Развој српске књижевности почео је у 10. веку углавном преводилачким радом са грчког језика преко кога су прихваћени различити сакрални текстови хришћанске вере. Самостално стваралаштво у српској књижевности почиње књижевним стваралаштвом Светог Саве, а трајала све до 17. века уз постепено преовлађивање барокних елемента у српској књижевности.

Средњевековна књижевност

1. СТЕФАН НЕМАЊА

Отац јунака ове приче звао се Стефан Немањић.

Био је син рашког великог жупана Завиде. Родио се у Рибници, данашњој Подгорици (Црна Гора) око 1113. године. Оженио се Аном и имао је три сина: Вукана, Стефана (Првовенчаног) и Растка (Саву). Владао је Рашком као велики жупан. Сазидао је бројне задужбине. Пред крај живота се замонашио и добио име Симеон. После смрти проглашен је за свеца.

Кад год би између ратова имао одмора зидао је цркве. Неке од њих су права ремек дела. Краљица његових задужбина је манастир Студеница.

2. СТУДЕНИЦА

Светој Ани и Симеону Господ Бог подари и треће мушко чедо, лепо и бистро. На крштењу дадоше му име Растко.

3. РАСТКО

Растка су васпитавали најбољи учитељи.

Када је напунио петнаесту годину Немања му даде једну покрајину на управљање.

4. УЧЕЊЕ

5. МЛАДИЋКИ ДАНИ

Растко није избегавао неке од пристојних разонода са друговима.Чинио је то увек умерено, никад претерано.

6. ЉУБАВ ПРЕМА КЊИЗИ

Читао је књиге са пергамента, нарочито оне о религији и историји. Био је омиљен због своје необичне племенитости.

7. ЖЕЉА РОДИТЕЉА

Заиста, изванредан младић, сазрео за женидбу – мишљаше родитељи.

8.СВЕТОГОРСКИ МОНАСИ

Међу осталим посетиоцима налазила се у Расу и група монаха из Свете Горе. Немања их је волео због њихове побожне мудрости.

9. ЖЕНИДБА

Сваки царски или краљевски двор на Балкану био би срећан да да своју кћер за Растка.

10. ЛОВ НА ЈЕЛЕНЕ

Растко једнога дана замоли оца за дозволу да са друговима иде у планину у лов на јелене.

11. ВЕШТ ПЛАН

Направио је вешт план да побегне. Лов је био само варка.

Страшна вест пала је као гром из ведра неба на Немању и Ану.

12. ПОТЕРА

После заморног путовања кроз шумовито полуострво Халкидики српски коњаници најзад стигоше у Свету гору.

13. МОЛБЕ

Растко је молио војводу да га остави на Светој Гори. Војвода се још више разљути и запрети да ће га конопцима везати и као заробљеника одвести назад.

14. ОДЛУКА

Заједно са игуманом манастира, Растко је скројио план да се тајно замонаши док сви буду спавали.

Кад се војвода пробуди ујутру и не нађе Растка, разбесни се на монахе. Растко се појави на кули и баци војводи свежањ са својим племићким оделом.

15. ОПРОШТАЈ

16. СВЕТИ САВА

Тог незаборавног јутра принц Растко је отишао заувек, а Сава ступа на позорницу историје и културе.

ХИЛАНДАР (ВИЛИНДАР)

– српски православни манастир на Светој гори у Грчкој.

СВЕТА ГОРА Света гора је

најстарији преживели манастирски регион у свету. Гребенасто полуострво је само 2 км широко у свом најужем делу и 56 км дугачко и ослања се на планинске врхове од којих је највиши планина Атос, преко 2000 м. Манастири су скривени међу шумовитим клисурама.

Манастир Хиландар је задужбина Светог Саве и његовог оца Стефана Немање. Они су на разрушеним темељима некадашњег манастира 1198. године сазидали цркву, конаке, библиотеке, трпезарије... Манастир је опасан високим одбрамбеним зидинама. Стефан Немања је и умро у Хиландару, као монах Симеон.

Манастир Хиландар је 2004. године страдао у катастрофалном пожару. Обнова која је почела трајаће још неколико деценија.

Под Савиним старатељством, Студеница је постала политички, културни и духовни центар средњовековне Србије.

Манастир Студеница се налази 57 км од Краљева, а основао га је Стефан Немања у 12. веку.

Сава Немањић је, након што је помирио своју браћу Стефана и Вукана, пренео мошти Светог Симеона у Студеницу где су и дан данас.

СТУДЕНИЦА

Манастир је познат по својој колекцији фресака из 13. и 14. века. Међу њима се лепотом и значајем истиче фреска Распеће Христово.

МИЛЕШЕВА Манастир Милешева је српски средњовековни манастир. Налази се на шестом километру од Пријепоља на реци Милешевци. Подигао га је краљ Стефан Владислав, син Стефана Првовенчаног, у првој половини XIII века као своју задужбину, а у њој је и сам сахрањен.

У припрату манастира Милешева краљ Владислав је положио мошти свог стрица Светог Саве и оне су тамо почивале неколико векова.Њих су Турци 1594. године приликом освајања пренели на Врачар (Београд) и спалили, у покушају да сломе српски дух.

На слици је приказан Арханђел Гаврило обучен у бео хитон који седи на камену и руком показује место Христовог васкрснућа, односно његов празан гроб.

Фреска Бели анђео сматра се једним од најлепших радова српске и европске уметности средњег века.

ПРИЧЕ О СВЕТОМ САВИ

Свети Сава, отац и мати са малим дететом

Донели отац и мати мало, новородјено дете у цркву, Светом Сави, и замолили га да дете благослови и да му да срећу. " Ја цу га благословити, као сто је и Исус децу благословио, али му срецу не могу дати. То можете само ви, родитељи његови, ако га зарана наућите: да ради, да штеди, да не лаже, да не краде, да слуша, да је побожно, да поштује старије, да је у свачему умерено; а нарочито ако га будете упутули да добро чува своје здравље." Родитељи су учинили сто им је светац казао, па је од њиховог малог детета постао добар, радан, поштен и побожан човек. То се после чуло надалеко, па је са свију страна долазио силан свет и доводио малу децу Светом Сави да их благослови и да им да срећу. А Свети Сава свима је одговарао као и онима првима.

Свети Сава и мајка

Умрло мајци дете јединче, а она, сирота, чула за Светог Саву, па га донела њему, да га оживи. -"Оживећу ти дете", – рекне Свети Сава уцвељеној мајци – "Ако ми у свету нађеш ма и једну кућу, у којој нико никада није умро". Залуд је несрећна мајка за дуго и дуго, тражила такву кућу; није могла да је нађе. Најпосле се врати и каже Светом Сави. А Свети Сава њој: "Сад си видела, да ниси само ти несрећна на овоме свету, јер нема тога који се роди, а да неће умрети. Бог даје, Бог и узима.

Свети Сава и ђаци

Свети Сава био је и учитељ. Једном његовом ђаку, један пут, нестане заструг меда. Да би пронашао крадљивца Свети Сава узвикне гласно својим ђацима: "Ко је украо мед пашће му данас пчела на капу". Кад су ђаци после изашли на ручак, онај што је украо ;био мед непрестано је пазио да му пчела не падне на капу, и тако је у крађи ухваћен.