10 Years of Serbian Police Union

POLICIJSKISINDIKAT

SRBIJE

godina10

2 OSNIVANJE, RAZVOJ, AKCIJE I OSTVARENJA

www.policijskisindikatsrbije.org.rs

3POLICIJSKI SINDIKAT SRBIJE


1. Zašto je formiran PSS ................................................................................................... 42. Osnivanje i razvoj PSS-a .............................................................................................. 53. Dug i trnovit put ............................................................................................................. 74. Međunarodna saradnja PSS-a ..................................................................................... 85. Međunarodni projekat: Očuvanje bezbednosti u Evropi ......................................... 116. Izborna skupština PSS-a: Policija služi narodu ........................................................ 147. Proces kolektivnog pregovaranja ............................................................................. 168. Drugi po redu PKU ...................................................................................................... 209. Prvi štrajk glađu u istoriji srpske policije ................................................................. 2310. Saradnja sa drugim sindikatima .............................................................................. 2511. Sedište PSS-a ........................................................................................................... 2612. Zaključak: Idemo dalje ............................................................................................ 2813. Prilozi ......................................................................................................................... 30 13.1 Rešenje o članstvu PSS-a u Evropskoj policijskoj uniji (EPU) ............................ 3013.2 Rešenje o reprezentativnosti PSS-a ..................................................................... 3113.3 Obaveštenje MUP-a o Odluci Vlade R. Srbije za preduzimanje aktivnosti za

zaključivanje kolektivnog ugovora o dopuni Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe ........................................................................................................ 32

13.4 Obaveštenje MUP-a i Odluka Vlade R. Srbije o formiranju pregovaračkog tima za izradu Posebnog kolektivnog ugovora za policijskih službenike .................. 33

13.5 Dogovor o PKU ....................................................................................................... 3513.6 Sporazum sa MUP-om (11/6/2011) ....................................................................... 3613.7 Rešenje za formiranje komisije za mirovno rešavanje radnih sporova ............. 3713.8 Sporazum sa MUP-om (10/10/2011) ..................................................................... 3813.9 Sporazum sa MUP-om (21/01/2013) ..................................................................... 4114. Rešenje o reprezentativnost .................................................................................... 4514.1 Sporazum o produženju roka važenja PKU-a ...................................................... 4714.2 Pismena potvrda NSP-a o PSS-ovom iniciranju saradnje i zajedničkog delovanja 4914.3 Zajedničko saopštenje PSS i NSP ......................................................................... 5014.4 Rešenje MUP-a o osnivanju Posebne radne grupe za kolektivno pregovaranje 5114.5 Kopija Saopštenja PSS-a povodom ne pristupanja potpisivanju novog PKU-a 5514.6 Dopis MUP-a povodom Urgencije Premijera R. Srbije ....................................... 5814.7 Zajednička izjava MUP-a i PSS-a .......................................................................... 5914.8 Aneks Posebnog kolektivnog ugovora za policajske službenike ...................... 6014.9 Članovi upravnog odbora ...................................................................................... 62

15. Lista sindikalnih jedinica i grupa ............................................................................ 64

SADRŽAJ



OSNOVNI FAKTORI KOJI SU DOPRINELI FORMIRANJU POLICIJSKOG SINDIKATA SRBIJE (PSS):

Život građana Srbije, a naročito nas zaposlenih u policiji, obeležen je posledicama svega lošeg što nam se dešavalo u regionu poslednjih dvadeset i pet godina.

Povećanje koeficijenata, plaćeni noćni rad, državni praznici i vikendi, kao i dugo najavlje-ne sistematizacije u Ministarstvu unutrašnjih poslova R. Srbije ostali su iluzija i neispunjeno obećanje, dok su teško materijalno stanje policijskih službenika i nepostojanje elementarnih uslova za obavljanje redovnih dužnosti sumorna slika današnjice.

Bilo je krajnje neophodno nešto učiniti i na poboljšanju starešinskog kadra. Moralo se ustanoviti ko je ta lažna elita koja rukovodi! Ima raznih vajnih stručnjaka, koji su postavljeni na rukovodeće funkcije ne zato što su kvalitetni i stručni, već zato što su poslušnici koji grade „karijeru“ ili najbliži rođaci raznih moćnika. I to ne bi bio problem da njihov karijerizam ne dolazi u direktan sukob sa osnovnim ljudskim, građanskim i radnim pravima policijskih službenika.

Moralo se stati na put surovim i nepravednim metodama vrednovanja rada, kršenju osnovnih prava zagarantovanih Zakonom o radu, ali i stupiti u odbranu sopstvenog dosto-janstva, kako bi se jednom za svagda zasluženo oslobodili epiteta korumpiranog činovnika. A da bi ostvarili ovaj dugo iščekivani cilj, zaposlenima u policiji bio je potreban sindikat koji će se požrtvovano boriti za njihova prava, sa pretenzijom da bude socijalni partner sa po-slodavcem u pregovorima.

Za ostvarivanje bolje organizacije posla, plaćanja prekovremenog rada u skladu sa zako-nom, ali i tretmana ekvivalentnog izlaganju opasnosti koje naš posao podrazumeva, potreb-na je istinska saradnja sa Ministarstvom, utemeljena na načelima dvosmerne komunikacije, komunikacije između poslodavca i jakog sindikata, Policijskog sindikata Srbije, sindikata zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije.

UVEK ZA NAROD - UVEK UZ NARODPAROLA PSS-a:



OSNIVANJE I RAZVOJ POLICIJSKOG SINDIKATA SRBIJE

Policijski sindikat Srbije zalaže se za poboljšanje uslova rada svih zaposlenih u MUP-u, a osnovni ciljevi od samog osnivanja su:

» Povećanje koeficijenta za obračun zarada zaposlenih u MUP-u; » Isplata nadoknada zaposlenima po osnovu noćnog rada; » Isplata nadoknada za rad tokom državnih praznika i neradnih dana; » Izrada i usvajanje novih kriterijuma za sistematizaciju radnih mesta; » Primena viših kriterijuma za prijem radnika u policijsku službu; » Nabavka adekvatne opreme i uniformi, kao i osnovnih sredstava za rad: računara, te-

lefona, faks i drugih aparata... » Imenovanje zaposlenih na rukovodeće pozicije na osnovu objektivnih i profesionalnih

kriterijuma i iskustva, bez obzira na partijsku opredeljenost; » Poštovanje prava koja su zagarantovana Ustavom i Zakonom o radu; » Uspostavljanje bolje komunikacije sa rukovodstvom MUP-a u cilju boljeg razumevanja

položaja policajaca; » Organizovanje aktivnosti koje će poboljšati ugled policije i policajaca u društvu; » Stimulativna državna politika prema rešavanju stambenih pitanja pripadnika policije...

Pre tačno jednu deceniju, 3. avgusta 2006. godine osnovan je Policijski sindikat Srbije (PSS) – prvi reprezentativni i najveći sindikat u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) Republike Srbije. Osnovna svrha i cilj ovog sindikata je unapređenje i zaštita eko-nomskih, socijalnih, profesionalnih, druš-tvenih, kulturnih i drugih interesa članstva, kao i borba za interese Sveta rada u celini. Jedna je od retkih sindikalnih organizacija u Srbiji koja kadrove obrazuje i usavršava

Nepune tri godine od osnivanja, tačnije 15. aprila 2009. godine utvrđena je reprezenta-tivnost PSS1 , koja je 18. aprila 2013. potvr-đena.2 Podsetimo, sindikalne organizacije u javnom sektoru reprezentativne su ukoliko okupljaju minimum 15% zaposlenih u okviru

u Sindikalnoj školi – studijskom programu Visoke strukovne škole za preduzetništvo. Neka od mnogih načela prema kojima PSS deluje su: zaštita socijalnih prava svojih čla-nova, demokratska zastupanja i uvažavanja volje članova, nezavisnost od poslodavca, političkih stranaka i verskih zajednica, jav-nost rada, solidarnost, poštovanje ljudskih, građanskih i sindikalnih prava i slobod i dr.

jednog ministarstva. Sticanjem reprezentativ-nosti sindikalna organizacija postaje nezao-bilazan činilac pri odlučavanju i ima poseban uticaj na poslodavca po pitanju kolektivnog pregovaranja, odnosno određivanju statusa zaposlenog i uslova rada.

Prvi reprezentativni i najveći sindikat u MUP-u Srbije, upisao svoje ime u istoriju srpskog sindikalizma izborivši se za pravo kolektivnog pregovaranja i

potpisivanje prvog PKU-a za policijske službenike.

1 Kopija rešenja je u prilogu ovog dokumenta (br.1).2 Kopija rešenja je u prilogu ovog dokumenta (br.2).



Utvrđivanjem reprezen-tativnosti PSS-a otpočet je i socijalni dijalog sa poslo-davcem, a kao temelj za ovu vrstu dijaloga u sektoru bez-bednosti, PSS je po ugledu na ostale evropske sindika-te u ovom resoru predvideo kolektivno pregovaranje. Međutim, na tom putu Po-licijski sindikat Srbije, kao i sve sindikate i sve zaposlene u sektoru bezbednosti, čeka-la je jedna krupna prepreka – da se izbore za pravo da kolektivno pregovaraju. Dru-gim rečima, sindikat je prethodno morao da se izbori za dva osnovna ljudska prava – za pravo zaposlenih da se slobodno sindikalno organizuju, a zatim i za pravo da kolektivno pregovaraju i zaključuju kolektivni ugovor, bez čega ono prethodno spomenuto pra-vo nema suštinsku sadržinu. Naime, Vlada R. Srbije u svojstvu poslodavca uporno je dugo vremena odbijala inicijativu i zahteve PSS-a da se otpočne proces kolektivnog pregovaranja i zaključi Poseban kolektivni

ugovor (PKU) za policijske službenike. Ta-kav svoj odbojni stav vlada je branila tvrd-njom da već postoji Posebni kolektivni ugo-vor za zaposlene u državnoj upravi, u koju, u širem smislu spadaju i zaposleni u sek-toru bezbednosti. Policijski sindikat Srbije je u veoma dugom, konfliktnom procesu, u kome je radi ostvarivanja svog prava na kolektivno pregovaranje primenjivao i radi-kalne metode industrijske akcije, kao što je štrajk, javni protesti, konferencije za medije i

sl, dokazivao da takav stav nije civilizacijski prihvatljiv jer je su-protan osnovnim načelima slo-bode sindikalnog organizovanja i prava na kolektivno pregova-ranje. Pri tome njegovi aktivisti su izneli čitav niz argumenata u prilog svog zahteva kao što su: specifičnost poslova koji se obavljaju u sektoru bezbednosti iz čega proističe i specifičnost radno - pravnog položaja zapo-slenih u ovom sektoru, činjenicu da zaposleni u ovom sektoru nisu članovi Sindikata uprave i da niko nema pravo da ih pri-silno učlanjuje u taj sindikat, kao i da poštuju dokument u čijem stvaranju nisu učestvovali.P



DUG I TRNOVIT PUT

Policijski sindikat Srbije je od svog osni-vanja do danas, kada je izrastao u najveću i najjaču sindikalnu organizaciju u bezbedno-snom sektoru R. Srbije, prošao dug i težak put. Na tom putu nije poklekao niti u jednom trenutku, iako je kao organizacija, ali i njegovi članovi i aktivisti lično, bio konstanto izložen raznim pritiscima, pretnjama i dilemama. Represija vlasti manifestovala se kroz razne vidove pretnji, zastrašivanja i otpora starešinskog kadra u MUP-u, a kulminirala je na leto 2008. godine kada je osnivač i predsednik sindi-kata Veljko Mijailović dobio otkaz iz MUP-a zbog orga-nizovanja konferencije za novinare 10. maja te godine, na kojoj je govorio o realnim i surovim problemima zapo-slenih u tom ministarstvu. Kako je navedeno u Rešenju o prestanku radnog odnosa od 12. jula 2008. godine, Mijailović je odgovoran što je u uniformi policijskog službenika, na pres konferenciji u Medija centru, pod nazivom “Diktatura ministra policije Dragana Jočića” izneo neistinite tvrdnje o MUP-u. Šest me-seci kasnije, tačnije 11. decembra Mijailović je dokazao svoju “nevinost” i odlukom Vr-hovnog suda R. Srbije vraćen je na posao.

Kao prvi reprezentativan i najmasovniji sindikat u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a ujedno i više od svih drugih sa kojima sa-rađuje u Evropi, PSS je jedini očuvao svoj integritet i samim tim uvećao sopstveni zna-čaj u najtežim vremenima, jer nije podlegao svim mogućim direktnim i indirektnim pri-tiscima represivnog državnog aparata kao i njegove političke elite niti se prepustio od-vlačenju pažnje sa glavnih radničkih proble-ma i izazova sa kojima se bori, tj. zbog kojih postoji i deluje već punu deceniju. Tačnije, od onog trenutka kada je to postalo pravno moguće u našoj državi.

Čak i to osnovno pravo – slobodno sin-dikalno udruživanje i organizovanje, koje je civilizacijska tekovina i nezamenljiv činilac demokratski i ekonomsko-tehnološki razvi-jenih društava, zahtevalo je višedecenijsku borbu kod nas, iako je ono već duže vre-me bilo zagarantovano i nesporno u ostatku

Evrope. Borba za pravo srpskih policajaca da se slobodno i bez ikakvih ograničenja sin-dikalno organizuju nije bila konačni cilj, već samo prva etapa, ili tačnije rečeno uslov da se efikasno bore za sopstvena radna prava – za pristojne zarade, za bezbedne uslove rada, za stručno i profesionalno usavršava-

nje i razvoj, za bezbednost i zdravlje na radu, za soci-jalnu sigurnost zaposlenih, i druga radna, ekonomska i socijalna prava.

Glavni cilj i razlog posto-janja PSS-a je borba za do-stojanstven život i rad svih zaposlenih u MUP-u kao i njihovo vrhunski profesio-nalno obavljanje dužnosti, po najvišim standardima. U tom smislu, aktivisti sindika-ta svakodnevno se bore za radna, ekonomska, socijal-na i sindikalna prava, crpeći snagu iz načela sindikalne solidarnosti, humanosti i so-cijalne pravde. Tu borbu im

omogućava članstvo koje u sindikatu prepo-znaje nezamenjivu organizaciju čiji je smisao postojanja efikasna zaštita njihovih prava i interese.

Zahvaljujući upornosti, hrabrosti, osla-njanju na znanje i iskustva, kao i objektivne informacije, posvećenosti jedinom cilju radi koga se sindikat osniva i postoji – odbra-ni prava i interesa pripadnika sveta rada, svakodnevno je jačao ugled PSS-a i uticaj među zaposlenima, ali i u društvu u celini. To se potvrđuje stalnim porastom broja čla-nova, odnosno činjenicom da je PSS da-nas najbrojniji sindikat u MUP-u, jačanjem njegove akcione sposobnosti i finansijske snage, realnom sposobnošću da zaštiti i pruži različite vrste pomoći i podrške svojim članovima, jačanjnu društvene moći i među-narodnog uticaja i ugleda. O svemu tome svedoče brojne tekovine sindikalne borbe, kao što su prvi i istorijski značajan Kolektivni ugovor u MUP-u, razvijeni mehanizmi rad-ne i profesionalne zaštite članova, razvijen sistem sindikalnog obrazovanja, stručnog rada i usavršavanja, članstvo u Upravnom odboru Evropske policijske unije i dr.



MEĐUNARODNA SARADNJA POLICIJSKOG SINDIKATA SRBIJE

Policijski sindikat Srbije od samog svog osnivanja teži evropskim standardima, a kao jedan od osnovnih ciljeva razvoja i unapre-đenja organizacije precizirana je međuna-rodna saradnja. Ona obuhvata aktivno uče-šće PSS-a u međunarodim konferencijama i kongresima, kao i partnerstvo u međuna-rodnim projektima koji se realizuju u Srbiji, ali i celom regionu. Saradnja na zavidnom nivou ostvarena je sa zemljama Evropske unije (EU), ali i sa sindikalnim organizacijama policijsko-bezbednosnih struktura Sjedinje-nih Američkih Država (SAD).

Primarni cilj ove saradnje jeste razmena iskustava i uzajamna podrška u radno-prav-noj borbi. Veliki broj inostranih policijskih stručnjaka i zvaničnika, koji su doprineli ra-zvoju PSS-a u okviru međunarodne sarad-nje, nosioci su statusa počasnog člana ove organizacije.

Samo jednu godinu od osnivanja PSS je postao punopravni član Evropske policijske

Evropska policijska unija uvek daje punu i bezrezervnu podršku sindikalnoj bor-bi PSS-a, a u više navrata njeni zvaničnici dolazili su u radnu posetu PSS-u i MUP-u Republike Srbije. Tako je oktobra 2012. go-dine PSS bio domaćin međunarodnom za-

unije (EPU).3 Neophodno je naglasiti da je PSS jedini sindikat, ne samo iz Republike Srbije, nego iz celog regiona koji je postao član ove krovne evropske policijske organi-zacije. EPU okuplja više od 800.000 člano-va, policajaca iz 20 evropskih zemalja, od kojih veliko poštovanje za svoj sindikalni rad i postignuća uživa PSS. Naime, predsed-nik PSS-a gospodin Veljko Mijailović je zbog svog predanog rada i sindikalnih dostignuća 2011. godine imenovan za Zamenika gene-ralnog sekretara EPU. Tada je istaknuto da ja gospodin Mijailović zaslužan za istrajnost u borbi za prava svojih članova – policaja-ca da imaju svoj sindikat, svoje kolektivne pregovore i sopstveni kolektivni ugovor, a ne kako je do tada prema odluci Vlade Srbije policijskim službenicima određeno da pripa-daju Sindikatu uprave i podležu kolektivnom ugovoru tog sindikata, bez obzira na speci-fičnost profesije.

sedanju Skupštine EPU-a u Beogradu. Po-red toga, na zahtev Evropske komisije, PSS je jedini sindikat iz sektora bezbednosti R. Srbije koji Evropskoj uniji podnosi godišnji izveštaj o socijalnom dijalogu i borbi protiv korupcije.

» Evropski policijki kongres (European Police Congress), najveći u Evropi održava se svake godine u Berlinu;

» Jugoistočna konferencija za socijalni dijalog u policiji (South-Eastern Conference for Social Dialogue in the Police) održan 2-4. septembra 2010. godine u Bukureštu;

» Bezbednost: ključ evropske budućnosti (SECURITY: The Key to Europe’s Future) održan 12. septembra 2011. godine u Sofiji.

» Policijska bezbednosna i zdravstvena konferenacija (A-COPS: safety and health conference) održana 26. novembra 2014. godine u Madridu.

» Imigrantska kriza i uloga policije, održan 15. novembra 2015. u Rimu

» Prava i zaštita policije u veku radikalnih promena, održan 7. juna 2016. u Kišnjevu.

Međunarodnikongresi:

3 Kopija potpisanog sporazuma je u prilogu ovog dokumenta (br.3).



» TWINING projekat: reforma policije – Sektor unutrašnje kontrole policije;

» Socijalni Dijalog: najvažnije sredstvo za društvenoodgovorne reforme u bezbednosnom sektoru.

» Psychosocial Support Needs Assessment for Serbian Police Officers

Međunarodniprojekti:

Svečano zasedanje Evropske policijske unije (EPU) u Skupštini Republike Srbije

Specijalni savetnik za međunarodnu saradnju PSS-a Nikša Nikodinović sa najpoznatijim američkim šerifom Džo Arpajom (levo) i sa predsednikom najstarijeg policijskog sindikata u SAD-u Džo Klurom

(desno) prilikom potpisivanja sporazuma o saradnji i pordšci.



Veljko Mijailović, predsednik Policijskog sindikata Srbije i Aleksej Lobarev, predsednik Sindikata

policije i bezbednosnih službi Ruske Federacije, potpisnici povelje o saradnji policijskih sindikata

dve države.

Predsednik PSS-a Veljko Mijailović uručio počasnu plaketu sindikata gospodinu Alekseju Lobarevu, predsedniku Sindikata policije i bez-

bednosnih službi Ruske Federacije.

Veljko Mijailović, predsednik Policijskog sindikata Srbije i Aleksej Lobarev, predsed-nik Sindikata policije i bezbednosnih službi Ruske Federacije, potpisali su 24.10.2015. godine u prostorijama PSS-a u Beogradu Povelju o saradnji policijskih sindikata dve države.

Tom prilikom Veljko Mijailović, predsed-nik PSS-a je istakao: “Ovo je veliki dan za srpsku policiju. Sa našim ruskim kolegama u sledećim godinama razvićemo saradnju na poboljšanju položaja policajaca u Rusi-ji i Srbiji. Takođe, kao zamenik generalnog sekretara Evropske policijske unije podneću inicijativu da naše ruske kolege budu pri-mljene u ovu najveću organizaciju policajaca u Evropi “.

“Drago mi je da sam u Srbiji i među mo-jim srpskim kolegama. Želimo da se srpski i ruski policajci bolje upoznaju, razgovaraju o problemima koje imaju u uređenju materi-jalno-socijalnog statusa i načinima kako da nam se taj status popravi. Ovo je prvi korak u budućoj uspešnoj saradnji ruskih i srp-skih policajaca“– izjavio je Aleksej Lobarev, predsednik Sindikata policije i bezbedno-snih službi Ruske Federacije, na konferenciji za novinare održanoj povodom potpisivanja Povelje.

PSS POTPISAO POVELJU O SARADNJI SA SAINDIKATOM POLICIJE I BEZBEDNOSNIH SLUŽBI RUSKE FEDERACIJE



OČUVANJE BEZBEDNOSTI U EVROPIPolicijski Sindikat Srbije je na predlog

Evropske komisije 2013. godine uzeo učešće u projektu „Socijalni dijalog: najvažnije sred-stvo za društveno odgovorne reforme u bez-bednosnom sektoru” u partnerstvu sa policij-skim sindikatima Bugarske i Holandije.

Zašto je Evropska komisija izabrala baš ove tri zemlje? Zato što je Holandija jedan od osnivača EU (tadašnje Evropske zajednice), dok je Bugarska članica a Srbija kandidat za članstvo. Proje-kat je realizovan u periodu od 8. oktobra 2012. do 10. oktobra 2013. godine, čiji je glavni cilj bio unapređenje znanja i kompe-tencije u vođenju socijalnog dijalo-ga i usavršavanje veština za aktiv-no i ravnopravno učešće u do-nošenju odluka koje se odnose na reforme u sektoru „Bezbednosti”. Kako bi se taj cilj ostvario, identifikovane su promene i trendovi u socijalnom dijalogu i uloga koju sindikati u Bugarskoj, Srbiji i Holandiji imaju u njima.

Izuzetno važan deo ostvarenog projekta bila je produbljena analiza nove uloge sindikata u sprovođenju reformi i njihova sve veća odgo-vornost kao posrednika između vlade i služ-benika u dokazivanju i zaštiti prava zaposlenih u sektoru bezbednosti.

Unapređenje veština sindikalnih predstav-nika za sprovođenje socijalnog dijaloga u no-vom kontekstu ekonomske krize i nacionalnih politika, usmerenih na smanjenje broja zapo-slenih u sistemu, od ključnog je značaja za budućnost policijskih sindikata i službenika u sektoru bezbednosti. U tu svrhu organizacije učesnice razradile su skup efikasnih rešenja problema izazvanih drastičnim promenama u novoj ekonomskoj situaciji koja su primen-ljiva na nacionalnom i međunarodnom nivou i povezana su sa ciljevima „Strategije Evropa 2020”.

U okviru projekta ostvarene su aktivnosti usmerene na povećanje znanja sindikalnih ak-tivista i predstavnika vlada preko popularisa-nja uspeha i dobre prakse u sprovođenju real-nog socijalnog dijaloga i socijalno odgovornih reformi u bezbednosnom sektoru.

Projekat je od izuzetne važnosti, jer je rea-lizovan u trenutku u kojem se u EU sprovode ozbiljne reforme u sektoru bezbednosti. Ve-ćina njih cilja da se optimizuje posao, što je

za većinu vlada jednako smanje-nju broja radnika i službenika, čime nastaje rizik po bezbednost gra-đana i po zaštitu javnog reda i mira usled sve ma-sovnijih radničkih protesta širom Evrope.

Većina vla-dinih odluka o reformama i re-

konstrukciji bezbednosnog sektora doneta je bez učešća i saglasnosti sindikata i takva politika i nastojanja mnogih vlada osnovni su razlog sprovođenja ovog projekta preko kojeg se traže mogućnosti za zbližavanje stavova i za sprovođenje socijalno odgovornih reformi. Socijalni dijalog ima novi kontekst i značaj, naročito za zaposlene u sektoru bezbednosti, jer se pitanja i problemi koji su na dnevnom redu odnose ne samo na podizanje socijal-no-ekonomskog statusa službenika, nego i na očuvanje broja zaposlenih i na ograničavanje nezaposlenosti. Zaposleni u sektoru bezbed-nosti, zbog specifičnosti karakteristika posla, nemaju ista prava kao i službenici u drugim sektorima, zbog čega je izuzetno važno da sindikati učestvuju u socijalnom dijalogu i da zastupaju interese svojih članova.

Projekat je ponudio novu definiciju pojma „socijalni dijalog” i „socijalno odgovorne refor-me u sektoru bezbednosti” i uveo nove mode-le socijalnog dijaloga za svaku od partnerskih zemalja, koji predviđaju proširenje lepeze mo gućih instrumenata protestovanja (izražavanja

Raspored održanihmeđunarodnih konferencijau okviru realizacije projekta:

- Sofija - 30. oktobar 2012. godine

- Amsterdam - 13. i 14. februar 2013 godine

- Beograd - 29. i 30. maj 2013. godine

- Sofija - 3. oktobar 2013. godine



nezadovoljstva) i odbrane prava radnika i služ-benika.

Novi mehanizmi sprovođenja socijalnog dijaloga veoma su važni, jer metode koje se sada primenjuju u većini zemalja Evrope sma-traju se staromodnima i neefikasnima. Broj protesta je sve veći, ali oni postaju sve skuplji za sindikalne organizacije koje zbog situacije u bezbednosnom sektoru nastoje da očuva-ju članstvo i finansijska sredstava. U toj novoj situaciji sindikati su jako ranjivi. U bezbedno-snom sektoru cele Evrope nezadovoljstvo je u porastu, radnici gube neke od svojih „privile-gija” i naknada, zbog čega je sve zastuplje-niji stav među s i n d i k a l n i m članovima da sindikati imaju sve manji uticaj na socijalni di-jalog i ne mogu da štite njihova prava. S druge strane, sve če-šće je potrebno da sindikati ula-žu više vremena i novaca, kako bi svojim čla-novima razjasnili da oni ne gube pozicije na nacionalnom nivou i još uvek učestvuju u so-cijalnom dijalogu kao partneri. Faktor, koji još više komplikuje situaciju, jeste da sindikati ne raspolažu veštinama i dodatnim resursom koji bi mogli uložiti u sprovođenje aktivnosti koje imaju za cilj da njihovi članovi shvate novu ulo-gu i funkcije i da prihvate da se socijalni dijalog održava i sprovodi u novom kontekstu.

U situaciji u kojoj službenici sektora bez-bednosti u Evropi postaju ranjiviji i nesigurniji za sopstveni posao i budućnost, uloga sin-dikata postaje izuzetno važna. Istovremeno, sindikati su takođe, veoma ranjivi, jer gube članove i poverenje, a istovremeno rezultati njihovog rada nisu vidljivi na način na koji je to bio slučaj u bliskoj prošlosti. Policijski službe-nici i članovi sindikata još uvek očekuju veće plate i veću socijalnu sigurnost u situaciji u ko-

joj je osnovno nastojanje da se očuvaju radna mesta i primanja službenika.

Paralelno s tim, vlade pokazuju veliki inte-res da sindikati budu ignorisani i izolovani, jer ih doživljavaju kao organizacije koje stopira-ju reforme vezane za smanjenje troškova za opremu i obuku, smanjenje broja službenika i njihovih primanja i povećanje penzionog krite-rijuma (godina života i staža u službi).

Upravo ta situacija pretvara socijalni dijalog u najvažniji instrumenat vođenja pregovora ne samo o pravima radnika, već i o bezbednosti

u Evropi. Nova uloga sindikata nije više pove-zana samo sa očuvanjem rad-nih mesta, već i sa posredo-vanjem između vlada i članova sindikata, dok je druga mno-go značajnija uloga očuvanje bezbednosti u Evropi. Stoga je potrebno da sindikati razme-njuju iskustva i ekspertize i da rade zajed-nički u novom

kontekstu socijalnog dijaloga, kako bi ispunili nova očekivanja članova sindikata i sproveli nove reforme u sektoru bezbednosti koje mo-raju da budu socijalno odgovorne i prihvaćene od strane svih partnera u dijalogu. Paralelno sa efikasnijim socijalnim dijalogom sindikati moraju da unapređuju svoje veštine i kompe-tencije i da postanu kreativniji u aktivnostima i u borbi za zaštitu radničkih prava.

U Bugarskoj sindikati koji predstavljaju služ-benike u sektoru bezednosti lišeni su prava da učestvuju u Nacionalnom savetu za tripartitnu saradnju, dok u Holandiji policijski sindikati imaju veoma snažan uticaj i veoma su važan učesnik u procesima donošenja odluka. U Srbiji PSS je potpisnik posebnog kolektivnog ugovora sa Vladom, ali protesti krajem 2011. godine uzrokovani su nedostatkom efikasnog socijalnog dijaloga i nepotpunom primenom

Potpisivanje sporazuma: predsednik Policijskog sindikata Srbije Veljko Mijailovic, predsednik Evropske policijske unije i

Policijskog sindikata Holandije Gerit van de Kamp i predsednik Policijskog sindikata Bugarske Valentin Popov.



U svojstvu partnera u projektu „Socijalni dijalog: najvažniji instrument socijalno odgovornih reformi” i organizacija koje predstavljaju službenike u sektoru „Bezbednosti” u Bugarskoj, Srbiji i Holandiji, uzimajući u obzir sve veći značaj i potrebu za unapređenjem socijalnog dijaloga u sferi očuvanja javnog reda i bezbednosti u evropskim državama; uzimajući u obzir razvojne trendove nacionalnih i međunarodnih sindikalnih organizacija zaposlenih u sektoru „Bezbed-nosti”; uzimajući u obzir potrebu za razvojem ključnih veština učešća u socijalnom dijalogu na nacionalnom i evropskom nivou; polazeći od utvrđene dobre prakse i zaključaka u toku projekta „Socijalni dijalog: najvažniji instrument socijalno odgovornih reformi”,

SPORAZUMELI SU SEDa i dalje unapređuju partnerstvo i socijalni dijalog na evropskom nivou kao članovi Evropskepolicijske unije (EPU), ulažući zajedno i odvojeno koordinisane napore sa ciljem:

1. Stvaranja jedinstvene baze podataka na engleskom jeziku o nacionalnom i evropskom zakonodavstvu koje se odnosi na prava zaposlenih u sektoru „Bezbednosti”.

2. Povećanja kapaciteta evropskih socijalnih partnera radi sprovođenja socijalnog dijaloga preko razmene edukativnih sadržaja i priručnika koje izrađuju nacionalni sindikati.

3. Ujedinjavanja oko zajedničkih principa i postupaka vođenja socijalnog dijaloga i učešća u procesu donošenja i sporovođenja odluka i posebnih pravilnika.

4. Definisanja problema i izrade strateških smernica u vođenju socijalnog dijaloga na naci-onalnom i evropskom nivou i načina njihovog rešavanja.

5. Izrade jedinstvene strategije razvoja ključnih veština u vođenju socijalnog dijaloga na nacionalnom i evropskom nivou i osnivanja Evropske sindikalne akademije za sektor „Bezbednosti”.

6. Uvođenja minimalnih standarda na evropskom nivou za sve službenike u sektoru „Bez-bednosti” u pogledu njihove obuke i stručnog osposobljavanja, opremljenosti i radnog nagrađivanja.

7. Stvaranja mehanizma primene partnerske ekspertize na međunarodnom nivou u rešava-nju problema na nacionalnom nivou i uvođenja jedinstvenih pravila i postupaka sprovo-đenja socijalnog dijaloga na nacionalnom i evropskom nivou koji omogućuju angažova-nje međunarodnih socijalnih partnera u rešavanju konflikata.

SPORAZUM KOJI SU POD POKROVITELJSTVOM EPU-a POTPISALI SINDIKALNA FEDERACIJA SLUŽBENIKA MUP BUGARSKE (SFSMUP), POLICIJSKI SINDIKAT SRBIJE (PSS) I HOLANDSKI POLICIJSKI SINDIKAT (ASR):

kolektivnog ugovora. Osnovna ideja projekta bila je unapređenje veština za sprovođenje so-cijalnog dijaloga na nov i efikasniji način s ob-zirom na novi kontekst u sektoru bezbedno-sti. Partneri u projektu izneli su svoja iskustva i dobre prakse, isključivo izazove i uspehe, mere koje su vlade u Srbiji, Holandiji i Bugar-skoj donele sa ciljem rekonstrukcije sektora bezbednosti u periodu 2000-2012. i oceni-

li efikasnost sprovedenih reformi. Jedan od najvažnijih rezultata projekta je razrađen plan daljih zajedničkih aktivnosti na poboljšanju so-cijalnog dijaloga na nacionalnom i evropskom nivou. Tim povodom je i potpisan međuna-rodni sporazum (Srbija-Holandija-Bugarska) kojim se definišu ciljevi i određuju sredstva dalje partnerske reforme socijalnog dijaloga u bezbednosnom sektoru.



Premijer i ministar unutrašnjih poslova u Vladi Republike Srbije Ivica Dačić u svom obraćanju članovima PSS-a.

POLICIJA SLUŽI NARODU

U poslednjih dvadesetak godina imali smo jedan iskrivljeni sistem vrednosti u kojem je policijska profesija morala da se izbori za svo-je mesto, i to u sistemu u kojem su možda više bili podržavani i cenjeni oni koji su se borili protiv onoga što radi policija, odnosno borili su se protiv onih koji su kršili zakone i pljač-kali ovaj narod, istakao je Ivica Dačić, premijer i ministar unutrašnjih poslova u Vladi Srbije, na svečanom delu Izborne skupštine Policij-skog sindikata Srbije, održanoj 23. novembra u Domu Narodne skupštine Srbije.

Pošto je konstatovao da i danas ima takvih pokušaja, pre-mijer je poručio prisutnim sindi-kalcima da on podržava dija-log, sindikalno organizovanje i udruživanje, čiji je cilj unapređe-nje materijalnog i socijalnog po-ložaja zaposle-nih u MUP, ali i ostalih radnika u Srbiji.

Govoreći o saradnji sa sin-dikatima, Dačić je podvukao da srpska policija treba da bude narodna policija koja ne služi interesima nijed-ne vlasti ili političke stranke, već isključivo slu-ži narodu. Podsećajući da je bio prvi minsitar unutrašnih poslova u Srbiji koji je uspostavio dijalog sa sindikatima, premijer je rekao da će uvek sarađivati sa reprezentativnim sindikati-ma, ali osluškivaće i mišljenje drugih zaposle-nih koji su sindikalno organizovani.

On je naveo i da srpska policija mora da bude visokostručna i obučena i da prati savre-mena naučna i tehnološka dostignuća i dodao da «ona ne može da bude sinonim za nestruč-ne, nekvalitetne i neobrazovane ljude».

-Ako nekoga želite da uhapsite, morate biti sposobniji od njega i zato policija mora da se tehnološki obrazuje, jer je ovo 21. vek, rekao je Dačić. Ukazujući na težak i odgovoran po-sao policajaca, premijer je podsetio da je u poslednjih 20 godina oko hiljadu policajaca izgubilo živote na dužnosti.

-Moramo mnogo više da poštujemo te žr-tve, jer oni koji su dali živote za svoju zemlju i svoj narod dali su najviše što su imali. Zato država danas nema nikavo pravo, niti bilo ko u našoj zemlji, da pita da li se treba brinuti o porodicama onih koji su izgubili živote. To je

naša obave-za, i oni su deo naše porodice – Ministarstva unutrašnjih po-slova, rekao je Dačić.

Premijer je podržao i ak-tivnosti Policij-skog sindikata i ukazao na Poseban kolek-tivni ugovor koji je «institucija na kojoj će zavideti i policijski sin-dikati u drugim

državama». On je naglasio da se sve čini da se poboljša materijalni položaj zaposlenih i dodao da će se Vlada Srbije, i u uslovima eko-nomske krize, truditi da zaštiti prava radnika kako teret krize ne bi bio na leđima najsiro-mašnijih, jer «to nije koncept ove vlade».

-Nema ozbiljne i jake države bez jake i po-štovane vojske i policije. Zabluda je da to po-stoji. To one države koje kontrolišu ceo svet, a jedino se kod nas zalažu za razvlašćenje svih tih institucija, zaključio je premijer Dačić.

Na sednici Izborne skupštine za predsed-nika Policijskog sindikata jednoglasno je iza-bran dosadašnji predsednik Veljko Mijailović,



Predsednik PSS-a Veljko Mijailović otvara izbornu skupštinu.

koji je premijeru Ivici Dačiću uručio počasnu plaketu tog sindikata. Mijailović je tom prili-kom zahvalio premijeru i ministru unutrašnjih poslova što je imao razumevanja za rad Poli-cijskog sindikata, istakavši da su policajci, dok Dačić nije postao ministar, «bili na margini» po nivou ostvarivanja svojih prava.

Policijski sindikat Srbije koji danas ima pre-ko 13.000 čla-nova osnovan je 3. avgusta 2006. godine. Od samog po-četka, naglasio je filmski i po-zorišni glumac Svetislav Bule Goncić, koji je u ime Policijskog sindikata uka-zao na najzna-čajnije datume i aktivnosti tog sindikata u pro-teklom periodu,

Policijski sindikat je naišao na otpore naj-viših starešina u Ministarstvu unutrašnjih po-slova, a kulminacija takvog ponašanja bila je Uredba o štrajku kojom je praktično štrajk bio zabranjen, čime je na neki način bilo i obesmi-šljeno postojanje sindikata. Rezultat takvog odnosa kulminirao je u avgustu 2007. godine kada je predsednik tog sindikata Veljko Mija-ilović dobio otkaz. To je ražestilo članove Po-licijskog sindikata koji su sa još većim žarom i upornošću nastavili da biju bitku za zaštitu svojih prava. U tome su uspeli. Uredba o štraj-ku je proglašena neustavnom pa se Mijailović sudskom odlukom vratio na posao, a 15. apri-la 2009. godine dokazana je reprezentativnost sindikata.

Nezadovoljni odnosom predstavnika vlasti i arogantnim odnosom ljudi u samom vrhu MUP-a prema zaposlenima u Ministrastvu unutrašnjih poslova, članovi Policijskog sindi-kata su u avgustu 2010. svoje nezadovoljstvo izrazili protestom ispred Vlade Srbije. U febru-

aru 2011. godine potpisan je prvi Poseban ko-lektivni ugovor za policijske službenike.

Recidivi prošlosti, istaknuto je u izveštaju koji je predstavio Goncić, oličeni u najvišim nesmenjenim funkcionerima MUP pokušali su da opstruišu primenu Posebnog kolektiv-nog ugovora što je dovelo do novog štrajka u junu 2011. godine, posle čega je odlučeno

da se isplaćuje novčana po-moć zaposleni-ma do potpune primene PKU, a povećane su i dnevnice žan-darmeriji. Još jedan štrajk de-sio se u oktobru 2011. godine i on je trajao 15 dana. Štrajk je okončan spo-razumom koji su potpisali ministar Dačić

i predsednik Policijskog sindikata Veljko Mi-jailović.

Rezultat sporazuma je donošenje nove sis-tematizacije, Pravilnika o stipendiranju dece poginulih policajaca, Pravilnika o putnim troškovima, plaćanje noćnog rada, prekovre-menog rada, rada u vreme državnih praznika i plaćanje svih odbrana za tužbe za zakonitu primenu ovlašćenja. U decembru 2012. godi-ne Policijski sindikat se suprostavio «samovolji i nepotistički postavljenim kadrovima». Epilog sprazuma je nova Uredba o uniformama, objektima žandarmerije, raspisivanje stanova u vlasništvu MUP, uzimanje vozila načelnici-ma, briga za vatrogasce, rad van ekstremnih vremenskih uslova, povratak na posao ne-pošteno otpuštenih. Policijski sindikat je član Evropske policijske unije, a Veljko Mijailović je zamenik generalnog sekretara te organizacije.

U znak zahvalnosti za pruženu pomoć, za-služnim pojedincima uručene su plakete i za-hvalnice Policijskog sindikata Srbije.



PROCES KOLEKTIVNOG PREGOVARANJA

Kolektivni ugovor je centralno mesto sindikalne borbe kojim se regulišu prava i obaveze poslodavca i zaposlenog. Sindikalne organizacije konstantno prate

u kojoj se meri kolektivni ugovor poštuje i po potrebi reaguju ukoliko dođe do nepoštovanja garantovanih prava zaposlenih. Kolektivnim ugovorom se

reguliše prekovremeni rad i isplata naknada za takav rad, putni troškovi, broj radnih sati u nedelji i srodna pitanja.

MUP je formirao tim za kolektivno pregovaranje, da bi nakon šest meseci Vlada R. Srbije obustavila pregovore uz obrazloženje da dotadašnji pregovori nisu legitimni jer tim za kolektivno pregova-ranje mora biti formiran od strane Vlade a ne samo MUP-a kao poslodavca.PSS organizuje protest ispred zgrade Vlade u Beogradu. Protest je okupio više od 5.000 revoltiranih policajaca koji su dostojan-stveno izrazili svoje nezadovoljstvo i jasan zahtev da se pristupi kolektivnom pregovaranju.

Vlada je formirala novi „legitimni“ tim5 za kolektivno pregovaranje koji je sa strane poslodavca bio sačinjen od: predstavnika Mini-starstva unutrašnjih poslova, kao resornog ministarstva, po ovla-šćenju ministra Ivice Dačića, koji je i sam uzeo učešće u pregovori-ma i predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike, Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstva finansija.6

Potpisan je Poseban kolektivni ugovor za policijske službenike. 7

Sekretarijat Vlade R. Srbije je izašao sa predlogom da se pripadnici MUP-a priključe već postojećem Kolektivnom ugovoru za državne službenike i nameštenike.4 Ovaj predlog je prihvaćen od drugog reprezentativnog sindikata, Nezavisnog sindikata policije (NSP), a odbijen od strane PSS koji je jasno zahtevao da se potpiše Poseban kolektivni ugovor za policijske službenike.

Mart 2010.

5. oktobar 2010.

25. oktobra 2010.

28. februara 2011.

Na dužinu procesa pregovaranja uticao je čitav niz činilaca, a među njima posebno či-njenica da je to bio prvi put da se uspostavi mehanizam kolektivnog pregovaranja u sektoru bezbednosti, nedovoljno iskustvo obe pregovaračke strane u pogledu same tehnike pre-govaranja, veliki broj pitanja koje je trebalo regulisati kolektivnim ugovorom, kao i činjenica da je prihvatanje određenih rešenja, oko kojih su se saglasile obe pregovaračke strane, zahtevalo promenu zakona i podzakonskih propisa u sektoru bezbednosti, kao i dodatna materijalna i finansijska sredstva, u funkciji unapređivanja kvaliteta i efikasnosti rada sekto-ra bezbednosti i ostvarivanja radnih, ekonomskih i socijalnih prava zaposlenih u ovom sek-toru. U celini posmatrano, uz sve objektivne i subjektivne prepreke, ovaj proces je tekao u

4 Kopija Obaveštenja MUP o Odluci Vlade Republike Srbije je u prilogu ovog dokumenta (br. 4).5 Kopija Obaveštenja MUP i Odluke Vlade Republike Srbije je u prilogu ovog dokumenta (br.5).6 Kopija potpisanog sporazuma je u prilogu ovog dokumenta (br.6).7 Kopija potpisanog Kolektivnog ugovora dostupna je na internet prezentaciji PSS

(adresa: http://www.policijskisindikatsrbije.org.rs/index.php?option=com_docman&task=cat_view&Itemid=0&gid=15&orderby=dmdate_published&lang=sr).



pozitivnom smeru, uzlaznom linijom, čija je okosnica bila želja i interes obe pregovaračke strane da se dođe do prihvatljivih rešenja za obe strane, odnosno da se u procesu prego-varanja pokaže odgovornost i spremnost obe strane da prepoznaju zajednički interes. U tom smislu, pregovarački proces, koji je na momente bio i konfliktan, urodio je plodom, u tako što su zaposleni i najveći reprezentativni sindikat konačno izborili pravo na kolektivno pregovaranje, a svi u sektoru bezbednosti, kako zaposleni, tako i rukovodstvo, temeljni instrument socijalnog mira.

Posebni kolektivni ugovor reguliše čitav spektar pitanja i definiše ključna prava koja su preduslov uspostavljanja instrumenata i prakse socijalnog dijaloga. Ugovor je obiman do-kument, koji ima 89 članova kroz koje se regulišu sledeće grupe pitanja:

Analiza usvojenih rešenja, kao i prvi koraci u njihovoj primeni, potvrđuju da su na temelju Posebnog kolektivnog ugovora suštinski unapređena i efikasno zaštićena prava zaposlenih u MUP-u u oblastima : radnog vremena, režima prekovremenog rada, rada na dane držav-nog praznika, noćnog rada, smenskog rada, koja su u periodu pre usvajanja Posebnog kolektivnog ugovora bila predmet stalnih nesporazuma i sukoba (na relaciji: MUP/poslo-davac – zaposleni) i svakako uticali na kvalitet i efikasnost obavljanja funkcija i zadataka svih zaposlenih.

Na žalost, praksa je snagom činjenica potvrdila da je mnogo lakše zaključiti Poseb-ni kolektivni ugovor, nego ga u celini primeniti. Suštinska primena ovog strateškog do-kumenta zahtevala je svest i odgovornost oba aktera – poslodavca, odnosno Ministrstva unutrašnjih poslova i reprezentativnih sindikata (PSS i NPS), obezbeđivanje odgovarajućih materijalno-finansijskih resursa, kao i promenu čitavog niza zakona i podzakonskih propisa iz sektora bezbednosti, kako bi se oni usaglasili sa utvrđenim standardima u Posebnom kolektivnom ugovoru.

Zahtevi sindikata u procesu kolektivnog pregovaranja išli su u dva pravca – jedan se odnosi na unapređivanje ukupnih uslova za efikasno, ali javno kontrolisano ostvarivanje funkcija svih službi u sektoru bezbednosti, a drugi na efikasnu zaštitu ekonomskih, radnih i sindikalnih prava zaposlenih u sektoru bezbednosti. Sam tok kolektivnog pregovaranja, zatim, prihvaćena rešenja, kao i kasnija aktivnost na njihovoj primeni, potvrdili su da se ove dve grupe zahteva mogu ostvarivati samo komplementarno, jer su oni duboko funkcional-no povezani i međuzavisni.

Zbog nepotpune primene Posebnog kolektivnog ugovora (PKU), PSS je 11. juna 2011. godine stupio u štrajk koji je trajao samo četiri sata jer je ispunjen štrajkački zahtev „pobolj-šanje socijalno materijalnog statusa policijskih službenika“. Naime, sa ministrom je pot-pisan sporazum8 kojim se ministarstvo obavezuje da do potpune primene PKU mesečno svim zaposlenima isplaćuju dodatnih 10.000 RSD. Sporazumom je takođe predviđeno da se izvrše izmene i dopune Zakona o policiji u najkraćem mogućem roku i doneto je rešenje9 o formiranju Komisije za mirovno rešavanje radnih sporova.

» Osnovne odredbe; » Radno vreme; » Odmori i odsustva; » Plata i dodaci na platu; » Pravo na naknadu troškova; » Naknade štete; » Zaštita zaposlenih; » Bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih; » Zaštita dostojanstva zaposlenih;

» Pravo na štrajk; » Delovanje i uslovi za rad sindikata; » Rešavanje stambenih potreba; » Mirno rešavanje kolektivnih sporova; » Praćenje primene kolektivnog ugovora; » Izmene i dopune; » Otkaz kolektivnog ugovora; » Prelazne i završne odredbe.

8 Kopija potpisanog sporazuma je u prilogu ovog dokumenta (br.7).9 Kopija potpisanog sporazuma je u prilogu ovog dokumenta (br.8).



Zatim, 10. oktobra 2011. godine PSS je organizovao štrajk i javni protest koji je, s jedne strane, imao za cilj da istakne nezadovoljstvo članova ovog Sindikata i svih zaposlenih dina-mikom i rezultatima primene Posebnog kolektivnog ugovora, kao i da izvrši pritisak na MUP i Vladu Srbije, da ispune obaveze preuzete potpisivanjem Posebnog kolektivnog ugovora, a pre svega dogovorene izmene i dopune Zakona o policiji. Na žalost, Nezavisni sindikat policije, kao drugi reprezentativni sindikat u MUP-u nije se pridružio niti je podržao ovaj štrajk. Štrajk je trajao šesnaest dana i okončan je potpisivanjem još jednog sporazuma10 sa ministrom, gospodinom Ivicom Dačićem, u kome pored ostalog stoji:

„Na sastanku održanom dana 25. oktobra 2011. godine, između predstavnika Ministarstva unutrašnjih poslova i Štrajkačkog odbora Policijskog sindikata Srbije postignut je dogovor o realizaciji postavljenih zahteva iz Zahteva Štrajkačkog odbora Policijskog sindikata Srbije od dana 30. septembra 2011. godine:

1. Sistematizacija • Povodom štrajkačkog zahteva za formiranje Radne grupe koja će raditi na donošenju

nove sistematizacije konstatovano je da da je Rešenjem ministra broj 01-11679/11-2 od 21. oktobra 2011. godine formirana Radna grupa koja počinje sa radom odmah, tačnije 26. oktobra 2011. godine uz učešće reprezentativnih sindikata. Rok za dono-šenje sistematizacije je 15. decembar 2011. godine.

2. Poseban kolektivni ugovor za policijske službenike• Povodom štrajkačkog zahteva za donošenje pravilnika predviđenih Posebnim ko-

lektivnim ugovorom za policijske službenike, predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova i predstavnici Policijskog sindikata Srbije konstatuju da su podzakonski akti usaglašeni i potpisani od strane ministra unutrašnjih poslova, dana 24. oktobra 2011. godine i to:

a) Pravilnik o naknadi troškova boravka dece u predškolskoj ustanovi i stipendiranju redovnog školovanja dece zaposlenih čija je smrt nastupila kao posledica povrede na radu, profesionalnog oboljenja ili opasne pojave;

b) Pravilnik o uslovima za ostvarivanje prava na naplatu troškova prevoza zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova;

c) Obavezna instrukcija o pružanju pravne pomoći;d) Instrukcija o prekovremenom radu policijskih službenika.• Povodom štrajkačkog zahteva koji se odnosi na konkretizovanje neposrednih zadata-

ka rukovodilaca organizacionih jedinica na primeni Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike i iniciranja odgovornosti svih rukovodilaca koji nisu primenjivali Poseban kolektivni ugovor, a odnosile su se na radno pravni status zaposlenih, mini-star unutrašnjih poslova je na sastanku koji je održan dana 14. oktobra 2011. godine, istakao da su za sprovođenje odredbi Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike odgovorni rukovodioci organizacionih jedinica, da zahteva blagovremeno postupanje, doslednu primenu propisa, jednako u odnosu na sve i izvršavanje pravo-snažnih sudskih odluka u celosti i u zakonom propisanim rokovima. Takođe je naveo da će za neizvršavanje naloga, nadležni rukovodioci biti pozvani na odgovornost.

• Povodom štrajkačkog zahteva u vezi postizanja dogovora i dinamike isplate zaostalih novčanih potraživanja radnika Ministarstva za noćni, prekovremeni rad i dr., dogovo-reno je da će policijske uprave dobiti jednoobrazna uputstva i pripremljene obrasce za postupanje.

10 Kopija potpisanog sporazuma je u prilogu ovog dokumenta (br.9).



Sva napred navedena prava u vezi radnog vremena, prekovremenog rada, rada na dane dr-žavnog praznika, noćnog i smenskog rada, uneta su u izmenjeni i dopunjeni Zakon o policiji, čime su ova prava dobila i zakonsku snagu. Međutim, poseban značaj imaju one izmene i dopune Zakona o policiji koje su obezbedile veći stepen zaštite policijskih službenika u

vršenju službene dužnosti. Reč je, pre svega, o suzbijanju predviđenih izmena i dopuna pomenutog Zakona, prema kojima je policijski starešina mogao da naredi svakom policijskom službeniku da se obavezno podvrgne poligrafskom ispitivanju, bez sopstvene saglasnosti, što predstavlja grubi vid kršenja ljudskih sloboda i prava i predstavljalo je veoma opasnu meru pritiska na policijske služ-benike. Isto tako je od velikog značaja ukidanje člana 168 Zakona o policiji, prema kome je policijskom službeniku izricana mera prestanka radnog odnosa po sili zakona čim bi državni tužilac ili istražni sudija inicirao istražni postupak

protiv njega, bez obzira da li bi krivična prijava bila prihvaćena od strane suda ili ne. To se očigledno kosilo sa pravnom pretpostavkom nevinosti, koja mora u svakom postupku da važi za sve građane, pa i za zaposlene u sektoru bezbednosti. Dosadašnja iskustva poka-zala su da brisanje ovih odredbi iz Zakona nije imalo negativni uticaj, sa stanovišta zloupo-trebe i prekoračenja službenih ovlašćenja, prekomerne upotrebe sile i sl.

Potpisivanje prvog kolektivnog ugovora za policijske službenike.

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je izmene i dopune Zakona o policiji.

PSS je organizovao protest ispred zgrade MUP-a zahtevajući da se potpiše Sporazum, povodom unapređenja radnih, ekonom-sko-finansijskih, socijalnih prava kao i egzistencijalnih potreba svih zaposlenih u MUP-u. Sporazum11 je potpisan 21.01.2013. godine, a sam čin potpisivanja izvršili su Predsednik Vlade Repu-blike Srbije i Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i predsednik Policijskog sindikata Srbije Veljko Mijailović.

Ministar unutrašnjih poslova R. Srbije potpisao je sa reprezentativ-nim sindikatima (PSS i NPS) Sporazum o produženju roka važenja Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike12 na šest meseci (do: 24. septembra 2014. godine). Takođe je dogovoreno da se u međuvremenu nastavi proces kolektivnog pregovaranja radi potpisivanja novog PKU-a na period od tri godine.

Ministar unutrašnjih poslova R. Srbije, dr Nebojša Stefanović, po dogovoru sa PSS-om izdejstvovao je implementaciju dotadašnje solidarne pomoći (10.000 rsd) u lični dohodak.

5. decembra 2011.

27. decembra 2012.

11. aprila 2014.

25. juna 2014.

11 Kopija potpisanog sporazuma je u prilogu ovog dokumenta (br.10).12 Kopija potpisanog sporazuma je u prilogu ovog dokumenta (br.11).



Pošto je produžetak prvobitnog PKU isticao 24. sep-tembra, zadatak ove radne grupe je takođe bio njegovo dodatno produžavanje do donošenja novog. Međutim, rukovodstvo NSP-a je 16. septembra iznenada najavilo da će od 26. istog meseca stupiti u štrajk sa tzv. “Sindikalnim frontom”, a da apsurd bude još veći, njegovi predstavni-ci su se pojavili na sastanku Radne grupe 18. septembra i dogovorili dinamiku rada uprkos najavljenom štrajku. Upravni odbor PSS-a je odlučio de ne učestvuje u tom ne-zakonitom štrajku, koji je za cilj imao samo narušavanje tekućeg kolektivnog pregovaranja i prikupljanje zasluga NSP-a za već rešena pitanja. Naime, kao štrajkački zah-teve navedeni su:

• Produžavanje postoječeg PKU-a do potpisivanja novog;• Isplata zaostalih dugovanja zaposlenima u MUP-u u vidu naknade za dolazak i odla-

zak sa rada i isplatu jubilarnih nagrada;• Garancije ministra dr Nebojše Stefanovića da se na zaposlene u MUP-u neće prime-

njivati dodatno smanjenje zarade.

Neposredno nakon prvog zajedničkog sastanka te definisane sardnje i ciljeva delovanja, rukovodstvo NSP-a smenilo je tadašnjeg predsedavajućeg gospodina Miloševića. Nakon tog sramnog čina NSP-a, kao drugi reprezentativan sindikat u MUP-u, ušao je u tzv. “Sindi-kalni front” sa određenim brojem nereprezentativnih sindikata i prekinuo saradnju sa nama.

Na inicijativu PSS-a13 održan je prvi zajednički sastanak sa dele-gacijom NSP-a, koju je predvodio tadašnji predsedavajući Jugo-slav Milošević. Tom prilikom dogovorena je potpuna koordinacija i zajedničko delovanje na polju zaštite prava svih radnika u MUP-u. Zajedničke aktivnosti dva najveća i jedina reprezentativna policij-ska sindikata definisana su u pravcu:

• Donošenja novog PKU-a sa izmenama;

• Usvajanja zajedničke platforme u vezi izmena i dopuna Zakona o policiji;

• Zaštite instituta reprezentativnosti u MUP-u.14

Ministarstvo unutrašnjih poslova R. Srbije donelo je Rešenje o for-miranju posebne radne grupe za pregovaranje sa reprezentativnim sindikatima,15 a sa ciljem donošenja Predloga novog kolektivnog ugovora za policijske službenike.

16. januara 2014.

26. avgusta 2014.

PROCES KOLEKTIVNOG PREGOVARANJA RADI POTPISIVANJA NOVOG, DRUGOG PO REDU PKU-a

13 Kopija Dopisa Nezavisnog sindikata policije je u prilogu ovog dokumenta (br.12)12 Kopija potpisanogsporazuma je u prilogu ovog dokumenta (br.11).

14 Kopija zajedničkog Saopštenja PSS-a i NSP-a je u prilogu ovog dokumenta (br.13)15 Kopija Rešenja MUP-a je u prilogu ovog dokumenta (br.14)

Predsednik PSS-a Veljko Mijail-ović potpisuje Sporazum sa pred-sedavajućim NSP-a Jugoslavom

Miloševićem



Paradoks je to što se PSS pre toga izborio i rešio sva tri štrajkačka zahteva te je nesmi-sleno pridružiti se ili podržati neosnovan i nezakonit štrajk.

Skandalozni štrajk se završio kao i što je počeo. Bez ikakvih benefita za zaposlene u MUP-u, a kolege koje su štrajkovale, naravno ne rukovodstvo NSP-a, ostale su bez dnevnica.

Ubrzo nakon samog štrajka usmerenog protiv Vlade R. Srbije i resornog Ministarstva unutrašnjih poslova NSP je podržao mere štednje te iste vlade i dodelio plaketu ministru Stefanoviću, zatim nastavio kolektivno pregovaranje, ali u korist poslodavca a suprotno sindikalnim načelima i pravima radnika koje predstavljaju i čije interese navodno zastupaju.

Naime, vlada je odbila sve predloge PSS-a koji su se odnosili na naslov i kategoriju za-poslenih (PSS je zahtevao da se PKU odnosi na sve zaposlene), poglavlja o pravu na štrajk, pričinjenu štetu, zaštitu zaposlenih (racionalizaciju), bezbednost i zdravlje na radu (akt o proceni rizika na radu) i sl. Vlada R. Srbije bila je i protiv usaglašavanja visine prinadležnosti za prekovremeni, noćni i smenski rad, zatim rad za vreme praznika, bolovanja i drugo, sa kolektivnim ugovorima koje je potpisala u prethodnom period.16

Međutim, i četiri meseca nakon potpisivanja Zajedničke izjave, odnosno pet meseci na-kon Peticije protiv PKU-a ili zа potpisivаnje Aneksа, predstavnici MUP-a se nisu udostojili da ispune obećanja na koje su se pravno obavezali potpisavši pomenuti dokument. Ru-kovođen tim činjenicama, tj. imajući u vidu da poslodavac svo to vreme nije vodio iskren socijalni dijalog PSS je 15.07.2015. godine doneo odluku da stupi u štrajk sa jednim jedinim ciljem - potpisivаnje Aneksа PKU-a zа policijske službenike. Početak štrajk najavljen je za 27.07.2015. godine, ali je Vlada Republike Srbije već narednog dana donela odluku da se udovolji štrajkačkom zahtevu PSS-a i volji 21 054 potpisnikа Peticije čime je štrajk otkazan.

Rukovodstvo NSP-a je sa Mnistrom unutrašnjih poslova potpisalo novi Poseban kolektivni ugovor za policijske službenike, dok je rukovodstvo PSS-a odbilo da učini isto jer je ugovor nepovoljan.

PSS se obratio predsedniku vlade sa molbom da se otkaže važe-nje ili inicira postupak izmena i dopuna nepovoljnog PKU-a, koji je sa vladom potpisao NSP. Takođe, Kabinet premijera poslao ur-genciju Kabinetu ministra unutrašnjih poslova sa zahtevom da se pristupi izmenama i dopunama PKU-a za policijske službenike.17 Nakon toga je PSS organizovao skupljanje potpisa za Peticiju pro-tiv PKU-a, koju je za samo dve nedelje potpisalo 21 054 policijskih službenika od oko 35 000 mogućih. Peticija je potom predata Ka-binetu premijera R. Srbije (03.03.2015) uz najavu o organizovanju najvećeg do tada protesta PSS-a ispred zgrade Vlade R. Srbije.

Nakon najave protesta i izraženog opšteg nezadovoljstva radnika MUP-a kroz Peticiju, državni sekretar MUP-a gospodin Milosav Miličković je pozvao predstavnike PSS-a da otkažu protest i tom prilikom potpisao Zajedničku izjavu sa predsednikom PSS-a Velj-kom Mijailovićem, kojom garantuje da će se otkazati nepovoljni PKU potpisan sa NSP-om te da će se pristupiti donošenju novog koji će važiti za sve zaposlene u MUP-u.18

11. februara 2015.

12. februara 2015.

17. marta 2015.

16 Videti: Kopija Saopštenja PSS-a povodom ne pristupanja potpisivanju novog, drugog po redu, PKU-aza policijske službenike (prilog br. 15).

17 Kopija Zajedničke izjave je u prilogu ovog dokumenta (br.17).18 Kopija Dopisa MUP-a je u prilogu ovog dokumenta (br.16).



Najveći paradoks je to što su Aneks pored PSS-a potpisali i njegovi najveći protivnici, predstavnici NSP-a, koji su upravo i odgovorni za donošenje očajnog PKU-a, a koji je za-hvaljujući borbi PSS-a i potpisnicima Peticije aneksiran.

PSS je delegirao svoja dva predstavnika – članove Upravnog odbora, Zorana Andrejevića i Miodraga Antonića, za članove Komisije za praćenje primene Posebnog kolektivnog ugo-vora za policijske službenike. Oni pomno i konstantno nadziru primenu i poštovanje PKU-a, o svemu obaveštavaju predsednika i Upravni odbor sindikata, koji po potrebi reaguje ukoli-ko dođe do izvesnih nepoštovanja zagarantovanih prava zaposlenih u MUP-u.

Potpisan je Aneks PKU-a za policijske službenike, kojim su po-boljšаna prаvа i zаštita rаdnikа MUP-a.

17. jula 2015.

Delegacija PSS-a na sastanku sa ministrom unutrašnjih poslova dr Nebojšom Stefanovićem



Polaznu osnovu, glavni smisao i meru uspešnosti delovanja PSS-a predstavlja razvoj policije u skladu sa najvišim evropskim prav-nim i demokratskim standardima, kao politički i javno kontrolisane službe, čiji zadatak je da efikasno i odgovorno štiti živote i imovinu gra-đana, kao osnovnih ljudskih prava. Ostvare-nje ovog cilja podrazumeva pravo i obavezu

PSS-a da aktivno učestvuje i da svoj puni do-prinos definisanju koncepta i organizacionog modela policije primerenog civilizacijskim do-stignućima savremenog doba i najboljoj praksi policije u razvijenim demokratskim zemljama Evrope, donošenju pravnog okvira reformi po-licije i drugih mera, koje imaju za cilj unapre-đivanje efikasnosti i zakonitosti njenog rada.

Za PSS reforma policije nije jednokratni za-datak, već trajni proces unapređivanja druš-tvene uloge i funkcija policije, primeren druš-tvenim promenama, u funkciji unapređivanja demokratskog društvenog poretka, vladavine prava i celovitog ostvarivanja korpusa ljudskih sloboda i prava. To podrazumeva pravo i oba-vezu svakog zaposlenog da se profesional-no i stručno usavršava, u skladu sa načelima „doživotnog učenja“, a rukovodstva MUP-a da stvara materijalne i druge uslove za to i da podstiče zaposlene da se stručno usavršavaju i profesionalno razvijaju i obrazuju.

Reforma policije je projektovana od strane čelnika MUP-a kroz donošenje novog Zako-na o policiji i merama kojima je Evropska unija uslovila otvaranje Poglavlja br. 24 Pregovora o

PRVI ŠTRAJK GLAĐU U ISTORIJI SRPSKE POLICIJE

pristupanju EU, a to su: demilitarizacija, depo-litizacija, dekriminalizacija kao i profesionaliza-cija srpske policije.

Od svega navedenog, navodna „dekrimina-lizacija” policije predstavljala je najveći izazov MUP-u, koji ne samo da je nestručno i neod-govorno postupio prema svojim zaposlenima,

već je u taj proces ušao besprav-no. Takođe, i PSS je bio pred velikim izazovom, jer se od svog osnivanja zalaže za antikorupcij-ske mere i nultu toleranciju prema krivično odgovornim policajcima, a istovremeno mora da zastupa interese i vodi računa o pravima svojih članova i svih zaposlenih u MUP-u. Tako je, s obzirom na svoju ulogu i načela delovanja, pažljivo morao da motri celoku-pan proces i efektivno učestvuje u njemu, štiteći pravno oštećene i ujedno boreći se protiv „prljavih policajaca”.

Prvi talas medijski proklamova-nog „čišćenja redova srpske policije”, kako su ga političke strukture MUP-a nazvale, kulmini-rao je sredinom 2015. godine, kada je određen broj policijskih službenika odlučio da prote-stvuje zbog dobijanja Rešenja o prestanku rad-nog odnosa po osnovu bezbednosnih smetnji (čl. 168. Zakona o policiji, čl. 45. Zakona o unutrašnjim poslovima i sl.). Ono što je bit-no jeste da su oni već bili oslobođeni krivične odgovornosti pravosnažnim presudama suda, odustankom javnog tužioca od krivičnog go-njenja i sl, te da su obespravljeni jer im je kao takvim sporazumom PSS-a i MUP-a od 21. januara 2013. godine (broj: 13284/12-11) omo-gućeno da se vrate u službu. Imajući u vidu da su radnička prava nevino otpuštenih kolega narušena, oni su 30. jula organizovali protest ispred zgrade Ministarstva unurašnjih poslova (SIV 1) koji je na njihov zahtev podržao i PSS, a tokom koga je državni sekretar Milosav Milič-ković primio delegaciju okupljenih protestana-ta i saopštio im da navedeni sporazum iz 2013. godine trenutno rukovodstvo neće poštovati,



jer nije saglasno sa njegovim odredbama i jer ga nije potpisao sadašnji ministar dr Nebojša Stefanović, već bivši ministar gospodin Ivica Dačić. Sramnim činom proglašavanja ništav-nim obavezujućeg dokumenta koji je potpisao tadašnji potpredsednik Vlade R. Srbije, MUP je prekinuo kontinuitet delovanja prethodnog mi-nistra na zaštiti i razvoju prava svojih radnika.

Krajem 2015. godine nastavljena je tzv. „de-kriminalizacija službe” čij je osnovni cilj bilo prikupljanje jeftinih političkih poena i marke-tinškog prostora Kabineta ministra unutrašnjih poslova. Naime, u novembru mesecu Kabinet je raspisao depešu kojom se naređuje da se po policijskim upravama i stanicama prave spiskovi zaposlenih koji imaju bezbednosne smetnje za dalji rad u ministarstvu, a na osno-vu kojih će se deliti otkazi. PSS je odmah rea-govao i još jednom istakao da u potpunosti po-država borbu protiv kriminala i korupcije unutar MUP-a, ali samo onu iskrenu i pravednu, kao i to da će se svim raspoloživim zakonskim i sin-dikalnim sredstvima boriti protiv nepravde, a kako bi imao uvid u celokupni proces zahtevao je aktivno učešće u radu specijalne Komsije za analizu rešenja za premeštaj na radna mesta analize rizika.

Sindikat se 12. novembra obratio i premijeru Vlade R. Srbije gospodinu Aleksandru Vuči-ću najavljujući štrajk glađu Upravnog odbora zbog činjenice da su policajci doterani do ivi-ce izdržljivosti finansijskog aspekta i nepro-fesionalizacije rada u MUP-u, čij Kabinet ne radi apsolutno ništa na unapređenju položaja zaposlenih. Rukovodstvo sindikata je pažlji-vo i odgovorno isplaniralo najavljeni štrajk u kome bi učešće uzeli samo članovi njegovog Upravnog odbora, a sa namerom da se iz-begne ugrožavanje vitalnih interesa države u teškom bezbednosnom okruženju migrantske krize, antidržavnih delovanja u južnoj srpskoj pokrajini i terorističkog delovanja u susednim zemljama, odnosno kako bi se izbeglo kraće ili duže paralisnje državnog aparata zaduže-nog za bezbednost građana. Najavljeni štrajk nije održan jer je premijer 1. decembra lično u svom Kabinetu u Vladi R. Srbije primio delega-ciju PSS-a na čelu sa njegovim predsednikom gospodinom Mijailoviće i nakon konstruktiv-nog sastanka udovoljio svim štrajkačkim zah-tevima. Tako je PSS aktivno uzeo učešće u radu specijalne Komisije MUP-a tokom koga je analizirao svaki pojedinačni slučaj sa spiskova za prestanak radnog odnosa po osnovu bez-bednosnih smetnji ili, kako su ih čelnici MUP-a nazvali „Predloga programa rešavanja viška zaposlenih”.

2015. godina je za PSS bila izuzetno teška i posebna jer pored svakodnevnih aktivnosti i

navedenih ostvarenja, među kojima se ističe novi PKU, pred sindikatom je stajao još jedan značajan izazov, a to je: aktivno učešće u izradi novog Zakona o policiji.

Podsetimo, PSS se 5. decembra 2011. go-dine izborio da se sva prava navedena u Po-sebnom kolektivnom ugovoru iz iste godine, a u vezi radnog vremena, prekovremenog rada, rada na dane državnog praznika, noćnog i smenskog rada, unesu u izmenjeni i dopunje-ni Zakon o policiji, čime su dobila i zakonsku snagu. Međutim, poseban značaj imaju one iz-mene i dopune koje su obezbedile veći stepen zaštite policijskih službenika u vršenju služ-bene dužnosti. Reč je, pre svega, o suzbija-nju predviđenih izmena i dopuna pomenutog Zakona, prema kojima je policijski starešina mogao da naredi svakom policijskom službe-niku da se obavezno podvrgne poligrafskom ispitivanju, bez sopstvene saglasnosti, što predstavlja grubi vid kršenja ljudskih sloboda i prava i predstavljalo je veoma opasnu meru pritiska na policijske službenike. Isto tako je od velikog značaja bilo ukidanje čl. 168 Zakona o policiji, prema kome je policijskom službeni-ku izricana mera prestanka radnog odnosa po sili zakona čim bi državni tužilac ili istražni su-dija inicirao istražni postupak protiv njega, bez obzira da li bi krivična prijava bila prihvaćena od strane suda ili ne. To se očigledno kosilo sa pravnom pretpostavkom nevinosti, koja mora u svakom postupku da važi za sve građane, pa i za zaposlene u sektoru bezbednosti. Do-sadašnja iskustva pokazala su da brisanje ovih odredbi iz Zakona nije imalo negativni uticaj, sa stanovišta zloupotrebe i prekoračenja služ-benih ovlašćenja, prekomerne upotrebe sile i sl.

Najavu izrade novog Zakona o policiji prošle godine PSS je dočekao sa entuzijazmom kao i svako realno unapređenje normativnih rešenja kojima poslodavac teži, ili bi bar trebalo da teži. Tako je delegacija sindikata uzela učešće u če-tiri navodne Javne rasprave i redovno dostav-ljala svoje primedbe poslodavcu na sve verzije nacrta tog zakona. Pošto primedbe najvećeg i prvog reprezentativnog sindikata nisu bile usvajane, njegovo rukovodstvo je odlučilo da ne učestvuje u daljim Javnim raspravama, a kao spornu tačku stavilo je i ovaj zakon u svoj štrajkački zahtev za Štrajk glađu najavljen za 23. novembar 2015. godine ispred zgrade Predsedništva u Beogradu. Kao što smo već rekli, najavljeni štrajk je otkazan jer je premijer R. Srbije gospodin Vučić udovoljio svim štraj-kačkim zahtevima PSS-a, pa i ovom. Tako je odloženo usvajanje novog Zakona o policiji za 2016. godinu – dok se primedbe PSS-a ne raz-motre i dok se ne održi realna Javna rasprava.



Policijski sindikat Srbije je sa Vojnim sindikatom Srbije – prvim i jedinim reprezentativnim sindi-katom zaposlenih u Ministarstvu odbrane R. Srbije 11. novembra 2015. godine potpisao spora-zum o međusobnoj saradnji dva sindikata. To je prvi put u istoriji srpskog sindikalizma da policija i vojska potpisuju ovakav sporazum kojim je predviđena razmena podataka od značaja za zaštitu prava zaposlenih u MUP-u i MO-u, razvijanje zajedničkih projekata na poboljšanju radnih i soci-jalnih prava zaposlenih, kao i koordinacija u budućim aktivnostima.

Do kraja 2015. godine zvanična saradnja dveju najznačajnijih sindikata u bezbednosnom sek-toru R. Srbije je produbljena, sastoji se u razmeni iskustava, umrežavanju sa akterima iz lokalnih zajednica i opština, kao i učešćem na konsultativnim sastancima na pozive jedne odnosno druge strane.

Strateška važnost sindikalne saradnje i partnerstva vojske i policije je potvrđena 22. juna 2016. godine, potpisivanjem prioritetnog Sporazuma o zajedničkom delovanju Vojnog sindikata Srbije, Sindikata pravosuđa Srbije i Policijskog sindikata Srbije.

U sporazmu stoji da je “cilj ukrupljavanja tri stuba bezbednosti R. Srbije, kroz buduće zajed-ničko delovanje predstavnika ova tri reprezentativna sindikata, usmeren na pronalaženju najboljih mehanizama zaštite prava radnika u bezbednosnom sektoru”.

Razmena iskustava, ideja; obogaćivanje sindikalnih sadržaja; pružanje individualne moguće pomoći zainteresovanim članovima itd., samo su neki od usaglašenih aktivnosti u perspektivi.

SARADNJA SA DRUGIM SINDIKATIMA

Što se drugih sindikata u okviru MUP-a tiče, vrata PSS-a su im oduvek otvorena ukoliko iskreno i predano žele da sarađuju u večitoj sindikalnoj bitci za bolja radnička prava i socijalno-ekonomski status svih zaposlenih u ministarstvu.

Potpisivanje Sporazuma o zajedničkom delovanju Vojnog sindikata Srbije,Sindikata pravosuđa Srbije i Policijskog sindikata Srbije



PSS je od samog osnivanja potpuno osamostaljen od poslodavca, za razliku od ostalih sin-dikata u MUP-u koji za svoje potrebe koriste kancelarijske prostorije u samom Ministarstvu, a krajem 2013. godine njegova centrala je preseljena u nove prostorije u centru Beograda. Nova kancelarija, po standardima i ugledu na evropske kolege, nalazi se u ulici Zeleni venac br. 2/1 i usluge su dostupne svim članovima svakog radnog dana od 09:00 do 17:00 časova.

AKTIVNOSTI SEDIŠTA PSS-A U 2015. GODINI

U okviru svojih obaveza ustanovljenih statutom organizacije i u skladu sa odlukama nje-nog rukovodstva, sedište PSS-a je u periodu od 1. januara do 31. decembra 2015. go-dine poslalo 3.265 dopisa resornim institucijama i državnim organima, od kojih najveći broj poslodavcu (MUP-u). Pušteno je ukupno 104 zvanična saopštenja, kojima su članovi sindikata, svi zaposleni u MUP-u, kao i mediji i ostali zainteresovani informisani o odlukama i postpucima organizacije, kao i planiranim merama vezano za aktuelne situacije. Unutar prostorija centrale organizacije u navedenom periodu primljeo je nešto više od 3.000 stra-naka, uglavnom članova radi konsultacija i pružanja raznih vidova pomoći, a pruženo je i oko 31.000 savetodavnih usluga putem telefona i elektronske pošte.

Pored svega navedenog, u 2015. godini rukovodstvo sindikata je sedam puta zahtevalo pristup informacijama od javnog značaja, a koje se tiču MUP-a; održalo je više desetina sastanaka sa zvaničnicima i visokim predstavnicima MUP-a, i prisustvovalo je na ukupno sedam sastanaka sa Komisijom MUP-a za saradnju sa sindikatima, koja je obrazovana na predlog PSS-a, ali nije ispunila očekivanja. S tim u vezi, sindikat je 8. oktobra 2015. godi-ne doneo odluku da do daljnjeg ne prisustvuje na sastancima sa Komisijom, jer polazeći od stećenih iskustava bilo je više nego očigledno da se celokupan rad te Komisije sveo na prazna obećanja i deklarativne odgovore na goruća pitanja iz sfere radničkih prava u MUP-u. Tako delegacija PSS-a je do kraja 2015. godine odustvovala sa sastanaka famozne Komisije.

SEDIŠTE POLICIJSKOG SINDIKATA SRBIJE

Korisnici “pametnih” telefona sa operativnim sistemom Android od 2016. godine mogu potpuno besplatno da instaliraju aplikaciju “Policijski sindikat Srbije” i uvek imaju pristup obaveštenjima, saopštenjima, dešavanjima, događajima kao i najnovijim sindikalnim ponudama PSS-a.



NAJZNAČAJNIJA OSTVARENJA I REZULTATI SINDIKALNE BORBE PSS-a:

» Reprezentativnost i početak socijalnog dijaloga sa Vladom R. Srbije;

» Poseban kolektivni ugovor za policijske službenike (PKU);

» Isplata sredstava (10.000 RSD) za poboljšanje materijalnog statusa svih policijskih službe-nika do potpune primene PKU-a;

» Izmene i dopune Zakona o policiji;

» Sistematizacija radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova;

» Zamena starih i istrošenih uniformi i dotrajale opreme (napomena: PSS je u mnogim poli-cijskim upravama širom Srbije iz sopstvenih sredstava obezbedio zamenu uniformi);

» Izrada i usvajanje mnoštva pravilnika;

» Povećanje koeficijenta smenskog rada za 3.500RSD za sve zaposlene, bez obzira imaju li smenski rad ili ne;

» Isplata dnevnica (Žandarmerija sa 20% na 80%), putnih troškova, smenskog i prekovre-menog rada i jubilarnih nagrada…

» Implementacija solidarne pomoći u lični dohodak.

PSS SVOJIM ČLANOVIMA SVAKODNEVNO OBEZBEĐUJE I PRUŽA USLUGE:

» Sindikalna ponuda sa kojom članovi i njihove porodice ostvarivaju pravo na kupovinu ra-znih artikala po ugovorenim uslovima (popusti i višemesečne otplate bez kamate);

» Solidarna pomoć (u vidu materijalnih sredstava) na koju članovi imaju pravo zbog potrebe sopstvenog, ali i lečenja užeg kruga porodice, slučaja smrti u porodici kao i slučaju ro-đenja deteta (napomena: PSS godišnje izdvoji preko 5 miliona RSD za solidarnu pomoć svojih kolega, a samo 2014. godine zbog katastrofalnih poplava koje su zadesile R. Srbiju isplaćeno je 15 miliona);

» Pravna pomoć - na koju svi članovi imaju pravo ukoliko je njena neophodnost vezana za pitanja iz radnog odnosa. (napomena: PSS godišnje izdvoji preko 10 miliona RSD za solidarnu pomoć svojih kolega);

» Novogodišnji paketići – obezbeđuju se svake godine za decu članova uzrasta do 10 godi-na (napomena: PSS godišnje izdvoji preko 7 miliona RSD za paketiće);

» Pokloni za 8. mart - pokloni za uvažene koleginice koji se dele svake godine na Dan žena (napomena: PSS godišnje izdvoji preko 3 milion RSD za poklone)…

» Tokom svake godine organizuje se čitav niz memorijalnih turnira i drugih sportskih aktiv-nosti u znak sećanja na stradale kolege.

NAPOMENAPodaci analizirani i predstavljeni u ovom dokumentu preuzeti su iz arhive

dokumentacije Policijskog sindikata Srbije i studijske analize prof. dr Vladimira Marinkovića, “Socijalni dijalog u sektoru bezbednosti Republike Srbije u period od 2000. do 2012. godine”.

Nikša NikodinovićSpec. savetnik predsednika

AUTOR:



Protekla decenija bila je više nego efikasna i produktivna za Policijski sindikat Srbije, ali pred njim je još uvek dug i trnovit put na ostvarenju potpune zaštite radnih, ekonomskih, socijalnih i sindikalnih prava svih zasposlenih u MUP-u, kao i njihovog prava da budu in-formisani, konsultovani i da aktivno učestvuju u procesu donošenja odluka od značaja za njihov status i položaj, uslove rada, karijerno napredovanje i dr.

Na planu uspostavljanja i funkcionisanja sistema kolektivnog pregovaranja PSS je u pro-teklih deset godina postigao izuzetno značajne vidne i merljive rezultate. Uspešan tok kolektivnog pregovaranja i zaključivanje Kolektivnih ugovora sa Vladom R. Srbije, predstav-ljaju prepoznatljiv izvor snage PSS-a, temelj njegovih odnosa sa poslodavcem i strateške dokumente za efikasnu zaštitu radnih prava članova sindikata i svih zaposlenih u MUP-u. To je kvalitetan temelj na kom će se sistem i praksa kolektivnog pregovaranja dalje unapre-đivati i razvijati, pre svega na pitanjima jačanja poverenja između sindikata i poslodavačke strukture, svesti o zajedničkom interesu i odgovornosti za funkcinisanje sistema kolektivnog pregovaranja, izvršavanja preuzetih obaveza iz kolektivnog ugovora, prevencije konflikata itd.

Komplementarno sa razvojem sistema kolektivnog pregovaranja, imajući u vidu da su to segmenti jednog procesa, PSS će se trajno angažovati na uspostavljanju i razvoju sektor-skog dijaloga, uspostavljanjem i jačanjem instrumenata socijalnog dijaloga koji treba da obuhvati sektor bezbednosti u celini, kao i pravo PSS-a da učestvuje i u socijalnom dijalogu na nacionalnom nivou.

Paralelno sa tim PSS će nastaviti da učestvuje u usvajanju novog radnog i socijalnog zakonodavstva u celini, kao i specifičnih zakona, kojima se detaljno definišu materijalni i socijalni položaj, uslovi rada, radna i sindikalna prava zaposlenih u MUP-u. Pri tome, PSS će se zalagati da ovi posebni zakoni, kojima se regulišu određena specifična pitanja radnih, socijalnih, ekonomskih i sindikalnih prava zaposlenih u policiji, budu komplementarni sa radnim i socijalnim zakonodavstvom i pravnim okvirima društvene uloge i funkcija policije.

Pristojne zarade nisu samo ekonomsko, već i političko i moralno pitanje, materijalni uslov dostojanstva života i rada i ostvarivanja celine ekonomskih, radnih i socijalnih prava. Zato borba PSS-a za pristojne zarade ostaje trajno u središtu delovanja sindikata, jer se kroz nju realizuju ključne komponenete društvene uloge i funkcija sindikata i testira njegova realna društvena moć. Podrazumeva se da će borba za pristojne zarade kao trajne parametre imati realno ekonomsko stanje u našem društvu, kao i pravo pripadnika sveta rada u drugim delatnostima na pristojan život od sopstvenog rada.

Pitanja bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih u MUP-u ne predstavljaju samo pitanje prava zaposlenih definisano pravnim propisima, tehničkim i zdravstvenim standardima već imaju mnogo širi značaj - značaj ključnog uslova za efikasnu borbu policije protiv kriminala, bezbednosti života i imovine građana uz najviši stepen zaštite života i bezbednosti pripad-nika policijske službe. To proističe iz činjenice da rad u policiji spada u visokorizična zani-manja, u kojima su bezbednost i život njenih pripadnika stalno izloženi riziku i opasnosti. Time se uslovljava PSS da svoje predstojeće aktivnosti na planu bezbednosti i zdravlju na

IDEMO DALJE !

Počeli smo od grupe entuzijasta, a evo nas jednu deceniju kasnije kako je Policijski sindikat Srbije postao najveći i najorganizovaniji policijski sindikat u Srbiji i najsnažnija sindikalna organizacija, ne samo u srpskoj policiji, već u

celoj državi.



radu zaposlenih u MUP-u usmeri na široki krug zahtevnih pitanja, kao što su: profesionalna osposobljenost, permanentno stručno usavršavanje, kontinuirano održavanje fizičke kon-dicije i psihološke stabilnosti, sposobnosti adekvatnog suočavanja sa rizičnim situacijama, sprečavanja stresa, osećanja odgovornosti za ljudski život kao najveće vrednosti itd.

Svi zaposleni u sedištu organizacije kao i njegovi aktivisti i rukovodstvo pokazali su u protekloj deceniji da se pored davanja najvećeg mogućeg zajedničkog i ličnog doprinosa u razvoju sindikata maksimalno zalažu za razvoj i unapređenje policije kao nosećeg stu-ba unutrašnje bezbednosti naše zemlje, uvereni da je slobodan i bezbedan život građana nesporni zajednički interes i države i zaposlenih u MUP-u, na čemu se jedino može graditi trajan i stabilan socijalni mir i bezbednosno okruženje.

Dakle, iako je mnogo toga ostvareno u proteklom periodu, potreba za sindikalnim pripa-danjem i delovanjem je još uvek velika, posebno u vreme današnje tranzicije i evropskih integracija naše zemlje, kao i joštrajuće Svetske ekonomske krize. Svi do sada ostvareni rezultati PSS-u, ustvari, predstavljaju uslov da nastavi efikasnu borbu za radna prava svojih članova i svih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova. U tom smislu, pređeni put i stečene tekovine, od kojih su najvažnije - svest o tome da samo udruženi, zajedničkom snagom, na principima sindikalne solidarnosti možemo efikasno da zaštitimo naša radna i sindikana prava, da u sindikalnoj aktivnosti treba dati nespornu prednost mehanizmima i praksi socijalnog mira, kao što su kolektivno pregovaranje, socijalni dijalog, ali da se time automatski ne odričemo našeg prava da primenimo i radikalne metode sindikalne akcije, predstavljaju samo temelje i podsticaj da još više jačamo društvenu moć našeg sindikata i da se angažujemo na unaređivanju radnih i socijalnih prava, kvaliteta i dostojanstva života i rada naših članova i svih zaposlenih u MUP-u.

Navedene i druge kratkoročne i dugoročne ciljeve može da ostvari samo snažan, maso-van, demokratski sindikat. Iz toga proističe trajno programsko opredeljenje PSS-a da radi na unapređivanju unutrašnje demokratske organizacije i načina rada sindikata, njegovom osavremenjivanju, daljem privlačenju novih članova, jačanju materijalno finansijske snage orgnizacije, odgovornog i racionalnog korišćenja sindikalnih sredstava, isključivo u sindi-kalne svrhe.

Kao i do sada, PSS će svoju organizaciju i način rada, imajući u vidu praksu evropskih de-mokratskih sindikata i sopstvena iskustva, nastaviti da gradi na principima dobrovoljnosti, unutrašnje demokratske organizacije, transparentnosti, autonomije volje i nezavisnosti u odnosu na državu, poslodavce i političke stranke, kao pouzdan socijalni partner u izgradnji mehanizama i prakse socijalne demokratije, ali i odlučan da u borbi za radnička i sindikala prava primeni sva raspoloživa sredstva, uključujući proteste, štrajkove i druge oblike indu-strijske akcije.

Polazeći od toga da ključne izvore snage sindikata u savremenom dobu predstvaljaju znanje i informacije PSS će svoje stavove utemeljivati na naučnim i stručnim saznanjima. U tom smislu nastaviće se i unapređivati praksa međunarodne saradnje i razmene iskustava, zatim formiranje stručnih timova za određene oblasti delovanja sindikata poput vođenja pregovora sa poslodavcem, sistematsko obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje sin-dikalnih aktivista kroz seminare i razne vidove stručne obuke.

Sindikati nikad ne mogu da stanu, oni posle svake pobede, imaju uvek drugu bitku koju moraju da osvoje i poboljšaju uslove rada zaposlenih. Mi policajci smo tek na početku ostvarivanja naših prava, ali ne sumnjajte, sva će biti ostvarena!

Policijski sindikat Srbije osnovan je da unapredi i zaštiti ekonomska, socijalna i profesionalna prava svih zaposlenih u MUP-u Srbije.



PRILOZI

































































ČLANOVI UPRAVNOG ODBORA

PredsednikVeljko Mijailović

Milenko Božičković

Milan Prica

Slađana Lukić - Papuča

Veselin Sarić

Dejan Inić

Dragan Stanimirović

Ivan Jovanović

Zoran Andrijević

Srđan Šorga

Darko Mateski

Miodrag Antonić

Goran Ribar

PotpredsednikVladimir Pavićević



Dejan Petrović Dragan Mladenović Dušan Baroj

Dejan Blagojević Goran Ðordević Danijel Morariju Zoran Pađen

Đorđe Jovanović Marko Marković Mladen Draškić Dragan Palačković

Đoko Nikolić Milan Spasić Milan Drakulić Nebojša Ivić



LISTA SINDIKALNIH JEDINICA I GRUPA

39. BAČ Zelјković Slavko40. BAČKI PETROVAC Lovre Lela41. BEČEJ Petronijević Milojko42. SPI BEČEJ Apić Darko43. OSP BEČEJ Hadnađev Slađana44. PI BŽ Ličina Bojan45. COPO Stefanović Bojan46. DETELINARA Burmaz Nikola47. FUTOG Vojnović Dušan48. LIMAN Matović Slobodan49. MALI IĐOŠ Baucal Aleksandar50. ODELjENјE ZA VEZU I KZ Majkić Nebojša51. ZRENјANIN Šćepanović Radomir52. OKP Bobojček Rudolf53. PETROVARADIN Klisura Uroš54. PVSJ VRBAS Musić Miodrag55. STP NOVI SAD Majstorović Miroslav56. SDI Dobrojević Ranko57. SVS Alimpić Darko58. SGP KARAĐORĐEVO Lučić Duško59. SGP NOVI SAD Radović Danko

73. PS ADA Ostojić Dalibor74. OSP SPI KIKINDA Račić Branimir75. SGP NAKOVO Rajkov Aleksandra76. SGP KIKINDA Đilas Slavko77. VSJ KIKINDA Živković Dejan78. PS ČOKA Budakov Želјko79. PI KIKINDA Mortvanski Radoslav80. PS SENTA Cunjak Miroslav81. PS NOVI KNEŽEVAC Dević Saša82. PS KANјIŽA Putnik Dušan83. PS ĐALA Nadoba Boris84. SGP NOVA CRNјA Prolić Radivoj85. SGP TISA Ivkov Bojan86. PS ŽITIŠTE Buzadžin Stevica87. PS NOVI BEČEJ Ilić Dalibor

88. ODžACI Stamenković Dragoslav

89. KULA Bošnjak Milena90. APATIN Zobenica Milan91. SGP TAVANKUT Ivkov Bojan92. SGP BAČKI BREG Stevanović Siniša93. SGP MARTONOŠ94. SGP RIĐICA Stojanović Dragana95. SGP DUNAV Vladisavlјević Dragan96. SGPBEZDAN Mirić Mirjana97. SGP BAJMOK Dragičević Božidar98. SGP SUBOTICA Dobraš Mićo99. PI SUBOTICA Maksić Nenad

100. SG SVJ Klem Stevan101. SGP HORGOŠ102. SOMBOR

Sindikalna jedinica Novi Sad

Sindikalna jedinica Kikinda

Sindikalna jedinica Užice i Prijepolјe

Sindikalna jedinica Sombor i RC Sombor

Sindikalna jedinica Beograd

1. PS PALILULA Popović Miroslav2. PS OBRENOVAC Jovanović Darko3. POLICIJSKA BRIGADA Mitrović Nenad4. IJ-92 Jovanović Duško5. PS ČUKARICA Đorić Ivica6. PS RAKOVICA Obradović Darko7. PI REČNA POLICIJA Zdravković Vladica8. PS STARI GRAD Mirjana Tadić9. PS SOPOT Jovičić Spomenka

10. PS LAZAREVAC Aksić Milan11. PS ZEMUN Josipović Rade12. AERODROM BEOGRAD Martić Dejan13. PTJ Đorđe Gavrilov14. INFORMATIKA Pejović Nebojša15. UKP BEOGRAD Čkonjović Dejan16. LjERMONTOVA Todorović Milanka17. PS BARAJEVO Ilić Dejan18. OŽ BEOGRAD Romić Nenad19. UZIS Mitrović Saša20. HELIKOPTERSKA JEDINICA Elez Dragan21. VSJ VOŽDOVAC Radovanović Goran22. ANALITIKA BEOGRAD Stamenković Mirjana23. UVS Tadić Dragana24. SVJ VOŽDOVAC Radovanović Goran25. PS NOVI BEOGRAD Grbić Goran26. PS SURČIN Belјac Aleksandar27. MAT-FIN BEOGRAD Karapandžić Jasmina28. PS ZVEZDARA Grujić Milorad29. PS MLADENOVAC Ilić Dejan-Deki30. RONILAČKI CENTAR

ŽANDARMERIJESimović Zoran

31. SAOBRAĆAJ BEOGRAD32. PS VOŽDOVAC33. SIV 1 Cerović Nenad34. UZO Aničić Đorđe35. JZZ36. PS VRAČAR37. PS SAVSKI VENAC38. UGP Zdravković Sveta

R.br. Sindikalna grupa Predsednik SG 60. SPI ISTOK Kovačević Branislav61. SPI ZAPAD Stamenković Miloš62. SRBOBRAN Mladenović Saša63. SREMSKI KARLOVCI Milešić Mario64. STARI GRAD Marković Ljilјana65. TEMERIN Mačkić Duško66. TITEL Greksa Miša67. UPRAVNI POSLOVI Tišanović Robert68. VRBAS Plazačić Želјko69. OŽ NOVI SAD Atanacković Predrag70. NOVO NASELjE Karličić Nebojša71. NOVI SAD Višekruna Julka72. M-22 Jović Kovilјko

103. POŽEGA Pantić Milorad104. NOVA VAROŠ Jašarević Jasmin105. ZLATIBOR Rajevac Ljubomir106. ARILjE Obradović Nebojša107. KOSJERIĆ Pavlović Veselin108. UŽICE Bukvić Goran109. PRIBOJ Gudurić Ivan110. PRIJEPOLjE Kijanović Vladimir111. IVANјICA Vukašinović Jordan112. BAJINA BAŠTA Vasić Joviša



Sindikalna jedinica Požarevac

Sindikalna jedinica Sremska Mitrovica

Sindikalna jedinica Kruševac

Sindikalna jedinica Valјevo

Sindikalna jedinica Pančevo

Sindikalna jedinica Vranje

Sindikalna jedinica Niš

Samostalne sindikalne grupe

Sindikalna jedinica Zaječar i Bor

Sindikalna jedinica Kragujevac

Sindikalna jedinica Jagodina

Sindikalna jedinica Šabac

113. KNјAŽEVAC Cvetković Bojan114. BOR Grujić Voislav115. NEGOTIN Čerčelanović Milan116. ZAJEČAR117. BOLjEVAC118. SOKOBANјA

119. SVJ ARANĐELOVAC Nikitović Branislav120. ARANĐELOVAC Rančić Bratislav121. BATOČINA Karišić Nebojša122. SVJ BATOČINA Popović Neša123. KNIĆ Milošević Radoslav124. LAPOVO Đorđević Goran125. RAČA Đoković Rajica126. TOPOLA Mijović Vladimir127. SVJ TOPOLA Stevanović Saša128. SPI KRAGUJEVAC Simović Zoran129. PI ZA DEŽURSTVO I

INTERVENCIJEMaričić Dragan

130. VATROGASCI KG 1 Mitrović Milan131. VATROGASCI KG 2 Virijević Želјko

132. VSJ JAGODINA Stefanović Nebojša133. PS JAGODINA Jeftić Ivan134. PS ĆUPRIJA Bulatović Sretko135. PS SVILAJNAC Lupušić Srđan136. PS PARAĆIN Simić Nebojša137. SPI JAGODINA Simijonović Nebojša138. PS DESPOTOVAC Petrović Ljubiša139. PS REKOVAC Stojadinović Nebojša

140. BOGATIĆ Ignjatović Želјko141. VLAMIRCI Milovanović Milan142. UP LOZNICA Marković Ljilјana143. SPI LOZNICA Timotić Radivoj144. GUČEVO Ilić Vjekoslav145. ŠABAC Janković Igor

146. KOSTOLAC Eraković Srđan147. POŽAREVAC Savić milan148. SPI POŽAREVAC Simić Sreten149. GOLUBAC Jovanović Slađana150. VELIKO GRADIŠTE Ivković Svetlana151. SGP VELIKO GRADIŠTE Nikolić Milan152. KUČEVO Aćimović Momir153. ŽABARI Ćirić Goran154. MALO CRNIĆE Stojković Nebojša155. MAJDANPEK Vasilјević Jugoslav156. PETROVAC NA MLAVI Stević Nebojša157. OVS POŽAREVAC Mitić Bojan

158. SREMSKA MITROVICA Popadić Srđan159. ŠID Poluga Stanislav160. RUMA Drvenica Miodrag161. SPI SREMSKA MITROVICA Jovanović Saša162. STARA PAZOVA Vujinović Vujo163. SGP SREMSKA RAČA Selaković Radoslav164. BATROVCI Lukić Branislav165. INĐIJA Glavatović Duško166. PEĆINCI Lupšić Dalibor

167. KRUŠEVAC Stefanović Marija168. BRUS Tipsarević Marko169. VARVARIN Mitić Dalibor170. ĆIĆEVAC Erić Zoran171. MITROVO POLjE Luković Svetlana172. VRNјAČKA BANјA173. TRSTENIK Ćosić Đorđe174. ALEKSANDROVAC Jovanović Dejan

175. VALjEVO Mitrović Slavko176. MIONICA Ranković Zoran177. UB Bošković Milorad178. LjIG Ranisavlјević Dejan179. LAJKOVAC Arsenić Branko180. OSEČINA Tešić Sreten174. ALEKSANDROVAC Jovanović Dejan

181. BELA CRKVA Pndurov Verolјub182. VRŠAC Jovančić Zoran183. ALIBUNAR Malјica Ivica184. PLANDIŠTE Zizovski Nebojša185. KOVIN Lemajić Zoran186. RC VRŠAC Vidaković Milan187. PANČEVO

188. BUJANOVAC Ilić Miroslav189. RC PREŠEVO Stošić Aleksandar190. PS PREŠEVO Murtezi Ćemalј

191. NIŠ192. ALEKSINAC Nikolić Bojan193. PRIŠTINA Vukojević Duško

194. SMEDEREVO Balević Milivoje

195. ČAČAK Čuklјević Duško

196. OŽ NIŠ Mitić Vladimir

197. SJENICA Vuković Njegoš

198. DIMITROVGRAD Davidović Ljuba



IZDAVAČ:Policijski sindikat Srbije

ADRESA:Zeleni Venac 2/111000 Beograd

AUTOR:Nikša Nikodinović

GRAFIČKI DIZAJN I PRELOM TEKSTA:Đorđe Obradović

ŠTAMPA:FineGraf - Beograd

TIRAŽ:1000 primeraka

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

331.105.445:351.74(497.11)”2006/2016”

НИКОДИНОВИЋ, Никша, 1981-Policijski sindikat Srbije : 10 godina : 2006-2016 / [NikšaNikodinović]. - Beograd : Policijski sindikat Srbije, 2016 (Beograd :Finegraf). - 66 str. : ilustr. ; 21 cm

Tiraž 1.000.

ISBN 978-86-920131-0-2

a) Полицијски синдикат Србије (Београд) - 2006-2016COBISS.SR-ID 224987404





Government & Nonprofit

10 Years of Serbian Police Union