Ključevi misterije Algola 

by astrolog Igor Pavlukovic 

Algol  je binarna zvezda koja se nalazi u sazvežđu Perseja. Možemo  je videti golim okom i ono što se primećuje je da ta zvezda menja svoj sjaj. Radi se zapravo o dve velike zvezde koja kruže  jedna oko druge u smeru kazaljke na satu. Prividni sjaj zvezde Algol kreće se od 2,1 do 3,4 magnitude (svetlosne jedinice) sa periodom od 2 dana 20 sati i 49 minuta.  Promena  i  variranje  sjaja  posledica  je  pomračenja  glavne  zvezde  većim  i hladnijim  pratiocem.  Spektralna  analiza  ove  zvezde  pokazuje  da  se  ona  sastoji  od  tri zvezde, koje se nalaze na ugaonom rastojanju manjem od 0,1  lučne sekunde. Osnovna zvezda,  označena  kao Algol A,  je plavo‐bela  zvezda  koja  se  nlazi  u  stabilnoj  fazi  svog evolutivnog razvoja i sija oko 150 puta jače nego Sunce. Njen prečnik je tri puta veći od prečnika  Sunca.  Druga  zvezda,  Algol  B,  koja  pomračuje  osnovnu  zvezdu,  je  belo‐žuti superdžin koji  je približno  šest puta  sjajniji od Sunca. Treća komponenta ovog  trojnog sistema, Algol C, je plavo‐bela stabilna zvezda 1,8 puta masivnija i deset puta sjajnija od Sunca. Algol A i Algol B nalaze se na rastojanju samo za 40% većem od njihovih prečnika (tj.  oko  10  miliona  kilometara).  Kao  posledica  ovako  malog  rastojanja  i  snažnog međusobnog  gravitacionog  uticaja  ove  dve  zvezde  “potok”  gasa  stalno  struji  iz atmosfere superdžina ka Algolu A.  

1

Jedna  od  zagonetki  Algola  je  nevidljivost  eklipsnog  pratioca  koji  je  kompletno izgubljen u sjajnosti primarne zvezde  i  još nikada nije osmotren vizuelno. Orbita sjajne zvezde  je  jasno otkrivena  spektroskopskim merenjima  i nađeno  je da  je  sjajna  zvezda udaljena  oko  1,7 miliona  km  od  centra  gravitacije  sistema.  Bleđa  zvezda  sa manjom masom  ima  veću  orbitu  oko  gravitacionog  centra  i  stvarna  razdaljina  dve  zvezde  je najverovatnije oko 10 miliona km. 

Daljim  proučavanjem  došlo  se  do  otkrića  da  svetlost  nije  konstantna  pri maksimumu,  već  i  dalje  nastavlja  da  polako  raste  nakon  primarne  eklipse  dostižući vrhunac momenat  pre  druge  eklipse.  Ovo  je  objasnjeno  efektom  kada  bleda  zvezda 

reflektuje  svetlost  sa primarne  zvezde  i pokazuje  faze  slične "mesečevim  fazama" dok  kruži  njenom orbitom. Faza "punog meseca"  je  vidljiva najverovatnije k da je bleda  zvezda  iza sjajne,  tako da  je ceo osvetljen disk enut 

a

 okr

2

ka  Zemlji.  Ovaj  trenutak  se  događa momenat  pre  i  nakon  druge  eklipse,  tako  da  je prirodno da kombinovana svetlost obe zvezde dovodi do maksimuma. Proučavanje ovog efekta  je pokazalo da  je  tamni pratilac za 1,7 put sjajniji na strani koja  je okrenuta ka sjajnoj primarnoj zvezdi. 

 Ime  joj potiče od  arapskog Al Ra's  al Gul, 

što  u  prevodu  znači  "Demonska  Glava".  U mnogim  izvorima  Algol  se  predstavlja  kao Đavolja  zvezda,  oko  Meduze  ili  Zao  duh. Astrolozima  u  prošlosti  zvezda  je  predstavljala Meduzinu glavu u Persejevoj ruci. 

 Mitologija  opisuje  Meduzu  kao  jednu  od 

Gorgona, tri kćeri morskog boga Forkisa  i nimfe Keto.  Jedino  je Meduza  bila  smrtna. Meduza  i njezine sestre bile su lepotice i bile su sveštenice u  hramu  boginje  Atene.  Meduzu  opisuju  kao prekrasnu nimfu lepih obraza i zlatnih uvojaka u kosi. Nju su saletali mnogi udvarači, ali ih je ona odbijala. Među udvaračima se našao i Posejdon, sam bog mora koga je uzbudila Meduzina zlatna kosa. Kako Meduza nije dobrovoljno pristala da bude  njegova,  Posejdon  je  silovao  u  Ateninom hramu.  To  je  razbesnelo  boginju  Atenu  jer  je smatrala da je Meduza oskrnavila njen hram, pa 

Meduzino  lice  je  učinila  ružnim,  njene  zlatne uvojke  je  pretvorila  u  zmije,  a  njen  pogled  je učinila tako užasnim da pretvara ljude u kamen. Grčko  ime Gorgona u  prevodu  znači  "užasan  i divlji".  Neki  mitolozi  pravom  Gorgonom smatraj   samo Meduzu, ok  ostal gledaju  na njih  kao  trojstvo. Meduza  je  prikazivana  često kao  zversko  žensko  ljudsko  lice  koje  je pogledom oka enjivalo.  Često  je prik zivan  s krilima  i  kandžama  i  s  kosom  od  zmija. Interesantno  je  znati  i  k ko  su  se  zvale  sve  tri sestre  i  šta njihova  imena  znače u prevodu  sa staogrčkog.  To  su:  Stena  ("moćna"),  Eurijala ("dalekoskakačica") i Meduza ("kraljica").  

je  pretvorila  nju  i  njene  sestre  u  čudovišta. 

u     d i 

m a a

a

Već  sama  mitološka  pozadina  lako  i  logično  može  da  se  poveže  sa  stvarnim činjenicama. Astronomska posmatranja potvrđuju postojanje  tri  zvezde na mestu  gde vidimo  jednu  koju  zovemo  imenom  Algol.  I  upravo  tip  svake  od  tri  zvezde  i  njihova 

3

veličina  odgovaraju mitološkom  opisu  i  nazivu tri  sestre  Gorgone.  Da   samo  Meduza  smrtna ukazuje činjenica da iz veće zvezde koja odgovara opisu Meduz potok  ga   stalno teče  ka  manjoj  zvezdi  i deluje  kao  da  menja  i iscrpljuje  veću  zvezdu.  Čak bi  se  i  potok  gasa  mogao okarakt risat   kao  kosa mitološke  Meduze  čiji  se zlatni  uvojci  (svetlosni 

zraci)  pretvaraju  u  zmije,  tj.  svetlost  veće  zvezde  se  izobličuje  pod  uticajem  manje zvezde. 

je

e  sa

e i

Z aju,  Persejevu majku  za  ženu,  a  da  bi  se 

 Da  bismo  razumeli  tajnu Algola,  neophodno  je  da  poznajemo mitološku  priču  o 

Perseju. Uostalom, sama zvezda o kojoj je reč se nalazi u istoimenom sazvežđu. Persej je mitski  junak  koji  je  pobedio Meduzu.  Priča  o  tom  podvigu  glasi  ovako:  Persej  je  sin vrhovnog boga Zevsa  i Danaje, ćerke kralja Akrisija. Kada  je čuo proročanstvo da će ga unuk  svrgnuti  sa  prestola  i  ubiti,  Akrisije  tek  rođenog  Perseja  i  svoju  ćerku  Danaju zatvara u kovčeg i baca ih u more. Iz mora ih izvlači ribar Diktis i odgaja Perseja kao svog sina.  Kada  je  Persej  postao  mladić,  kralj  Polidekt,  brat  ribara  Diktisa,  Persejevog poočima, najavio je banket na kojem je svaki gost bio dužan donijeti konja, da bi mogao oženiti Hipodamiju  (u prevodu  sa  starogrčkog njeno  ima glasi  "Ona koja pripitomljava konje").  apravo,  on  je  hteo  da  uzme  Danotarasio Perseja, smislio je ovo lukavstvo jer je  znao  da  Persej  ne može  da mu  donese svadbeni dar koji  je tražio. Persej nije  imao konja, ali  je obećao da će doneti Meduzinu glavu  čije  je  lice pretvaralo  ljude u  kamen. Persej je dugo lutao tražeći Meduzu, ali nije znao ni gde se ona nalazi ni kako bi  je ubio kada  bi  je  našao.  U  pomoć  su  mu  došli boginja Atena i bog Hermes. Atena mu daje svoj  štit,  a Hermes mu  daje  nesalomiv  srp od  dijamanata.  Nisu  znali  put  do  samih Gorgona, ali su znali put do Greja, njihovih sestara, starih žena s jednim okom i zubom. Persej  je  uzeo  oko  dok  su  ga  Greje  jedna drugoj dodavale i nije ga hteo vratiti sve dok mu  nisu  pokazale  kako  da  stigne  do Gorgona. Potom  je otišao do Hiperborejaca 

4

koji  su  mu  dali  krilate  sandale,  čarobnu  putnu  torbu  i  Hadovu  kacigu  nevidljivosti. Zajedno  s Ateninim  štitom, Hermesovim  srpom, krilatim  sandalama, putnom  torbom  i Hadovom kacigom, Persej je stigao do pećine gde su Gorgone živele. Znajući da ne sme pogledati Meduzi direktno u oči, Persej se poslužio  lukavstvom. Uglačani štit koji mu je dala Atena je okrenuo prema sebi kako bi primetio Meduzin odraz u štitu. Na taj način je konačno i primetio Meduzu kako mu se približava iza leđa, pa joj je uz pomoć odraza na štitu uspeo odseći glavu jednim udarcem srpa. Na njegovo iznenađenje, u tom trenutku iz  Meduzinog  obezglavljenog  tela  iskočili  su  krilati  konj  Pegaz  i  div  Hrisaor  koje  je Meduza začela kada je Posejdon silovao. Persej je hitro stavio Meduzinu glavu u čarobnu torbi i uz pomoć Hadove kacige koja ga je učinila nevidljivim pobegao dvema Meduzinim sestrama.  

Persej  je  iskoristio  Meduzinu glavu  za  još  neka  dela  koja  su  ga učinila  mitskim  herojem.  Titana Atlanta  je  pretvorio  u  planinu  tako što  ga  je  okamenio  pokazavši  mu Meduzinu  glavu.  Time  ga  je  kaznio za  negostoljubivost.  Oslobodio  je Filistiju u Etiopiji i Andromedu u koju se  zaljubio  videvši  je  okovanu  na steni. Andromedina majka Kasiopeja je uvredila Posejdona  koji  je poslao morsko  čudovište  Cetus  da  uništi grad. Proročanstvo  je  reklo da  grad mogu  spasti  samo  ako  žrtvuju Andromedu  čudovištu.  Kefej  i Kasiopeja,  Andromedini  roditelji 

obećavaju Perseju Andromedu za ženu ako  je oslobodi  i spase grad. Uz pomoć krilatog konja Pegaza, Persej se približio čudovištu  i pokazao mu Meduzinu glavu, pa se Kraken pretvorio  u  kamen.  Perseja  nakon  toga  napadaju  Andromedini  prosci  predvođeni Agenorom kome  je bila obećana Andromedina ruka. Persej uz pomoć meduzine glave  i njih pretvara u kamenje.  

Vrativši se kući, Persej oslobađa svoju majku Danaju iz ruku Polidekta tako što je i Polidekta i njegove ljude pretvorio u kamen pokazavši im Meduzinu glavu. Nakon tog poduhvata je dao Meduzinu glavu Ateni, zajedno sa štitom koji mu je darovala. Atena je na svoj štit pričvrstila Meduzinu glavu. Hermesu je vratio sandale, torbu i šlem. Sada, kada smo razmotrili i astronomsku i mitološku pozadinu misterije o Algolu, vreme je da sve to uklopimo u astrološko tumačenje. 

5

Mesto  fiksne  zvezde  Algol  se trenutno nalazi na 26 stepenu  i 20‐tom lučnom  minutu  znaka  Bika  u  postavci tropskog  sitema  horoskopa.  U horoskopu  to označava mesto  strahova koji  nas  iznenadno  preplavljuju  i "okamenjuju".  Verovatno  ste  svi  bar jednom  u  životu  osetili  ono  što  bismo mogli  nazvati  parališućim  strahom. Meduza  je  svojim poreklom bila nimfa, što znači da je potekla iz elementa vode, a element vode  je nosač naših osećaja  i emocija. U početku smo svi nevini i čisti, što  znači  da  su  naše  izvorne  emocije stabilne, protočne, uravnotežene  i  čiste ili  jednom  rečju  ‐  zdrave. Ono  što naše 

osećaje i emocije izbacuje iz ravnoteže, zaustavlja njihov prirodni tok i čini ih nezdravim jeste traumatski doživljaj koji  je praćen osećajem bola. To može biti fizička povreda, ali je najčešće upravo emotivna povreda. Posebno su opasne emotivne povrede koje nam se dešavaju u ranom detinjstvu,  jer upravo takve situacije, koje nazivamo traumama  iz detinjstva  jesu  izvor  naših  kasnijih  velikih  strahova  zbog  kojih  često  postajemo emocionalno nestabilni. Nerazrešene emocionalne traume se potiskuju u podsvesno, a posledica toga je da to preseca emotivni tok i crpe našu životnu energiju. Kako emocije teže  da  uspostave  svoj  prirodni  tok,  usled  potiskivanja  one  iskrivljuju  našu  sliku stvarnosti  i počinju da se  ispoljavaju u  izobličenom vidu tako što prvobitni bol koji smo nekada  doživeli  projektujemo  na  drugu  osobu  nastojeći  da  joj  nanesemo  bol.  Tako postajemo nasilni i zarobljeni u vrzinom kolu duševnog bola. Iz straha od nasilja, mi sami činimo nasilje. Ovaj psihološki proces je opisan u mitu o Meduzi. Ona sama je bila nevina lepotica koja  je služila boginju  ljubavi. Bol  joj nanosi Posejdon koji  je siluje, a zatim  je  i sama  ljubav  (Atena) osuđuje, usled  čega  se Meduza  izobličuje  i postaje  čudovište. Na ovaj način simbolizuje stvaranje toliko jakog straha u nama da nam se bolno iskustvo ne ponovi,  da  nas  sve  što  nas  podseća  na  to  iskustvo  čini  istog  trena  paralisanim  i nemoćnim da reagujemo. Verovatno vam je poznat slučaj čoveka kojeg je ujeo pas i koji, čim  vidi  bilo  kog  drugog  psa,  bude  paralisan  od  straha.  Upravo  u  tome  se  oslikava simbolika Algola. Nevidljivi pratilac praveći eklipsu umanjuje svetlost veće zvezde i usled male  udaljenosti  usisava  njenu  materiju.  Upravo  to  čini  i  naša  psiha.  Zarobljeni  u traumatskom  doživljaju,  mi  ga  iznova  i  iznova  proživljavamo  kao  da  se  svo  vreme nalazimo u njemu. U psihologiji se ovo stanje naziva posttraumatskim stresom. Trauma nikada  ne  prestaje  da  traje,  što  poput  Algolovih  intervala  "pomračenja"  pomračuje  i našu  svest  i u  isto  vreme nam oduzima energiju  čineći nas emocionalno  iscrpljenim  i nestabilnim. Kad god ugledamo nešto što nas podseća na prvobitnu traumu, mi osetimo parališući  strah,  što  je  analogno  pomračenju  Algola  kada  se  njegov  svetlosni  indeks smanjuje,  a  zatim  isti  taj  strah  projektujemo  spolja  i  prenosimo  ga  na  nekog  drugog 

6

čineći  neku  vrstu  fizičkog  ili  psihološko‐emotivnog  nasilja,  što  je  analogno  porastu svetlosnog indeksa zvezde. To je objašnjenje kako pogled u Meduzine oči okamenjuje.  

  

Kako  se  osloboditi  ovakve  vrste  strahova,  govori  nam mit  o  Perseju.  Persej  je polubog. Otac mu  je  Zevs,  a majka  smrtna  žena. Ali Persej predstavlja  svakog od nas zapravo. Jer i mi smo nastalo od Boga‐Prirode‐Univerzuma i nalazimo se u smrtnom telu. Svako  od  nas  u  sebi  nosi  jedan  besmrtni  deo,  božansku  iskru  ili  dušu  koja  naseljava materijalno i prolazno, smrtno telo. Persej ne zna gde se nalazi Meduza. Isto tako, niko od nas ne zna mesto gde je potisnuo izvornu traumu. Ne vidimo je jasno jer je potisnuta u podsvesno što je sve simbol Neptuna koji je i načinio prvobitno iskrivljenje svesti kroz čin silovanja. Nešto nam  je bilo učinjeno protiv naše volje.  Ipak, u horoskopu  ćemo  je potražiti u simbolici Venere. Prvo zbog toga što se Algol nalazi u znaku Bika kojim vlada Venera. Takođe je i sama Venera (Atena) odgovorna za stvaranje čudovišta od Meduze. Ona  prva  i  priskače  u  pomoć  Perseju  tako  što mu  daje  svoj  štit.  Štit  je  u  simbolici Meseca, jer sve što odražava svetlost o svoju površinu i što je u neku ruku ogledalo je u simbolici Meseca. Na kraju Venera (Atena) postavlja Meduzinu glavu na svoj štit. Kako je svo  vreme  u  igri  štit  koji  pripada Ateni‐Veneri,  a  uz  pomoć  kojeg  je  Persej  i  ugledao Meduzu, zaključak je da ćemo tačku u horoskopu koja predstavlja jezgro traume (glavu Meduze)  pronaći  u  Venerinom  odrazu  u  ogledalu,  a  to  je  tačka  Venerine  antiscije. Antiscija je simetrična projekcija kroz osu koja spaja 0 stepen Raka sa 0 stepenom Lava. Prema  tome, Venera koja se danas nalazi na 22. stepenu Blizanaca se preslikava na 8. stepen Raka, jer je to simbolički njen odraz u ogledalu.  

7

  

Osim Atene, Perseju u pomoć priskače i Hermes (Merkur) koji mu daje dijamantski srp. Srp bi s jedne strane mogao da se tumači kao simbol Saturna, ali u ovom slučaju, s obzirom  da  je  dijamantski,  opet  će  pripadati  simbolici Meseca.  To  je  zbog  toga  što dijamant  ima  vrlo  visok  indeks prelamanja  svetlosti, mnogo  veći od  stakla  i  vode,  što znači da svetlo putuje mnogo sporije kroz dijamant, pa se pojavljuje efekat da se svetlost 

8

ne prostire kroz dijamant nego se odbija, zbog čega dijamant "svetluca". Zanimljivo je  i to  što  je  dijamant  dobio  naziv  od  starogrčke  reči  "adamas"  što  znači  ‐  nepobediv. U ovom slučaju, srp je simbol Meseca, ali Meseca u svojoj zadnjoj četvrti, jer je uz pomoć njega Persej odsekao Meduzi glavu. Simbolika  zadnje Mesečeve  četvrti  je dovršavanje započetog,  zatvaranje  ciklusa, a na psihološkom nivou  to opisuje  simboliku  razrešenja traume, jer tek kad smo nešto uspešno okončali u smislu da smo savladali tu  lekciju na našem  životnom  putu,  više  nećemo morati  da  je  ponavljamo  i  uspostavićemo  opet prirodni  tok  energije.  Na  simboliku  zadnje Mesečeve  četvrti  ukazuju  i  Greje  koje  se prikazuju  kao  stare  žene, a  to  je opet  simbolika  zadnje  četvrti Meseca. Kao pomoćna sredstva  u  svom  poduhvatu  Persej  dobija  još  krilate  sandale,  što  je  simbol Merkura, magičnu torbu ‐ simbol Venere i Hadovu kacigu, simbol Plutona. Simbol krilatih sandala se  odnosi  na  brzinu  i  lakoću.  Pomoći  će  nam  da  brže  i  lakše  pronađemo  i  razrešimo primarnu traumu. Torba u koju Persej stavlja Meduzinu glavu je  logično opet simbolika Venere, jer se sama trauma svo vreme krije u Veneri, od nje je zapravo nastala i njen je sastavni deo. Hadova kaciga ‐ Plutonov simbol, čini Perseja nevidljivim  i omogućuje mu da bezbedno ode sa mesta gde je obezglavio Meduzu. Zapravo, to konačno simbolizuje da  kada  razrešimo  traumu, ona nam  se ne može  više ponoviti  i  više ne može da nas "vidi", a to predstavlja našu zrelost i povratak u uravnoteženo emocionalno stanje. 

 

  

  

9

Ključ  za  razrešenje misterije  Algola,  opisano  odsecanjem Meduzine  glave,  a  što simbolički  predstavlja  razrešenje  korena  primarne  traume  (straha  koji  nas  parališe  ili "okamenjuje")  nalazi  se  u  simbolici Meseca,  koji  opisuje  naše  osećaje. Ako  je  natalni Mesec  u  izazovnom  aspektu  sa  Saturnom,  to  ukazuje  na  prirodnu  sklonost  ka zamrzavanju emocija  i ka  lakšem ulasku u  stanje parališućeg  straha, pa  će  samim  tim zahtevati  duži  proces  odmrzavanja  i  rešavanja  traume.  Isto  tako,  lakši  ulazak  u traumatsko  stanje  ovog  tipa  i  duži  proces  razrešenja  istog možemo  očekivati  ako  je natalni Mesec u  izazovnom aspektu  sa Venerom  i Neptunom.  S druge  strane, Natalni Mesec u povoljnom aspektu sa Merkurom, Venerom, Saturnom, Neptunom i Plutonom dovešće  do  lakšeg  izlaska  iz  traumatičnog  stanja.  Kako  sama  trauma  (pretvaranje Gorgone Meduze u  čudovište) nastaje posredstvom simbolike ženske energije, planeta koje vladaju ženskim znacima, a to su pre svega Venera i Neptun, koji direktno učestvuju u mitološkom  prikazu,  kao  i  Saturn  koji  primarno  predstavlja  strah,  onda  je  njihova povoljna  postavka  u  odnosu  na Mesec  od  velike  pomoći  prilikom  rešavanja  traume. Merkur i Pluton pružaju pomoć i podršku, kako kroz mitološku priču tako i kroz ono što u astrologiji  simbolizuju,  a  to  je  u  ovom  slučaju  stručna medicinska  pomoć  ‐ Merkur  i pomoć  psihoterapeuta  ‐  Pluton,  što  je  svakako  od  velike  važnosti  prilikom  rešavanja 

teških  duševno  traumatskih  stanja  predstavljenih  u simbolici  Algola.  Mada  je  samo  rešavanje  jezgra traume,  posttraumatskog  sindroma,  proces  koji zahteva  istrajan  i pažljiv  rad  i vreme, a od velike  je važnosti  pomoć  iskusnog  terapeuta,  najbolje rezultate  je moguće postići u periodu kada  tranzitni Mesec u svojoj zadnjoj  četvrti prelazi preko natalne Venere,  jer  je  to prirodno najbolji period da se ono što se formiralo kao trauma prirodno i okonča, da se zatvori krug. Naravno, ovo ne bih uzeo kao pravilo u svim slučajevima, ali vredi obratiti pažnju. Ako je reč samo  o  osećanju  parališućeg  straha  koji  nema posttraumatsko  dejstvo,  već  je  samo  jedna  lakša forma  straha,  onda  ovaj  pristup  može  u  velikom broju  slučajeva da  se pokaže  kao  efikasan.  Takođe, uz  pomoć  ovog  metoda  kada  se  tranzitni  Mesec nalazi  u  zadnjoj  četvrti  i  pravi  skladne  aspekte  sa 

Venerom, posebno konjunkciju, a isto tako i kada je u povoljnim aspektima sa Saturnom i Neptunom, možete da se oslobađate strahova koji vas već duže vreme pritiskaju i koji su vezani za nekakve događaje iz prošlosti. To je vreme kada možete imati duboke uvide u  stvarne  uzroke  nečega  neprijatnog  iz  vaše  prošlosti  što  u  vama  stvara  strah,  jer  u trenutku  uvida  osećanje  straha  nestaje,  otpuštate  ga.  Naravno,  radeći  ovaj  proces, neophodno je da budete opušteni i da ne činite nikakav napor, jer upravo u tom stanju ste najviše otvoreni na uvide. Može vam pomoći ako vizuelizirate sebe kako se ogledate u ogledalu, pod uslovom da ste vizuelni tip. Naša prošlost i naši strahovi nam se u pravilu uvek nalaze "iza leđa". Zbog toga je simbolika Algola, tj. Gorgone Meduze upravo u tome da ako je pogledamo direktno u oči ‐ okameniće nas, jer na taj način projektujemo naš 

10

strah isped nas i iznova se suočavamo sa njim. Tako se zapravo ponavlja trauma. Ali ako zamislimo da smo sa strahom povezani nekom niti koja  je prikačena za naša  leđa  i da zapravo taj strah vučemo za sobom, onda ga se možemo osloboditi upravo na Persejev način: ne gledajući ga direktno, već posredno, uvidom, činimo simbolički pokret rukom u kojoj  držimo  srp  i  presecamo  tu  nit  kojom  smo  leđima  privezani  za  strah,  a  to  je  i simboličko osecanje glave Meduze.  

Kada se oslobodite straha tipa Algola‐Meduze, otvara vam se jedno novo polje kroz koje možete da ojačate snagu  i stabilnost svoje  ličnosti. Kao što  i mitološka priča kaže, kada je Persej odsekao glavu Meduzi, iz njenog tela su izašli Pegaz ‐ krilati konj i Hrisaor ‐ čudovišni ratnik. Pegaz ima krila i simboliše naš napredak, sticanje moći da se popnemo stepenicu više u svom  ličnom razvoju, a Hrisaor ostaje dole kao upozorenje da više ne činimo  ono  što  može  ponovo  da  nas  dovede  u  situaciju  da  proživimo  takvo  jedno neprijatno  životno  iskustvo  kao  što  je  bila  trauma  u  kojoj  smo  bili  zarobljeni.  Kako razrešenje  traume može  da  nas  ojača?  U  daljem  toku mitološke  priče,  Persej  je  uz pomoć Meduzine glave okamenio titana Atlanta kako bi ga kaznio za negostoljubivost. Simbolički ovaj titan govori o velikoj praznini koja se nalazila u osobi koja se nalazila pod dejstvom parališućeg  straha. Po pravilu  se  takve osobe  zatvaraju u  sebe  i otuđuju od društva,  što  je  opisano  u  ovom  slučaju  Atlatnovom  negostoljubivošću.  Izlaskom  iz traumatskog  stanja, osoba  se polako  vraća društvu, počinje da  se otvara  ka  spoljnom svetu  i  prestaje  da  bude  otuđena.  Nakon  kažnjavanja  Atlanta,  Persej  spasava Andromedu  tako  što  se  suprostavlja  Cetusu,  morskom  čudovištu  kojeg  je  poslao Posejdon.  Ovde  u  simbolici  Cetusa  i  Posejdona  opet  imamo  simboliku  straha  koji "preplavljuje"  svest  i preti da obuzme pojedinca  tako da ovaj  izgubi  svesnu  kontrolu. Posejdon se Cetusu suprotstavlja tako što leti, po jednoj verziji uz pomoć krilatih sandala koje  je dobio od Hiperborejaca  ili Hermesa  (imajte u vidu da postoji više verzija ovog mita,  ali  simbolika  je  prilično  jasna),  a  po  drugoj  verziji  mu  je  u  ovom  poduhvatu pomogao Pegaz koji ga je poneo na svojim  leđima. Persej  leti, što znači da se on nalazi na višem nivou svesti, u smislu da ima potpunu svesnu kontrolu nad svojim postupcima. Nije  dozvolio  da  ga  preplavi  strah,  nadvladao  ga  je,  uzdigao  se  iznad  straha.  Cetusa Persej pobeđuje tako što okreće Meduzinu glavu prema čudovištu i okamenjuje ga. Ova simbolika  ukazuje  da  čovek  koji  je prošao  kroz  parališuće  traumatsko iskustvo  i  uspešno  ga  razrešio, postaje  sposoban  da  pronađe  i ispolji svoju  istinsku moć, a  to  je da sačuva  i  sebe  samog  i  drugoga  od situacija  koje  mogu  da  se  završe tragično,  umesto  da  prenosi  bol  i strah  dalje.  To  nam  ukazuje  da  je Algol  s  jedne  strane  najjači  strah, jedno vrlo  jako  traumatsko  iskustvo koje  zarobljava  i  "okamenjuje", parališe,  ako  nam  se  nekom 

11

nesrećom zadesi, ali s druge strane je i najmoćnije oružje ako ga koristimo u plemenite svrhe, jer i najveće Posejdonovo čudovište nema šanse pred Meduzinim pogledom. 

 Takođe, osoba koja se oslobodila uticaja traume tipa Algola, postaje sposobna ne 

samo da štiti sebe i druge od ulaska u traumatska stanja, već kada se otvori ka društvu, postaje  sposobna  i  da  uđe  u  emotivnu  vezu,  brak,  da  gradi  svoju  porodicu,  da  ima normalan i uravnotežen život. Persej koji okamenjuje ostale prosce i sveti se za prevaru Kasiopeji, predstavlja moć osobe  koja  je  savladala  traumu da  se odbrani od prevara  i neprijatelja, jer stiče moć da ih prepozna na vreme. I to ne samo da odbrani sebe, već i svoje najbliže, jer je Persej odbranio i Andromedu koja je pristala da mu bude žena. I na kraju, Persej oslobađa  i  svoju majku koju  je na prevaru oteo Polidekt,  što  simbolizuje moć  pojedinca  da  raskine  sa  problematičnom  prošlošću,  pa  čak  i  da  prekine  nit sudbinskih dešavanja koja su se na sličan način protezala kroz njegovu porodičnu liniju i koja su se ponavljala njegovim precima. Tek kada je sve to postavljeno na svoje mesto, Persej predaje Ateni Meduzinu glavu, što označava zrelost čoveka da samostalno  izlazi na  kraj  sa  problematičnim  situacijama  u  svom  životu  i  daje mu moć  i  pobedu  nad njegovim najvećim unutrašnjim neprijateljem, a to je upravo strah koji ostaje u čoveku i kada  je  opasna  situacija  prošla  i  kojeg  on  proživljava  iznova  i  iznova,  što  predstavlja suštinsko dejstvo simbolike Algola. 

 

 

12

 Ključevi za rešenje misterije Algola se nalaze u vašim rukama. Uvek su tu i bili. Jer i 

sami  znate  da  tamo  gde  nema  ljubavi,  gde  imamo  drugu  stranu  Venere,  gde  je  ona slaba, pod pritiskom, kada ne može da ispolji svoju prirodu u potrebnoj meri ‐ tamo uvek postoje bol  i strah. Sada znate da ono što bol  i strah stvara,  to  isto bol zaleči, a strah rastvara. Pronađite ljubav u sebi i savladaćete možda i najvažniju lekciju u svom životu ‐ misteriju Algola. Shvatićete, ne treba vam heroj da vas spase. Dugo ga čekate, a nikako da ga dočekate. Heroj je u vama samima. U najvećim strahovima i iskušenjima krije se i najveća čovekova snaga. U tome se krije suština, Božanska iskra za kojom svi tragamo. 

 

 

13