Anatomija- Veliki mozak

  • View
    882

  • Download
    6

Embed Size (px)

Transcript

  • VELIKI MOZAK (TELENCEPHALON)

  • Brain? This is my second favorite organ!Woody Allen ANATOMIJA JE SUDBINA!!Sigmund Freud

  • STRANE HEMISFEREHemisfera ima tri strane: Gornje-spoljanju, superolateralnu (facies superolateralis), koje je pokrivena krovom lobanje (calvaria)Unutranju (facies medialis), koja je vidljiva samo kada se presee uljevito telo i kada se ukloni modani srpDonju (facies inferior s. basalis), koja nalee na bazu lobanje i deli se na prednji, orbitalni deo, koji nalee na krov orbite i zadnji, tentorijalni, koji ispunjava deo srednje modane jame (fossa cranii media), a pozadi nalee na tentorium cerebelli, koji ga odvaja od gornje strane malog mozga.Strane su meusobno podeljene sledeim ivicama: Margo superomedialis koja odvaja gornju od unutranje straneMargo inferolateralis, odvaja bazalnu od spoljanje straneMargo occipitalis medialis, koja se nalazi izmeu tentorijalnog dela donje strane i medijalne povrineMargo orbitalis medialis, koja razdvaja orbitalni deo donje strane i unutranju stranu

  • FACIES SUPEROLATERALIS

  • FACIES MEDIALIS

  • INSULA

  • FACIES INFERIOR

  • CORTEX CEREBRALIS

    STRATUM MOLECULARESTR. GRANULOSUMEXTERNUM

    STRATUM PYRAMIDALESTR. GRANULOSUM INT.STRATUMPYRAMIDALEINT.STR. NEURIUM FUSIFORMIUM

  • CORTEX CEREBRALIS - PALLIUMStratum moleculare (lamina plexiformis), koja sadri dendritska vlakna piramidnih elija (apikalni dendriti), vertikalne aksone stelatnih (zvezdastih) neurona i vertikalne centrifugalne aksone tzv. Marinottievih neurona iz najdubljeg slojaStratum granulosum externum (stratum granulare ext.) sadri tela stelatnih neurona i male piramidne neurone.Stratum pyramidale sadri tela piramidnih neurona srednje veliine.Stratum granulosum internum (stratum granulare int.) je lamina karakteristina po horizontalnoj orijentaciji tela stelatnih neurona. Preko lamine prelazi grupa nervnih nastavaka koja formira spoljnu Baillargerovu traku, ija su vlakna takoe horizontalno postavljena. Po pravilu je najtanji meu slojevima naseljenim telima neurona (svi izuzev prvog).Stratum pyramidale internum (ganglionare) je sloj sa najveim telima neurona, piramidnih ali i stelatnih. Preko ovog sloja prolazi druga horizontalna vrpca, unutranja Baillargerova traka.Stratum multiforme (stratum neurium fusiformium) je sloj kod koga je naizraeniji pleomorfizam u izgledu tela nervnih elija koja ga sainjavaju. Oblici ovih tela mogu biti fuziformni, triangularni, ovoidni, ali se svi smatraju modifikacijom piramidnih neurona. U nekim predelima mogu se uoiti, sitni, multipolarni, Marinottievi neuroni.

  • TIPOVI NEOCORTEXAAgranularni tip kore, sa veoma tankim, gotovo neprimetnim II i IV slojem, nalazi se u precentralnog girusu (area 4 po Brodmannu) i kaudalnom delu gornje frontalne vijuge, kao i u Brocinoj zoni.Granularni tip kore, koji se nalazi u postcentralnom girusu, areji strijati, akustikom delu gornje temporalne vijuge i malom delu parahipokampalne kore. U strijatnoj kori, spoljanje Baillaregerova traka (IV sloj) je dobro izraena i zove se Gennarieva pruga. Frontalni tip kore se sastoji od malih i srednjih piramidnih neurona u laminama III i V, sa istanjenim granularnim slojevima. Nije specifian za frontalni reanj.Parijetalni tip kore se odlikuje manjim piramidnim neuronima nego frontalni tip, granularne lamine su bolje izraene, ire i sadre vie stelatnih neurona.Polarni tip kore se nalazi blizu frontalnog i okcipitalnog pola hemisfere. Mada su sve lamine prisutne III sloj je istanjen. Multiformni (VI) sloj je bolje izraen nego u ostalim delovima.

  • BRODMANNOVE ZONE

  • VANIJE KORTIKALNE ZONE

  • Da li je Ajntajn zbog ovoga bio genijalan?Umesto uobiajenog 10:1, imao je povoljniji odnos neuroni:glija (imao je vie glije), utvrdili Thomas Harvey i prof. Marian DiamondStrelica pokazuje nedostatak parijetalnog dela operkuluma, odnosno kaudalnog dela sulcus lateralisa.

  • FUNKCIJE I POREMEAJI RENJEVA VELIKOG MOZGA

  • REANJFUNKCIJEPOREMEAJIFrontalniStanje svesti, nain poetka odgovora prema okolini, kontrola govora, kontrola emocija, izvoenje asocijacija u odnosu na rei, rasuivanje, davanje adekvatnog znaenja reima, memorija vezana za navike i motorikuParaliza, gubitak mogunosti odreivanja sleda radnji kod izvrenja zadataka, gubitak spontanosti u komunikaciji, nesposobnost fokusiranja panje na objekat, besmisleno ponavljanje jedne misli (perseveracije), poremeaj karaktera linosti, emocionalna (afektivna) labilnost, tekoe u socijalnom ponaanju, tekoe u reavanju problema, nemogunost izgovaranja rei (motorna afazija)

  • ParijetalniLokalizacija vizuelne panje, lokalizacija dodira, odreivanje cilja za voljne pokret, manipulacija objektima, integracija razliitih ulnih doivljaja u pokuaju shvatanja jednog problemaNemogunost posmatranja vie od jednog objekta u jednom trenutku, nemogunost davanja adekvatnog naziva predmetima ili ljudima (anomija), tekoe u itanju (alexia), tekoe u pisanju (agraphia), tekoe u raunanju (diskalkulija), tekoe u izvoenju adekvatnih pokreta u odnosu na okolinu (apraxia), s tim u vezi tekoe u voenju brige o sebi, problem koordinacije pokreta ruke sa vidom, tekoe u fokusiranju vizuelne panje

  • OkcipitalniRegulacija vidaIspadi u vidnom polju, tekoe u lociranju predmeta u okolini, tekoe u prepoznavanju boja (kolorna agnozija), vidne halucinacije, vidne iluzije - neadekvatno vienje predmeta, tekoe u prepoznavanju napisanih rei i nacrtanih objekata, tekoe prepoznavanja pokreta (agnozija pokreta), tekoe u itanju i pisanju

  • TemporalniSluh, pamenje, kategorizacija objekata, deo vizuelne percepcijetekoe u prepoznavanju lica (prozopagnozija), nerazumevanje utih rei (Wernickova afazija), nemogunost usmeravanja panje na ono to se gleda i slua, tekoe u identifikaciji i verbalizaciji predmeta, gubitak kratkotrajnog pamenja, interferencija sa dugotrajnim pamenjem ("pogreno seanje" ili kriptomnezija), pojaano ili oslabljeno seksualno ponaanje

  • Bilo je to u vreme kada cela Galija beepokorena od Rimljana (neocortex)!Cela?Ne ba! Jedno malo selo je odolevaloda bude zaposednuto.I tu naa pria poinje...

  • LIMBIKI SISTEM

  • KOMPONENTEKortikalne i supkortikalneKortikalne:

    Ofaktivni sistemArheokortikalni delovi: FORMATIO HIPPOCAMPI (HIPPOCAMPUS, GYRUS DENATUS, ALVEUS, GYRUS FASCIOLARIS, INDUSEUM GRISEUM)PALEOKORTIKALNI DELOVI: PIRIFORMNI KORTEKSNEOKORTIKALNI: GYRUS CINGULATUS, GY.FRONTALIS MEDIALIS, GY.PARAHIPPOCAMPALIS

  • SUPKORTIKALNE STRUKTURE

    AMIGDALOIDNI KOMPLEKS (CORPUS AMYGDALOIDEUM)BAZALNE GANGLIJENUC. ACCUMBENSAREA SEPTALISTALAMIKA JEDRA (NUCC. ANTERIORES)HIPOTALAMIKA NUCLEI: PREOPTICUS MEDIALIS ET LATERALIS, DORSO AND VENTROMEDIALIS, NUCC. MAMMILLARESFORNIXCOMMISSURA ANTERIOR

  • Moe i detaljnije

  • OLFAKTIVNI SISTEM

  • TA OBUHVATA MIRISNI MOZAK (RHINENCEPHALON)Olfaktorni ivci (nn. olfactorii), bulbus olfactorius i tractus olfactoriusNuc. olfactorius anteriorStria olfactoria medialis, stria olfactoria intermedia i stria olfactoria lateralisTrigonum olfactorium, substantia perforata anterior, tuberculum olfactorium, nucleus et tractus diagonalis (Broca)Lobus piriformis, koji obuhvata: a. gyrus olfactorius lateralis, koji sa gyrus ambiensom ini prepiriformni korteks; b. periamigdaloidnu koru u kojoj se zavrava stria olfactoria lateralis c. uncus hippocampi, koji obuhvata i gyrus uncinatus, kraj gyrus dentatusa i gyrus intralimbicus d. entorinalni predeo (area entorhinalis), kranijalni deo parahipokampalne vijuge

  • TAMO GDE MIRISI POINJUKod oveka je olfaktivni sistem prilino redukovan na raun prefrontalne kore. Jedino njegova difuznost govori da je kod naih predaka on bio znatno izraeniji. Poetak mirisnog sistema su nn. olfactorii, koji prenose senzacije iz mirisnog dela sluzokoe nosa. Oni prolaze kroz laminu cribrosu etmoidalne kosti, ulazei u proirenje, mirisnu glavicu (bulbus olfactorius).

    ovekpas

  • DUG PUT DO MOZGABulbus olfactorius je smeten u rostralnom delu sulcus olfactoriusa, lateralno od gyrus rectusa. Ova crvenkasto-sivkasta formacija ima est slojeva i etiri vrste nervnih elija. Slojevi su: 1. sloj vlakana olfaktivnih ivaca 2. sloj sinaptikih glomerula i interglomerularnih prostora. U ovom prostoru se nalaze sinapse zavretaka vlakana mirisnih vlakanaca i dendrita mitralnih i resiastih neurona. Spojevi sadre veliki broj nervnih nastavaka, a veliina im je, zbog toga, neuobiajena za centralni nervni sistem i iznosi oko 100 m. 3. molekularni i spoljanji granularni sloj 4. sloj mitralnih elija 5. unutranji molekularni sloj 6. sloj vlakana mirisne trake (tractus olfactorius).

    PANJA!!! OVO JE JEDINI SENZORNI SISTEM KOJI NE UKLJUUJE DIJENCEFALIKA RELEJNA JEDRA!!!

  • PODELA OLFAKTIVNE KOREOlfaktivni korteks se deli na primarni i sekundarni. Primarni olfaktivni korteks je podruje u kome se zavrava lateralna olfaktivna strija: lateralni deo substantiae perforatae anterior, gyrus olfactorius lateralis i gyrus ambiens, (prepiriformni korteks), kao i kortikomedijerni deo amigdaloidnog kompleksa

  • Sekundarni olfaktivni korteks ne prima vlakna direktno iz mirisne trake, ve ona dolaze iz primarnog korteksa u kranijalni (gornji) deo parahipokampalne vijuge koji nosi naziv area entorhinalis.

  • DA LI JE FROJD POGREIO?DA! SADA ZNAMO DA DETE MAJKU PREPOZNAJE PO MIRISU, A NE PO BRADAVICIPRVA FAZA RAZVOJA JE MIRISNA!

    ta li ovaj lupa?

  • UTICAJ MIRISA NA SVESTOlfaktivni sistem oveka prvi kompletno mijelinizujePutem fasciculus uncinatusa ovaj sistem je povezan sa limbikim komponentamaIsti splet povezuje olfaktivni sistem i prefrontalnu koruMirisna aura pre epileptinog napada

  • UTICAJ MIRISA NA EMOCIJEVeze idu preko nuc.olfactorius anteriora ipsi- i kontralateralno u predeo oko substantiae perforatae