Вулкани

Андреа Милошевић I7

Вулканизам-називамо све појаве ја процесе kоји се односе на избацивање лаве, врелих гасова и чврстих Маса из Земљине унутраш

њости.

Вулканск активност пратила је Земљу кроз њену еволуцију и имала је велику улогу у формирању рељефа литосфере.

Вулкани

Вулкани су места на Земљиној површини где се повремено или непрекидно избацује вулкански материјал.

Избијање лава,које може бити праћено јаким експлозијама и бурним избацивањем гасова,пепела и комада стена,зове се вулканска ерупција.

Лава је усијана течна материја,настала од магме која се налази испод Земљине коре,на температури од 1000°C до 1.300°C.

Од количине силицијума-диоксида лава може да буде:

Базалтна лава-садржи 40-52% силицујума-диоксида.Она је ретка и веома брза. (Хавајски вучлани)

Кисела лава- садржи 65-80% силицијума-диокцида.Густа је и спора.(Вулкани Етна и Везувна)

Etna Vezuv

Eлементи вулкана То значи да су основни елементи сваког

вулкана вулканско огњиште,гротло вулкана,кратер и вулканска купа.

Кратер је левкасто удубљење на врху вулкана кроз које избијају различити материјал током вулканске ерупције Димензије вулкана зависи од величине и типа вулкана. Ширина кратета креће се од неколико стотина метара до неколико километара.

Посебна врста кратера је калдере.То су веома проширени кратери, делимично разорени ерупцијом,тако да имају изглед српа.

Вулканска купа Вулканска купа је узвишење настало таложењем

материјала избаченог током ерупције и очвршћабањем лаве.Величина купе зависи од вулканске ерупције. Велике вулканске купе налазе се на хавајвким острвима Мауна Кеа и Мауна Лоа. Мале купе се налазе на Јерменској висоравни.Просте купе су правог облика,симетричне и имају један кратер. Сложене су непарвилног облика,ациметричне и имају 2 или више кратера.(Етна).

Поред вулканске купе,вулкански облици рељефа су вулкански платои и плоче. Они настају изливањем и хлађењем лаве на великим површинама.

Примери платои и плоча су висораван Декан,Колумбијско плато,плато на Исланду,у Етиопији и Сирији.

Вулкани могу да буду активни и угашени. Активни су они вулкани који стално или повремено имају ерупције,а угашени су они који нису имали ерупције током дужег периода. Вулкани који су угашени се могу активирати,као вулкан Везув који је поново постао активан после 79 година.

У зависности од грађе деле се на: Штитасти вулани-избацују течну базалтну

лаву.брзо се креће и има облик штита када се шири. Има широку основу и не тако изражен врх.

Страто вулкански тип одликује са са високим правилним купама који су изграђени од слојева очврстеле лаве.

Стратовулкански

тип

Штитасти вуклански тип

Према врсти вулканске ерупције деле се на: Лавичне вулкане-избацују највише лаву и мало

гасова(хавајски вулкани)Гасни вулкани-избацују искључиво гасове,без изливање лаве(Мон Пеле на Maртинику)Мешовити вулкани-избацују истовремено лаву,гасове и чврсте масе. Највећи број активних вулкана су мешовити.

Према свим одликама,грађи и карактеру ерупција,разликујемо неколико типова вулкана.

Стромболски тип (по вулкану Стромболи) одликује ритмичко спуштање и издизање лаве и ерупцијама са издизањем ''вулканских бомби''

Вулканолошки тип(по вулкану Вулкано) има јаке ерупције при којима се избацује велика количина вулканоолошког материјала.

Хавајски тип карактерише мирне ерупције са избацивањем базалтне лаве.

Везувски тип(по вулкану Везув) одликује се снажним вулканским ерупцијама и изливањем велике количине киселе лаве.

Пелешки тип(по вулкану Мон Пеле) одликује формирањем игличасте стубасте очврсле лаве после експолозивних ерупција при којима се избацује велика количина паре и гасова.

Вулкани се не јављају у свим деловима света,већ њихов положај повезан је са распоредом тектонских плоча.Око 80% јавља се на границама понирање плоча,док 5% вулкана јавља се на местима где се плоче размичу,а остали изнад вруће тачке астеносфере.Постоје четири главне вулканске области:

-ватрени појас Пацифика -средоземна вулканска област -источноафричка зона -атланска вулканска зона