21

Veliko Gradiste, Svetlana Paunovic

Embed Size (px)

Citation preview

УПУТСТВО ЗА РАД:

Пред тобом је садржај из којег ћеш сазнати много о свом крају. На првој страни се налази списак тема које су обрађене. Кликни на наслов како би ти се отворила страница са садржајем. На дну сваке странице се налазе две слике. Кликом на сличицу вратићеш се на прву страницу. Кли-ком на сличицу отвориће ти се следећа страни-ца и наставићеш са даљим учењем.

Уколико те занима нешто више о теми коју учиш кликни на речи које су овако обележене.Препоручујем ти са прочиташ и ове садржаје и урадиш и дате задатке-биће ти забавно.

СРЕЋНО!

А САДА ПОЧИЊЕМО!

Насеља у општини

Значајне установе

Клима

Делатности

Намените личности наше општине

Културно-историјски споменици

Становништво

Кликни на наслов чији садржај желиш да упознаш.

Рељеф

Лична карта моје општине

• Општина Велико Градиште налази се у североисточном делу Србије и

припада Браничевском округу.

• Простире се на површини од 344 км2.

• На територији општине живи око 27.000 становника смештених у 26

насеља.

• Седиште општине је насеље Велико Градиште које броји око 6.500

становника и представља административни, привредни и културни центар.

• На привременом раду у иностранству налази се преко 5.000 грађана

(углавном у земљама западне Европе).

Када је настало Велико Градиште?

Велико Градиште је постојало и у време Римљана. Тада се звало Пинкум. То је било

и тадашње име Пека. Био је врло значајан град и имао је и сопствени новац.

Распадом Римског Царства насељем управљају разни народи освајачи.

Са данашњим именом Велико Градиште се први пут помиње у Раваничкој повељи

1381. године када је било у склопу српске деспотовине.

У турским књигама град се помиње под именом Ипек. Већинско становништво су

чинили Турци.

За време владавине Милоша Обреновића, уз Рам, постаје значајна лука одакле се

извозила стока у Европу.

Међу првим градовима у Србији, Велико Градиште добија телеграф, царинарницу,

пошту, паробродску станицу. Средином 19. века је административно седиште Ра-

мског среза. Крајем 19. века добија и гимназију, болницу, библиотеку, апотеку.

Штампана су и три листа-новине.

Струју Градиште добија 1903. године.

Како је град добио име?

Поуздано се не зна откуда граду

ово име. Уважавајући и верујући да

и она може да садржи зрнце

истине, казујемо за име овог града

сачувану легенду:

У град на ушћу Пека из једног од

оближњих села свакодневно је

долазила једна двоколица

натоварена кожом и другом

робом. На питање да ли мора

сваки дан да овако долази, стизао

је одговор: "Морам, велики град

иште!".

Тако је од ове две речи, наводно,

остао назив - Велико Градиште.

Велико Градиште се налази у

источној Србији у

Браничевски округ се налази на

граници Србије са Румунијом.

Окружују га:

(источно)

(југозападно)

(западно)

(северно)

Географски положај

Велико Градиште се налази на рубу

Браничевског округа на граници са

Румунијом.

Осим са Румунијом Велико Градиште

се граничи и са општинама:

Голубац

Кучево

Мало Црниће

и Пожаревац.

У истом округу се налазе и општине:

Жабари, Петровац и Жагубица.

Од села Рама преко Затоња, Великог Градишта и Пожежена до

Голупца простире се Рамско-голубачка пешчара укупне дужине

70 километара.

Велико Градиште се налази на надморској висини од 81 метра.

У погледу рељефа подручје општине је претежно равничарско јер

преко 60% чине равнице. Више брежуљкасто земљиште чини

25%, а брдско подручје само 15% укупне површине. Највиша

узвисица је Липовача, висока 362 метра, а најнижа тачка је ушће

Пека са надморском висином од 68 метара.

Овде

Велико Брдо

Горица

Липовача

Конглавица

Узвишења у мом крају

можеш погледати сателитски снимак.

Воде у мом крају

Дунав

Сребрно језеро

Пек

Каква је клима?

Клима је овде умерено-континентална с дугим топлим летима и

релативно високим температурама. Велико Градиште је током јула и

августа често најтоплији град у земљи. Најтоплији месец је, свакако, јули

са средњом температуром од преко 25ºЦ, а најхладнији јануар. Међутим,

занимљиво је поменути да је јесен топлија од пролећа.

Градиште је познато и по кошави, југоисточном ветру који дува из прваца

Ђердапске клисуре. Верује се да кошава дува три,седам, или двадесет

један дан, а после ње долази кишно време. Горњак је ветар који доноси

хладно и суво време, а северац снег.

На овакву климу утиче рељеф околине Великог Градишта.

Велико Градиште

Пожежено

Кусиће

Триброде

Царевац

Кумане

Кисиљево

Бискупље

Затоње

Рам

Острово

Курјаче

Сираково

Мајиловац

Ђураково

Поповац

Тополовник

Печаница

Десине

Камијево

Средњево

Љубиње

Чешљева Бара

Гарево

Дољашница

Макце

Кликни на симбол поред плана и открићеш где се налази објекат.

- Црква

- Суд

- Гробље

- Полицијска

станица

- Пошта

- Школа

- Дом здравља

Покушај да на плану нађеш и спортски центар, парк, ресторан,

бензинску пумпу.

ЗАДАТАК

Које се установе налазе у Великом Градишту?

Становништво

Већинско становништво у општини чине Срби, а има и Влаха и Рома.

Припадника других националности има у незнатном броју. Срби и Власи

живе и у градским и у сеоским срединама, док Рома има највише у

градском подручју.

У општини се користи српски језик, а у селима Тополовнику, Дољашници и

Чешљевој Бари, поред српског и влашки језик.

Знатан број становника досељен је током ратних збивања, углавном из

Хрватске и са Косова и Метохије, али и из сиромашнијих подручја (Бољетин

код Доњег Милановца).

Као што је већ поменуто око 5000 становника Великог Градишта је на привре-

ном раду у иностранству. То су углавном неквалификовни радници, који нису

успели да се запосле у свом месту. Највише их је из сеоских средина: Тополо-

вник, Мајиловац, Сираково, Печаница, Дољашница...

Којим делатностима се баве становници?

Окосницу привредног развоја општине чине пољопривреда и туризам. У

структури привреде најзначајније место има пољопривреда, па се на, око

22.000 хектара ораничних површина претежно гаје кукуруз, пшеница,

индустријске културе, воће и поврће. Села у доњем току Пека - Триброде,

Царевац, Кусиће и друга, позната су као села надалеко познатих повртара.

Мештани Кусића су познати и по производњи сезонског цвећа.

Пољопривредници овог краја су и врсни произвођачи здраве хране. Острово,

Царевац и још нека села позната су по чувеном пасуљу "градиштанцу".

Сточари овог краја претежно гаје краве, свиње и живину. Село Пожежено је

познато као село у коме је некада свака кућа била мала фабрика метли. Због

тога ово село и називају "село метлара".

На територији општине има преко 500 самосталних занатских и других радњи

углавном услужних делатности.

Окоснивцу развоја туризма чине реке Дунав и Пек, као и Сребрно језеро,

настало преграђивањем рукавца Дунава, дугачко 14 км, широко око 300

метара и просечно дубоко 8-9 метара, поред кога је изграђено викенд насеље

и туристичко-рекреативни комплекс Бели Багрем, а тренутно је у изградњи у

туристички комплекс Силвер лејк.

Стара чаршија-проглашена културним спомеником

ЗНАМЕНИТЕ ЛИЧНОСТИ НАШЕ ОПШТИНЕ

Жанка Стокић

Глумица

Позната по улози

Нушићеве

министарке

Милоје Васић

Археолог

Пронашао

Винчу

Властимир Павловић

Царевац

Композитор и виолиниста

Овде можеш чути

Свилен конац“

Кликни на слику личности да се упознаш са њеним животом и

доприносом српској култури и науци.

овде

Пронађи на снимку:

школу

дом културе

фудбалско игралиште

гробље

рибњак

Пек

полигон

Настави!

Кликни и на снимку пронађи своју кућу!