Z O T E R O

nekomercijalni softver za organizovanje bibliografskih baza

podataka i automatizovano formatiranje bibliografskih referenci

Bibliografski alati (Reference Managers)

Softverski paketi koji korisniku omogućavaju da samostalno organizuje bibliografske baze

podataka prilagođene ličnim potrebama, kao i:

• direktno preuzimanje bibliografskih podataka iz on-line baza podataka;

• preuzimanje bibliografskih podataka putem posredničkih formata (TXT, CSV, RIS, XML itd.) iz:

- on-line baza podataka,

- drugih bibliografskih programa;

• manuelno dodavanje bibliografskih jedinica;

• organizovanje podskupova bibliografskih podataka;

• pretraživanje;

• prebacivanje podataka u druge kompatibilne sisteme;

• automatizovano inkorporiranje pojedinačnih referenci u dokumente;

• generisanje potpuno organizovanih i adekvatno formatiranih spiskova referenci i njihovo integrisanje u dokumente (najčešće MS Word, Open Ofice, LaTex);

• neki od njih omogućavaju razmenu podataka između korisnika i funkcionišu kao društvene mreže.

Bibliografski alati – hronologija

• 1983. Bookends (za Apple II+), ProCite

• 1984. Reference Manager• 1986. EndNote• 1997. Biblioscape• 1998. Pybliographer • 2001. Refworks, RefDB• 2002. BibDesk (za Mac)• 2003. JabRef (BibTex), refbase• 2004. Sente (za Mac), Wikindx*,

CiteULike*, Bibus

•komercijalni •nekomercijalni * web servis koji može imati i druge funkcije

2005. Aigaion, BibBase (web)

2006. Zotero

2007. Bebop (BibTex)

2008. Mendeley, WizFolio*

2009. Docear

2010. Qiqqa

2011. ReadCube

2012. SciRef

2013. PaperPile*

Prvi bibliografski alati pojavili su se početkom osamdesetih godina XX veka. Ubrzani razvoj i ekspanzija ovih softverskih alata usledili su posle 2000. godine i podudaraju se sa razvojem on-line izdavaštva i akademskih servisa.

Bibliografski alati – literatura

• “Цитирање литературе и библиографски алати.” Водичи кроз научне области at Универзитетска библиотека Светозар Марковић. Accessed October 19, 2014. http://unilib.libguides.com/content.php?pid=441025.

• “Comparison of Reference Management Software.” Wikipedia, the Free Encyclopedia, October 19, 2014. http://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Comparison_of_reference_management_software&oldid=629840383.

• “Comprehensive Comparison of Reference Managers: Mendeley vs. Zotero vs. Docear.” Docear. Accessed October 19, 2014. http://www.docear.org/2014/01/15/comprehensive-comparison-of-reference-managers-mendeley-vs-zotero-vs-docear/.

Zotero

• Nekomercijalni softver otvorenog koda nastao pod okriljem Centra za istoriju i nove medije „Roj Rozencvajg“ Univerziteta „Džordž Mejson“ u Virdžiniji, SAD.

• Prva verzija programa pojavila se u oktobru 2006. godine.

Tehničke karakteristike

• softver otvorenog koda

• dodatak za Mozillu Firefox ili samostalna aplikacija

• može funkcionisati i kao društvena mreža

• podržava Unicode

• interfejs na različitim jezicima (zavisi od jezika pretraživača ili, kod samostalne aplikacije, od sistemskih podešavanja)

• import i eksport formati Wikipedia Citation Templates, BibTeX, BibLateX, RefWorks, MODS, COinS, Citation Style Language/JSON, refer/BibIX, RIS, TEI, several flavours of RDF, Evernote, EndNote

• integracija sa programima za obradu teksta: MS Word, LibreOffice, OpenOffice.org Writer and NeoOffice

Instalacija (https://www.zotero.org/download/)

• Dodatak za Mozillu Firefox• Trenutna instalacija dodatka• Potrebno je instalirati dodatak za MS Word ili Open

Office (https://www.zotero.org/support/word_processor_plugin_installation)

• Samostalna aplikacija• Dodatak za MS Word ili Open Office je uključen u

instalaciju• Potrebno je instalirati dodatak za pretraživač

http://www.youtube.com/watch?v=NlBSk0ERA-E

Dodatak za Mozillu Firefox

Samostalna aplikacija

Dodatak za pretraživač i različiti tipovi sadržaja - Firefox

članak u časopisu

knjiga

poglavlje u knjizi

web strana

video

više članaka na jednoj web strani

teza

blog

prezentacija

saopštenje sa konferencije

Dodatak za pretraživač i različiti tipovi sadržaja - Chrome

članak u časopisu

knjiga

poglavlje u knjizi

web strana

video

više članaka na jednoj web strani

Dodavanje referenci u bazu podataka

• zahvaljujući integraciji sa web pretraživačima, pojedinačne reference i skupovi referenci, metapodaci o web stranama i drugim sadržajima mogu se preuzimati direktno iz online baza podataka, akademskih servisa, sa YouTube-a, iz online novina itd.

• pretraživanjem po standardnom broju (doi, ISBN itd.)

• manuelnim dodavanjem pojedinačnih referenci

• preuzimanjem skupova referenci iz drugih bibliografskih alata u RIS, xml, BibTex, RDF, MODS formatu

• preuzimanjem metapodataka iz PDF datoteka

http://vimeo.com/14188877

Preuzimanje metapodataka iz PDF datooteka

https://www.zotero.org/support/retrieve_pdf_metadata

Organizovanje baze podataka

• bibliografske jedinice se organizuju u kolekcije

• ista referenca može se smestiti u više kolekcija (čime se referenca ne duplira)

• korisnik po potrebi može praviti i brisati kolekcije

• brisanjem kolekcija ne brišu se reference koje se u njima nalaze

Ključne reči

• prilikom preuzimanja metapodataka iz online baza podataka, Zotero preuzima i ključne reči, ako su dostupne

• korisnici i sami mogu dodavati ključne reči

• radi bolje preglednosti, ključnim rečima se mogu dodeljivati različite boje

ključne reči se mogu pretraživati

Pretraživanje

Jednostavno pretraživanje

Složeno pretraživanje

Beleške

Sinhronizacija

• Baza podataka kreirana u Zoteru može se čuvati i koristiti lokalno, na jednom računaru. Pored toga, ona se može čuvati i na udaljenim serveru. Upravo ova činjenica omogućava njeno korišćenje na više različitih računara, a uz pomoć funkcije sinhronizovanja sa Zoterovim serverom.

• Da bi se ova funkcija mogla koristiti, treba registrovati korisnički nalog.

• Mogu se sinhronizovati metapodaci i prilozi (obično pdf datoteke).

• Količina metapodataka koji se mogu pohraniti na Zoterovom serveru nije ograničena.

• Limit za besplatnu sinhronizaciju priloga/datoteka je 300 MB.

• Kolekcije koje se pohranjuju na Zoterovom serveru mogu se, ako korisnik to želi, deliti sa drugim korisnicima (npr. članovima iste istraživačke grupe)

https://www.zotero.org/support/sync

Zotero i MS Word

• Nakon instaliranja dodatka za tekst procesor, u MS Wordu se pojavljuje nova alatna traka

dodavanje reference

dodavanje bibliografije

uređivanjereference uređivanje

bibliografije

osvežavanje podataka(nakon ispravljanja podataka u bazi, pritiskom na ovo dugme, promene se automatski usvajaju i u dokumentu)

podešavanja

eliminisanje aktivnih polja(prekidanje veze između baze podataka i dokumenta)

Kako ubaciti referencu u tekst?

Prilikom ubacivanja prve reference u tekst, korisnik treba da izabere citatni stil.

Citatni stil se kasnije može menjati.

Novije verzije programa omogućavaju da se reference inkorporiraju u dokument. Ranije to nije bilo moguće. Ova opcija ne radi u starijim verzijama programa.

Kako instalirati citatni stil?

https://www.zotero.org/styles/

Na ovoj adresi može se naći preko 6000 citatnih stilova.

Zotero Style Repository

Kako ubaciti referencu u tekst?

Stariji „klasični“ interfejs: otvara se baza podataka i korisnik bira željenu referencu.Za ubacivanje više referenci koristiti opciju „Multiple Sources“.

Otvara se polje za pretraživanje u koje se unosi ime autora, deo naslova ili ključna reč.

Ako treba ubaciti više referenci, nakon potvrđivanja prve, nastaviti sa unosenjem termina za pretraživanje.

Reference i bibliografija inkorporirani na ovaj način ostaju u formi aktivnih polja.

Opcija „Multiple Sources“

Bibliografija

Kako promeniti citatni stil ?

Eliminisanje aktivnih polja

Kada je tekst u potpunosti pripremljen, treba eliminisati aktivna polja, odnosno prekinuti vezu između referenci u programu za obradu teksta i baze podataka:

• sačuvati poslednju verziju sa aktivnim poljima

• napraviti kopiju datoteke i u njoj eliminisati aktivna polja.

Ovaj korak je veoma važan zato što aktivna polja tokom dalje obrade teksta mogu praviti probleme.

Veoma je važno sačuvati i verziju sa aktivnim poljima, za slučaj da u tekst treba dodati nove reference ili naknadno promeniti citatni stil!

Zašto treba koristiti bibliografske alate?

• Iako je literatura danas lako dostupna na internetu, bibliografski alati omogućavaju korisnicima da definišu profilisane skupove naučnih radova koji su relevantni za njihovo istraživanje.

• Pretraživanje tako profilisane baze podataka mnogo je brže i lakše.• Jednom pohranjeni bibliografski metapodaci, pa i kompletni

tekstovi, dostupni su korisniku čak i kada nije u mogućnosti da pristupi određenom akademskom servisu.

• Beleške koje korisnik može da pridruži svakoj bibliografskoj jedinici u bazi podataka (i ključne reči koje može da doda) omogućavaju njihovu precizniju kontekstualizaciju.

• Ovi alati omogućavaju automatizovano formatiranje bibliografskih referenci i njihovo uključivanje u tekst.

• Inicijalni trud uložen u formiranje i organizovanje baze podataka višestruko se isplati, s obzirom na to da se ona može trajno koristiti, pa čak i deliti sa drugim korisnicima.

Uputstva I literatura

• https://www.zotero.org/support/

• http://lib.irb.hr/web/images/stories/pdf/ZOTERO_PRIRUCNIK.pdf