla u vazduh?

Pridiţem se na utrnule ruke i shvatam da je u pitanju nešto potpuno drugaĉije.

Klouv visi bar tridesetak centimetara iznad zemlje u Trešovim snaţnim rukama.

Glasno uzdahnem, videći ga iznad sebe kako drţi Klouv poput krpene lutke. Znala

sam da je krupan, ali sada deluje krupnije, moćnije nego što ga se sećam. Kao da je

dobio na teţini u areni. Obrne Klouv i baci je na zemlju.

Kada vikne, poskoĉim pošto je uvek samo mrmljao. „Šta si uĉinila maloj

devojĉici? Ubila si je?“

Klouv se povlaĉi unazad na sve ĉetiri, poput izbezumljenog insekta, suviše

šokirana da pozove Katona. ,,Ne! Nisam je ja ubila!“ „Izgovorila si njeno ime. Cuo

sam. Ubila si je?“ Nova pomisao izaziva novi talas besa. „Isekla si je kao što si

htela da iseĉeš ovu devojku?“ „Ne! Ne, ja...“ Klouv ugleda kamen veliĉine vekne

hleba u Trešovim rukama i gubi hladnokrvnost. „Katonef, vrišti. ,,Katone!“

,,Klouv!“ ĉujem njegov odgovor, ali predaleko je da bi joj bio od pomoći. Gde li

je? Pokušava li da pronaĊe Prepredenu i Pitu? Ili samo leţi u zasedi ĉekajući Treša,

ali je odabrao loše mesto?

Treš snaţno udara kamenom Klouv po slepooĉnici. Nema krvi, ali vidim

udubljenje u lobanji i znam da je gotova. Još je ţiva, doduše. Grudi joj je brzo diţu

i spuštaju, a iz usta joj se otima tiho jeĉanje.

Kada se Treš okrene ka meni sa podignutim kamenom, znam da ne vredi da

beţim. Luk mi je prazan, poslednju strelu sam poslala ka Klouv. Zarobio me

pogledom svojih zlatnosmeĊih oĉiju. „Šta znaĉi ono što je rekla? Ru ti je bila

saveznik?“

,,Ja... ja... udruţile smo se. Raznele smo zalihe. Pokušala sam da je spasim.

Ali deĉak iz Jedinice je prvi stigao do nje“, mucam. Sada kada zna da sam

pomogla Ru, moţda neće izabrati neki spor, sadistiĉki naĉin da me ubije.

„Ubila si ga?“, zahteva da zna.

,,Da. Ubila sam ga. Nju sam posula cvećem“, kaţem. ,,I otpevala joj

uspavanku.“

Suze mi naviru u oĉima. Zaboravljam i napetost i borbu zbog sećanja na to.

Plaĉem skrhana tugom zbog Ru, bola u glavi, straha od Treša i jeĉanja devojke

koja umire samo pola metra dalje.

„Dok nije zaspala?" pita Treš grubo.

„Dok nije umrla. Pevala sam dok nije umrla“, kaţem. „Tvoj distrikt... mi je

poslao hleb.“ Podiţem ruku, ne ka streli pošto znam da ne mogu da je dohvatim,

već da obrišem nos. „Budi brz, vaţi, Treš?“

Na licu mu se ogleda borba emocija. Spušta kamen i pokazuje ka meni skoro

optuţujuće. „Pustiću te samo ovog puta. Zbog devojĉice. Sada smo kvit. Više ti ne

dugujem. Razumeš?“

Klimam potvrdno, pošto zaista razumem. Razumem se u dugove. Razumem

koliko ih ĉovek moţe mrzeti. Razumem da će Treš, ako pobedi, morati da se suoĉi

sa distriktom koji je prekršio sva pravila da bi mi zahvalio. I on sam krši sva

pravila da bi mi zahvalio. Razumem i to da mi u ovom trenutku Treš neće razbiti

lobanju.

„Klouv!“, ĉuje se Katonov glas iz blizine. Iz bola u njegovom glasu shvatam

da je ugledao.

„Bolje beţi, Vatrena Devojko“, kaţe Treš.

Meni ne treba dva puta reći. Okrećem se i potprašujem pete dok beţim od

Treša, Klouv i Katonovog glasa. Tekkada stignem do šume, zastajem na trenutak.

Treš i oba velika ranca su nestala preko ivice ravnice ka oblasti u kojoj nikada

nisam bila. Katon je kleknuo pored Klouv sa kopljem u ruci, preklinjući je da

ostane sa njim. Za trenutak će shvatiti da je sve uzalud, da joj nema spasa. Ulećem

meĊu stabla, iznova brišući krv koja mi se sliva u oko, beţeći poput divljeg,

ranjenog stvorenja. Nakon par minuta zaĉujem top. Klouv je umrla. Katon će

pratiti ili mene ili Treša. Tresem se, obuzeta strahom i slaba od rane. Napinjem luk,

ali Katon moţe da baci koplje toliko daleko kao ja strelu.

Samo jedna ĉinjenica me smiruje. Kod Treša je Katonov ranac u kojem su

stvari koje mu oĉajniĉki trebaju. Ako bih morala da se kladim, kladila bih se da je

Katon krenuo za Trešom, a ne za mnom. Ipak, ne usporavam sve do potoka. Gazim

u ĉizmama i batrgam se nizvodno. Skidam rezervne ĉarape sa ruku i pritiskam ranu

pokušavajući da zaustavim krv, ali natapaju se za nekoliko minuta.

Nekako uspevam da doĊem do pećine. Provlaĉim se kroz stenje. Pri slaboj

svetlosti skidam narandţasti ranac sa ruke, otvaram ga i istresam sadrţaj na zemlju.

U duguljastoj kutiji se nalazi špric sa injekcijom. Bez oklevanja ga zabijam Piti u

ruku i polako pritiskam.

Hvatam se za glavu, a zatim mi ruke, klizave od krvi, padaju u krilo.

Poslednje ĉega se sećam jeste prelepi zelenosrebrni moljac koji mi sleće na

zglob.

22

Zvuk kiše koja rominja po krovu naše kuće neţno me budi. Borim se da

nastavim da spavam, umotana u toplu ćebad i sigurna kod kuće. Maglovito sam

svesna da me boli glava. Verovatno imam grip i zato mi je dozvoljeno da ostanem

u krevetu, mada znam da sam predugo spavala. Majka me mazi po obrazu. Nisam

odgurnula njenu ruku kao što bih uĉinila da sam potpuno budna, jer ne ţelim da

zna koliko ţudim za tim neţnim dodirom. Koliko mi samo nedostaje, iako joj i

dalje ne verujem. Tada sam ĉula glas, pogrešan glas, glas koji nije glas moje

majke, i uplašila se.

,,Ketnis“, ĉujem glas. „Ketnis, ĉuješ li me?“

Otvaram oĉi i osećaj sigurnosti nestaje. Nisam kod kuće, nisam sa majkom. U

mraĉnoj sam i hladnoj pećini. Gola stopala mi se smrzavaju, iako sam pokrivena.

U vazduhu se oseća miris krvi. Ispijeno, bledo hce deĉaka stvara se iznad mene.

Nakon poĉetnog straha, osećam se bolje. ,,Pita.“

,,Zdravo“, kaţe. „Dobro je ponovo ti videti oĉi.“

„Koliko sam spavala?“, pitam.

„Nisam siguran. Probudio sam se juĉe uveĉe i otkrio da leţiš pored mene u

priliĉno zastrašujućoj lokvi krvi“, kaţe. „Mislim da sam konaĉno zaustavio

krvarenje, ali ne pokušavaj da se uspraviš niti nešto sliĉno.“

Oprezno podiţem ruku ka ĉelu i opipavam zavoj. Umorila sam se od ovog

jednostavnog pokreta i zavrtelo mi se u glavi. Pita mi prinosi bocu sa vodom

mojim usnama. Ţeljno otpijam nekoliko gutljaja.

„Bolje ti je“, kaţem.

„Mnogo bolje. Šta god da si mi ubrizgala u ruku, pomoglo je“, kaţe mi. ,,Od

jutros je otok maltene potpuno spao.“

Ne deluje mi ljutito što sam ga onako prevarila, dala mu sirup i odjurila na

gozbu. Moţda sam trenutno u suviše lošem stanju, ali će mi sigurno nešto reći ĉim

ojaĉam. Pita je zasada sušta ljubaznost.

„Jesi li pojeo nešto?“, pitam.

„Ţao mi je, proţdrao sam tri parĉeta mesa od gruslinga pre nego što sam

shvatio da će morati da nam potraje neko vreme. Ne brini, vratio sam se na strogu

dijetu“, kaţe.

„Ne, to je dobro. Moraš da jedeš. Uskoro ću u lov.“

„Ne tako brzo. Dopusti mi da se brinem o tebi neko vreme.“

Nemam mnogo izbora. Pita me hranio komadićima gruslinga i suvim

groţĊem, i terao da pijem dosta vode. Vratilo mi se nešto topline u stopala kada ih

je izmasirao i umotao u jaknu i navukao mi vreću za spavanje do brade.

„Ĉizme i ĉarape su ti još vlaţne. Vreme nije od naroĉite pomoći“, kaţe on.

Zaĉuje se grom, a vidim i munju kroz otvor u stenama. Kiša se probija kroz

nekoliko rupa u krovu, ali Pita je napravio neku vrstu baldahina iznad moje glave i

gornjeg dela tela prikaĉivši plastiĉnu foliju za stene.

„Pitam se šta je izazvalo ovu oluju? Mislim, ko je meta?“, radoznao je Pita.

„Katon i Treš“, izjavljujem bez razmišljanja. „Prepredena će se zavući u svoju

jamu, a Klouv... ona me ranila i tada...“, glas mi utihne.

„Znam da je Klouv mrtva. Video sam je sinoć na nebu“, kaţe on. „Jesi li je ti

ubila?“

,,Ne. Treš joj je smrskao lobanju kamenom', odgovaram. „Srećom, tebe nije

uhvatio", kaţe Pita.

Sećanje na gozbu mi se vraća svom snagom. Najednom me pripadne muka.

„Uhvatio me. Ali me pustio.“ Onda sam, naravno, morala sve da mu ispriĉam. Sve

o ono što sam prećutala zato što je bio suviše bolestan, a ja ionako nisam bila

spremna da priĉam o tome. Ispriĉala sam mu o eksploziji i svom uhu, o smrti Ru, o

deĉaku iz Distrikta Jedan i hlebu. Sve to me dovelo do onoga što se desilo sa

Trešom i nekoj vrsti otplate duga.

„Pustio te zato što nije ţeleo da ti duguje?“

,,Da. Ne oĉekujem da shvatiš. Ti si uvek imao dovoljno. Ali da ţiviš u Šavu,

ne bih morala da ti objašnjavam“, kaţem.

,,Ne pokušavaj. Oĉigledno sam suviše tup da shvatim", breca se. ,,To ti je kao

sa onim hlebom. Nikako ne mogu da zaboravim koliko ti dugujem zbog toga“,

kaţem.

„Kakav hleb? Ono kad smo bili klinci?“, pita on. „Mislim da na to moţeš

slobodno da zaboraviš. Upravo si me vratila iz mrtvih.“

„Ali, nisi me poznavao. Nikada nismo progovorili ni reĉ. Osim toga, prvi dar

je uvek najteţe vratiti. Ne bih bila ovde da mi tada nisi pomogao“, kaţem. „Zašto

si to uopšte uĉinio?“

„Zašto? Znaš zašto“, kaţe Pita. Blago odmahujem bolnom glavom. „Hejmiĉ

je rekao da ću morati dugo da te ubeĊujem.“

,,Hejmiĉ?“, pitam. „Kakve on ima veze sa tim?“

,,Nikakve“, kaţe Pita. „Znaĉi Katon i Treš, a? Ne verujem da će se

meĊusobno poubijati.“

Ova pomisao me uznemirila. „Mislim da bi nam se dopao Treš. Bio bi nam

prijatelj u Distriktu Dvanaest“, kaţem.

„Onda je bolje da se nadamo da će ga Katon ubiti kako mi ne bismo morali“,

odgovara Pita smrknuto.

Uopšte ne ţelim da Katon ubije Treša. Ne ţelim da više iko umre. Ali,

pobednici ne smeju naglas izgovarati takve stvari u areni. Uprkos silnim naporima

da ih zaustavim, suze poĉinju da mi se skupljaju na krajevima oĉiju.

Pita me zabrinuto gleda. „Šta je bilo? Boli li te?“

Odgovorila sam mu nešto drugo, što je doduše takoĊe istina, ali se moţe

protumaĉiti kao kratak momenat slabosti. „Ţelim da idem kući, Pita“, kaţem

plaĉljivo poput malog deteta.

„Otići ćeš kući. Obećavam“, kaţe on i ljubi me.

„Ţelim odmah da idem kući.“

„Ovako ćemo. Ti sada lepo spavaj i sanjaj o kući. Bićeš zaĉas ponovo tamo“,

predlaţe on. ,,Vaţi?“

,,Vaţi“, šapućem. „Probudi me ako treba da ĉuvam straţu.“ „Dobro mi je i

odmoran sam zahvaljujući tebi i Hejmiĉu. Osim toga, ko zna koliko će ovo

trajati?“, pita se on.

Na šta misli? Na oluju? Na kratki predah koji nam ona donosi? Na Tvorce

igara? Ne znam, suviše sam tuţna i umorna da ga pitam.

Kada me Pita probudio, bilo je veĉe. Kiša se pretvorila u pljusak. Iz rupa na

krovu kroz koje su sipile kapljice, sada su se slivali potoci. Pita je ispod najveće

rupe stavio ĉiniju od ĉorbe i pomerio plastiku kako bi me sklonio sa najveće vlage.

Osećam se bolje. Mogu da sedim bez vrtoglavice i gladna sam kao vuk. Kao i Pita.

Ĉekao je da se probudim kako bismo jeli i jedva ĉeka da poĉne.

Nije nam ostalo mnogo hrane. Dva parĉeta gruslinga, nešto korenja i šaka

suvog voća.

,,Da ostavimo nešto za kasnije?“, pita me.

,,Ne, hajde sve da pojedemo. Meso će se pokvariti. Poslednje što nam treba

jeste trovanje hranom“, kaţem deleći zalihe na dva jednaka dela. Pokušavamo

polako da jedemo, ali oboje smo toliko gladni da završavamo za par minuta. Moj

stomak ni izdaleka nije zadovoljan. „Sutra idem u lov“, objavljujem.

„Ja ti neću biti od neke pomoći“, kaţe Pita. „Nikada nisam lovio.“ ,,Ja ću

ubijati, a ti kuvaj“, kaţem. „Uvek moţeš da sakupljaš.“ „Voleo bih da u šumi raste

neka vrsta hlebnog drveta“, kaţe Pita.

„Hleb koji su mi poslali iz Distrikta Jedanaest bio je još topao“, kaţem uz

uzdah. „Ţvaći ovo.“ Dodajem mu lišće nane i ubacujem nekoliko komada sebi u

usta.

Teško je gledati projekciju na nebu, ali uspevamo da shvatimo da danas niko

nije nastradao. Znaĉi Katon i Treš se još nisu sukobili. „Gde je Treš otišao?

Mishm, šta je na drugoj strani arene?“, pitam. „Polje. Koliko sam uspeo da vidim

prekriveno je travom visokom do mojih ramena. Ne znam, moţda su neke ţitarice

u pitanju. Neki delovi su razliĉite boje. Ali, nema staza“, odgovara on.

„Kladim se da su u pitanju ţitarice. Kladim se da Treš taĉno zna koje“,

kaţem. „Jesi li odlazio tamo?“

„Ne. Niko nije naroĉito ţeleo da lovi Treša u toj travi. Deluje nekako

zlokobno. Svaki put kada bih pogledao to polje, na pamet bi mi padalo ono što se

ne vidi. Zmije, besne ţivotinje i ţivi pesak“, kaţe Pita. ,,Ko zna ĉega sve ima

tamo.“

Nisam to rekla, ali podsetio me na zvaniĉno upozorenje da ne izlazimo van

ograde Distrikta 12. U trenutku ne mogu da odolim da ga ne uporedim sa Gejlom,

koji bi video polje kao izvor opasnosti, ali i potencijalni izvor hrane. Treš ga je

sigurno tako posmatrao. Nije Pita slab, pokazao je da nije kukavica. Ali,

pretpostavljam da neke stvari ne dovodiš u pitanje kada ti kuća uvek miriše na sveţ

hleb. Gejl sve preispituje. Šta bi Pita pomislio o našem šegaĉenju dok kršimo

zakon svaki dan? Da li bi ga šokiralo ono što priĉamo o Panemu ili Gejlove tirade

protiv Kapitola?

„Moţda u tom polju zaista raste hlebni ţbun“, kaţem. „Moţda zato Treš sada

deluje uhranjenije nego na poĉetku Igara.“

„Ili to, ili ima dareţljive sponzore“, kaţe Pita. „Pitam se šta treba da uradimo

kako bi nam Hejmiĉ poslao nešto hrane.“

Podiţem obrve, ali odmah se setim da on ne zna za poruku koju nam je

Hejmiĉ poslao pre nekoliko veĉeri. Jedan poljubac jedna ĉinija supe. Ne mogu to

Piti prosto da kaţem. Tako bi publika shvatila da je romansa odglumljena zbog

osvajanja njihovih simpatija. To nam nikako neće obezbediti hranu. Moram

nekako, vrlo uverljivo, da skrenem stvari na tu stranu. Za poĉetak nešto

jednostavno. Uzimam njegovu šaku u svoju.

,,Pa, verovatno je potrošio dosta novca pomaţući mi da te uspavam“, kaţem

nestašno.

,,Da, što se tiĉe toga“, poĉinje Pita preplićući prste sa mojima. ,,Ne pokušavaj

nešto sliĉno ponovo.“

„Ili šta?“, pitam.

„Ili... ili...“ Ništa zgodno mu ne pada na pamet. „Daj mi par minuta.“

,,U ĉemu je problem?" pitam uz kez.

„Problem je u tome što smo oboje još ţivi. Što te navodi na zakljuĉak da si

postupila ispravno“, kaţe Pita.

,,I jesam postupila ispravno", uzvraćam.

,,Ne! Prekini, Ketnis!“ Pojaĉava stisak povreĊujući mi ruku. Zvuĉi ljutito.

„Nemoj umreti zbog mene. Ne ĉiniš mi uslugu. U redu?“

Zapanjena sam snagom osećanja, ali shvatam da je ovo odliĉna prilika za

dobijanje hrane, pa pokušavam da ga pratim. „Moţda sam to uĉinila zbog sebe,

Pita. Da Ii ti je to ikada palo na pamet? Moţda ti nisi jedini koji... koji brine za...

kako bi bilo kada...“

Zamuckujem. Ne znam da govorim uglaĊeno poput Pite. Dok govorim,

pomisao da mogu da ga izgubim snaţno me pogaĊa. Shvatam da ne ţelim da mu se

nešto desi. To nema veze sa sponzorima. Kao ni sa onim što će se desiti kada se

vratimo kući. Nije u pitanju ni to što ne ţelim da budem sama. U pitanju je on. Ne

ţelim da izgubim deĉaka sa hlebom.

„Kako bi bilo kada šta, Ketnis?“, pita me neţno.

Volela bih da mogu da navuĉem roletnu i tako sakrijem ovaj trenutak od

radoznalih oĉiju širom Panema. Ĉak i da to znaĉi da ćemo ostati bez hrane. Moja

osećanja su moja liĉna stvar.

„Hejmiĉ mi je rekao da se ĉuvam takvih tema“, kaţem dvosmisleno, mada

Hejmiĉ nikada nije rekao ništa sliĉno. U stvari, verovatno me upravo proklinje zato

što sam ispustila emocijama nabijen trenutak. Ali, Pita je spasio stvar.

„Znaĉi, moraću sam da ispunim praznine“, kaţe i pribliţava se.

Ovo je prvi poljubac koga smo oboje potpuno svesni. Ni on, ni ja nismo sapeti

bolom, muĉninom ili nesvešću. Usne nam nisu vrele od groznice ili hladne kao led.

Ovo je prvi poljubac koji je uzburkao nešto u mojim grudima. Topao je i ĉudan. To

je prvi poljubac zbog kojeg sam poţelela još jedan.

Ali, nisam ga dobila. Zapravo, jesam dobila drugi poljubac, lagani poljubac u

nos pošto je Piti nešto odvuklo paţnju. „Mislim da ti rana opet krvari. Lezi dole,

ionako je vreme za spavanje“, kaţe on.

Carape su mi suve, tako da mogu da ih navuĉem. Naterala sam Pitu da obuĉe

svoju jaknu. Vlaga i hladnoća kao da mi prodiru do kostiju, znaĉi da se on

verovatno smrzava. Insistirala sam da prva ĉuvam straţu, mada smo oboje uvereni

da nas niko neće traţiti po ovakvom vremenu. Ali, nije hteo da pristane osim ako

se i ja ne uvuĉem u vreću. Tresem se, tako da nema svrhe protiviti se. Za razliku od

veĉeri kada mi se ĉinilo da je Pita mihon kilometara daleko, sada me zapanjuje

neposrednost njegove blizine. Dok se smeštamo, spušta mi glavu na svoju ruku, a

drugom me zaštitniĉki grli i pada u san. Dugo me niko nije tako drţao. Od kada mi

je otac poginuo, a majci više nisam mogla da verujem, niĉije ruke nisu uĉinile da

se osećam ovako sigurno.

Leţim sa noćnim naoĉarima na nosu i posmatram kapljice kako se

rasprskavaju o pod pećine. Ritmiĉki i uspavljujuće. Nekoliko puta sam zadremala

nakratko i naglo se budila, ljuta na sebe. Nakon tri ili ĉetiri sata ne mogu više da

izdrţim. Moram da probudim Pitu, pošto više ne mogu da drţim oĉi otvorene. To

mu ne smeta.

„Sutra, kada se sve prosuši, pronaći ću nam mesto visoko na drvetu kako

bismo oboje mogli da spavamo na miru“, obećavam mu kroz polusan.

Ali, sutrašnji dan nije doneo lepše vreme. Potop se nastavio kao da Tvorci

igara imaju nameru sve da nas poplave. Udari groma su tako jaki da se zemlja

trese. Pita razmišlja o tome da izaĊe napolje i potraţi hranu, ali ja sam mu rekla da

to nema nikakvog smisla dok god traje oluja. Neće videti dalje od nosa, samo će

pokisnuti do gole koţe. Zna da sam u pravu, ali krĉanje naših stomaka postaje

bolno.

Dan se nekako dovukao do veĉeri, ali loše vreme nije popustilo. Hejmiĉ je

naša jedina nada, ali ništa ne stiţe. U pitanju je ili nestašica novca u ovom trenutku

je cena dostave verovatno astronomska ili je razoĉaran našom predstavom.

Verovatno je ovo drugo u pitanju. Prva ću priznati da danas ne privlaĉimo naroĉitu

paţnju. Gladni smo, slabi od povreda i pokušavamo da ne otvorimo rane. I dalje

smo šćućureni zajedno u vreći, ali uglavnom zbog toplote. Najuzbudljivija stvar

kojom smo se danas pozabavili jeste dremanje.

Nisam sigurna kako da podstaknem romansu. Sinoćni poljubac bio je dobar,

ali moraću ozbiljno da poradim na sledećem. Neke devojke u Šavu, kao i u

trgovaĉkom delu grada, lako se kreću u ovim vodama. Ali, ja za to nikada nisam

imala vremena, niti videla koristi. U svakom sluĉaju, poljubac više oĉigledno nije

dovoljan. Da jeste, sinoć bismo dobili hranu. Instinkti mi govore da Hejmiĉ ne

traţi samo fiziĉku reakciju, već nešto liĉnije. Kao kada je pokušao da me nagovori

da ispriĉam nešto o sebi dok smo veţbali za intervju. Meni to loše ide, ali ne i Piti.

Najbolji pristup će biti da njega podstaknem da priĉa.

,,Pita“, kaţem blago. „Tokom intervjua si rekao da si oduvek zaljubljen u

mene. Kako se to desilo?“

,,Oh, da vidim. Bilo je to prvog dana škole. Imali smo pet godina. Na sebi si

imala crvenu kariranu haljinu, a kosa... kosa ti je bila upletena u dve pletenice

umesto jedne. Otac mi te pokazao dok smo ĉekali u redu da se upišemo“, kaţe Pita.

„Tvoj otac? Zašto?“, pitam.

„Rekao je: ’Vidiš onu devojĉicu? Ţeleo sam da se oţenim njenom mamom,

ali pobegla je sa jednim rudarom’“, govori mi Pita.

„Šta? Izmišljaš!“, uzvikujem.

„Ne, istina je“, kaţe Pita. „Ja sam rekao: ’Sa rudarom? Zašto je ţelela rudara

kada je mogla da bude sa tobom?’ A on je odgovorio: ’Zato što kada on peva...

ptice zaćute i slušaju ga.’“

,,To je istina. Slušaju. Mislim, slušale su“, dodajem. Zapanjena sam i ganuta

onim što je pekar rekao Piti. Moja nespremnost da pevam, kao i potpuno

odbacivanje muzike moţda ne potiĉu od toga što muziku smatram gubljenjem

vremena, već od toga što me toliko podsećaju na oca.

„Tog dana, na ĉasu muziĉkog, uĉiteljica je pitala da li neko zna pesmu o

dolini. Odmah si podigla ruku. Ustala si, popela se na stolicu i otpevala je. Kunem

se, sve ptice su zaćutale“, kaţe Pita.

„Molim te“, kaţem kroz smeh.

„Stvarno je bilo tako. U momentu kada se pesma završila znao sam da sam,

kao i tvoja majka, beznadeţno zaljubljen", kaţe Pita. „Sledećih jedanaest godina

sam pokušavao da skupim hrabrost da ti se obratim.“

„Bez uspeha“, dodajem.

„Bez uspeha. Na neki naĉin sam zapravo imao sreće što su me prozvali na

ţetvi“, kaţe Pita.

Na trenutak sam se osetila blesavo srećnom, a zatim me preplavila

zbunjenost. Treba da izmišljamo, da se pretvaramo da smo zaljubljeni, a ne da

stvarno budemo zaljubljeni. Ali Pitina priĉa zvuĉi istinito. Pogotovo onaj deo o

mom ocu i pticama. Osim toga, ja jesam pevala prvog školskog dana, mada se ne

sećam koju pesmu. Ta crvena, karirana haljina... imala sam jednu koju je Prim

nasledila i koja je degradirana u krpe nakon oĉeve smrti.

To objašnjava zašto je Pita podneo batine kako bi mi onog uţasnog, šupljeg

dana dao hleb. Znaĉi, ako su ti detalji taĉni... da li je moguće?

Imaš... neverovatno pamćenje“, kaţem kolebljivo.

„Sećam se svega u vezi s tobom“, kaţe Pita, stavljajući mi zalutali pramen

kose iza uha. ,,Ti nisi obraćala paţnju.“

„Sada obraćam paţnju“, kaţem.

,,Pa, ovde nemam konkurenciju“, kaţe on.

Ţelim da se povuĉem, da ponovo navuĉem roletnu, ali znam da ne smem. Kao

da ĉujem Hejmiĉev šapat: „Izgovori to! Izgovori!“

Progutala sam i nekako procedila. „Nigde nemaš konkurenciju.“ Ovoga puta

ja se naginjem ka njemu.

Usne nam se jedva dotiĉu kada me neki zveket spolja natera da poskoĉim.

Podiţem luk i strelu, ali više se ništa ne ĉuje. Pita viri kroz stene i uzvikne od

oduševljenja. Pre nego što uspem da ga spreĉim, izlazi na kišu i dodaje mi nešto

srebrni padobran zakaĉen za korpu. Otvaram je i unutra pronalazim pravu gozbu

sveţe kiflice, kozji sir, jabuke i što je najbolje od svega, ĉiniju neverovatnog

jagnjećeg paprikaša sa divljim pirinĉem. Sizaru Flikermanu sam tokom intervjua

rekla da je to najimpresivnija stvar koju Kapitol moţe da ponudi.

Pita se uvlaĉi unutra, dok mu lice sija poput sunca. „Valjda je Hejmiĉu

konaĉno dosadilo da nas gleda kako umiremo od gladi.“

„Valjda.“

Ali u glavi ĉujem Hejmiĉev samozadovoljni, malĉice razdraţeni glas: ,,Da, to

je ono što mi treba, srce.“

23

Svaka ćelija u mom telu ţeli da se bacim na paprikaš ubacujući šaku po šaku

u usta. Ali, Pitin glas me zaustavlja. „Bolje da ga polako jedemo. Sećaš se prve

veĉeri u vozu? Bilo mi je muka od teške hrane, a tada nisam gladovao."

,,U pravu si. Mogla bih u trenu sve da pojedem!“, kaţem ţalosno. Ali nisam

to uĉinila. Ponašamo se razborito. Uzeli smo po kiflu, pola jabuke i po majušnu

koliĉinu paprikaša, otprilike veliĉine jajeta. Primorala sam sebe da ga jedem

malom kašikom poslali su nam escajg i tanjire i da uţivam u svakom zalogaju.

Kada smo završili, ţeljno sam pogledala jelo. „Ţelim još.“

,,I ja. Hajde da saĉekamo sat vremena. Ako do tada ne povratimo, uzećemo

još“, kaţe Pita.

,,Dogovoreno“, slaţem se. „Biće to dugaĉak sat.“

„Moţda i neće“, kaţe Pita. „Šta si ono priĉala pre nego što je stigla hrana?

Nešto o meni... kako nemam konkurenciju... o najboljoj stvari koja ti se u ţivotu

desila...“

„Nešto se ne sećam tog poslednjeg dela“, kaţem, nadajući se da je suviše

mraĉno da kamera snimi koliko sam pocrvenela.

,,Ah, da. To sam ja pomislio“, kaţe on. „Pomeri se malo, smrzavam se.“

Napravila sam mesta za njega u vreći. Naslonili smo se na zid pećine. Glavu

sam spustila na njegovo rame, a on me zagrlio. Osećam kako me Hejmiĉ ćuška da

nastavim. „Znaĉi, od pete godine nisi primećivao druge devojĉice?“, pitam.

,,Ne, primetio sam svaku, ali samo ti si ostavila trajan utisak“, odgovara on.

„Sigurna sam da su tvoji roditelji oduševljeni što ti se dopada devojka iz

Šava“, kaţem.

„Moţeš da zamisliš. Ali, nije me briga. Uostalom, ako se vratimo kući više

nećeš biti devojka iz Šava, bićeš devojka iz Pobedniĉkog sela“, kaţe on.

Istina. Ako pobedimo, dobićemo po kuću u delu grada rezervisanom za

pobednike Igara gladi. Davno, kada su Igre poĉele da se odrţavaju, Kapitol je

izgradio desetak lepih kuća u svakom distriktu. Naravno, kod nas je samo jedna

nastanjena. U ostalim uglavnom niko nikada nije ţiveo.

Sinula mi je uznemirujuća pomisao. „Ali, to znaĉi da će nam Hejmiĉ biti

komšija!“

,,Ah, to će biti baš lepo“, kaţe Pita, grleći me ĉvršće. ,,Ti, ja i Hejmiĉ. Veoma

prijatno. Izleti, roĊendani, duge zimske noći pored vatre, prepriĉavanje doţivljaja

sa Igara.“

„Rekoh ti da me on mrzi!“, uporna sam iako ne mogu da obuzdam smeh pri

pomisli na to da mi Hejmiĉ postane drugar.

„Samo ponekad. Nisam ĉuo da je izgovorio jednu lošu reĉ o tebi kada je

trezan', kaţe Pita.

,,On nikada nije trezan!“, bunim se.

„Istina. Na koga sam ono pomislio? Znam. Sini se dopadaš. Uglavnom zbog

toga što nisi pokušala da pobegneš kada te zapalio“, kaţe Pita. ,,Sa druge strane,

Hejmiĉ... pa, da sam na tvom mestu, izbegavao bih ga. On te mrzi.“

„Rekao si da sam mu miljenica.“

„Mene mrzi više“, kaţe Pita. „Mislim da generalno ne mari mnogo za ljude.“

Znam da će publika uţivati u tome što se šalimo na Hejmiĉev raĉun. Toliko

dugo se mota unaokolo da im je praktiĉno postao poput starog prijatelja. Nakon

pada u publiku tokom ţetve, svi znaju ko je. Do sada su ga već izvukli iz kontrolne

sobe i rade intervju sa njim, o nama. Ko zna kakve je sve laţi napriĉao. U

nepovoljnom je poloţaju pošto većina mentora ima partnera, još jednog pobednika

koji mu pomaţe. Hejmiĉ mora svakog trenutka da bude spreman da stupi u akciju.

Kao ja kada sam bila sama u areni. Pitam se kako se drţi. Da li su ga dotukli piće,

paţnja i stres od pokušavanja da nas odrţi u ţivotu.

Ĉudno je to. Hejmiĉ i ja se ne slaţemo, ali moţda je Pita u pravu da smo

sliĉni. Uspeo je da komunicira sa mnom uz pomoć pravovremenih poklona. Znala

sam da sam blizu vode pošto je nije poslao. Znala sam da sirup nije stigao kako bi

Piti olakšao bol. Sada znam da moram nastaviti sa izigravanjem romanse. Nije

pokušao da ostvari kontakt sa Pitom. Moţda misli da je za Pitu ĉinija supe samo

ĉinija supe, dok ja ĉitam izmeĊu redova.

Iznenada mi je nešto sinulo. Zaĉudila sam se što mi je bilo potrebno toliko

vremena. Verovatno zato što sam tek od nedavno poĉela da razmišljam o Hejmiĉu

sa interesovanjem. „Kako je uspeo?“

,,Ko? Šta?“, zbunjen je Pita.

„Hejmiĉ. Kako je pobedio na Igrama?“, pitam.

Pita dugo razmišlja pre nego što odgovori. Hejmiĉ je ĉvrsto graĊen, ali ni

izdaleka poput Katona i Treša. Nije naroĉito zgodan, bar ne toliko da izmami

poklone od sponzora. Toliko je mrzovoljan da je teško zamisliti da bi neko poţeleo

da se udruţi sa njim. Mogao je da pobedi na samo jedan naĉin. Pita odgovara baš u

trenutku kada i ja doĊem do istog zakljuĉka.

„Nadmudrio je ostale", kaţe Pita.

Klimnula sam ne nastavljajući razgovor. Potajno sam se pitala da li se Hejmiĉ

otreznio kako bi pomogao meni i Piti pošto je došao do zakljuĉka da smo dovoljno

pametni da preţivimo. Moţda nije uvek bio alkoholiĉar. Moţda je u poĉetku

pokušavao da pomogne tributima. Ali, u nekom trenutku mu je sve to postalo

nepodnošljivo. Mora da je pravi pakao biti mentor deci ĉiju smrt moraš da

posmatraš. Iz godine u godinu. Shvatila sam da će to postati moj posao ako

izvuĉem ţivu glavu. Biću mentor devojĉicama iz Distrikta 12. Ideja mi je toliko

odvratna da sam je potisnula iz uma.

Nakon pola sata odluĉujem ponovo da jedem. Pita je dovoljno gladan da ne

pruţa otpor. Dok sipam dve majušne porcije paprikaša, zaĉuje se himna. Pita gleda

ka nebu kroz pukotinu u stenama.

„Veĉeras neće biti novosti“, kaţem više zainteresovana za jelo nego za ekran

na nebu. „Ništa se nije desilo. Da jeste, ĉuli bismo top.“

,,Ketnis“, kaţe Pita tiho.

„Šta je? Da podelimo po još jednu kiflu?“, pitam.

,,Ketnis“, ponavlja. Shvatila sam da se trudim da ga ignorišem.

„Podeliću je. Ali sir ću ostaviti za sutra“, nastavljam. Vidim da Pita zuri u

mene. „Šta je?“

„Treš je mrtav“, kaţe Pita.

,,Nemoguće“, uzvraćam.

„Mora da se top oglasio u isto vreme kada i grom, pa ga nismo ĉuli“, kaţe

Pita.

„Siguran si? Mislim, lije kao iz kabla. Ne znam kako išta vidiš“, kaţem

odgurujući ga u stranu. I sama gledam u tamno, kišno nebo. Desetak sekundi sam

posmatrala izobliĉenu Trešovu sliku, a potom je nestala. Tek tako.

Skljokala sam se i naslonila na stenu, zaboravivši šta sam radila. Treš je

mrtav. To bi trebalo da me obraduje, zar ne? Jedan tribut manje. I to snaţan tribut.

Ali, nisam srećna. Razmišljam o tome kako me pustio, pustio me zbog Ru koja je

umrla sa kopljem u stomaku...

„Jesi li dobro?“, pita me.

NeodreĊeno sam slegla ramenima i obgrlila laktove šakama privlaĉeći ih uz

telo. Moram da zakopam bol pošto se niko neće kladiti na tributa koji cmizdri zbog

smrti svojih protivnika. Ru je drugo. Bile smo saveznice. Bila je tako mlada. Ali,

niko neće razumeti moju tugu zbog ubistva Treša. Ta reĉ me zapanjila. Ubistvo!

Na svu sreću, nisam to naglas izgovorila. To mi u areni ne bi mnogo pomoglo.

Uspevam da procedim: „Samo... ako mi ne pobedimo... ţelela sam da pobedi Treš.

Zato što me pustio. I zbog Ru.“

„Da, znam“, kaţe Pita. „ Ali to znaĉi da smo za korak bliţe Distriktu

Dvanaest.“ Ćušnuo mi je tanjir sa hranom u ruke. „Jedi. Još je toplo.“ Stavila sam

zalogaj u usta kako bih pokazala da mi nije stalo, ali paprikaš ima ukus lepka i

moram da uloţim znatan napor da progutam. ,,To takoĊe znaĉi da će Katon sada

krenuti u lov na nas.“ „Ponovo se doĉepao zaliha“, kaţe Pita.

„Kladim se da je ranjen", kaţem.

„Zašto to misliš?"

„Zato što se Treš ne bi predao bez borbe. Suviše je snaţan, mislim, bio je.

Osim toga, bili su na njegovoj teritorijf, objašnjavam.

,,To je dobro“, kaţe on. „Što mu je rana gora, to bolje. Pitam se kako se

snalazi Prepredena."

,,Oh, sa njom je sve u redu“, odgovaram mrzovoljno. I dalje sam ljuta što joj

je sinulo da se sakrije u Kornukopiji, a meni nije. „Verovatno ćemo lakše uhvatiti

Katona nego nju.“

„Moţda će pronaći jedno drugo, pa moţemo odmah kući“, kaţe Pita. „Ali

moramo biti paţljiviji na straţi. Ja sam zadremao nekoliko puta.“ ,,I ja“, priznajem.

,,To se veĉeras neće ponoviti."

Završili smo veĉeru u tišini. Pita se ponudio da prvi ĉuva straţu. Zavukla sam

se u vreću pored njega i navukla kapuljaĉu na glavu kako bih sakrila lice od

kamera. Potrebno mi je nekoliko trenutaka privatnosti kako bih dopustila

emocijama da mi se ocrtaju na licu. Pod kapuljaĉom sam se oprostila od Treša i

zahvalila mu što mi je poštedeo ţivot. Obećala sam da ću ga pamtiti i da ću ako

pobedim, i ako ikako budem mogla, pomoći njegovoj porodici i porodici

Ru. Zatim sam pobegla u san, utešena punim stomakom i Pitinom toplotom

pored sebe.

Kada me kasnije probudio, osetila sam miris kozjeg sila. Pruţio mi je pola

kifle premazane sirom, sa kriškama jabuke odozgo. ,,Ne ljuti se“, kaţe mi. „Morao

sam ponovo da jedem. Evo tvoje polovine.“

,,Ma u redu je“, odgovaram grizući veliki zalogaj. Mastan, jak sir istog je

ukusa kao onaj koji Prim pravi. Jabuke su slatke i hrskave. „Mmm.“

„Pravimo kozji sir i pitu od jabuka u pekari“, kaţe on.

„Kladim se da je to skupo“, kaţem.

„Suviše skupo za moju porodicu. Osim ako nije bajato. Naravno, skoro sve

što jedemo je bajato“, kaţe Pita, umotavajući se u vreću. Za manje od minuta, već

je zahrkao.

Ha. Uvek sam mislila da vlasnici radnji ţive lagodnim ţivotom. Istina je, Pita

je uvek imao dovoljno hrane. Ali, veoma je depresivno jesti ustajao hleb, tvrde,

suve vekne koje niko ne ţeli. Otkako sam poĉela svakodnevno da donosim hranu

kući, toliko je sveţa da moramo da je spreĉimo da ne pobegne.

Kiša je prestala da pada tokom moje smene. Ne postepeno, već odjednom.

Pljusak je prestao i sada se ĉulo samo mestimiĉno kapanje sa grana i navala vode

nabujalog potoka. Izašao je prelep, pun mesec. Dobro se vidi i bez noćnih naoĉara.

Ne mogu da odluĉim da li je mesec stvaran ili projekcija Tvoraca. Bio je pun pre

nego što sam krenula od kuće. Gejl i ja smo ga posmatrali dok smo lovili u sitne

sate.

Koliko sam već ovde? Oko dve nedelje u areni i nedelju dana priprema u

Kapitolu. Moţda je mesec napravio ciklus. Iz nekog razloga, oĉajniĉki ţelim da to

bude moj mesec, isti koji viĊam u Distriktu 12. Tako bih imala za šta da se drţim u

ovom nestvarnom svetu arene gde se moţe posumnjati u autentiĉnost bilo ĉega.

Ostalo nas je ĉetvoro.

Privi put sam dopustila sebi da zaista razmislim o mogućnosti povratka kući.

O slavi, bogatstvu, svojoj kući u Pobedniĉkom selu. Majka i Prim bi ţivele tamo sa

mnom. Više ne bi bilo straha i gladi.

Nova vrsta slobode. Ali... šta zatim? Kakav bi mi ţivot bio? Do sada sam ga

provodila u potrazi za hranom. Bez toga, nisam sigurna ko sam, imam krizu

identiteta. Ta pomisao me uplašila. Pomislila sam na Hejmiĉa. Ima toliki novac, a

kako mu ţivot izgleda? Ţivi sam, nema ţenu i decu i uglavnom je pijan. Ne ţelim

tako da završim.

„Ali, ti nećeš biti sama“, šapućem sebi. Imam majku i Prim. Bar u poĉetku.

Zatim... ne ţelim da mislim o vremenu kada će Prim odrasti, a moja majka umreti.

Znam da se nikada neću udati, neću rizikovati da donesem dete na ovaj svet. Jedina

stvar koja se ne garantuje pobedniku je sigurnost njegovog deteta. Imena moje

dece bi se našla u kugli zajedno sa imenima sve ostale dece. Zaklela sam se da to

neću dopustiti.

Sunce je najzad izašlo, probilo se kroz pukotine i osvetlilo Pitino lice. U koga

će se on pretvoriti kada se vratimo kući? Taj komplikovan, dobroćudan deĉak tako

uverljivo laţe da ceo Panem veruje da je beznadeţno zaljubljen u mene. Priznajem

da i mene ponekada ubedi u to. Bar ćemo biti prijatelji, mislim. Ništa ne moţe

promeniti ĉinjenicu da smo jedno drugom spasili ţivot u areni. Osim toga, on će

uvek biti deĉak sa hlebom. Dobri prijatelji. Bilo šta više od toga... osetila sam kako

me Gejlove sive oĉi posmatraju, kako posmatraju Pitu, ĉak iz Distrikta 12.

Nelagodnost me naterala da se bacim u akciju. Prodrmala sam Piti rame.

Sanjivo je otvorio oĉi. Kada me ugledao, privukao me i poljubio.

„Uludo trošimo vreme za lov“, kaţem istrţući se iz njegovog zagrljaja.

,,Ne bih to nazvao uludim trošenjem.“ Protegao se i seo. „Idemo li u lov

praznih stomaka da bismo bili okretniji?“

„Bogami ne“, kaţem. „Naţdraćemo se kako bismo bili izdrţljivi.“ ,,Ja sam

za“, slaţe se Pita. Ali, vidim da je iznenaĊen kada sam podelila ostatak paprikaša i

pirinĉa i dodala mu tanjir. ,,Sve?“

„Danas ćemo to nadoknaditf, kaţem i oboje se bacamo na hranu. Ĉak i

hladan, taj paprikaš je najukusnije jelo koje sam ikada probala.

Odbacila sam viljušku i prstom pokupila poslednje ostatke preliva. „Osećam

da Efi Trinket hvata jeza od mojih manira.“

„Hej, Efi, vidi ovo!“, uzvikuje Pita. Bacio je viljušku preko ramena i polizao

tanjir jezikom, mljackajući zadovoljno. Zatim joj je poslao poljubac i doviknuo:

„Nedostaješ nam, Efi!“

Prekrila sam usta šakom, ali nisam uspela da obuzdam smeh. „Prestani!

Moţda je Katon ispred pećine.“

Zgrabio me za ruku. „Šta me briga? Sada me ti štitiš", kaţe privlaĉeći me

sebi.

„Hajdemo", kaţem razdraţeno, izvlaĉeći se iz njegovog stiska, ali ne pre nego

što je uspeo da otme još jedan poljubac.

Uozbiljili smo se kada smo spakovani stali ispred pećine. Kao da smo

proteklih nekoliko dana, zaklonjeni stenama i kišom dok se Katon bavio Trešom,

bili na nekoj vrsti odmora. Mada je dan sunĉan i topao, sada oboje osećamo da smo

se vratili Igrama. Dala sam Piti noţ, pošto je odavno ostao bez oruţja. Zadenuo ga

je za pojas. Ostalo mi je sedam strela koje kloparaju u polupraznom tobolcu. Tri

sam ţrtvovala u eksploziji, dve na gozbi. Ne smem da izgubim više nijednu.

„Do sada je već krenuo u potragu“, kaţe Pita. „Katon nije od onih koji ĉekaju

da im plen padne u krilo.“

„Ako je ranjen...“, poĉinjem.

,,To nije bitno“, preseca me Pita. „Ako je u stanju da se kreće, u potrazije.“

Nakon kiše, potok se proširio za pola metra sa svake strane. Proverila sam

zamke koje sam postavila pre nekoliko dana. Prazne su. S obzirom na to koliko je

vreme bilo loše, to me ne iznenaĊuje. Osim toga, u ovoj oblasti nisam videla

mnogo ţivotinja niti njihovih tragova.

„Ako ţelimo da naĊemo hranu, moraćemo da se vratimo do mog starog

lovišta“, kaţem.

„Ti odluĉi. Samo mi reci šta ja da radim“, kaţe Pita.

„Osmatraj okolinu", kaţem. „Kreći se po stenama kad god moţeš kako ne bi

ostavljao tragove koje će Katon pratiti. Osluškuj za oboje.“ Jasno je da mi je

eksplozija zauvek oštetila sluh u levom uhu.

Najviše bih volela da hodamo kroz potok, ali nisam sigurna da bi Pitina noga

podnela borbu protiv struje. Mada su lekovi zbrisali infekciju, i dalje je slab. Mene

boli posekotina, ali je bar, nakon tri dana, prestalo krvarenje. Nosim, doduše, zavoj

oko glave, za sluĉaj da ponovo krene zbog fiziĉkog napora.

Krećući se uz potok, prolazimo pored mesta gde sam našla Pitu kamufliranog

blatom i lišćem. Dobro je što su poplava i kiša sprale sve tragove. To znaĉi da ako

se ukaţe potreba, moţemo da se vratimo u pećinu. U suprotnom to ne bih

rizikovala ako nas Katon juri.

Stene postaju sve manje i najzad se pretvaraju u kamenĉiće. Na moje veliko

olakšanje, sada koraĉamo po borovim iglicama dok se tlo lagano uzdiţe. Tada

shvatam da imamo problem. Kada sa povreĊenom nogom koraĉate po kamenitom

terenu, pravite buku. Ali, Pita je buĉan ĉak i po mekim iglicama. Kada kaţem

buĉan, mislim zaista buĉan, kao da maršira ili nešto sliĉno. Okrenula sam se i

pogledala ga.

„Šta je?“

„Moraćeš da se krećeš tiše“, kaţem. „Zaboravi na Katona, oterao si svakog

zeca u krugu od deset kilometara.“

,,Stvarno?“, pita on. „Izvini, nisam znao.“

Ponovo smo krenuli. Malo je tiši, ali trzam se zbog njega, iako sam gluva na

jedno uho.

„Moţeš li da skineš ĉizme?“, predlaţem.

,,Ovde?“, pita u neverici, kao da sam mu rekla da hoda bosonog po ţaru.

Moram sebe da podsetim da nije navikao na šumu, da je za njega to strašno,

zabranjeno mesto iza ograde Distrikta 12. Setila sam se Gejla i njegovog lakog

koraka. Jezivo je koliko se tiho kreće, ĉak i kada opadne lišće. Tada je veliki

izazov kretati se, a da ne uplašiš divljaĉ. Sigurna sam da se sada smeje.

,,Da“, kaţem strpljivo. ,,I ja ću se izuti. Tako ćemo oboje biti tiši.“ Kao da ja

pravim buku! Oboje izuvamo ĉizme i ĉarape. Ima napretka, ali mogla bih da se

zakunem da namerno gazi svaku granu na koju naiĊe.

Nepotrebno je reći da ništa nisam ustrelila, iako nam je bilo potrebno

nekoliko sati da stignemo do starog logora koji sam napravila sa Ru. Ako bi se

potok malo stišao, mogla bih da lovim ribu, ali struja je suviše jaka. Stali smo da se

odmorimo i popijemo malo vode. Pokušavam da osmislim rešenje. Idealno bi bilo

da pošaljem Pitu da skuplja korenje i da odem u lov, ali tada bi morao samo noţem

da se brani od znatno snaţnijeg Katona sa kopljem. Zato bih volela da ga sakrijem

negde, odem u lov i zatim se vratim po njega. MeĊutim, imam osećaj da njegov

ego to neće tek tako prihvatiti.

,,Ketnis“, kaţe on. „Moramo da se odvojimo. Svestan sam toga da teram

divljaĉ.“

,,To je zato što te boli noga“, govorim velikodušno pošto je oĉigledno da je to

samo mah deo problema.

,,Znam“, kaţe on. ,,Pa, zašto ti ne bi krenula? Pokaţi mi koje biljke da berem

pa ćemo oboje biti od koristi.“

„Nećemo, ako Katon naiĊe i ubije te.“ Pokušala sam to da kaţem na lep

naĉin, ali zazvuĉalo je kao da mislim da je slabić.

Na moje iznenaĊenje on se samo nasmejao. „Mogu da izaĊem na kraj sa

Katonom. Već sam se borio sa njim, zar ne?“

To se baš lepo završilo. Umirao si na blatnjavoj obali. Poţelela sam to da

kaţem, ali ne mogu. Najzad, tada mi je spasao ţivot. Oprobala sam novu taktiku.

„Šta misliš o tome da se popneš na drvo i osmatraš dok ja lovim?“, pitam, trudeći

se da to zazvuĉi kao veoma bitan posao.

„Šta ti misliš o tome da mi pokaţeš jestive biljke i onda odeš da uloviš neko

meso?“, uzvraća mi on, imitirajući me. „Samo nemoj da odeš predaleko, za sluĉaj

da ti zatreba pomoć.“

Uzdahnula sam i pokazala mu koje korenje da iskopa. Nema sumnje da nam

je hrana potrebna. Jedna jabuka, dve kiflice i grudvica sira veliĉine šljive neće

potrajati doveka. Ostaću u blizini i nadaću se da je Katon daleko.

Nauĉila sam ga ptiĉjem zviţduku ne onom koji me Ru nauĉila, već

jednostavnom zviţduku od svega dve note kako bismo jedno drugom javili da smo

dobro. Na sreću, zviţdanje mu ide od ruke. Ostavila sam mu ranac i otišla.

Osećam se kao da mi je jedanaest godina i da sam vezana, ne za ogradu, već

za Pitu. Dala sam sebi dvadeset, moţda trideset metara prostora za lov. Ĉim sam se

udaljila od njega, šuma je oţivela od zvukova ţivotinja. Ohrabrena njegovim

povremenim zviţducima, odlutala sam malo dalje i uskoro ustrelila dva zeca i

debelu vevericu. Odluĉila sam da je to dovoljno. Napraviću zamke i moţda uloviti

i par riba. Sa korenjem koje je Pita sakupio, to će nam biti dovoljno zasad.

Vraćajući se, shvatam da odavno nismo razmenili signal. Potrĉala sam kada

nisam dobila odgovor. Za tili ĉas sam pronašla ranac i urednu gomilu korenja

pored njega. Sunce obasjava bobice poloţene na plastiku. Ali, gde je on?

,,Pita!“, dozivam u panici. ,,Pita!“ Okrećem se na šušanj u grmu i zamalo da

ga ustrelim. Na sreću, u poslednjem trenutku sam okrenula luk i strela se zabila u

stablo levo od njega. Odskoĉio je, bacivši pune ruke bobica u lišće.

Strah je iz mene izleteo u obliku ljutnje. „Šta radiš? Dogovorili smo se da

budeš tu, a ne da trĉkaraš unaokolo po šumi!“

„Našao sam bobice pored potoka", odgovara on, oĉigledno zbunjen mojim

ispadom.

„Zviţdala sam. Zašto mi nisi odgovorio?“, brecam se.

„Nisam te ĉuo. Voda je preglasna“, kaţe on. Prišao je i spustio mi ruke na

ramena. Tada sam shvatila da drhtim.

„Pomislila sam da te Katon ubio!“, govorim gotovo viĉući.

„Nije. Dobro sam.“ Grli me, ali mu ne uzvraćam zagrljaj. ,,Ketnis?“

Guram ga pokušavajući da se izborim sa osećanjima. „Ako dvoje ljudi odrede

signal, onda ostaju u dometu. Ako jedno od njih ne odgovori, znaĉi da nešto nije u

redu, razumeš?"

„Razumem!"

„Dobro. Pošto mi se to desilo sa Ru i pošto sam gledala kako umire!“, kaţem.

Okrenula sam mu leĊa i otišla do ranca da uzmem flašu s vodom, iako imam jednu

kod sebe. Ali, nisam spremna da mu oprostim. Primetila sam hranu. Kiflice i

jabuke su nedirnute, ali neko je svakako odlomio parĉe sira. „Jeo si bez mene!“

Baš me briga, ali to je dobar izgovor za bes.

„Šta? Nisam“ kaţe Pita.

„Znaĉi, jabuke su pojele sir“, nastavljam.

,,Ne znam šta je pojelo sir“, kaţe Pita polako i razgovetno kao da se trudi da

ne pobesni, „Ali, ja nisam. Bio sam pored potoka i skupljao bobice. Ţeliš li da ih

probaš?“

Zapravo ţelim, ali ne mogu tako brzo da popustim. Prilazim i gledam ih.

Nikada ranije ih nisam videla. Ne, ipak jesam. Ali, ne u areni. Ovo nisu bobice

koje mi je Ru pokazala, mada su sliĉne. Niti liĉe na bilo koje bobice koje su nam

pokazali na obuci. Sagla sam se i uzela nekoliko kotrljajući ih meĊu prstima.

Javio mi se oĉev glas. ,,Ne diraj te bobice, Ketnis. Nikada. To je noćni klin.

Bićeš mrtva pre nego što stignu do stomaka.“

U tom trenutku je opalio top. Brzo sam se okrenula oĉekujući da se Pita sruši

na zemlju, ali on je samo podigao obrve. Letelica se pojavila nekih sto metara dalje

i podigla mršavo telo Prepredene u vazduh. Crvena kosa je zasvetlucala na suncu.

Trebalo je da shvatim ĉim sam videla da malo sira nedostaje... Pita me

uhvatio za ruku i pogurao ka drvetu. „Penji se. Stići će kroz koji trenutak. Lakše

ćemo se boriti sa njim odozgo.“

Smireno sam ga zaustavila. ,,Ne, Pita. Ti si je ubio, a ne Katon.“ „Šta? Nisam

je ni video od prvog dana“, odgovara. „Kako sam mogao da je ubijem?“

Umesto odgovora pokazala sam mu bobice.

24

Bilo mi je potrebno izvesno vreme da Piti objasnim situaciju. Kako je

Prepredena krala hranu iz zaliha pre nego što sam ih raznela, kako je uzimala samo

dovoljno da preţivi, ali ne dovoljno da iko primeti, kako ne bi dovodila u pitanje

jestivost bobica koje smo mi hteli da pojedemo.

„Pitam se kako nas je pronašla", kaţe Pita. „Verovatno je to moja krivica, ako

sam tako buĉan kao što tvrdiš.“

Lakše je pratiti nas dvoje nego krdo stoke, ali sam ipak pokušala da budem

ljubazna. ,,0na je veoma pametna, Pita. Odnosno, bila je. Dok je nisi nadmudrio.“

„Nisam to uĉinio namerno. Nekako mi ne deluje pravedno. Mislim, oboje

bismo bili mrtvi da smo prvi pojeli bobice.“ Odmah se ispravlja. ,,Ne, naravno da

ne bismo. Prepoznala si ih, zar ne?“ Klimam potvrdno. „Zovemo ih noćni klin.“

„I samo ime deluje smrtonosno“, kaţe on. „Ţao mi je, Ketnis. Zaista sam

mislio da su to iste one bobice koje si ti brala.“

,,Ne izvinjavaj se. To samo znaĉi da smo za jedan korak bliţe kući, zar ne?“,

pitam.

„Otarasiću se ostalih“, kaţe Pita. Podigao je plastiku sa bobicama i otišao da

ih baci u šumu.

„Ĉekaj!“, zaustavljam ga. Pronašla sam koţnu torbu koju sam uzela od

deĉaka iz Distrikta Jedan i stavila u nju pregršt bobica sa plastike. „Ako se

Prepredena prevarila, moţda će se prevariti i Katon. Ako nas pojuri, moţemo kao

sluĉajno da ispustimo torbu. Ako ih pojede...“

„Evo nas dome, slatki dome“, kaţe Pita.

„Tako je“, kaţem, zavezujući torbu za pojas.

,,On će sada znati gde smo“, kaţe Pita. „Ako je bio u blizini i ugledao letelicu,

znaće da smo je ubili i krenuće ka nama.“

Pita je u pravu. Ovo je prilika koju je Katon ĉekao. MeĊutim, ako sada

pobegnemo, ipak ćemo morati u nekom trenutku da ispeĉemo meso. Vatra će mu

ponovo otkriti gde se nalazimo. „Hajde da zapalimo vatru. Baš ovde.“ Poĉela sam

da sakupljam granĉice.

„Spremna si da se suoĉiš sa njim?“, pita me.

„Spremna sam da jedem. Bolje da skuvamo hranu dok još imamo vremena.

Ako zna da smo ovde, to je to. MeĊutim, zna i da nas je dvoje i verovatno misli da

smo gonili Prepredenu. Što znaĉi da si se ti oporavio. To što smo upalili vatru će

znaĉiti da se ne krijemo već da ga ĉikamo da doĊe. Da li bi se ti pojavio?“, pitam.

„Moţda i ne bih“, kaţe on.

Pita je struĉnjak za paljenje vatre. Ume lako da izmami plamen iz vlaţnog

drveta. Za tili ĉas sam postavila zeĉeve i vevericu da se peku, dok sam korenje

umotala u lišće i stavila u ţar. Na smenu smo sakupljali zeleniš i pazili da li će se

Katon pojaviti. Ali, kao što sam i pretpostavila, od njega nije bilo ni traga. Kada se

hrana skuvala, najveći deo sam upakovala ostavivši nam samo po zeĉji batak da

jedemo usput.

Ţelim da zaĊem dublje u šumu, pronaĊem dobro drvo i napravim logor za

veĉeras, ali Pita se opire. ,,Ne mogu da se penjem poput tebe, Ketnis, posebno sada

kada mi je noga povreĊena. Osim toga, mislim da ne bih mogao da zaspim petnaest

metara iznad zemlje.“

„Nismo sigurni ako ostanemo na otvorenom, Pita“, kaţem.

„Zar ne moţemo da se vratimo nazad u pećinu?“, pita on. „Blizu je vode i

lako ćemo je odbraniti.“

Uzdahnula sam. Nekoliko sati hoda, bolje reći kršenja kroz šumu, samo da

bismo došli do oblasti koju ćemo ujutru morati opet da napustimo zbog lova.

MeĊutim, Pita ne pravi probleme. Ceo dan je pratio moje instrukcije. Da je

situacija obrnuta, sigurna sam da me ne bi terao da provedem noć na drvetu. Sinulo

mi je da se danas prema njemu nisam baš lepo ponašala. Zanovetala sam zbog toga

što je glasan i vrištala na njega zato što je nestao. Nestašna romansa koju smo

odrţavali u pećini nestala je na otvorenom, pod vrelim suncem i Katonovom

senkom. Hejmiĉ je verovatno poludeo. Što se tiĉe publike...

Nagnula sam se i poljubila ga. „Naravno. Hajde da se vratimo u pećinu.“

Laknulo mu je. Delovao je zadovoljno. ,,To je baš glatko prošlo.“

Išĉupala sam strelu ih hrasta, pazeći da ne oštetim vrh. Strele su nam sada

izvor hrane, sigurnosti i ţivota.

Stavila sam još drveta na vatru. Dimiće se još par sati, mada sumnjam da će

Katon bilo šta preduzeti u ovom trenutku. Došavši do potoka, shvatila sam da je

voda opala i da opet polagano teĉe. Predloţila sam da koraĉamo koritom. Pita je

spremno poslušao. Pošto je u vodi znatno tiši, to je dvostruko dobra ideja.

MeĊutim, do pećine ima dosta da se ide, bez obzira na to što se krećemo nizbrdo,

bez obzira na to što smo osnaţeni zeĉijim mesom. Iscrpljeni smo od današnje

šetnje i pothranjeni. Drţim strelu na tetivi, i zbog Katona i za sluĉaj da se pojavi

neka riba. Ali, potok je ĉudno beţivotan.

Pred kraj puta do pećine gotovo da smo se vukli, a sunce se nalazilo veoma

nisko na horizontu. Napunili smo boce i popeli se uz padinu do svoje jazbine. Nije

ništa naroĉito, ali ovde u divljini, to je nešto najbliţe domu. Tu će nam biti toplije

nego na drvetu, pošto nema vetra koji je postojano poĉeo da duva sa zapada.

Servirala sam nam obilnu veĉeru, ali Piti je glava klonula negde na pola. Nakon

nekoliko dana potpune neaktivnosti, lov je uzeo danak. Naredila sam mu da uĊe u

vreću i ostavila na stranu hranu koju nije pojeo. Završiće kada se bude probudio.

Istog trena je zaspao. Navukla sam mu vreću do brade i poljubila ga u ĉelo. Ne

zbog publike, već zbog sebe. Zato što sam zahvalna što je još ovde, a ne mrtav

pokraj potoka kao što sam danas pomislila. Tako mi je drago što ne moram da se

suoĉim sa Katonom sama.

Sa brutalnim, krvoţednim Katonom koji lomi vrat jednom rukom, koji je

dovoljno snaţan da nadvlada Treša i koji me mrzi od poĉetka. Verovatno me mrzi

od kada sam dobila višu ocenu nakon obuke. Deĉak poput Pite na to bi prosto

slegnuo ramenima. Ali, imam osećaj da se Katon razjario. Što i nije teško izazvati.

Setila sam se njegove komiĉne reakcije kada je otkrio da su zalihe odletele u

vazduh. Ostali su bili uznemireni, ali on je potpuno odlepio. Pitam se da li je ikada

i bio normalan.

Nebo je osvetlio grb. Posmatrala kako lice Prepredene blista na nebu, a zatim

je zauvek nestala sa sveta. Pita nije ništa rekao, ali mislim da mu nije sve jedno što

je odgovoran za njenu smrt, iako je to bilo neophodno. Neću se pretvarati da mi

nedostaje, ali priznajem da joj se divim. Da su nas testirali, ona bi bila

najpametnija od svih tributa. U stvari, da smo joj postavili zamku, kladim se da bi

to osetila i ne bi ni dotakla bobice. Pitino neznanje je nadmudrilo. Toliko vremena

sam provela trudeći se da ne potcenim protivnike, da sam zaboravila koliko je

opasno preceniti ih.

Što me vratilo na Katona. Mislim da sam dobro procenila ko je Prepredena i

kako postupa, ali on mi je nejasan. Moćan je i dobro obuĉen, ali da li je pametan?

Nije bistar poput nje. Nedostaje mu samokontrola koju je ona iskazala. Verujem da

Katon lako gubi glavu u napadu gneva. Mada se ne osećam nadmoćnom po tom

pitanju. Setila sam se kako sam iz besa ustrelila jabuku u ĉeljustima svinje. Moţda

zaista razumem Katona bolje nego što mislim.

Um mi je stanju pripravnosti uprkos umoru. Zato sam pustila Pitu da spava

duţe nego obiĉno. Zora je već svitala kada sam mu dotakla rame. Unezvereno me

pogledao. „Prespavao sam celu noć. To nije pošteno, Ketnis. Trebalo je da me

probudiš."

Protegla sam se i zavukla u vreću. „Spavaću sada. Probudi me ako se desi

nešto zanimljivo.“

Izgleda da se ništa nije desilo pošto je ţarka svetlost popodneva sijala kroz

otvor u stenama. „Ima li traga od našeg prijatelja?“, pitam ga.

Pita odmahuje glavom. ,,Ne. Pritajio se, što je veoma uznemirujuće.“

„Šta misliš kada će nas Tvorci igara naterati na obraĉun?“, pitam.

,,Pa, Prepredena je umrla pre skoro dvadeset i ĉetiri sata. Znaĉi da je prošlo

sasvim dovoljno vremena da se publika kladi i sada verovatno poĉinju da se

dosaĊuju. Nešto bi moglo da se desi svakog trenutka“, kaţe Pita.

„Da, imam osećaj da je danas taj dan“, slaţem se. Sela sam i osmotrila

neobiĉno mirnu okolinu. „Pitam se na koji naĉin će to izvesti."

Pita ćuti. Dobar odgovor ne postoji.

„Pa, dok to ne uĉine, nema smisla proćerdati savršeno dobar dan za lov.

Verovatno bi valjalo da pojedemo što više moţemo, za sluĉaj da naletimo na neke

probleme", kaţem.

Pita je popakovao opremu dok sam pripremala ostatak zeĉeva, korenje,

zeleniš i kifle premazane ostatkom sira. U rezervi sam ostavila vevericu i jabuku.

Kada smo završili, preostala je samo gomilica zeĉjih kostiju. Ruke su mi

masne, što samo doprinosi sve jaĉem osećanju neĉistoće. Moţda se u Šavu ne

kupamo svaki dan, ali ĉistoću odrţavamo znatno ĉešće nego ja u poslednje vreme.

Osim stopala, koja su ĉista zbog hodanja kroz potok, ostatak tela mi je prekriven

prljavštinom.

Dok izlazim iz pećine, obliva me osećaj konaĉnosti. Nekako imam osećaj da

nećemo provesti još jednu noć u areni. Imam osećaj da ćemo danas odavde izaći,

na ovaj ili onaj naĉin, ţivi ili mrtvi. Potapšala sam stene u znak oproštaja i krenula

ka potoku da se umijem. Osećam kako mi koţa vapi za hladnom vodom. Moţda ću

oprati kosu i mokru je uplesti. Pitam se da li ćemo moći na brzinu da operemo

odeću. U tom trenutku smo stiţemo do potoka. Odnosno do onoga što je nekada

bio potok. Sada je tu samo suvo korito. Spuštam ruku i opipavam ga.

„Nije ĉak ni vlaţno. Mora da su ga isušili dok smo spavalf, kaţem. U svest mi

se uvlaĉi strah od ispucalog jezika, bolnog tela i vrtoglavice od prethodne

dehidracije. Flaše i meh su nam puni. MeĊutim, dvoje nas je, a sunce prţi. Brzo

ćemo ih isprazniti.

,,Jezero“, kaţe Pita. „Ţele da idemo do jezera.“

„Moţda u lokvama ima još vode“, govorim ne nadajući se previše.

„Moţemo da proverimo“, kaţe on, ali znam da mi povlaĊuje. PovlaĊujem

sama sebi pošto znam šta ću pronaći kada stignemo do lokve u kojoj sam natapala

noge. Prašnjavu, duboku rupu. Ipak smo otišli, samo da bismo potvrdili ono što već

znamo.

,,U pravu su. Teraju nas ka jezeru“, kaţe. Tamo nema zaklona. Tamo im ništa

neće ometati pogled na krvavu borbu do smrti. „Hoćeš odmah da krenemo, ili da

saĉekamo da nam ponestane vode?“

„Hajdemo odmah, dok smo siti i odmorni. Hajde da završimo ovo“, kaţe on.

Klimnula sam. Ĉudno je to. Osećam se kao da je prvi dan Igara. U istoj sam

poziciji. Dvadeset jedan tribut je mrtav, ali Katona tek treba da ubijem. Zar nije on

oduvek bio taj koga valja ubiti? Sada mi se ĉini da su ostali tributi bili samo manje

prepreke koje su nas odvraćale od glavne bitke Igara. Bitke izmeĊu Katona i mene.

Ali, tu pored mene je deĉak. Osećam kako se njegove ruke obavijaju oko

mene.

„Dvoje protiv jednog. Ništa lakše“, kaţe on.

„Sledeći obrok jedemo u Kapitolu", odgovaram.

„Nego šta.“

Stajali smo neko vreme zagrljeni, osećajući jedno drugo, sunĉevu svetlost i

šuštanje lišća pod nogama. Zatim smo se, bez reĉi, odvojili i krenuli ka jezeru.

Sada mi nije bitno što Pitini koraci teraju glodare u divlji beg, a ptice uzleću

sa drveća. Moramo da se borimo sa Katonom, a ja bih to radije obavila ovde nego

na ravnici. Ah sumnjam da ću imati izbora. Ako Tvorci igara ţele da se borba

odvija na otvorenom, tako će i biti.

Zastali smo na trenutak da se odmorimo ispod drveta na kojem su me

karijeristi uhvatili u klopku. Ljuštura gnezda osa tragaĉica, koju je snaţan pljusak

pretvorio u kašu a jako sunce isušilo, potvrdila je lokaciju. Dotakla sam je vrhom

ĉizme i pretvorila se u prah koji je razneo vetar. Pogled mi je odlutao do drveta na

kojem se krila Ru, ĉekajući da mi spasi ţivot. Ose tragaĉice. Iskriĉino naduveno

telo. Uţasne halucinacije...

„Hajde da produţimo11, kaţem sa ţeljom da pobegnem od tame koja

okruţuje ovo mesto. Pita se ne buni.

Danas smo kasno krenuli tako da smo do jezera stigli tek predveĉe. Od

Katona nema ni traga ni glasa. Nema niĉega, osim zlatne Kornukopije koja blista

na suncu. Zbog mogućnosti da je Katon odluĉio da imitira Prepredenu, obišli smo

Kornukopiju kako bi se uverili da je prazna. Zatim smo poslušno, kao da pratimo

instrukcije, prišli jezeru i napunili flaše sa vodom.

Namrštila sam se na zalazeće sunce. ,,Ne ţelimo da se borimo sa njim kada

padne mrak. Imamo samo jedne naoĉare.“

Pita je paţljivo iscedio kapi joda u vodu. „Moţda on baš to ĉeka. Šta misliš?

Da se vratimo do pećine?"

„Ili to, ili da naĊemo drvo. Ali, hajde da mu damo još pola sata. Onda ćemo

naći neki zaklon“, odgovaram.

Sedimo kraj jezera, jasno vidljivi. Nema svrhe skrivati se. Na obodu ravnice,

na drveću vidim kreje kako lete tamoamo i dobacuju jedne drugima melodiju poput

šarenih lopti. Otpevala sam melodiju od ĉetiri note koju me Ru nauĉila. Osećam da

im je interesantan moj glas i da oĉekuju da ĉuju još nešto. Ponovila sam note u

tišini. Najpre je jedna kreja zapevala, a zatim i druga. Potom je ceo svet oţiveo od

zvukova.

„Kao tvoj otac“, kaţe Pita.

Prstima sam dotakla broš na majici. „To me Ru nauĉila", kaţem. „Mislim da

se sećaju melodije."

Dok se muzika pojaĉavala, shvatila sam koliko je briljantna. Note se

preklapaju i prosto laskaju jedna drugoj u divnoj, nezemaljskoj harmoniji. Znaĉi

ova melodija je, zahvaljujući Ru, svake veĉeri pratila kući radnike iz Distrikta 11.

Sada kada je mrtva, peva li iko te note kada doĊe vreme da se prestane sa radom?

Neko vreme sam samo slušala zatvorenih oĉiju, opĉinjena lepotom ptiĉije

pesme. Zatim je nešto poĉelo da remeti muziku. Presecali su je oštri, nesavršeni

zvuci. Disonantne note probijale su se kroz melodiju. Glasovi kreja su se pretvorili

u vrisak straha.

Poskoĉili smo na noge, Pita sa noţem u rukama, a ja sa napetim lukom. Katon

se pojavio, jureći kroz drveće i krenuo ka nama. U rukama nije imao koplje, u

stvari ruke su mu bile prazne. MeĊutim, ipak je trĉao pravo ka nama. Moja prva

strela ga je pogodila u grudi i neobjašnjivo se odbila.

„Ima neki oklop!“, dovikujem Piti.

Baš na vreme, pošto je Katon upravo pred nama. Pripremila sam se za sukob,

ali samo je projurio izmeĊu nas bez usporavanja. Znoj mu curi niz crveno lice, što

mi govori da trĉi već duţe vreme. Ne trĉi ka nama, već beţi od neĉega. Ali, ĉega?

Osmotrila sam šumu taĉno na vreme da ugledam prvo stvorenje koje je

iskoĉilo na ravnicu. Dok se okrećem, pojavljuje ih se još desetak. Poĉela sam slepo

da jurim za Katonom, razmišljajući samo o tome kako da se spasem.

25

Mutanti. Nema sumnje. Ovu vrstu nikada nisam videla, ali to nisu ţivotinje

roĊene u prirodi. Nalikuju velikim vukovima, ali koji vuk će doskoĉiti na zadnje

noge i na njima odrţavati ravnoteţu? Koji vuk maše ostatku ĉopora prednjom

šapom kao da ima zglob? To vidim izdaleka. Sigurna sam da izbliza imaju još

mnogo zlokobnih osobina.

Katon se kretao najkraćim putem ka Kornukopiji. Pratila sam ga bez

razmišljanja. Ako on misli da je to najsigurnije mesto, ko sam ja da mu

protivreĉim? Osim toga, ĉak i kad bih uspela da stignem do drveta, Pita to sigurno

ne bi uspeo sa ranjenom nogom Pita! Rukama sam dotakla metal šiljatog repa

Kornukopije kada mi je sinulo da sam deo tima. On je nekih petnaest metara iza

mene, hramlje što brţe moţe, ali mutanti mu se opasno pribliţavaju. Odaslala sam

jednu strelu ka ĉoporu i oborila jednog, ali mnogi drugi zauzimaju njegovo mesto.

Pita pokazuje na rog: „Penji se, Ketnis! Penji se!“

U pravu je. Ne mogu da nas zaštitim na zemlji. Poĉela sam da se verem

rukama i nogama uz Kornukopiju. Zlatna površina je napravljena tako da liĉi na

pleteni rog koji punimo tokom ţetve. Ima malih ispupĉenja za koje mogu da se

uhvatim. MeĊutim, nakon celog dana na suncu, metal je toliko vreo da mi se na

rukama stvaraju plikovi.

Katon leţi na vrhu roga, šest metra iznad zemlje i dahće dok mu glava visi

preko ivice. Evo moje šanse da ga dokrajĉim. Stajem na pola puta uz rog i stavljam

novu strelu na tetivu, ali baš kada sam hoću da je pustim, Pita krike. Okrećem se.

Upravo je stigao do repa, ali mutanti su mu za petama.

„Penji se!“, viĉem. Pokušava, ali smetaju mu ranjena noga i noţ u ruci. Moja

strela se zarila u vrat prvog mutanta koji je poloţio ruku na metal. Dok je umirao,

zamahnuo je kandţama, sluĉajno zasekavši neke iz ĉopora. Tada sam mu osmotrila

kandţe. Duge su deset centimetara i oštre kao ţilet.

Pita je stigao do mojih stopala. Zgrabila sam ga za ruku i povukla. Tada sam

se setila da Katon ĉeka na vrhu i brzo okrenula. MeĊutim, presavijen je kao da ima

grĉeve i oĉigledno zaokupljen mutantima. Izgovorio je nešto nerazumljivo.

Šmrcavi, reţeći zvuci koje mutanti ispuštaju oteţavaju sporazumevanje.

,,Šta?“, dovikujem.

„Rekao je: ’Da li mogu da se popnu?’“, odgovara Pita. Ponovo sam obratila

paţnju na podnoţje roga.

Mutanti su poĉeli da se okupljaju uspravljajući se na zadnje itoge, što im je

dalo jezivo ljudski izgled. Svi imaju gusto krzno, neki ravno, neki kovrdţavo, od

tamnocrne do najsvetlijih plavih tonova. Postoji još nešto u vezi s njima od ĉega mi

se diţe kosa na glavi, ali ne mogu da utvrdim šta je u pitanju.

Priljubili su njuške uz rog, njuškajući i liţući metal. Grebu kandţama

površinu i potom ispuštaju piskave, kevtave zvuke. Izgleda da tako komuniciraju

pošto se ĉopor povukao kao da pravi prolaz za nekoga. Jedan poveliki mutant,

srebrnoplave, talasaste dlake, zaleteo se i skoĉio na rog. Izgleda da su mu noge

izuzetno jake pošto je sleteo tri metra ispod nas, reţeći duboko iz grla iza

povuĉenih ruţiĉastih usana. Na trenutak je visio tu i tada sam shvatila šta me kod

ovih mutanata uznemirava. Zelene oĉi koje su me mrko gledale ne nalikuju oĉima

psa ili vuka. Nepogrešivo su ljudske. Primetila sam ogrlicu sa utisnutim brojem 1

ukrašenim draguljima i iznenada shvatila sav uţas situacije. Plava kosa, zelene oĉi,

broj... to je Iskrica.

Oteo mi se vrisak. Jedva sam drţala strelu. Ĉekala sam da ispalim hitac,

svesna toga koliko malo strela imam. Ĉekala sam da vidim moţe li stvorenje da se

popne. Ali sada, iako je mutant poĉeo da klizi unazad nesposoban da se uhvati za

metal, iako sam ĉula škripanje kandţi po metalu poput noktiju koji škripe po tabli,

poslala sam strelu pravo u grlo stvorenja. Telo mu se zgrĉilo i pao je na zemlju uz

tup udarac.

,,Ketnis?“, osećam Pitin stisak na ruci.

,,To je ona!“ kaţem.

,,Ko?“, pita me.

Glava mi je leti s jedne na drugu stranu dok osmatram ĉopor i razgledam

razlike u boji dlake i veliĉini. Omanji mutant, crvenog krzna i oĉiju boje ćilibara...

Prepredena! Malo dalje, pepeljasto krzno i oĉi boje lešnika deĉaka iz Distrikta 9

koji je poginuo boreći sa sa mnom oko ranca! Najgore od svega, najmanji mutant,

sjajne tamne kose i velikih smeĊih oĉiju ima ogrlicu sa brojem 11 od ispletene

slame i vilicu iskeţenu od mrţnje. Ru...

„Šta je bilo, Ketnis?“, viĉe Pita drmusajući me za rame.

,,To su oni. Svi oni. Ostali. Ru i Prepredena i... i svi ostali tributi",

zamuckujem.

Ĉujem Pitin zaprepašćeni uzdah kada ih prepozna. „Šta su im uĉinili? Misliš...

da li je moguće da su to njihove prave oĉi?“

Njihove oĉi su mi najmanja briga. Šta je sa njihovim mozgovima? Imaju li

sećanja pravih tributa? Da li su programirani da mrze naša lica zato što smo

preţiveli, dok su oni tako neosetljivo ubijeni? Veruju li oni koje smo liĉno ubili...

da osvećuju sopstvenu smrt?

Pre nego što sam uspela bilo šta da kaţem, mutanti su zapoĉeli novi napad na

rog. Podelili su se u dve grupe i moćnim zadnjim nogama skakali ka nama. Jedna

vihca je škljocnula samo nekoliko centimetara od moje glave kada sam zaĉula Pitin

uzvik i osetila trzaj njegovog tela dok su me on i mutant koji ga je drţao vukli

nadole. Da se nije drţao za moju ruku, sada bi bio na zemlji. Bila mi je potrebna

sva snaga koju imam da nas zadrţim na rogu. Novi tributi bili su u naletu.

„Ubij ga, Pita! Ubij ga!“, viĉem, i mada ne vidim šta se dešava, znam da je

zasekao stvorenje pošto se snaga vuĉe smanjila. Uspela sam da ga povuĉem nazad

na rog. Zatim smo se odvukli na vrh, gde nas je ĉekalo manje od dva zla.

Katon još nije ustao, ali mu se disanje smirilo. Znam da će se uskoro dovoljno

oporaviti da nas gurne preko ivice u smrt. Stavila sam strelu na luk, ali umesto

Katona ubila sam mutanta koji je uspeo da skoĉi tako visoko da sam ubeĊena da je

Treš u pitanju. Na trenutak sam osetila olakšanje pošto smo konaĉno stigli na

visinu do koje mutanti ne mogu da skoĉe. Baš sam se okrenula ka Katonu kada je

Pita ponovo otrgnut od mene. Sigurna sam da ga se ĉopor doĉepao kada me je

njegova krv poprskala po licu.

Katon stoji ispred mene, na samom rubu roga i drţi Pitu za vrat tako da ne

moţe da diše. Pita ga grabi za ruku, ali veoma slabo, kao da je zbunjen i nesiguran

šta je vaţnije da li disanje ili zaustavljanje krvi koja šiklja iz rane koju mu je mut

napravio na listu leve noge.

Jednu od poslednje dve strele uperila sam Katonu u glavu, znajući da nema

svrhe da ga gaĊam u telo ili udove. Sada jasno vidim da je obuĉen u pripijen,

visokokvalitetan oklop boje mesa iz Kapitola. Da li je to bilo u njegovom rancu na

gozbi? Oklop koji će ga štititi od mojih strela? E pa, nisu mu poslali kacigu.

Katon se nasmejao. „Ustreli me i povešću ga dole sa sobom.“

U pravu je. Ako ga pogodim i padne kod muta, Pita je mrtav. U pat poziciji

smo. Ne mogu da ubijem Katona, a da ne ubijem Pitu. On ne moţe da ubije Pitu, a

da ga strela ne pogodi u glavu. Stojimo kao statue, oboje oĉajniĉki traţeći izlaz.

Mišići su mi tako napeti da mi se ĉini da će eksplodirati. Zube sam stisla do

taĉke pucanja. Mutanti su zaćutali. Ĉujem samo otkucaje sopstvenog srca u ušima.

Piti usne postaju modre. Ako brzo nešto ne uĉinim, umreće od gušenja. Katon

će tada upotrebiti njegovo telo kao oruţje protiv mene. U stvari, sigurna sam da je

to njegov plan, pošto je prestao da se smeje, ali su mu usne izvijene u pobedniĉki

osmeh.

Pita podiţe krvavu šaku sa rane na nozi kao da će naĉiniti poslednji pokušaj

da se oslobodi i poseţe ka Katonovoj ruci. Umesto da pokuša da se otrgne,

kaţiprstom crta slovo X na Katonovoj šaci. Katon je samo sekundu nakon mene

shvatio šta to znaĉi, pošto mu je osmeh nestao sa lica. MeĊutim, ta sekunda je

dovoljna. Moja strela mu je već probila ruku. Vrišti i refleksno pušta Pitu koji se

baca na njega. U jednom uţasnom trenutku pomislila sam da će obojica sleteti

dole. Bacam se napred i rabim Pitu baš kada se Katon okliznuo o krvavu površini

roga i pao na zemlju.

Ĉujem kako je tresnuo na zemlju ispustivši vazduh, a zatim i napad mutanata.

Pita i ja se drţimo jedno za drugo ĉekajući topovski hitac, ĉekajući da se

takmiĉenje završi, ĉekajući da nas oslobode. Ali, to se ne dešava. Ovo je vrhunac

Igara gladi i publika oĉekuje veliki šou.

Ne gledam, ah ĉujem reţanje, mumlanje, bolno zavijanje ĉoveka i zveri dok

se Katon bori sa ĉoporom mutanata. Ne mogu da shvatim kako je uspeva da

preţivi, ah onda sam se setila da ga oklop štiti od ĉlanaka do vrata. Tada sam

shvatila da će ovo biti duga noć. Katon verovatno ima noţ ili maĉ, nešto što je

sakrio u odeći, pošto se povremeno ĉuje samrtni ropac mutanata ih zvuk udaranja

metala o metal dok seĉivo udara o zlatni rog. Borba se premestila na bok

Kornukopije. Katon verovatno pokušava da izvede jedini manevar koji mu moţe

spasiti ţivot pokušava da se vrati do repa roga i ponovo nam se pridruţi. Na kraju

su ga nadvladali, uprkos neverovatnoj snazi i veštini.

Ne znam koliko je vremena prošlo, moţda sat ili dva, a zatim je Katon pao na

zemlju i mutanti su ga odvukli nazad u Kornukopiju. Sada će ga dokrajĉiti, mislim.

Ali, top se ne oglašava.

Pala je noć, himna je prošla a na nebu se nije videla Katonova slika. Ĉulo se

samo slabo stenjanje odnekud ispod nas. Ledeni vetar koji je duvao preko ravnice

podsetio me na to da Igre nisu gotove, da se moţda još dugo neće završiti i da mi

niko ne garantuje pobedu.

Okrenula sam se ka Piti i otkrila da mu noga gadno krvari. Sve naše zalihe su

u našim ranĉevima pored jezera. Tamo smo ih ostavili kada smo pobegli od muta.

Nemam zavoj, niti bilo šta drugo ĉime bih zaustavila krvarenje. Mada se tresem od

hladnog vetra, skinula sam jaknu, a zatim majicu. Obukla sam ponovo jaknu što

sam brţe mogla, ali su mi zubi ipak zacvokotali van svake kontrole.

Pitino lice je sivo na meseĉini. Naterala sam ga da legne, a zatim sam

pregledala ranu. Topla, klizava krv teĉe mi preko prstiju. Zavoj neće biti dovoljan.

Nekoliko puta sam videla kako majka podvezuje ranu. Sada sam pokušala to da

izvedem. Iscepala sam rukav majice, obmotala ga dva puta oko noge ispod kolena i

zavezala ĉvor dopola. Nemam prut pa sam uzela jedinu preostalu strelu, uvukla je

u ĉvor i uvrnula što sam jaĉe smela. Ovo je veoma riziĉno Pita moţe izgubiti nogu

ali u poreĊenju sa gubitkom ţivota, nemam drugu mogućnost. Zavila sam ranu

ostatkom majice i legla pored njega.

„Nemoj zaspatf, kaţem mu. Nisam sigurna kakav je medicinski protokol, ali

uţasavam se toga da će zadremati i da se nikada više neće probuditi.

„Hladno ti je?“, pita. Otkopĉao je jaknu, pribila sam se uz njega i zatim je

obmotao oko mene. Malo je toplije. Delimo toplotu tela ispod duplog sloja jakni,

ali noć je tek poĉela. Temperatura će nastaviti da pada. Osećam da se Kornukopija,

koja je gorela dok sam se pela, sada pretvara u led.

„Katon još ima šansu da pobedi“, šapućem Piti.

„Nemoj verovati u to“, kaţe on, stavljajući mi kapuljaĉu na glavu. MeĊutim,

trese se još jaĉe od mene.

Sledeći sati bili su najgori sati mog ţivota. Kad malo bolje razmislim, to

govori mnogo. Hladnoća je sasvim dovoljno muĉenje, ali prava noćna mora je

slušanje Katonovog jeĉanja, preklinjanja i cviljenja dok ga mutanti muĉe. Ubrzo

mi biva svejedno ko je on i šta je uradio, ţelim samo da se njegova patnja završi.

„Zašto ga jednostavno ne ubiju?“, pitam.

„Znaš zašto“, kaţe Pita i privlaĉi me bliţe.

Znam. Nijedan gledalac neće biti u stanju da se odvoji od ekrana. Sa taĉke

gledišta Tvoraca igara, ovo je vrhunski zabavni program.

To je trajalo i trajalo i na kraju mi potpuno obuzelo um, blokiralo sećanja i

nadanja vezana za sutrašnjicu, izbrisalo sve osim sadašnjosti za koju sam poĉela da

verujem da se nikada neće promeniti. Zauvek ću ostati na hladnoći i u strahu

slušati oĉajne krike deĉaka koji umire u rogu.

Pitu je poĉeo da hvata san. Svaki put kada zadrema, uzvikujem njegovo ime

sve glasnije i glasnije. Ako mi sada umre, potpuno ću poludeti. Bori se protiv sna,

više zbog mene nego zbog sebe. Teško mu je, pošto je nesvest svojevrstan vid

bekstva. Ali, adrenalin koji juri mojim venama nikada mi ne bi dozvolio da ga

pratim, zato ne mogu da ga pustim. Jednostavno, ne mogu.

Jedini znak protoka vremena ogleda se u polaganom kretanju meseca preko

neba. Pita je poĉeo da mi ukazuje na to, insistirajući da potvrdim napredovanje

meseca. Ponekad bih na trenutak osetila treptaj nade, pre nego što bi me agonija

noći ponovo progutala.

Najzad mi je prošaputao da sviće zora. Otvorila sam oĉi i otkrila da zvezde

beţe pred bledom jutarnjom svetlošću. TakoĊe sam videla koliko je Pita bled.

Koliko mu je malo vremena ostalo. Znam da moram da ga vratim u Kapitol.

Top se još nije oglasio. Priljubila sam uho uz rog i jedva razabrala Katonov

glas.

„Mislim da je sada bliţe. Ketnis, moţeš li ga ustreliti?“, reĉe Pita.

Ako je blizu ulaza, moţda bih mogla da ga ubijem. To bi bio ĉin milosrĊa.

„Moja poslednja strela je u tvom podvezu“, kaţem.

„Dobro je iskoristi“, kaţe Pita, otkopĉavajući jaknu kako bi me pustio.

Oslobodila sam strelu, stegnuvši podvez što sam ĉvršće mogla promrzlim

prstima. Protrljala sam dlanove trudeći se da oţivim cirkulaciju. Kada sam

dopuzala do ivice roga i prebacila se preko, osetila sam da me Pita pridrţava

rukama.

Bilo mi je potrebno par trenutaka da pronaĊem Katona u pomrĉini i krvi.

Zatim je sirovi komad mesa koji je nekada bio moj neprijatelj ispustio zvuk. Sada

znam gde mu se nalaze usta. Mislim da je pokušao da izgovori molim te.

Saţaljenje je poslalo moju strelu ka njegovoj lobanji, a ne osveta. Pita me

vuĉe nazad, zajedno sa lukom u ruci i praznim tobolcem.

„Jesi li ga pogodila?"

Topovski hitac daje mu odgovor.

„Pobedili smo, Ketnis“, kaţe Pita šuplje.

„Bravo za nas“, cedim reĉi bez radosti u glasu.

Kao na znak, otvara se rupa u ravnici i svi mutanti propadaju u nju, a zemlja

se zatvara nad njima.

Ĉekamo da letelica odnese Katonove posmrtne ostatke i da se zaĉuju

pobedniĉke fanfare, ali ništa se ne dogaĊa.

,,Hej!“, viĉem. „Šta se dešava?“ Jedini odgovor koji dobijamo jeste brbljanje

tek probuĊenih ptica.

„Moţda je telo u pitanju. Moţda moramo da se udaljimo od njega“, kaţe Pita.

Pokušavam da se prisetim. Da li moraš da se udaljiš od poslednjeg mrtvog

tributa? U umu mi vlada tolika zbrka da ne mogu biti sigurna. Zar bi mogao da

postoji drugi razlog za odlaganje?

„Dobro. Mishš li da ćeš uspeti da stigneš do jezera?“, pitam.

„Mislim da je bolje da pokušam“, kaţe Pita. Polako silazimo do repa roga i

kotrljamo se na zemlju. Ako sam ja ukoĉena, kako li Pita uopšte uspeva da se

kreće? Prva ustajem i savijam ruke i noge sve dok nisam sigurna da ću biti u stanju

njemu da pomognem. Nekako smo otišli do jezera. Zahvatila sam šakama hladnu

vodu i prinela je Pitinim usnama, a zatim i sebi.

Kreja je ispustila dugaĉak pisak upozorenja. Oĉi mi se pune suzama od

olakšanja kada se pojavi letelica i odnese Katonovo telo. Sada će doći po nas. Sada

moţemo da idemo kući.

Ponovo se ništa ne dešava.

„Šta ĉekaju?“, izgovara Pita slabo. Nakon gubitka podveza i napora od

koraĉanja do jezera, rana mu se ponovo otvorila.

,,Ne znam“, kaţem. Šta god da je u pitanju, ne mogu da dopustim da izgubi

još krvi. Krenula sam da naĊem prut i odmah naišla na strelu koja se odbila od

Katonov oklop. Posluţiće. Dok sam je podizala sa zemlje, u areni je zatutnjio glas

Klaudija Templsmita.

„Pozdrav poslednjim takmiĉarima Sedamdeset ĉetvrtih Igara gladi. Ranija

revizija je povuĉena. Nakon bliţeg prouĉavanja knjige pravila, došh smo do

zakljuĉka da samo jedan tribut moţe biti pobednik“, govori. „Srećno, i neka šanse

uvek budu na vašoj strani.“

Zaĉulo se krĉanje, a potom je nastupila tišina. U neverici zurim u Pitu dok mi

se polako razbistrava nikada nisu imali nameru da nam dopuste da oboje

preţivimo. Tvorci su to osmislili kako bi obezbedili najdramatiĉniji obraĉun u

istoriji. Ja sam poput budale poverovala u to.

„Ovo uopšte nije iznenaĊujuće, kada malo bolje razmisliš o tome“, kaţe Pita

neţno. Posmatram ga kako bolno ustaje. Zatim kreće ka meni i kao u usporenom

filmu skida noţ sa pojasa...

Pre nego što sam shvatila šta radim, stavila sam strelu na tetivu i uperila mu je

u srce. Pita je podigao obrve. Tek sada vidim da je već bacio noţ u jezero i pljusak

vode. Ispuštam oruţje i koraknem unazad dok mi lice gori od stida.

,,Ne“, kaţe on. „Uĉini to.“ Hramlje do mene i gura mi oruţje u ruke.

,,Ne mogu“, kaţem. ,,Neću.“

„Uĉini to. Pre nego što pošalju mutante ili nešto još gore. Ne ţelim da završim

kao Katon“, kaţe Pita.

„Onda ti ustreli mene“, govorim besno, gurajući oruţje ka njemu. „Ustreli ti

mene i vrati se kući da ţiviš s tim!“ Dok izgovaram te reĉi, znam da će mi smrt biti

lakša od alternative.

„Znaš da ne mogu“, kaţe Pita, odbacujući oruţje. „Dobro, ionako ću prvi

umreti.“ Nagnuo se i strgao zavoj sa noge, uklanjajući poslednju barijeru izmeĊu

svoje krvi i zemlje.

,,Ne, ne moţeš se ubiti“, kaţem. Našla sam se na kolenima, oĉajniĉki

pokušavajući da vratim zavoj na ranu.

,,Ketnis“, govori mi. ,,Ja to ţelim.“

„Nećeš me ostaviti ovde samu“, kaţem. Pošto, ako umre, ni ja nikada neću

zaista otići kući. Provešću ostatak ţivota u areni pokušavajući da pronaĊem izlaz.

,,Slušaj“, kaţe on, diţući me na noge. „Oboje znamo da moraju dobiti

pobednika. To moţe biti samo jedno od nas. Molim te, pobedi. Za mene.“ Nastavio

je da priĉa o tome koliko me voli i kakav bi mu bio ţivot bez mene, ali ja sam

prestala da slušam pošto su mi prethodne reĉi zapele u mislima i tamo ostale

zarobljene.

Oboje znamo da moraju dobiti pobednika.

Da, moraju imati pobednika. Bez pobednika, cela stvar bi Tvorcima

eksplodirala pravo u lice. Izneverili bi Kapitol. Moţda bi ĉak bili i pogubljeni,

polako i bolno dok kamere to prenose do svakog kutka drţave.

MeĊutim, ako i Pita i ja umremo, ili oni pomisle da ćemo umreti...

Zapetljala sam prstima oko torbice na pojasu i skinula je. Pita je video šta

radim i zgrabio me za zglob. ,,Ne, neću ti dopustiti.“

„Veruj mi.“ Zadrţao je moj pogled par trenutaka, a zatim me pustio. Otvorila

sam torbicu i sipala mu bobice na dlan, a zatim i na svoj. ,,Na tri?“

Pita se nagnuo i poljubio me veoma neţno. ,,Na tri“, slaţe se.

Stojimo leĊa uz leĊa, ĉvrsto drţeći jedno drugo praznim šakama.

„Ispruţi dlan. Ţelim da svi vide“, kaţe on.

Rastvaram prste. Tamne bobice blistaju na suncu. Stiskam Piti ruku u znak

pozdrava i kao signal da poĉne da broji. ,,Jedan.“ Moţda nisam u pravu. ,,Dva.“

Moţda ih je baš briga ako oboje umremo. ,,Tri.“ Prekasno je da se predomislim.

Podiţem ruku do usta i poslednji put osmatram svet. Bobice jedva prelaze preko

mojih usana kada se zaĉuju fanfare.

Izbezumljeni glas Klaudija Templsmita urla iznad njih. „Stanite! Stanite!

Dame i gospodo, drago mi je što mogu da vam predstavim pobednike Sedamdeset

ĉetvrtih Igara gladi, Ketnis Everdin i Pitu Melarka! Predstavljam vam tribute iz

Distrikta Dvanaest!"

26

Ispljunula sam bobice iz usta i obrisala jezik rukavom kako bih uklonila svaku

zalutalu kap otrova. Pita me povukao do jezera gde smo oboje isprali usta vodom i

pali jedno drugom u naruĉje.

„Da li si progutao neku?“, pitam.

Odmahuje glavom. ,,Ti?“

„Bila bih mrtva do sada da jesam“, kaţem. Vidim da mu se usne pomeraju

dok mi odgovara, ali ne ĉujem ga od urlika mase u Kapitolu koju su upravo pustili

preko zvuĉnika.

Letelica nam se ukazuje nad glavom i spušta dvoje merdevina, ali nema šanse

da pustim Pitu. Drţim ga jednom rukom dok mu pomaţem da ustane. Zatim oboje

stupamo na prvu preĉku merdevina. Struja nas drţi u mestu. Ovaj put mi je drago

zbog toga, pošto nisam sigurna da Pita moţe da izdrţi celu voţnju. Spuštam pogled

i shvatam da ništa ne spreĉava krv da mu curi iz noge, iako su nam mišići

nepokretni. Naravno, ĉim se vrata za nama zatvore i struja se ugasi, padamo

onesvešćeni na pod.

Prstima sam tako snaţno stezala njegovu jaknu da se materijal pocepao kada

su ga odneli. U šaci mi je ostao komad crnog materijala. Doktori u sterilnim belim

odelima, sa maskama i rukavicama, spremni za operaciju, bacili su se na posao.

Pita je tako bled i miran na srebrnom stolu dok iz njega na sve strane vire tube i

ţice, da sam na trenutak zaboravila da su Igre završene i posmatrala doktore kao

pretnju, kao ĉopor mutanata spremnih da ga ubiju. Preplašena, bacila sam se ka

njemu, ali su me zgrabili i odneli u drugu prostoriju. Za mnom su se zatvorila

staklena vrata. Lupala sam po staklu i vrištala koliko me grlo nosilo. Svi su me

ignorisali, osim posluţitelja koji se pojavio iza mene i ponudio mi piće.

Skliznula sam na pod, lica priljubljenog uz vrata i sa nerazumevanjem upiljila

u staklenu ĉašu u ruci. Hladna i puna soka od narandţe, sa slamkom ukrašenom

belom linijom. Izgleda krajnje pogrešno u mojoj krvavoj, prljavoj ruci, sa

iskrzanim noktima punim blata. Krenula mi je voda na usta od sveţeg mirisa

narandţe, ali sam ipak spustila ĉašu na pod ne verujući neĉemu tako ĉistom i

lepom.

Kroz staklo vidim da se doktori grozniĉavo trude da spasu Pitu, obrva

nabranih od koncentracije. Vidim protok teĉnosti u tubama i niz svetlećih

brojĉanika koji mi ništa ne znaĉe. Nisam sigurna, ali mislim da mu je srce stalo dva

puta.

Kao da sam ponovo kod kuće i gledam kako majci i Prim donose osobu

beznadeţno osakaćenu u eksploziji, ili ţenu koja se poraĊa već tri dana, ili

izgladnelu decu obolelu od upale pluća. Obe imaju isti takav izraz lica. Vreme je

da pobegnem u šumu i sakrijem se meĊu stablima dok pacijenta ne odnesu, a u

drugom delu Šava ne poĉnu da prave kovĉeg. Ali, na mestu me drţe zidovi letelice

i ista ona snaga koja ne dozvoljava ĉlanovima porodice da se odvoje od voljene

osobe koja umire. Koliko puta sam ih posmatrala okupljene oko našeg kuhinjskog

stola i pitala se: Zašto ne odu? Zašto ostaju da gledaju?

Sada znam. Ostaju zato što nemaju izbora.

Zapanjila sam se kada sam shvatila da me neko posmatra sa udaljenosti od

samo nekoliko centimetara i ubrzo shvatila da je to odraz mog sopstvenog lica u

staklu. Divlje oĉi, upali obrazi, zamršena kosa. Fanatiĉan, izbezumljen, luĊaĉki

pogled. Nije ni ĉudo što se svi drţe podalje od mene.

Sleteli smo na krov Centra za obuku. Pitu su odneli, a mene ostavili iza

staklenih vrata. Poĉela sam da se bacam na staklo i vrištim. Uĉinilo mi se da sam

na trenutak ugledala ruţiĉastu kosu to mi sigurno Efi dolazi upomoć kada mi je

neko odostraga dao injekciju.

Budim se i u poĉetku me je strah da se pomerim. Ceo plafon je prekriven

ţutim sijalicama mekog sjaja. Vidim da se u sobi nalazi samo moj krevet. U

vazduhu se oseća miris snaţnog antiseptika. U desnu ruku mi je zabodeno nekoliko

cevĉica koje nestaju u zidu iza mene. Naga sam, ali ĉaršavi deluju umirujuće na

moju koţu. Paţljivo izvlaĉim levu ruku ispod pokrivaĉa. Ne samo da je oprana,

već su i nokti savršeno ovalni, a oţiljci od opekotina manje izraţeni. Dotiĉem se po

obrazu, usnama i naduvenom oţiljku iznad obrva. Upravo sam prošla prstima kroz

svilenkastu kosu i zaledila se. Sa zebnjom sam prstima zašušketala kosu pored

levog uha. Nije u pitanju iluzija. Ponovo ĉujem.

Pokušavam da ustanem, ali nešto mi ograniĉava pokret. Ne mogu da se

pomerim više od nekoliko centimetara. Paniĉim kada shvatim da sam vezana.

Pokušavam da se podignem i iskobeljam kukovima iz obruĉa kada deo zida sklizne

u stranu, a unutra uĊe ejvoks devojka sa posluţavnikom. Smirujem se kada je

ugledam i više ne pokušavam da pobegnem. Ţelim da joj postavim milion pitanja,

ali plašim se da će joj takva prisnost doneti probleme. Sigurno me posmatraju.

Stavlja mi posluţavnik na butine i pritiska dugme da bi me podigla u sedeći

poloţaj. Dok mi namešta jastuke, rizikujem postavljajući jedno pitanje. Izgovaram

ga naglas, što razgovetnije mogu hrapavim glasom, kako ne bi delovalo da nešto

krijem. ,,Da li je Pita preţiveo?“ Klima mi potvrdno. Stavljajući mi kašiku u ruku

prijateljski me stiska.

Pretpostavljam da ipak nije navijala da poginem. I Pita je preţiveo. Naravno

da je preţiveo, uz svu ovu skupu opremu. Ipak, sve do sada nisam bila sigurna u to.

Kada je ejvoks devojka izašla i vrata se bešumno zatvorila za njom, bacila

sam se na hranu. Ĉinija bistre supe, sos od jabuke i ĉaša vode. Zar je to sve?,

mrzovoljno kaţem u sebi. Zar ne bi trebalo da veĉera dobrodošlice bude

spektakularnija? MeĊutim, otkrila sam da jedva imam snage da završim jelo pred

sobom. Stomak kao da mi se skupio do veliĉine lešnika. Pitam se koliko je

vremena prošlo, pošto nisam imala nikakvih problema da pojedem obilan doruĉak

poslednjeg jutra u areni. Obiĉno proĊe nekoliko dana od kraja Igara do

predstavljanja pobednika kako bi izgladnelu, ranjenu, izbezumljenu osobu ponovo

sastavili. Sina i Porša već kreiraju našu garderobu za javni nastup. Hejmiĉ i Efi

spremaju banket za naše sponzore i pregledaju pitanja za intervju. Kod kuće, u

Distriktu 12, verovatno vlada haos dok pokušavaju da organizuju dobrodošlicu za

Pitu i mene, s obzirom na to da je prethodna dobrodošlica bila pre trideset godina.

Dom! Prim i majka! Gejl! Nasmejala me ĉak i pomisao na onog ofucanog

maĉora. Uskoro ću biti kod kuće!

Ţelim da ustanem iz kreveta. Da vidim Pitu i Sinu i saznam šta se dešava.

Zašto i ne bih? Osećam se dobro. Ĉim sam poĉela da se odvezujem, osetila sam da

mi u venu ulazi hladna teĉnost iz jedne tube i istog trenutka izgubila svest.

Ovo se dešavalo nekoliko puta tokom neodreĊenog perioda. Budila bih se,

jela i mada bih se opirala porivu da pobegnem iz kreveta, ipak bi me uspavali. Kao

da sam u ĉudnoj, neprestanoj zoni sumraka. Registrovala sam samo par stvari.

Crvenokosa ejvoks devojka se nije vratila od obroka, oţiljci mi nestaju i da li

umišljam? Ili stvarno ĉujem urlanje nekog ĉoveka? Nije u pitanju kapitolski

akcenat, već grublji ritam doma. Obuzima me nejasan, utešni osećaj da se neko

brine za mene.

Najzad je osvanuo dan kada sam se osvestila i otkrila da mi ništa nije

utaknuto u desnu ruku. Veze su uklonjene i mogu slobodno da se krećem. Probala

sam da sednem, ali me u mestu zaustavio pogled na sopstvene ruke. Koţa je

savršena, glatka i sjajna. Ne samo da su bez traga nestale sve povrede iz arene, već

i one koje sam zadobila tokom lova. Ĉelo mi je poput satena. Kada sam pokušala

da pronaĊem opekotinu na listu, tamo nije bilo niĉega.

Spustila sam noge sa kreveta, pitajući se da li su u stanju da me ponesu.

Otkrila sam da su snaţne i stabilne. U dnu kreveta je poloţena odeća pri pogledu

na koju sam se trgla. To je odeća koju tributi nose u areni. Zurila sam u nju kao da

je gubava dok se nisam setila da to pobednici nose kada doĉekuju svoj tim.

Obukla sam se za manje od minuta i već se vrpoljila pred zidom na kojem

znam da su vrata iako ih ne vidim. Naglo su se otvorila. Zakoraĉila sam u široku,

pustu dvoranu koja deluje kako da nema više nijedna vrata. Ali, mora da ih ima.

Iza jednih je Pita. Sada kada sam svesna i pokretna, postajem sve zabrinutija zbog

njega. Sigurna sam da je sa njim sve u redu pošto me ejvoks devojka ne bi lagala.

Ali moram sama da se uverim.

,,Pita!“, dozivam, pošto nemam koga da pitam. Zaĉula sam svoje ime, ali to

nije njegov glas. Ovaj glas je me najpre razdraţuje, a potom mi budi ţudnju. Efi.

Okrenula sam se i videla da me u velikoj odaji na kraju hodnika ĉekaju Efi,

Hejmiĉ i Sina. Jurnula sam bez oklevanja. Moţda pobednik treba da pokaţe

uzdrţavanje i nadmoćnost, posebno kada zna da se sve snima, ali nije me briga.

Pritrĉala sam i iznenadila ĉak i samu sebe bacivši se najpre Hejmiĉu u zagrljaj.

Kada mi je prošaputao: „Odliĉno odraĊeno, srce“, to nije zazvuĉalo sarkastiĉno.

Efi je plaĉljiva i neprestano me mazi po kosi, govoreći kako je svima priĉala da

smo pravi biseri. Sina me samo bez reĉi ĉvrsto zagrlio. Zatim sam primetila da

nema Porše i osetila ubod straha.

„Gde je Porša? Da li je sa Pitom? On je dobro, zar ne? Mislim, ţiv je?“, izleće

mi.

„Dobro je. Samo ţele da se vaš ponovni susret desi uţivo, na ceremoniji“,

kaţe Hejmiĉ.

,,Oh. Dobro je“, kaţem. U jednom uţasnom trenutku pomislila sam da je Pita

mrtav, ali sada je i to prošlo. ,,I sama bih to ţelela da vidim.“

„Idi sa Sinom. On će ti pomoći da se spremiš“, kaţe Hejmiĉ.

Pravo je olakšanje biti nasamo sa Sinom, osećati njegovu zaštitniĉku ruku oko

ramena, dok me odvodi daleko od kamera, niz hodnike do lifta koji vodi u foaje

Centra za obuku. Znaĉi da je bolnica pod zemljom, dublje ĉak i od gimnastiĉke

dvorane gde tributi veţbaju vezivanje ĉvorova i bacanje koplja. Prozori foajea su

zatamnjeni, samo šaĉica straţara je na duţnosti. Niko nas ne gleda dok prilazimo

tributskom liftu. Koraci nam odjekuju u tišini. Kada se popnemo do dvanaestog

sprata, lica svih tributa koji se nikada neće vratiti jure mi kroz um. Nešto mi se

stislo u grudima.

Venija, Flavije i Oktavija okruţuju me ĉim se vrata lifta otvore, govoreći tako

brzo i uzbuĊeno da ništa ne razumem. MeĊutim, njihova osećanja su jasna. Iskreno

su oduševljeni što me vide. I meni je drago što ih vidim, mada ne onoliko koliko

sam bila srećna što vidim Sinu. Kao što bi ĉoveku bilo drago što vidi svoja tri

voljena kućna ljubimca nakon posebno napornog dana.

Odveli su me u trpezariju. Dobila sam pravi obrok peĉenu govedinu, grašak i

meke kiflice mada su mi porcije strogo kontrolisane. Naime, odbili su me kada sam

zatraţila drugu porciju.

,,Ne, ne, ne. Ne ţelimo da ti se ceo ruĉak vrati kada se naĊeš na pozornici“,

reĉe Oktavija, ali mi je ipak potajno dodala još jednu kiflicu ispod stola kako bi mi

stavila do znanja da je na mojoj strani.

Vratili smo se u sobu i Sina je nestao dok me tim pripremao.

,,Oh, uradili su ti tretman celog tela“, kaţe Flavije zavidno. ,,Na koţi više

nemaš nijednu manu.“

Ali, kada ugledam svoje nago telo u ogledalu, zapanjuje me koliko sam

mršava. Mislim, sigurno sam gore izgledala kada sam izašla iz arene, ali i dalje

mogu sama sebi da prebrojim rebra.

Namestili su mi tuš. Kada sam završila, sredili su mi nokte i kosu i našminkali

me. Ĉavrljali su bez prestanka tako da nisam stizala da odgovorim na pitanja, što je

dobro pošto nisam raspoloţena za priĉu. Ĉudno je to. Iako sve vreme brbljaju o

Igrama, u stvari govore o tome šta su oni radili ili kako su se osećali u odreĊenom

trenutku. „Još sam bio u krevetu!“ „Upravo sam ofarbala obrve!“ „Kunem se da

sam se zamalo onesvestila!“ Sve se vrti oko njih, a ne oko deĉaka i devojĉica koji

umiru u areni.

U Distriktu 12 ne uţivamo u gledanju Igara. Škrgućemo zubima i gledamo

zato što moramo. Pokušavamo da se vratimo svom poslu ĉim se Igre završe. Da ne

bih zamrzela svoj tim za pripremu, prestala sam da slušam ono što govore.

Cina se pojavio sa naizgled neuglednom zelenom haljinom u rukama.

„Odustao si od devojke koja gori’?“, pitam.

,,To ti meni kaţi“, odgovara on i prebacuje mi haljinu preko glave. Istog

trenutka primećujem uloške iznad grudi, dodatne obline koje mi je glad otela.

Prelazim rukama preko grudi i mrštim se.

„Znam“, kaţe Sina pre nego što uspem da se pobunim. „Ali, Tvorci igara su

ţeleli hirurški da te izmene. Hejmiĉ se silno posvaĊao s njima oko toga. Ovo je

kompromis.“ Spreĉio me da se pogledam u ogledalu. „Saĉekaj, ne zaboravi

cipele.“ Venija mi je pomogla da obujem ravne, koţne sandale. Zatim sam se

okrenula ka ogledalu.

I dalje sam ’devojka koja gori’. Tanak materijal blago svetluca. Ĉak i najblaţi

pokret vazduha šalje talas duţ celog tela. U poreĊenju sa ovom haljinom, odeća

koju sam nosila na dvokolicama deluje nakinĊureno, a haljina za intervju suviše

neprirodno. U ovoj haljini izgledam kao da sam obuĉena u svetlost sveće.

„Šta misliš?“, pita Sina.

„Mislim da je ova haljina najbolja do sada“, kaţem.

Kada sam uspela da odvojim oĉi od materijala, iznenada sam se šokirala.

Kosa mi je puštena. Pridrţava je samo traka. Šminka mi je zaokruglila lice i

popunila sve oštre crte. Nokti su mi premazani providnim lakom. Haljina bez

rukava se skuplja pod mojim rebrima, a ne u struku i tako neutrališe efekat koji

ulošci imaju na moju figuru. Rub mi dopire do klena. Bez potpetica, otkriven je

moj istinski stas. Izgledam veoma jednostavno, poput devojke. Mlade devojke.

Ĉetrnaestogodišnjakinje. Nevine. Bezazlene. Da, Sinino umeće je šokantno s

obzirom na to da sam upravo osvojila Igre.

Ovo je veoma proraĉunat izgled. Sina ne kreira proizvoljno. Ugrizla sam se za

usnu u pokušaju da otkrijem njegovu motivaciju.

„Mislila sam da ću izgledati... prefinjenije", kaţem.

„Pomislio sam da će se Piti ovo više dopasti“, odgovara on paţljivo.

Pita? Ne, ovo nema veze sa Pitom, već sa Kapitolom, Tvorcima igara i

publikom. Mada i dalje ne razumem Sinin dizajn, to me podseća da Igre još nisu

završene. Ispod dobroćudnog odgovora, osetila sam upozorenje. Nešto što se ne

usuĊuje da pomene ĉak ni pred svojim timom.

Liftom smo otišli do nivoa na kojem se odvijala obuka. Obiĉaj je da se

pobednik i njegov ili njen tim uzdignu iz poda pozornice. Najpre tim za pripremu,

zatim pratnja, stilista, mentor, i najzad pobednik. Pošto ove godine ima dva

pobednika koji dele pratnju i mentora, celu stvar je valjalo ponovo razmotriti.

Našla sam se u loše osvetljenoj prostoriji ispod pozornice. Montiran je novi

metalni disk koja će me podići gore. Unaokolo se vide komadići strugotine i oseća

sveţa farba u vazduhu. Sina i tim su otišli da se obuku u svoje kostime i zauzmu

svoje pozicije i ostavili me samu. U mraku razabiram improvizovani zid deset

metara od sebe i pretpostavljam da je Pita iza njega.

Ĉuje se glasan huk publike, tako da ne primećujem Hejmiĉa sve dok me ne

dotakne po ramenu. Uplašeno se trzam, kao da sam i dalje u areni.

„Polako, to sam samo ja. Daj da te vidim“, kaţe Hejmiĉ. Pruţam mu ruke i

okrećem se. „Dovoljno je dobro.“

To baš i nije neki kompliment. „Ali šta?“, pitam.

Hejmiĉ gleda unaokolo po ustajalom prostoru za ĉekanje i odluĉuje. „Ali,

ništa. Šta kaţeš na jedan zagrljaj za sreću?“

Dobro, to je ĉudan zahtev s obzirom na to da dolazi od Hejmiĉa. Najzad, mi

jesmo pobednici. Zagrljaj za sreću je sasvim u redu. MeĊutim, kada sam ga zagrlila

oko vrata, ĉvrsto me stegao i poĉeo da govori, veoma brzo i veoma tiho dok mu je

moja kosa skrivala usne.

„Slušaj. U nevolji si. Priĉa se da su u Kapitolu besni zato što si ih nadmudrila

u areni. Ne mogu da podnesu da im se smeje ceo Panem.“

Uţas poĉinje da me obuzima, ali se samo smešim kao da je Hejmiĉ rekao

nešto potpuno oĉaravajuće, pošto ne mogu da sakrijem usta. „Pa šta?“

„Tvoja jedina odbrana jeste to što si tako ludo zaljubljena da nisi odgovorna

za svoje postupke.“ Hejmiĉ se povlaĉi i namešta mi traku za kosu. ,,Da li si

shvatila, srce?“ To pitanje je moglo da se odnosi na bilo šta.

„Shvatila sam“, kaţem. „Jesi li rekao Piti?“

„Nisam morao“, kaţe Hejmiĉ. „On je već potpuno u tome.“

„Ali, misliš da ja nisam?“, pitam, ispravljajući mu crvenu kravatu, koju je

verovatno stavio na Sinin zahtev.

,,Od kada je bitno šta ja mislim?“, pita Hejmiĉ. „Bolje da zauzmemo svoja

mesta.“ Odveo me do metalnog diska. „Ovo je tvoja noć, srce. Uţivaj.“ Poljubio

me u ĉelo i nestao u tami.

Vukla sam haljinu, poţelevši da je duţa i da mi prekriva kolena. Najzad sam

shvatila da nema svrhe. Celo telo mi se trese kao list. Nadajmo se da će publika to

pripisati uzbuĊenju. Najzad, ovo je moja noć.

Davio me vlaţni, buĊavi miris prostorije ispod pozornice. Oblio me hladan,

lepljivi znoj. Ne mogu se otresti osećaja da će se daske iznad moje glave svakog

trenutka sruĉiti i zakopati me u kršu i lomu. Kada jednom napustim arenu i fanfare

se oglase, treba da budem bezbedna. Zauvek. Do kraja ţivota. Ako je ono što je

Hejmiĉ rekao istina, a nema razloga da laţe, u ţivotu nisam bila u opasnijoj

situaciji.

Ovo je mnogo gore nego kada te love u areni. Tamo moţeš da umreš i to je

kraj priĉe. Ovde su Prim, moja majka, Gejl, stanovnici Distrikta 12. Svi do kojih

mi je stalo mogu nastradati ako ne uspem da izguram Hejmiĉev scenario o devojci

ludoj od ljubavi.

Znaĉi da još imam neke šanse. Ĉudno, kada sam u areni izvukla bobice iz

torbe, razmišljala sam samo o tome kako da nadmudrim Tvorce igara, a ne o tome

kako će ono što radim uticati na Kapitol. Igre gladi su njihovo oruţje, kojem mi

navodno nismo u stanju da se suprotstavimo. Kapitol će se ponašati kao da je sve

vreme kontrolisao situaciju. Kao da su osmislili dogaĊaj sve do zajedniĉnog

samoubistva. Ali, to će uspeti samo ako ja budem prihvatila igru.

A Pita... i on će patiti ako stvari krenu naopako. Šta je ono Hejmiĉ rekao kada

sam ga pitala da li je obavestio Pitu o situaciji? Da mora da nastavi da se pretvara

da je oĉajno zaljubljen?

„Nisam morao. On je već potpuno u tome.“

Ponovo je korak ispred mene kao u Igrama i već je svestan opasnosti u kojoj

se nalazimo? Ili... je već oĉajno zaljubljen? Ne znam. Nisam ni poĉela da

razmišljam o svojim osećanjima prema Piti. Suviše je komplikovano. Šta sam

ĉinila zato što je to bio deo Igara? Šta sam ĉinila iz besa prema Kapitolu ili zbog

toga kako to vide gledaoci u Distriktu 12? Ili jednostavno zato što je to valjalo

uraditi. A šta sam ĉinila zato što mi je stalo do njega?

Ovo su pitanja koja ću morati da raspetljam kod kuće, u tišini šume, kada me

niko ne bude gledao. A ne ovde, gde me svaĉije oĉi posmatraju. Ko zna koliko

dugo neću imati luksuz samoće. Upravo poĉinje najopasniji deo Igara gladi.

27

Himna mi je zatutnjila u ušima, a zatim sam ĉula Sizara Flikermana kako

pozdravlja publiku. Da li je svestan toga koliko je bitno da ne izgovori nijednu

pogrešnu reĉ? Mora da zna. Sigurna sam da ţeli da nam pomogne. Publika je

poĉela da aplaudira kada im je predstavio tim za pripremu. Zamišljam Flavija,

Veniju i Oktaviju kako skakuću i komiĉno se klanjaju. Mislim da mogu da

pretpostavim da nemaju pojma o našoj situaciji. Zatim je predstavio Efi. Koliko

dugo je ĉekala ovaj momenat. Nadam se da je u stanju da uţiva. Ma koliko puna

zabluda bila, Efi ima oštre instinkte i verovatno sumnja da smo u nevolji. Publika,

naravno, kliĉe Porši i Sini. Bili su briljantni, zasenili su sve svojim debijem. Sada

razumem zašto je Sina izabrao baš ovu haljinu za moj veĉerašnji nastup. Moram da

izgledam poput nevinog devojĉurka. Kada se Hejmiĉ pojavio na pozornici, kod

publike je izazvao bar petominutno trupkanje nogama. Pa, postigao je nešto

nezamislivo. Saĉuvao je ţivote dva tributa. Da li bih se ponašala drugaĉije da me

nije upozorio na vreme? Da li bih bacila Kapitolu u lice onaj trenutak sa

bobicama? Ne, mislim da ne bih. Ali, ne bih bila ubedljiva kao što sam sada.

Upravo sada. Osećam kako me disk podiţe na pozornicu.

Zaslepljujuća svetlost. Zaglušujući urlici tresu metal pod mojim nogama.

Tada sam, par metara dalje, ugledala Pitu. Izgleda tako ĉisto, zdravo i lepo. Jedva

sam ga prepoznala. MeĊutim, smešak mu je isti bilo da se nalazi u blatu ili u

Kapitolu. Naĉinila sam tri koraka i bacila mu se u naruĉje. Zateturao se unazad,

skoro izgubivši ravnoteţu. Tada sam shvatila da je vitka, metalna naprava u

njegovoj ruci zapravo štap. Uspravio se i ostali smo zagrljeni dok je publika gubila

glavu od oduševljenja. Sve vreme dok me je ljubio, ja sam razmišljala: Da li znaš?

Da li znaš u kolikoj smo opasnosti? Nakon desetak minuta, Sizar Flikerman ga

tapše po ramenu kako bi se šou nastavio, a Pita ga samo odgurne ne pogledavši ga.

Publika na ovo potpuno odlepljuje. Bez obzira na to da li je toga svestan ili ne, Pita

se majstorski poigrava sa publikom.

Hejmiĉ nas najzad prekida i dobroćudno maše ka pobedniĉkom sedištu.

Obiĉno je tu samo jedna, ukrašena stolica na kojoj sedi pobednik i posmatra

najbitnije dogaĊaje sa Igara, ali pošto nas je dvoje, Tvorci su nam obezbedili mali

somotski kauĉ. Ĉini mi se da to moja majka zove ljubavnim dvosedom. Sela sam

tako blizu Pite da sam mu se praktiĉno našla u krilu, ali jedan Hejmiĉev pogled

nagovestio mi je da to nije dovoljno. Izula sam sandale, podigla noge na kauĉ i

naslonila glavu na Pitino rame. Mahinalno me je zagrlio. Kao da sam ponovo u

pećini i sklupĉana pored njega, pokušavam da se utoplim. Košulja mu je sašivena

od istog materijala kao i moja haljina, ali Porša ga je obukla u duge, crne

pantalone. Nije u sandalama, već u ĉvrstim, crnim ĉizmama u kojima stabilno stoji

na pozornici. Volela bih da mi je Sina obezbedio sliĉnu odeću, osećam se tako

ranjivo u ovoj majušnoj haljini. Ali, pretpostavljam da je to cilj.

Sizar Flikerman izreĊao je par šala, a zatim je došlo vreme za pravi šou.

Program će trajati tri sata i gledanje je obavezno širom Panema. Kada su se svetla

prigušila, a na ekranu se pojavio grb, shvatila sam da nisam spremna za ovo. Ne

ţelim da gledam kako dvadeset dvoje tributa umire. Videla sam dovoljno umiranja

u areni. Srce je poĉelo snaţno da mi tuĉe. Poţelela sam da pobegnem. Kako su se,

zaboga, ostali pobednici sa ovim suoĉavali sami? Tokom programa s vremena na

vreme prikazuju reakcije pobednika iz ranijih godina u uglu ekrana. Setila sam se

prethodnih godina... neki tributi imaju pobedonosan izraz i mašu podignutim

pesnicama ili se busaju u grudi. MeĊutim, uglavnom su ošamućeni. Jedino što

mene drţi na ljubavnom dvosedu je Pita njegova ruka oko mog ramena, dok mu

drugu šaku steţem obema rukama. Naravno, prethodnim pobednicima iznad glave

ne visi pretnja Kapitola.

Pravi je podvig sabiti nekoliko nedelja u tri sata, posebno kada se uzme u

obzir to koliko zapravo kamera snima odjednom. Osoba koja pravi izbor mora

odluĉiti kakvu priĉu ţeli da ispriĉa. Ove godine, prvi put, u pitanju je ljubavna

priĉa. Znam da smo Pita i ja pobedili, ali najveći deo programa posvećen je nama

od samog poĉetka. MeĊutim, drago mi je zbog toga, pošto to ide u prilog celoj

priĉi o dvoje oĉajno zaljubljenih, što nam je glavna odbrana od Kapitola. Osim

toga, to znaĉi da nema dovoljno vremena da natenane gledamo kako drugi tributi

umiru.

U prvih pola sata emisije govori se o dogaĊajima pre arene, ţetvi, voţnji

dvokolicama kroz Kapitol, obuci i intervjuima. U pozadini puštaju neku veselu

melodiju koja nas je dvostruko potresla pošto su, osim nas, svi koji se pojavljuju na

ekranu mrtvi.

Kada smo se našli u areni, najpre je prikazana detaljna reportaţa krvoprolića.

Nakon toga se smenjuju snimci tributa koji umiru i nas. Uglavnom Pite, pošto

nema sumnje da on nosi romansu na leĊima. Sada vidim ono što je videla publika,

kako je zavarao karijeriste kada sam ja u pitanju, kako je ostao budan celu noć pod

drvetom sa osama tragaĉicama, kako se borio sa Katonom da bih uspela da

pobegnem i kako je leţeći na blatnjavoj obali šaputao moje ime u snu. Ja delujem

bezdušno u poreĊenju sa njim izbegavam vatrene kugle, ispuštam gnezdo i

raznosim zalihe sve dok ne krenem u potragu za Ru. Njenu smrt su emitovali u

punom obimu. Hitac koplja, moj neuspeli pokušaj spasavanja, strela koja je probila

grlo deĉaka iz Distrikta 1, Ru koja mi izdiše na rukama. I pesmu. Pustili su snimak

cele pesme. Nešto se u meni zatvorilo i potpuno sam otupela. Kao da gledam

potpune strance u Igrama gladi. Doduše, primetila sam da su izostavili deo kada je

prekrivam cvećem.

Naravno. Ĉak i to podseća na pobunu.

Radnja sa nastavlja objavom da mogu preţiveti dva tributa iz istog distrikta,

kada sam uzviknula Pitino ime i potom prekrila usta rukom. Ako je do sada

delovalo kao da sam ravnodušna prema njemu, iskupila sam se tako što sam ga

negovala, otišla na gozbu po lek i bila veoma dareţljiva sa poljupcima. Objektivno

vidim da su mutanti i Katonova smrt grozni, ali opet imam osećaj da se to dešava

nekim ljudima koje nikada nisam upoznala.

Zatim dolazimo do scene sa bobicama. Ĉujem kako ljudi u publici utišavaju

jedni druge, ne ţeleći da propuste ni trenutak. Preplavio me je talas zahvalnosti

prema tvorcima emisije pošto nisu završili najavom pobednika, već scenom u kojoj

udaram po staklenim vratima letelice vrišteći Pitino ime dok pokušavaju da ga

oţive.

Kada je preţivljavanje u pitanju, to je moj najsvetliji trenutak ove veĉeri.

Ponovo su pustili himnu. Ustali smo, a predsednik Snou je izašao na

pozornicu u pratnji devojĉice koja je na jastuku nosila krunu. MeĊutim, postoji

samo jedna kruna. Publika je oĉigledno zbunjena na ĉijoj glavi će stajati? Tada je

predsednik Snou uvrnuo krunu i razdvojio je na dva dela. Prvu polovinu je uz

osmeh stavio Piti na ĉelo. Zatim je drugu smestio na moju glavu, i dalje se

smešeći. MeĊutim, njegove oĉi, na samo nekoliko centimetara od mojih,

posmatraju me izrazom koji ne zna za milost.

Mada bismo oboje pojeli bobice, tada sam shvatila da mene krive zato što mi

je ta ideja pala na pamet. Ja sam podstrekaĉ. Mene će kazniti.

Usledilo je mnogo klanjanja i klicanja. Ruka samo što mi nije otpala od

mahanja kada je Sizar Fhkerman konaĉno poţeleo publici laku noć, podsetivši ih

da je sutra poslednji intervju. Kao da imaju izbora.

Pitu i mene su odveli u predsedniĉku vilu na Pobedniĉki banket. Nismo imali

mnogo vremena za jelo pošto su se kapitolski zvaniĉnici i dareţljivi sponzori

otimali za priliku da se slikaju sa nama. Pored mene su prolazila jata nasmešenih

lica. Postajala sam sve opijenija kako je veĉe odmicalo. Povremeno bih ugledala

Hejmiĉa, što me ohrabrivalo, ili predsednika, što me uţasavalo. MeĊutim, i dalje

sam se smešila i zahvaljivala ljudima dok su blicevi sevali. Ali, Pitinu ruku nisam

ispuštala.

Sunce se već pomaljalo na horizontu kada smo se dobatrgali do dvanaestog

sprata Centra za obuku. Pomislila sam da ću konaĉno progovoriti sa Pitom nasamo,

ali Hejmiĉ ga je poslao sa Poršom da proba odelo za sutra, a mene liĉno ispratio do

sobe.

„Zašto ne mogu da popriĉam sa njim?“, pitam.

„Biće dosta vremena za razgovor kada stignete kući“, kaţe Hejmiĉ. „Idi na

spavanje, intervju je u dva sata.“

Uprkos Hejmiĉu, rešena sam da vidim Pitu nasamo. Nakon što sam se

prevrtala po krevetu par sati, iskrala sam se u hodnik. Prvo sam otišla na krov, ali

tamo nije bilo nikoga. Ĉak su i ulice puste nakon sinoćne proslave. Vratila sam se

u krevet, ali odmah odluĉila da odem pravo do njegove sobe. Kada sam pokušala

da otvorim vrata, shvatila sam da su zakljuĉana sa spoljne strane. Najpre sam

posumnjala u Hejmiĉa, ali tada me obuzeo potajan strah da me Kapitol posmatra i

da su me namerno zatvorili. Bekstvo nije bilo moguće od kako su poĉele Igre

gladi, ali ovo je drugaĉije, liĉnije. Osećam se kao da sam u zatvoru zbog

poĉinjenog zloĉina i da ĉekam izricanje kazne. Brzo sam se vratila u krevet i

pretvarala da spavam dok Efi Trinket nije došla da me probudi kako bih zapoĉela

još jedan „veliki, veliki, veliki dan“!

Imala sam pet minuta da pojedem ĉiniju vruće kaše i paprikaša pre nego što je

pristigao tim za pripremu. Bilo je dovoljno da kaţem: „Publika je oduševljena

vama!“, i nisam više morala da progovorim nijednu reĉ narednih nekoliko sati.

Kada je stigao Sina, oterao ih je i obukao me u belu, prozirnu haljinu i ruţiĉaste

cipele. Zatim me je liĉno našminkao. Delovala sam kao da zraĉim mekim,

ruţiĉastim sjajem. Dugo smo ĉavrljali o glupostima, ali plašila sam se da ga pitam

bilo šta bitno, pošto nakon incidenta sa vratima imam osećaj da me neprestano

posmatraju.

Intervju će biti obavljen u dnevnoj sobi. Rašĉišćena je, u nju je unet ljubavni

dvosed i okruţen vazama punim ruţiĉastih i crvenih ruţa. Ima samo nekoliko

kamera. Bar nema publike.

Sizar Flikerman me je toplo zagrlio kada sam ušla. „Ĉestitam, Ketnis. Kako

se snalaziš?"

„Dobro. Nervozna sam zbog intervjua", odgovaram.

„Nemoj biti nervozna. Divno ćemo se provesti", kaţe on, tapšući me po

obrazu.

,,Ne umem lepo da priĉam o sebi“, kaţem.

„Siguran sam da nećeš reći ništa pogrešno“, kaţe on.

Pomislila sam: Oh, Sizare, tako bih volela daje to istina. Ali, predsednik Snou

moţda baš u ovom trenutku planira kako da me snaĊe neka nesreća.

Zatim je došao Pita. Veoma je zgodan u crvenobeloj kombinaciji. Odvukao

me u stranu. „Uopšte te ne viĊam. Hejmiĉ je rešen da nas drţi odvojeno.“

Hejmiĉ je zapravo rešen da nas odrţi u ţivotu, ali pošto ima suviše ušiju koje

prisluškuju, rekla sam samo, ,,Da, postao je veoma odgovoran u poslednje vreme.“

,,Pa, još samo ovo i idemo kući. Tamo neće moći sve vreme da nas drţi na

oku“, kaţe Pita.

Zadrhtala sam kada je to izgovorio, ali nemam vremena da anahziram zašto,

pošto je sve spremno za intervju. Seli smo pomalo formalno na ljubavni dvosed, ah

Sizar je rekao: ,,Oh, slobodno se sklupĉaj pored njega ako ţehš. Delujete veoma

ljupko.“ Tako sam i uĉinila, a Pita me je privukao sebi.

Neko je brojao unazad i ubrzo smo se našli u svakom domu u Panemu. Sizar

Flikerman je divan, zadirkuje nas, šali se i smeje ĉim se ukaţe prilika. On i Pita su

uspostavili neku vrstu prisnosti i lakog šegaĉenja još kod prvog intervjua, tako da

se ja samo smešim i govorim što je manje moguće. Mislim, moram da ubacim

pokoju reĉ, ali ĉim se ukaţe prilika okrećem razgovor na Pitu.

MeĊutim, u jednom trenutku Sizar je poĉeo da postavlja pitanja koja

zahtevaju duţi odgovor. ,,Pa, Pita, znamo još od vremena koje ste proveli u pećini,

da si se zaljubio na prvi pogled kada si imao pet godina?“, pita Sizar.

„Ĉim sam je ugledao“, odgovara Pita.

„Ketnis, kakva je to bila voţnja za tebe! Mislim da je za publiku bilo pravo

uţivanje da gleda kako se zaljubljuješ u njega. Kada si shvatila da se to

dogodilo?“, pita Sizar.

,,Oh, to je baš teško pitanje...“, slabašno se smešim i spuštam pogled.

Upomoć.

,,Pa, znam kada sam ja to shvatio. One noći kada si uzviknula njegovo ime na

drvetu“, govori mi Sizar.

Hvala ti, Sizare!, mislim i hvatam se za ovu ideju.

,,Da, pretpostavljam da je to bilo to. Mislim, do tada sam se trudila da ne

razmišljam o tome šta osećam. Iskreno, bila sam zbunjena i bilo bi mi samo još

gore ako bih osećala nešto prema njemu. Ali tada, na drvetu, sve se promenilo“,

izgovaram.

„Šta misliš zašto?“ navodi me Sizar.

„Moţda... zato što je prvi put... postojala šansa da ga zadrţim“, kaţem.

Vidim da je iza kamermana Hejmiĉ odahnuo od olakšanja tako da znam da

sam izgovorila pravu stvar. Sizar je izvukao maramicu i mora da predahne na

trenutak pošto je toliko ganut. Osećam Pitino ĉelo na svojoj slepooĉnici kada me

upita: „Sada kada me imaš, šta ćeš uĉiniti sa mnom?“

Okrećem se ka njemu. „Staviću te negde gde te više ništa ne moţe povrediti."

Svi ljudi u prostoriji uzdišu.

Za Sizara je potpuno prirodno da prenese razgovor na Pitine povrede iz arene,

od opekotina do uboda i rana. Ali, kada stignemo do mutanata, zaboravljam na

kamere u trenutku kada Sizar upita Pitu kako ga sluţi „nova noga“.

„Nova noga?“, kaţem zbunjeno i podiţem nogavicu Pitinih pantalona. ,,Oh,

ne“, šapućem gledajući metalnoplastiĉnu spravu koja mu je zamenila tkivo.

„Niko ti nije rekao?“, pita Sizar neţno. Odmahujem glavom.

„Nisam imao priliku", kaţe Pita, blago sleţući ramenima.

,,To je moja krivica“, dodajem. „Zato što sam podvezala ranu.“

,,Da, tvojom krivicom sam preţiveo“, uzvraća Pita.

,,U pravu je“, dodaje Sizar. „Iskrvario bi na smrt bez podveza.“

Verujem da je tako, ali uznemirena sam do te mere da se plašim da ću

zaplakati. Setila sam se da me gleda cela zemlja pa sam zakopala lice u Pitinu

košulju. Potrebno mi je par minuta da me nagovore da ponovo pokaţem lice.

Dopada mi se skrivanje u košulji gde niko ne moţe da me vidi, ali kada se ipak

okrenem, Sizar prestaje da me ispituje kako bih se oporavila. U stvari, ostavlja me

na miru sve dok ne zapoĉne razgovor o bobicama.

„Ketnis, znam da si u šoku, ali moram da te pitam. U momentu kada si

izvukla bobice iz torbe šta se dešavalo u tvom umu... hm?“, pita me.

Pokušavajući da se saberem, dugo razmišljam pre nego što dam odgovor. To

je presudan trenutak u kojem sam ili izazvala Kapitol, ili do te mere poludela od

pomisli da ću izgubiti Pitu, da nikako ne mogu biti odgovorna za svoje postupke.

Prilika zahteva dugaĉak, dramatiĉan govor, ali ja uspevam da iscedim samo jednu

skoro neĉujnu reĉenicu. ,,Ne znam, jednostavno... nisam mogla da podnesem

pomisao... da budem bez njega.“

„Pita? Ţeliš li nešto da dodaš?“, pita Sizar.

,,Ne. Mislim da se oboje isto osećamo“, odgovara on.

Sizar je odjavio emisiju. Svi su se smejali i plakali i grlili, ali ja nisam bila

sigurna da je sve dobro prošlo dok nisam došla do Hejmiĉa. ,,Da li je bilo u redu?“,

šapućem.

,,Savršeno“, odgovara mi.

Vraćam se u sobu da pokupim par stvari i shvatam da ne ţelim da ponesem

ništa osim broša koji mi je Medţ poklonila. Neko ga je vratio u moju sobu nakon

Igara. Provezli su nas kroz grad u kolima sa zatamnjenim staklima do ţelezniĉke

stanice na kojoj je ĉekao voz. Jedva smo imali vremena da se pozdravimo sa

Sinom i Poršom. Doduše videćemo ih za par meseci kada krenemo na pobedniĉku

turneju kroz distrikte. Tako Kapitol podseća stanovnike da Igre gladi nikada ne

prestaju. Dobićemo gomilu beskorisnih plaketa i svi će morati da se pretvaraju da

su oduševljeni nama.

Voz je krenuo. Tama nas je obavijala sve dok nismo izašli iz tunela. Udahnula

sam punim plućima prvi put od ţetve. Efi, i Hejmiĉ nas prate do kuće, naravno.

Pojeli smo obilnu veĉeru i bez reĉi seli da gledamo reprizu intervjua. Dok se

Kapitol udaljava svakog trenutka, poĉinjem da razmišljam o domu. O majci i Prim.

O Gejlu. Izvinila sam se i otišla da se presvuĉem u majicu i pantalone. Dok sam

polako spirala šminku sa lica i uplitala kosu u pletenicu, preobratila sam se opet u

Ketnis Everdin. Devojku koja ţivi u Šavu, lovi u šumi i trguje na Hobu. Zurim u

ogledalo pokušavajući da se setim ko sam i šta nisam. Kada sam se pridruţila

ostalima, pritisak Pitine ruke na mom ramenu poĉeo je da deluje tuĊinski.

Kada je voz stao zbog dolivanja goriva, dopušteno nam je da izaĊemo napolje

na vazduh. Nema više potrebe da nas ĉuvaju. Pita i ja smo šetali duţ šina drţeĉi se

za ruke. Sada, kada smo konaĉno sami, ne znam šta bih rekla. Zastao je ubrao mi

buket divljeg cveća. Kada mi ga je predao, morala sam da se pomuĉim da delujem

zadovoljno. Nije njegova krivica što ne zna da je to ruţiĉastobelo cveće cvet

divljeg luka i da me podseća na sate koje sam provela sa Gejlom sakupljajući ga.

Gejl. Stomak me zaboleo pri pomisli da ću za par sati videti Gejla. Ali, zašto?

Ne mogu da shvatim. Samo znam da mi se ĉini kao da sam lagala nekoga ko mi

veruje. Taĉnije, dvoje ljudi. Do sada sam se izvlaĉila zato što je sve bilo podreĊeno

Igrama. MeĊutim, kod kuće neću moći da se krijem iza Igara.

„Šta nije u redu?“, prene me Pita.

,,Ništa“, odgovaram. Nastavljamo sve do kraja voza. Priliĉno sam sigurna da

u ţbunju duţ šina nema skrivenih kamera. Ipak, i dalje ne znam šta bih rekla.

Prepadam se kada mi Hejmiĉ spusti ruku na rame. Šapuće ĉak i sada, usred

nedoĊije. „Sve ste odliĉno odradili. Nastavite tako i u distriktu dok su kamere

ukljuĉene i biće sve u redu.“ Izbegavam Pitin pogled posmatrajući Hejmiĉa kako

se vraća u voz.

„Šta je hteo time da kaţe?“, obraća mi se Pita.

„Kapitolu se nije dopalo ono što smo izveli sa bobicama“, izleće mi.

„Šta? O ĉemu govoriš?“, pita on.

„Delovalo je buntovno. Zato me je Hejmiĉ poduĉavao kako da se ponašam

ovih dana. Da ne bih pogoršala stvari“, kaţem.

„Poduĉavao je tebe? Ali ne i mene“, reĉe Pita.

„Znao je da si dovoljno pametan da sam shvatiš", kaţem.

„Nisam znao da treba nešto da shvatim", kaţe Pita. „Znaĉi, poslednjih par

dana... pretpostavljam i u areni... ponašala si se po nekoj strategiji koju ste vas

dvoje osmislili."

„Ne. Mislim... nisam baš mogla da razgovaram sa njim dok smo bih u areni,

zar ne?“, zamuckujem.

„Ali, znala si šta on ţeli da uradiš?“, uporan je Pita. Grizem se za usnu.

„Ketnis?" Pušta mi ruku. Pomiĉem se unazad u pokušaju da povratim ravnoteţu.

„Ponašala si se kao da ti je stalo do mene samo zbog Igara“, kaţe Pita.

„Nije uvek bilo tako“, uzvraĉam, ĉvrsto steţući cveće u rukama.

„Kada jeste? Ne, zaboravi na to. Pravo pitanje jeste šta će od tvojih osećanja

preostati kada stignemo kući“, kaţe on.

,,Ne znam. Što smo bliţe Distriktu Dvanaest to sam zbunjenija“, odgovaram.

Ĉeka ostatak objašnjenja, ali ja ne progovaram ni reĉ.

„Pa, obavesti me kada se smisliš“, kaţe Pita. Bol u njegovom glasu gotovo je

opipljiv.

Znam da je sa mojim sluhom sve u redu pošto ĉujem svaki njegov korak dok

se vraća ka vozu. Kada se popnem, Pita je već u svojoj sobi. Nisam ga videla ni

ujutru. U stvari, pojavio se tek kada smo ušli na stanicu Distrikta 12. Bezizraţajno

me pogledao i klimnuo.

Ţelim da mu kaţem da se ne ponaša pošteno. Da smo bili stranci pre ţetve.

Da sam uĉinila ono što sam morala kako bih preţivela, kako bismo oboje preţiveli

u areni. Da ne mogu da mu objasnim kako stoje stvari sa mnom i Gejlom pošto ni

sama to ne znam. Da ne vredi voleti me pošto se ionako neću udavati i da će me

samo zamrzeti kasnije. Da, ako ga ne volim, to uopšte nije bitno jer nikada sebi

neću dozvoliti ljubav koja vodi stvaranju porodice. Da mi nije jasno kako on moţe

da razmišlja na taj naĉin nakon svega što smo upravo preţiveli.

TakoĊe, ţelim da mu kaţem koliko mi već nedostaje. Ah, to ne bi bilo

pošteno od mene.

Zato samo stojimo bez reĉi i posmatramo kako se mala, prljava stanica

obavija oko nas. Kroz prozor vidim platformu punu kamera. Svi ţeljno išĉekuju

naš dolazak.

Krajiĉkom oka vidim Pitinu ispruţenu ruku. Nesigurno ga gledam. „Još

jednom? Za publiku?“, kaţe on. Glas mu nije ljutit. Šupalj je, što je mnogo gore.

Deĉak sa hlebom mi već izmiĉe.

Prihvatam njegovu ruku i ĉvrsto je steţem, spremna za kamere, uţasavajući se

trenutka kada ću morati da je pustim.

Kraj prve knjige