Valer je jedan od veoma bitnih elemenata kompozicije.

Valer je svetlosna pojava koju oko zapaža kao odnos svetlo – tamno.

Čovekovo oko registruje svetlost na dva osnovna načina:

1. Tonski – jednobojni 2. Koloristički - višebojni

Stepene osvetljenosti jedne boje između dve ekstremne vrednosti nazivamo tonovima, nijansama ili valerima.

Valer kao likovni pojam označava stepen svetline i tamnine predmeta, površine ili prostora.

Kada se jačina svetla vezuje za boju, tada govorimo o valeru boje, a kada se vezuje za osvetljenost predmeta, onda je to valer svetla.

Valer predstavlja reflektovanu (odbijenu) količinu svetlosti sa neke površine. Što je valerski indeks veći površina je svetlija i obrnuto. Bela boja ima valerski indeks 100, dok crna boja ima valerski indeks 0.

Tonski valer se javlja u širokom dijapazonu od belog do crnog sa beskonačnim brojem sivih tonova. Ljudsko oko razlikuje oko 250 različitih tonova – nijansi.

Za lakše razumevanje tonskih ili valerskih vrednosti koriste se valerske skale tonova. Najpogodnija je skala od 9 tonova, sa postupnom promenom - gradacijom od belog označenog brojem 1, do crnog označenog brojem 9.

Valerski ključ predstavlja raspon tonova od

najsvetlijih do najtamnijih.Razlike u valerima nazivamo kontrast. Razlikujemo:

Durski valerski ključ i

Molski valerski ključ

Durski valerski ključ ima 9 tonova od belog crnog, a kontrasti su veliki, čime se postiže dinamičnost i jak utisak.

Molski valerski ključ ima 5 tonova između belog i crnog, a kontrast je mali.

I durski i molski valerski ključ mogu biti: - svetli ili visoki, - srednji i - tamni ili niski - duboki

VALERSKA SKALA 9 TONOVA

DURSKI VALERSKI KLJUČ1.1. SVETLI ILI VISOKI2.1. SREDNJI3.1. TAMNI ILI DUBOKI (NISKI)

MOLSKI VALERSKI KLJUČ1.2. SVETLI ILI VISOKI2.2. SREDNJI3.2. TAMNI ILI DUBOKI (NISKI)

Valer je količina svetlosti u tonu jedne boje.

Svaki hromatski ton ima valer u ahromatskom.

ČISTE - OSNOVNE BOJEČISTE - OSNOVNE BOJE – u – u srednjoj traci na krugu boja srednjoj traci na krugu boja (4,12,20,28,36,44,52,60,68,76,8(4,12,20,28,36,44,52,60,68,76,84,92).4,92).

PASTELNE BOJEPASTELNE BOJE – sa različitom – sa različitom količinom količinom belbele boje e boje koja je koja je dodata čistoj boji (u 4 dodata čistoj boji (u 4 unutrašnje trake).unutrašnje trake).

ZATAMNJENE BOJEZATAMNJENE BOJE – sa – sa različitom količinom različitom količinom crne boje crne boje koja je dodata čistoj boji (u 3 koja je dodata čistoj boji (u 3 spoljašnje trake).spoljašnje trake).

RAZLIČITE BOJE RAZLIČITE BOJE U ISTOJ TRACI U ISTOJ TRACI IMAJU IMAJU ISTE VALEREISTE VALERE..

DURSKI VISOKI VALERSKI KLJUČ

EDUARD MANE, OLIMPIA

DURSKI SREDNJI VALERSKI KLJUČ

PIKASO, MLADE PLEMKINJE

DURSKI NISKI VALERSKI KLJUČ

POL KLE, ZLATNA RIBICA

MOLSKI VISOKI VALERSKI KLJUČ

KLOD MONE, KATEDRALA U RUENU, JUTRO

MOLSKI SREDNJI VALERSKI KLJUČ

POL SEZAN, MOSTIĆ U MENESIJU

MOLSKI NISKI VALERSKI KLJUČ

DŽEJMS VISTLER, MAJKA

VISOKI MOLSKI VALERSKI KLJUČ

NIZAK MOLSKI VALERSKI KLJUČ

VISOKI DURSKI VALERSKI KLJUČ

Dekorativni postupak – notan tehnika, kod koje su svi predmeti posmatrani u ravnomernom osvetljenju koje dolazi sa prednje strane. Slika se svodi na površinu, predmeti gube reljefnost jer nema senke, a boje predmeta ostaju nepromenjene. Forme su ravne sa dvodimenzionalnim površinskim likovima. Tehnika je karakteristična za istočnu – kinesku i japansku umetnost, a koristi se i u izradi plakata i drugim tehnikama primenjene umetnosti.

RUTAMARO PIKASO

Naturalistička tehnika – kjaro-skuro ili svetlo-tamno je način prikazivanja osvetljenosti predmeta u prostoru pomoću valera. Predmet je sa jedne strane bočno osvetljen, a sa druge strane u senci, zbog čega deluje trodimenzionalno – plastično, a prostor dobija dubinu. Ovu tehniku su najpotpunije razvili slikari Renesanse (Đoto...), holandski majstori (Rembrant...), a u novije vreme hiperrealisti.

REMBRANT RAFAEL

Modelacija ili tonska modelacija je likovni način kojim volumen, dubinu prostora i izdvajanje udaljenih predmeta od manje udaljenih postižemo pomoću svetlih i tamnih tonova boje, postepenom blagom gradacijom. Svetlim tonovima boje slikamo osvetljene, nama bliže delove predmeta, a tamnijim tonovima boje osenčene udaljenije delove predmeta. Pri slikanju osnovnoj boji dodajemo belu ili crnu boju.

Gradacija

Modelacija

Viktor Vazareli

Primena valera menja izgled predmeta, veličinu, oblik i teksturu.

Valer neke slike utiče na rapoloženje posmatrača. Svetli tonovi utiču pozitivno na raspoloženje, a tamni - negativno.

Kontrast i dominantu– razliku između svetlosti i tame

Formu – iluzija 3D oblika Iluziju daljine - dubine Teksturu – površinski kvalitet Varijaciju Izvor svetlosti Raspoloženje