15
Тамара Јовановић, дипл.инж.арх. 1 ИНСТРУМЕНТИ ПЛАНИРАЊА КАО ПОДРШКА ОДРЖИВОМ РАЗВОЈУ, У СВЕТУ И У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ, СА ОСВРТОМ НА ГРАД НИШ Резиме Светска пракса познаје различите инструменте урбаног планирања - регулаторне, економске, финанскијско- инвестиционе и бихевиоралне. Према расположивим подацима, анализирана је примена појединих инструмената у Србији и Региону, са освртом на град Ниш. У садашњем тренутку, који је обележен све анксиознијом антиципацијом развоја, неопходно је што целовитије сагледати сва расположива средства којим ћемо га подржати, jeр ће овај развој свакако пратити нуспојаве неравномерности и неодрживости, штo уколико се не узме у обзир, резултује малим и „затвореним“ градским четвртима богатства и моћи, насупрот великом броју неусловних и неугледних неформалних насеља. Kључне речи: инструменти планирања, глобална пракса, локални контекст, економски урбани развој Abstract World practice recognizes different urban planning instruments: regulatory, economic, financial/investment and behavioral. Аccording to the available data, the use of these instruments in Serbia and the city of Niš has been analyzed. In this moment, which is characterized by the most anxious anticipation of development, it is necessary to consider all available resources which will support it, but as a whole, because it is most likely that they will produce side effects of inequality and unsustainability, which if not taken into consideration, results with small and "closed" neighborhoods of wealth and power, in contrast to many inadequate and unsightly informal settlements. Key words: planning instruments, global practice, local context, economic urban development . Увод Планирамо јер желимо да постигнемо одређени резултат, достигнемо одређени циљ и приближимо се остварењу замишљене визије. Визију, циљеве и очекиване резултате приказујемо у стратешким документима, као полазним тачкама развоја. Власт доноси и усваја стратешке документе, руководи њиховом израдом и активно учествује у њој, што јој даје повлашћену позицију контроле учешћа стејкхолдера и крајњег исхода. Тако су постављени стратешки оквири за планирање простора високо зависни од политичке воље. Обзиром на политичку нестабилност, планирање простора, посебно континуалних система (инфраструктурно повезивање, очување животне средине) тешко се уклапа у oве оквире. Увођењем великог броја крутих правила и њиховом слепом применом, нарочито оних који се односе на простор, где се услови од места до места разликују, поништава се контекст и онемогућује одржив развој. Чак то у великој мери изазива непоштовање законске регулативе и манипулације, нуспојаве као што је развој неформалних насеља и сиве економије, стварање неугледне слике града коју је веома тешко брендирати. Процес планирања прати обимна и свеобухватна законска регулатива. Последњих година сведоци смо не само измена, већ и неколико допуна већ измењених закона и подзаконских аката, што захтева доста времена за њихово тумачење, уноси забуне и ослобађа простор за манипулацију. Правни, економски и управљачки фактори кључни су за одрживи развој. Због тога би требало посветити им већу пажњу на факултетима који изучавају планирање простора и обрнуто, сви релевантни појмови урбанистичког и просторног планирања морали би да добију посебно место у образовању правника, економиста и менаџера. Планирање простора истовремено је и креативан процес, који дубоко залази у естетику форме, али се уметници и филозофи значајније не укључују „у свим размерама“. УРБАНИ ИНСТРУМЕНТАРИЈУМ Планирање урбаног простора захтева примену различитих техника, алата и вештина. Овај текст је покушај приказивања једног таквог урбаног инструментаријума, заснованог на светској пракси, са начинима на који се различити инструменти примењују на територији Републике Србије, са освртом на град Ниш (Табеле 1-4). Свет познаје много инструмената којима се уређује простор и сврстава их у 4 основне групе: регулаторни, економски, финансијско-инвестициони и бихевиорални. За сваку групу инструмената Тамара Јовановић, самостални планер у ЈП Завод за урбанизам Ниш, [email protected]

Instrumenti planiranja

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: Instrumenti planiranja

Тамара Јовановић, дипл.инж.арх.

1 ИНСТРУМЕНТИ ПЛАНИРАЊА КАО ПОДРШКА ОДРЖИВОМ РАЗВОЈУ, У СВЕТУ И У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ, СА ОСВРТОМ НА ГРАД НИШ Резиме Светска пракса познаје различите инструменте урбаног планирања - регулаторне, економске, финанскијско-инвестиционе и бихевиоралне. Према расположивим подацима, анализирана је примена појединих инструмената у Србији и Региону, са освртом на град Ниш. У садашњем тренутку, који је обележен све анксиознијом антиципацијом развоја, неопходно је што целовитије сагледати сва расположива средства којим ћемо га подржати, jeр ће овај развој свакако пратити нуспојаве неравномерности и неодрживости, штo уколико се не узме у обзир, резултује малим и „затвореним“ градским четвртима богатства и моћи, насупрот великом броју неусловних и неугледних неформалних насеља. Kључне речи: инструменти планирања, глобална пракса, локални контекст, економски урбани развој Abstract World practice recognizes different urban planning instruments: regulatory, economic, financial/investment and behavioral. Аccording to the available data, the use of these instruments in Serbia and the city of Niš has been analyzed. In this moment, which is characterized by the most anxious anticipation of development, it is necessary to consider all available resources which will support it, but as a whole, because it is most likely that they will produce side effects of inequality and unsustainability, which if not taken into consideration, results with small and "closed" neighborhoods of wealth and power, in contrast to many inadequate and unsightly informal settlements.

Key words: planning instruments, global practice, local context, economic urban development. Увод

Планирамо јер желимо да постигнемо одређени резултат, достигнемо одређени циљ и приближимо се остварењу замишљене визије. Визију, циљеве и очекиване резултате приказујемо у стратешким документима, као полазним тачкама развоја. Власт доноси и усваја стратешке документе, руководи њиховом израдом и активно учествује у њој, што јој даје повлашћену позицију контроле учешћа стејкхолдера и крајњег исхода. Тако су постављени стратешки оквири за планирање простора високо зависни од политичке воље. Обзиром на политичку нестабилност, планирање простора, посебно континуалних система (инфраструктурно повезивање, очување животне средине) тешко се уклапа у oве оквире. Увођењем великог броја крутих правила и њиховом слепом применом, нарочито оних који се односе на простор, где се услови од места до места разликују, поништава се контекст и онемогућује одржив развој. Чак то у великој мери изазива непоштовање законске регулативе и манипулације, нуспојаве као што је развој неформалних насеља и сиве економије, стварање неугледне слике града коју је веома тешко брендирати. Процес планирања прати обимна и свеобухватна законска регулатива. Последњих година сведоци смо не само измена, већ и неколико допуна већ измењених закона и подзаконских аката, што захтева доста времена за њихово тумачење, уноси забуне и ослобађа простор за манипулацију. Правни, економски и управљачки фактори кључни су за одрживи развој. Због тога би требало посветити им већу пажњу на факултетима који изучавају планирање простора и обрнуто, сви релевантни појмови урбанистичког и просторног планирања морали би да добију посебно место у образовању правника, економиста и менаџера. Планирање простора истовремено је и креативан процес, који дубоко залази у естетику форме, али се уметници и филозофи значајније не укључују „у свим размерама“. УРБАНИ ИНСТРУМЕНТАРИЈУМ

Планирање урбаног простора захтева примену различитих техника, алата и вештина. Овај текст је покушај приказивања једног таквог урбаног инструментаријума, заснованог на светској пракси, са начинима на који се различити инструменти примењују на територији Републике Србије, са освртом на град Ниш (Табеле 1-4). Свет познаје много инструмената којима се уређује простор и сврстава их у 4 основне групе: регулаторни, економски, финансијско-инвестициони и бихевиорални. За сваку групу инструмената

Тамара Јовановић, самостални планер у ЈП Завод за урбанизам Ниш, [email protected]

Page 2: Instrumenti planiranja

приказан је начин њихове примене код нас, са предложеним акцијама које је потребно предузети у циљу одрживог развоја. Табела 1: Регулаторни инструменти

WORLD REGULATORY INSTRUMENTS

РЕГУЛАТОРНИ ИНСТРУМЕНТИ - Србија и град Ниш

R1 Land use zoning

Пример добре праксе и код нас - комбиновање компатибилних садржаја. Међутм, у одсуству других инструмената, овим се често манипулише у смислу комбиновања некомпатибилних садржаја или пренамене простора. Истовремено, под изговором економског развоја и обезбеђивања земљишта за пословно-радне зоне, у Нишу су, кроз просторни и генерални урбанистички план "потрошене" велике количине квалитетног обрадивог земљишта (преко 1000ha).

R2 Performance zoning

У складу са жељеним ефектима (перформансама) дефинишу се критеријуми коришћења, уређења и изградње простора, не везујући се за конкретан простор/зону/локацију, већ се врши усклађивање локације са окружењем у смислу провере и превенције потенцијалног негативног утицаја. Не примењује се код нас.

R3 Hybrid zoning (land use + performance

zoning)

Радна зона, градски центар или зона заштите културног наслеђа у нашим плановима, само се делимично могу подвести под хибридно зонирање, јер се уместо критеријума за постизање жељених ефеката (перформанси) појављују традиционална еуклидијанска правила (уређења и грађења).

R4 Natural hazards

zoning

У Нишу је зона Мраморског брда означена као клизно подручје, планирано је гашење дела насеља и релокација, нису међутим укључени други инструменти, попут спречавања осигурања имовине или подизања свести и едукације о клизиштима грађана Мрамора (B4).

R5 Minimum plot size Униформисани параметар, минимална површина грађевинске парцеле прописана подзаконским актима не може се уређивати локално.

R6 Floor area ratio

(FAR)

Индекс изграђености, максимална вредност често не одговара потражњи, те је овај значајан инструмент предмет манипулације и неформалне трговине.

R7 Site coverage

Индекс заузетости се по нашем закону не прописује заједно са индексом изграђености. Максимална вредност често не одгорава потражњи, а начин дефинисања не одговара савременој архитектонској форми.

R8 Height limitations По нашем закону прописује се максимална висина или спратност. Начин дефинисања не одговара савременој архитектонској форми.

R9 Building setbacks

Одстојање грађевинске линије од регулационе (објекта од јавне површине) релативно се рационално дефинише у планским документима на територији града Ниша. Манипулације и одступања се дешавају код међусобних одстојања суседних објеката, како у оквиру грађевинске парцеле/комплекса, тако и између суседних парцела.

R10 Subdivision and

specific area plans

У Србији постоји низ планских корака: ПП→ГУП→ПГР→ПДР→ЛД (локацијска дозвола), где на прелазима између два нивоа-размере долази до великих преклапања, која потичу из законских аката који прописују садржину појединих планова. ГУП Ниша има мало принципијелних стратешких решења која нису претходно дата кроз ПП града и која се тичу проблема карактеристичних за урбани простор. Ниво детаљности ГУП-а одговара регулационом плану, те се решења ПГР-ова који су тренутно у изради у великој мери подударају са решењима ГУП-а.

Page 3: Instrumenti planiranja

R11 Neighborhood

design

Инструмент којим се обезбеђује учешће грађана у планирање непосредног окружења - суседства, када се ради о питањима која су од заједничког интереса за поједине зоне (месне заједнице) или када је реч о новим већим пројектима. Код нас се ретко примењује. По угледу на светску праксу, може се применити на актуелном „планирању суседства“ на локацији бивше касарне Бубањски Хероји у Нишу.

R12 Building/construction

permits

Провера испуњености услова за изградњу/ употребу објекта подлеже кривичној одговорности, али је код нас, због неефикасног правосуђа, овај инструмент предмет неформалне трговине.

R13 Heritage

preservation

Заштита градитељског наслеђа се углавном своди на забрану рушења објекта и строге прописе везане за њихову реконструкцију или коришћење. Чест исход је њихово пропадање и самоурушавање, неугледна слика делова града који би иначе требало да представљају његову додату вредност.

R14 Right-of-way

protection

Инструмент који се најпре спроводи кроз експропријацију земљишта за јавне намене, саобраћајнице, инфраструктуру, социјално становање; затим код права прече куповине, као обавезе понуде земљишта које се даје на продају сувласнику, односно првом суседу.

R15 Growth boundaries

Дефинисане границе грађевинског подручја се у плановима града Ниша углавном поштују. Међутим, под изговором урбаног развоја, више од половине од укупно 2.400ha за пословно-радне зоне планирано је на квалитетном пољопривредном земљишту. Недостаје и појашњење критеријума за одређивање граница ГУП-а Ниша и појединих ПГР-ова, које (без потребе) прате границе катастарских општина, или обухватају и оно пољопривредно и шумско земљиште које задржава намену и које у плану нема другачији третман од оног који је одређен просторним планом. Такође, иако је полицентричан развој препознат и усвојен принцип у многим стратешким документима, централизован приступ примењен је приликом одређивања грађевинског подручја града Ниша, што с једне стране производи велики притисак на квалитетно пољопривредно земљиште око централног урбаног језгра и континуалну изградњу у предграђу, а са друге, дестимулише изградњу у периурбаним насељима.

R16 Service boundaries Подручја за која се планира инфраструктурно опремање и обезбеђење јавних услуга у Нишу се поклапа са границама грађевинског подручја.

R17 Service provision

standards

Стандарди инфраструктурног опремања и опслужености јавним услугама дефинисани су Просторним планом РС и условима надлежних министарстава.

R18 Open and green space protection

Нишавски кеј, заједно са Тврђавом, Чаиром и парком Светог Саве (од укупно 15 паркова), као и парк шума Бубањ, представљају најзначајније отворене просторе у централном језгру града Ниша. Препозната је заштитна улога коридорског зеленила дуж саобраћајница, или појасног зеленила, међутим нису предложена свеобухватна решења њиховог међусобног повезивања у систем отворених зелених простора.

R19 Agriculture land

reserves

Закон о пољопривредном земљишту прописује забрану пренамене земљишта I-V бонитетне класе, али истовремено омогућује промену намене уз плаћање накнаде. Пренамена се дешава и кроз планирање континуалног ширења града у планским документима (проширење граница грађевинског подручја под изговором урбаног развоја). Урбани центар града Ниша лежи у плодној Нишавској долини, окружен квалитетним пољопривредним земљиштем. Просторним и генералним урбанистичким планом дат је легитимитет окупацији овог земљишта новом изградњом.

R20 Construction and

building standards Унапређење стандарда, нарочито у погледу енергетске ефикасности и екологије.

Page 4: Instrumenti planiranja

R21 Enforcement of property rights

Конфискација имовине после II светског рата и нови закон о реституцији (Закон о враћању одузете имовине и обештећењу); ранији лизинг, давање на коришћење јавног земљишта на 99 година и скорија промена права коришћења у право својине; првобитно одузимање приватног земљишта за јавне намене и претварање у градско земљиште, са каснијом променом намене уз задржавање права својине града над земљиштем; само су неки од спорних момената у историји овог права (над истим земљиштем) који уносе забуну у питање власништва и сумњу у легитимност овог права. Из тог разлога много парцела у граду је предмет судских спорова. До њиховог окончања, на овим парцелама се (легалним путем) ништа не може градити.

Листа инструмената – извор: World Bank Institute

Акције у домену регулаторних инструмената

(R1,3,16) Прећи на хибридно зонирање, где се зоне компатибилних намена дефинишу параметрима жељених ефеката, уместо уопштеним правилима изван контекста, где недостатак јасне поенте ослобађа простор за манипулацију и неформалну трговину параметрима. Истовремено, неопходно је спречити претварање пољопривредног земљишта високих бонитетних класа у грађевинско земљиште кроз планске документе, увођењем законске обавезе студијске процене економских и еколошких ефеката пренамене.

(R5,6,7,8) Деуниформисати правила, напуштањем праксе прописивања једнаких фиксних параметара за читаву територију РС, као што је на пр. дато Правилником о општим правилима за парцелацију, регулацију и изградњу, у којeм је између осталог, прописана јединствена квадратура за формирање грађевинске парцеле у зависности од намене и типа објекта, а не од локалног контекста, тј. од просечне величине парцеле на предметном подручју. Парцеле са комбинованом наменом нарочито дају повода за манипулацију. Истовремено, штуре и превазиђене дефиниције (типологија објеката), дате су под изговором остављања довољно слободе за конкретна решења.

(R5) Потребна квадратура за формирање грађевинске парцеле морала би да буде стратешки разматрана кроз генерални план града/просторни план општине, а први пут дефинисана кроз план генералне/детаљне регулације, или шему насеља.

(R6) Индекс изграђености дефинисати перформансно, према жељеним ефектима, водећи рачуна о потражњи с једне стране и ограничењима конкретне локације са друге.

(R7,8) Одустати од модернистичког модела регулације, који претпоставља у суштини елементарну форму (кубус и цилиндар), везанoст за тло и континуално ортогонално пружање у висину.

Да ли је прикладно ово назвати грађевином од 20+ спратова, висине највише тачке на њој, где је индекс заузетости 100% (без отворених и зелених простора)? Извор: http://www.big.dk/projects/w57/

(R11) Укључити грађанство у све нивое планирања од самог почетка, посебно када је у питању детаљна урбанистичка разрада, кроз примену приступа „планирање које се учи“.

(R12) Обезбедити ефикасност правосуђа, ради успостављања кривичне одговорности у планирању (сузбијање неформалне трговине урбанистичким параметрима) и пројектовању (издавање дозвола, рад инспекцијских служби). Обзиром на стање у правосуђу, превенција би се могла

Page 5: Instrumenti planiranja

показати као ефикаснија, преко система инструмената којим се обезбеђује транспарентност процедура и укључивање већег броја стејкхолдера у креирању и избору коначних решења.

(R13) Мере забране и ограничења коришћења простора у зонама градитељског наслеђа, као и самих објеката, примењивати само у оквиру пакета мера за очување наслеђа, заједно са подстицајним, у смислу давања субвенција за реконструкцију и презервацију, развој културног и урбаног туризма и брендирање града, истовремено са едукацијом и подизањем свести о културно-историјском значају градитељског наслеђа (B1,3,4). Може се укључити и посебна такса по принципу инструмента Е20.

(R14) Напустити праксу привођења намени од општег интереса земљишта у приватној својини, које претходно није експроприсано у складу са законом, што изазива револт код грађана.

(R15,18,19) Уместо досадашњег контроверзног начина одређивања граница грађевинског подручја, применити принцип полицентризма и „паметног раста“.

Мрежа урбаних центара потенцијалног метрополитенског подручја града Ниша,

Подлога: Нацрт РПП Нишавског, Топличког и Пиротског управног округа – Реферална карта 1: Намена простора

У случају града Ниша, који лежи у плодној Нишавској долини, извршено је проширење урбаног центра, стварајући огроман притисак на квалитетно пољопривредно земљиште које га окружује, а које (би требало да) је законом заштићено. Због тога је неопходно алоцирати раст у полицентричном систему насеља са одређеним степеном централитета (на администативном подручју града), као и у систему урбаних центара потенцијалног метрополитенског подручја (Ниш, Алексинац, Прокупље, Житорађа, Мерошина, Дољевац, Гаџин Хан и Сврљиг).

Алокација укупне изградње у оваквом систему била би много адекватнија од постојеће, где се потребни капацитети решавају искључиво у оквиру административних подручја локалних самоуправа; био би подржан развој урбаног система насупрот појединачном развоју већих или мањих урбаних центара (E14). Полицентричан развој довео би до алокације већих капацитета око центара заједница насеља, док би стварање метрополитенског подручја омогућило да се укупни планирани капацитети дистрибуирају у различитим урбаним центрима равномерно (стварање urban splash отворене форме уместо urban stain континуума).

Планирање грађевинских подручја у метрополитенском систему, осим што ослобађа простор за примарну производњу, омогућује свеукупан равномеран развој, поспешује економски опоравак неразвијених и угрожених општина и припадајућих урбаних центара, демографску обнову и креирање значајнијег система отворених простора. Кључни моменат је саобраћајно и инфраструктурно повезивање, које на релацији Ниш-остали урбани центри већ постоји, али би било потребно појачати везе између осталих урбаних центара.

Обзиром на чињеницу да границе грађевинског подручја одређују урбани раст и ширење града, неопходно је посветити им већу пажњу. Потребно их је много пажљивије одређивати, јер свака непрецизност често иде на штету „слободног“ простора (пољопривредног и шумског земљишта) и доводи до заузимања много већих површина него што су планиране потребе.

Page 6: Instrumenti planiranja

(R19) У заштиту најквалитетнијег пољопривредног земљишта укључити пакет економских мера, (Е14,17), где се ефикасним преношењем права (изградње) на другу локацију, пољопривредно земљиште ослобађа притиска потенцијалних инвеститора.

(R21) Упоставити легитиман, стабилан и трајан, истовремено ефикасан систем за регулисање права својине над земљиштем и непокретностима (Е7,16,17,19), уз ефикасан рад судства који је неопходан за окончање започетих спорова (критичан инструмент за спровођење јер захтева реформе правног система).

Уз то је потребно и: (R10) Направити већу разлику у прописаној садржини обавезних планских корака или прописати

принцип, којим би уместо обавезе израде свих планских корака било могуће њихово

комбиновање, на пр. уместо РППППГ/ППОГУППГР(ПДР)ЛД применити комбинацију

РППГУППДР/шема насељаЛД или РППППОПГРЛД. (R18) Стратешки приступити планирању отворених и зелених простора (појасни, радијални, са

централним отвореним простором) у односу на конфигурацију терена, евидентиране загађиваче у граду итд; јасно приказати целовита решења којима се омогућује адекватно проветравање и осунчаност блокова, једнака доступност отвореним и зеленим просторима, рекреација и сл. У систему отворених простора потенцијалног метрополитенског подручја града Ниша, осим Нишке бање, значајно место добили би паркови природе Сува планина и Сићевачка клисура, природна добра-Јелашничка клисура и пећине Церјанска, Попшички пештер, Самар, Преконошка, Равна пећ, препознате вредности Нишевачке клисуре и Сврљишких планина и др.

Табела 2: Економски инструменти

WОRLD ECONOMIC

ISTRUMENTS ЕКОНОМСКИ ИНСТРУМЕНТИ - Србија и град Ниш

Е1 Below market rate

housing

Градска стамбена агенција (ГСА), основана 2004. године, бави се спровођењем стамбене политике и питањима социјалног становања. Скупштина града усвојила је 2007. године Стамбену стратегију града Ниша, у којој су процењени потребни капацитети социјалних станова до 2012. године, и одлучено да град обезбеди земљиште за њихову изградњу и комунално опремање (900 јединица на територији урбаног центра и 400 на сеоском (субурбаном и периурбаном) подручју. Године 2009. усвојен је Закон о социјалном становању, у складу са којим је град Ниш усвојио је Програм социјалног становања. Године 2011. усвојена је Национална стратегија социјалног становања (НССС) са акционцим планом за спровођење до 2022. године. До данас су у Нишу урађена два већа пројекта, 97 од планираних 240 станова у улици Мајаковског и 75 станова у Паси Пољани. У плану ГСА је да изгради 237 социјалних станова на локацији бивше касарне Бубањски Хероји.

Е2 Accessible and

affordable housing finance

ГСА је правни следбеник Фонда солидарне стамбене изградње града Ниша. Пројекат у Паси Пољани спроведен је из донације владе Италије, у оквиру SIRP пројекта становања и трајне интеграције избеглица и уз техничку подршку UN HABITAT-a. Пројекат у улици Мајаковског, један је од 3 текућа пројекта изградње укупно 300 станова из кредита Развојне банке Савета Европе. Рентални фонд још увек није развијен, али је у плану да од продаје претходних, ГСА изгради још 100 станова за издавање са субвенцијом.

Е3 Parking fees

ЈКП Паркинг сервис Ниш, основан 2006. године регулише наплату паркирања у две зоне тарифирања на подручју градског центра. У буџету града Ниша за 2012. годину планирано је 15 милиона динара, односно 0.2% текућих прихода.

Е4 Subsidized transit

За 2012. годину ЈКП Дирекција за јавни превоз града Ниша одредила је категорије лица за бесплатну вожњу (до 7 и од 70 година старости, особе са инвалидитетом, труднице, треће и свако наредно дете у породици до пунолетства) и повлашћену вожњу (избегла и интерно расељена лица), а разликују се и цене карата за запослене, од оних за ученике основних и средњих школа и студенте, као и пензионера чије пензије износе до 20% изнад дефинисане социјалне сигурности.

Е5 Vehicle user fees Такса за регистрацију возила, у зависности од кубикаже, повећана за луксузна возила

Page 7: Instrumenti planiranja

Е6 Congestion pricing

Решењем о одређивању Плаве зоне у строгом центру града, одређена је зона у којој се утврђује посебан режим саобраћаја. За кретање и заустављање у овој зони теретних моторних возила, почев од 2007. године, наплаћује се административна такса у складу са Одлуком о административним таксама.

Е7 Property taxes

Порез на имовину зависи од процењене вредности непокретности (земљишта и објеката) од стране јединице локалне самоуправе (ЈЛС). Према члану 6. Закона о порезима на имовину, основица пореза на непокретност одређује се следећим критеријумима: корисна површина, просечна тржишна вредност m2 одговарајућих непокретности на територији ЈЛС, локација и квалитет, као и други фактори. Плаћа се (дугорочно) ради остваривања права својине, становања, закупа стана/стамбене зграде, закупа/права коришћења грађевинског земљишта у јавној својини преко 10 ари површине. С тим у вези, разликујемо јавну својину (државе/покрајине/града/општине) и приватну. У поступку остваривања ових права прописане су (једнократно): накнада за упис и пренос права својине у катастру непокретности, накнада за конверзију права коришћења у право својине грађевинског земљишта у државној својини, накнада за експрорисану имовину итд. У буџету града Ниша за 2012. годину, из пореза на имовину планирано је око 490 милиона динара, односно око 6% текућих прихода.

Е8 Idle land taxes

На грађевинском земљишту, инвеститор је дужан да започне са изградњом, односно извођењем радова у року од 2 године од дана издавања грађевинске дозволе. Уколико не заврши пријављене радове у договореном року, плаћа новчану надокнаду у износу од 1.500.000 до 3.000.000 динара на име привредног преступа за правна лица, односно 10.000 до 50.000 динара на име прекршаја за физичка лица

Е9 Capital gains taxes

Грађани су дужни да у року од 15 дана од продаје продаје непокретности, изврше пријаву промета тј. капиталну добит (разлика између набавне и продајне цене непокретности). Од 1995. до 2010. године порез на капиталну добит износио је 20%. Ради подстицања тржишта некретнина, држава је 2010. године смањила овај порез на 10%.

Е10 Cost recovery fees

Према члану 92. и 93. Закона о планирању и изградњи, ЈЛС уређује грађевинско земљиште. Накнаду за уређивање плаћа инвеститор, а висина накнаде утврђује се према степену комуналне опремљености, годишњем програму уређивања грађевинског земљишта, урбанистичкој зони, намени и површини објекта.

Е11 Impact fees Накнада којом се контролише урбани раст, код нас се не примењује.

Е12 Betterment fees

Служи за наплаћивање посебних бенефита, насталих услед промена које су значајне на нивоу насеља/града (прошао државни пут, железница, магистрални инфраструктурни вод и сл), услед чега је повећана цена непокретности или услуга. Опорезују се читава насеља/градови, а не поједине парцеле. Ова такса се наплаћује у Нишу као део имовинске таксе, кроз дужи низ година, у складу са потенцијалима ренте.

Е13 Locational incentives

На web страници Канцеларије за локални економски развој града Ниша (КЛЕР), дата је мапа са 26 инвестиционих локација, са 5 за које су прецизиране пореске олакшице за коришћење и изградњу у складу са планираном наменом.

Page 8: Instrumenti planiranja

Е14 Transfer of development

rights (TDR)

У свету се често примењује, али код нас не. Омогућује преношење права (на изградњу) са парцеле на којој изградња није дозвољена (планирана) на другу парцелу на којој је то дозвољено. Основни приступ је директна продаја права на изградњу (власника на пр. пољопривредне парцеле) власнику парцеле на којој је изградња дозвољена, за коју се повећава коефицијент изграђености. Други унапређенији метод је трансфер права кроз банку локација.

Е15 Land

pooling/readjustment (LP/LR)

Законом о планирању и изградњи (2009) уведен је појам урбане комасације. На територији града Ниша још увек није примењен.

Е16 Land sales/Leasing

Право државе/града да управља јавним земљиштем, продаје и даје га на коришћење. Из прихода и примања из ранијих година (приходи од давања у закуп непокретности у државној својини и од закупнине за грађевинско земљиште, накнада по основу конверзије права коришћења у право својине и накнада за уређивање грађевинског земљишта) град Ниш планира да у 2012-ој години прикупи око 1,34 милијарди динара, односно 16.2% текућих прихода.

Е17 Land banking

Град Ниш је априла 2012. године објавио Оглас за отуђење неизграђеног грађевинског земљишта у јавној својини јавним надметањем, за 12 комунално опремљених локација. Ниш поседује и располаже градским грађевинским земљиштем, којим се, у одређеној мери, управља по принципу банке локација. Принцип је у томе да држава/град/општина унапред прибавља земљиште (куповином на тржишту, не експропријацијом) пре него што настане потраживање, те када се то деси, има већ припремљену локацију, како за јавне тако и за остале намене.

Е18 Subsidized land supply

Земљиште се (из банке локација) даје по субвенционисаној цени и уз одређене пореске олакшице, а за узврат се нови власници обавезују да ће поштовати уговорне обавезе у складу са претходно одређеним циљевима стратешког развоја града/државе.

Е19 User fees

У ову групу инструмената спадају локалне административне и комуналне таксе, накнада за коришћење грађевинског земљишта, концесионе накнаде, приходи од давања на коришћење непокретности у државној својини које користи ЈЛС (изворни приходи ЈЛС према члану 6. Закона о финансирању локалне самоуправе). Висина локалне комуналне таксе у Нишу одређена је за 7 градских зона. По основу накнаде за коришћење грађевинског земљишта (земљарина) у буџет града Ниша у 2012-ој години очекује се приход од 600 милиона динара, односно око 7% текућих прихода.

Е20 Improving environmental

quality

Накнада за заштиту и унапређивање животне средине је законска обавеза локалне самоуправе. У буџету града Ниша за 2012. годину планирано је 50 милиона динара из убирања ове накнаде, односно 0.6% текућих прихода. Накнада "загађивач плаћа" односи се на плаћање у случају изазивања последица, тј. прекорачења максималних вредности загађења.

Листа инструмената – извор: World Bank Institute

Акције у домену економских инструмената

(E1) На територији града Ниша према званичним подацима живи око 6000 Рома, али је процењено да их има око 30.000. Припадају најугроженијој социјалној групи, чија домаћинства тешко могу да приуште нови стан, па и са субвенцијом, те је потребно покренути поступак решавања овог питања. У свету се показало као једино право решење унапређење услова становања на постојећој локацији, уколико је локација прихватљива. У Нишу би подручја Београд мале и Сточног трга била предмет урбане обнове. Планска документација постоји, али је потребно и решавање имовинско-правних односа. У случају запоседнутог јеврејског гробља у близини Сточног трга и ромског насеља Црвена Звезда, које лежи на несанитарној депонији, може се применити ваучерски концепт субвенционисаног рентијерског становања.

Оба предлога подведена су под Алтернативни стамбени програм НССС. У случају урбане обнове треба применити мере за остварење циља 7- Унапређени услови становања у под-стандардним насељима. Ваучерски концепт подржан је стратешким циљем 4- обновљено

Page 9: Instrumenti planiranja

поверење у вредност становања под закуп у свим облицима својине, и мером 4.1, која указује на потребу да на остварењу овог циља треба доста радити.

Неопходне су радикалне измене прописа и стварање институционалног оквира за афирмацију становања под закуп, као тренутно једног од најзаступљенијих облика неформалне економије. У случају најугроженијих становника, подржан програмом НССС прибављања станова за становање под закуп у јавној својини, на територији града Ниша требало би обавезно размотрити не само нову изградњу, већ и коришћење постојећег фонда у смислу куповине и адаптације.

У сваком случају треба применити све стамбене програме дате кроз НССС и Акциони план, за повећање обима и разноврсности стамбене понуде.

(E2) НССС предвиђа увођење стабилних извора финансирања (првенствено из републичког и локалног буџета). Потребно је обезбедити фондове за урбану обнову поменутих неусловних насеља, који се у првом реду односе на основно комунално опремање и примену квалитетних материјала за обнову неусловних стамбених објеката (у много случајева се почиње од замене кровног покривача). Ваучерски концепт захтева развој стамбеног ренталног фонда, односно формирања берзе станова за становање под закуп, како у јавној, тако и у приватној својини, субвенције за закупнине, као и за адаптирање станова.

(E10) Порез на капиталну добит има смисла у условима развијеног тржишта. На овај начин спречава се шпекулација у купопродаји непокретности, која нарочито на дужи временски рок изазива озбиљне поремећаје тржишта. У условима неразвијеног тржишта некретнина у нашој земљи, посебно ван Београда, оваква мера спречава развој, приликом продаје станова грађани је доживљавају као „сувишан“ трошак, а многи овај порез чак забораве да укалкулишу у неопходне трошкове. Од 2010. године дошло је до помака, смањењем висине пореза са 20% на 10%, као и прописивањем различитих пореских погодности.

(E11) Као подршка контролисаном ширењу насеља, осим регулације грађевинског подручја дефинисањем граница, потребно је увести инструмент којим се нова изградња, осим накнаде за уређивање (комунално опремање на локацији), опорезује додатном накнадом сразмерно трошковима изградње потребних приступних саобраћајница и инфраструктурних мрежа до предметне локације.

(Е12) Наплатом таксе услед новонасталих побољшаних услова за економски просперитет насеља/града (на пр. услед изградње државних путева и инфраструктуре), могу се прикупити значајна средства за нову изградњу саобраћајница и комуналне инфраструктуре.

(Е13) Ова такса директно стимулише и усмерава инвеститора ка одређеној локацији, планираној за ту намену. У Нишу би примена ове таксе у оквиру већих планираних пословно-радних зона поспешила локализацију, односно урбанизацију пословних, производних и услужних садржаја (груписање истих или компатибилних привредних садржаја у суседним зонама).

(Е14) Трансфер права још један је пожељан инструмент за контролисање ширења урбаног центра града Ниша, обзиром да би се његовомм применом смањио притисак на квалитетно пољопривредно земљиште у окружењу. Може се применити и варијанта овог инструмента за потребе урбане обнове неусловних стамбених насеља, зона заштите непокретних културних добара, или инфраструктурног опремања, где би инвеститор, у замену за повећање параметара изградње на својој парцели (коефицијент изграђености, спратност), био у обавези да на другој локацији унапреди инфраструктурну мрежу, изведе саобраћајницу или учествује у урбаној обнови.

(Е15) Применом урбане комасације, осим обезбеђивања рационалног и планског коришћења простора, повећава се и његова тржишна вредност. Предуслов за примену је сагласност и поверење власника, а уколико се ради о насељеном и изграђеном простору, подразумева и обезбеђење привременог смештаја и потенцијалну нову изградњу на комасираном земљишту (уколико се ради о постојећим неусловним објектима). У Нишу се ефикасно може применити као инструмент припреме већих површина неизграђеног земљишта на периферији града, планираног за уређивање и изградњу, односно урбане обнове неформалних делова града (Београд мала, Сточни трг итд)

(Е13,16,17) Град Ниш има презентацију локација погодних за инвестирање (http://www.ni.rs/location) која се везује за важећи урбанистички план, али се не ради о понуди локација у правом смислу, тј. све локације нису правно и имовински решене и нису у власништву града. Ради се само о издвојеном приказу и сажетијем опису онога што се већ налази у планским документима.

(Е18) Може се применити код продаје градског земљишта под нетржишним условима, за изградњу социјалних станова, индустријско-пословних комплекса и других капиталних инвестиција. Овај инструмент, обзиром на нетранспарентност процедура и институција власти, подложан је манипулацији, и био је нарочито споран за време приватизације великих друштвених фирми и продаје непокретности по субвениционисаним ценама, уз пристанак инвеститора на услове приватизације који нису били јасно правно дефинисани (наставак и унапређење производње итд). Сада су спорне пореске олакшице које држава/град, као обавезна уговорна страна, даје страним инвеститорима (види F2) за активирање стратешких локација у граду. Док не профункционише ефикасан транспарентан систем управљања на нивоу државе/

Page 10: Instrumenti planiranja

града, ризици приликом примене овог инструмента су превисоки да би се говорило о одрживом развоју.

(Е19) Уместо што је све препустило локалним самоуправама, Министарство финансија требало би да усвоји инструмент контроле локалних самоуправа у погледу броја, врсте и висине локалних такси (на пр. одлуком о утврђивању минималних и максималних вредности комуналних и административних такси).

(Е20) Поред таксе „загађивач плаћа“ требало би прописати и таксу за прекорачење вредности која није максимална, чиме загађивач купује право на емисију изнад те вредности. На овај начин могло би се ефикасније редуковати укупно загађење у границама дозвољених вредности, истовремено прикупљајући додатна средства за различите еколошке пројекте.

Табела 3: Финансијски инструменти

WORLD FINANCIAL/INVESTMENT

ISTRUMENTS ФИНАНСИЈСКИ ИНСТРУМЕНТИ - Србија и град Ниш

F1 Build-own-transfer financing

(BOT)

Примењује се код инфраструктурних инвестиција, град обезбеђује пројекат и осталу техничку документацију, док приватни инвеститор гради и управља реализованим пројектом, дугорочно убирући накнаде (20-30 година, у зависности од вредности инвестиције), након чега се сва права преносе на град. У Нишу још увек нема оваквих финансијских конструкција, али се последњих година наглашава значај јавно-приватног партнерства. Закон о јавно-приватном партнерству донет је крајем 2011. године.

F2 Foreign investment and

assistance

IPA, LEDIB, SIEPA, USAID, SIRP, ERVET, HELP неки су од најзначајнијих инструмената и програма, извора страних инвестиција у Нишу. У правцу привлачења инвестиција, град Ниш је основао КЛЕР и Одсек за капиталне инвестиције, са истакнутим стратешким локацијама за инвестирање (Е-13,18)

F3 Land value capture

Кроз наплату појединих такси и раполагањем градским/државним земљиштем (Е-10,12,16,19) прибављају се (обртна) средства која град/држава улаже у нове капиталне инвестиције (инфраструктура, индустријски паркови, социјално становање, урбана обнова), чиме се обезбеђује даљи развој и поспешивање тржишта земљишта и некретнина, и прибављају нова (обртна) средства.

F4 On-lending mechanisms

Инструмент којим се регулише пренос средстава из националних фондова за локалне стратешке пројекте. Mинистарство економије и регионалног развоја и Национални инвестициони план (НИП) одобравају средства за финансирање пројеката који су предложени од стране локалних самоуправа. Фонд за развој, са седиштем у Нишу, у складу са Законом о Фонду за развој РС, Статуту и годишњим програмима, даје гаранције и кредитира привредне субјекате у јавном или државном власништву, осим јавних предузећа (без посредовања локалне власти). Само из НИП-а Ниш је добио око 400 милиона динара за одређене пројекте (булевари и објекти образовања, градски стадион Чаир), а из свих националних фондова укупно 1.1 милијарду динара у 2011. години, по суми одмах иза Београда.

F5 Issue of municipal bonds

Законом о јавној својини (2011) локалним самоуправама омогућено је право јавне својине, чиме је омогућен и развој тржишта муниципалних обвезница. Издавањем и продајом правним и физичким лицима, локалне самоуправе стичу капитал за улагање у стратешке пројекте, а грађани куповином обвезница, под условима које одређује ЈЛС, учествују у изградњи капиталних инвестиција.

Page 11: Instrumenti planiranja

F6 National transfers

Доношењем Закона о финансирању локалних самоуправа (2006), омогућени су трансфери локалним самоуправама из републичког буџета од пореза на зараде. Изменом овог закона (2011) локалне самоуправе добијају 80% уместо досадашњих 40% средстава (осим Београда који добија 70%).

Листа инструмената – извор: World Bank Institute

Акције у домену финансијских инструмената

(F1) Административно подручје града Ниша представља значајно међународно саобраћајно и инфраструктурно чвориште (примарни паневропски коридор Х ка Атини и крак Хс ка Софији и Истамбулу, међународна ваздушна путна и теретна станица). Укрштање транзитног, теретног и градског, друмског и железничког саобраћаја, реконструкција аеродрома Константин Велики и изградња карго центра, као и реализација осталих инфраструктурних пројеката, веома су захтевни подухвати, али су истовремено од пресудног значаја, јер је у њима садржана основна идеја и база будућег развоја града. Улози су велики, али и потенцијална добит. Процена добити, као основ за привлачење инвеститора, није могућа јер не постоји усвојено решење целокупног саобраћаја и инфраструктуре, са сагледавањем свих облика транспорта, веза и улога у економији града. Актуелни пројекат измештања пруге на деоници Ниш-Нишка Бања је покушај решавања појединачних проблема ван контекста. Обзиром да се ради о континуалним просторним системима, изолована решења су крајње неприкладна. У којој мери се ради о изолованом решењу говори чињеница да је пројекат измештања урађен до детаља и припремљен је за реализацију, док за решење коридора на месту постојеће трасе не постоји ни договор у вези основне идеје – да ли се постојећи коридор, који има изузетну локацију у граду у смислу приступачности, задржава за железнички/лаки шински саобраћај, подземно, надземно или у широком ископу, или се укида? Тек када се постигне договор о целокупном решењу, град ће заиста моћи да привуче „озбиљне“ инвеститоре, не само када су у питању инфраструктурне инвестиције, већ и све остале, обзиром да им је свима питање саобаћаја и инфраструктуре заједнички садржалац за процену профита, нарочито у контексту повезивања града Ниша на националном и међународном плану.

(F2) Основна карактеристика страних инвестиција и удела страног капитала код нас је посредовање власти у њиховој реализацији. Обзиром на нетранспарентност институција (министарства, агенције, градске управе), овај инструмент подложан је манипулацијама, те је пољуљан кредибилитет оваквих инвестиција и умањен њихов потенцијалан позитиван ефекат у смислу одрживог развоја (компликоване или сакривене финансијске трансакције, контролисано приказивање у јавности). У домену пореских олакшица, спорни су грантови државе/града, транспарентност конкурса и јавних надметања (на пр. за отуђивање грађевинског земљишта у јавној својини). До обезбеђивања ефикасних и транспарентних институција у Србији, реално је очекивати бројне нуспојаве на рачун одрживог развоја (богаћење појединаца кроз институције власти, наметање одређених решења у простору) кроз реализацију страних инвестиција, као и код примене Е18, инструмента који је такође уско везан за институције власти.

(F3,6) Обзиром да се ради о буџетским средствима која је тешко контролисати у нетранспарентном систему, дешава се одлив средстава која се на овај начин прикупе, или још пре, значајнијег прилива у буџету од наплате такси уопште и не буде. У сваком случају, до оздрављења институција власти, имаћемо ситуацију слабљења тржишта земљишта и некретнина и неконтролисаног управљања јавном својином, а које је основ за примену јавно-приватног партнерства и реализацију капиталних инвестиција. Ревизијом буџета града Ниша за 2010. годину утврђено је да су правилно евидентирани и исказани: приходи од пореза (порез на имовину, земљарина и др), донације и трансфери од иностраних држава и других нивоа власти, приходи од накнаде за коришћење грађевинског земљишта, приходи од закупнине за грађевинско земљиште, као и приходи од накнадe за уређивање грађевинског земљишта. Неправилности су утврђене у: приходима од комуналне таксе за коришћење простора за паркирање, приходима од давања у закуп, односно на коришћење непокретности у државној својини које користе градови и индиректни корисници њиховог буџета, попису градског грађевинског земљишта и комуналних објеката, попису зграда, пословног простора и других грађевинских објеката, као и попису станова ГСА. Само у пописима нефинансијске имовине (земљишта и непокретности) у својини града, није приказано близу милијарду динара. Државна ревизорска институција дала је препоруке граду за поступање у свим спорним стварима. Према подацима Transparency International, индекс корупције (CPI) у Србији износи 3.3 од максимално 10, што нашу земљу ставља на 86 позицију у свету (за 2011 годину). Главни разлог су непознати извори финансирања политичких странака у последњих 20 година.

Page 12: Instrumenti planiranja

Локални антикорупцијски форум града Ниша требало би да допринесе смањењу системске корупције и повећању транспарентности. Градски буџет, као финансијска база урбаног развоја, мора се реално планирати тј. мора се заснивати на реалном стању свих прихода и расхода.

(F4) Пословање Фонда за развој, како је утврдила Државна ревизорска институција, било је често супротно прописаном начину пословања, те су гаранције и кредити у 2010-ој години одобрени и за пројекте који не испуњавају прописане услове (критеријуми тржишног ризика, одговарајућа техничка документација итд). Оно што је у старту била добра замисао, нарочито у погледу подстицања равномерног регионалног развоја и развоја инфраструктуре (члан 2. Закона о Фонду за развој), у пракси се претворило у инструмент за додатно пражњење буџета.

(F5) Након што су се стекли услови за примену муниципалних обвезница, Законом о јавној својини и Законом о јавном дугу из 2011. године, град Ниш моћи ће да примени овај веома атрактиван (ликвидан и транспарентан) финансијски инструмент, којим би поспешио развој локалног тржишта и обебедио капитал за стратешке пројекте града.

Табела 4: Бихевиорални инструменти

WORLD BEHAVIORAL CHANGE/AWARENESS

INSTRUMENTS БИХЕВИОРАЛНИ ИНСТРУМЕНТИ - Србија и Ниш

B1 Campaigns

Кампања "Очистимо Србију" започета 2009. године још увек траје (www.ocistimosrbiju.rs). Спроводе се активности у циљу сакупљања отпада и уклањања дивљих депонија, селекције и рециклаже, као и пружања подршке комуналним предузећима широм земље. Организовано одношење отпада повећано је за 30%, очишћено је више од 60% (2.500) дивљих депонија и започета је изградња 26 рециклажних центара. Град Ниш један je од 7 учесника кампање за промоцију улагања у градове и општине са сертификатом НАЛЕД-а (за повољно пословно окружење за инвестирање). Многе кампање организују и невладине организације у Нишу (Protekta - борба против корупције и организованог криминала).

B2 Public supervision

Учешће јавности у просторном планирању своди се на испуњење законског минимума од стране власти, тј. организовања јавног увида/презентације у фази нацрта просторних и урбанистичких планова и урбанистичких пројеката, онда када су решења већ дефинисана. У пракси многи грађани остану неинформисани о јавном увиду. Приликом доношења одлуке о изради планских докумената, као и код спровођења, реализације пројеката и извођења радова, учешће грађана законом није предвиђено (осим давања сагласности непосредних суседа за поједину изградњу), што је повод власти да се тиме "додатно не оптерећује".

B3 Community organizing

Бројна непрофитна удружења у Нишу делују у циљу побољшања услова за остваривање грађанских права, јачања демократије и антикорупције, заштите животне средине и сл, од којих су нека подржана и од страних институција (Institute for Sustainable Communities). Међутим, када је урбанизам у питању, права грађана су готово у потпуности дискриминисана. Градске власти, уз испуњавање законског минимума, а често и уз многе процедуралне недоследности и законске неправилности, планове и просторна решења практично намећу. Са друге стране, грађанска удружења немају довољно средстава (новца, времена и знања) да се томе супротставе, чак ни у случају непоштовања законских процедура, нарочито у домену експропријације.

Page 13: Instrumenti planiranja

B4 Education

Удружења грађана баве се одређеним аспектима едукације и подизања свести грађана о њиховим правима, обавезама и начинима учествовања у питањима урбаног и просторног развоја. У органима управе раде службе, комисије и савети за пружање помоћи грађанима у конкретним питањима, а своју делатност обавља и омбудсман-заштитник грађана. Међутим, просторно планирање и урбанизам за већину грађана Србије и даље су непознаница. Чак и они који се упусте у инвестирање суочени су са компликованим и конфузним процедурама, за које је тешко предвидети потребно време и новац. Пуно је грађана у имовинским споровима који трају годинама, а којима није јасна правна материја управног поступка.

B5 Indicators

У свету је заступљена пракса укључивања градова у глобалне мреже, базирано на мерењу индикатора по универзалној методологији. Global City Indicators Facility (GCIF) je једна од таквих мрежа (http://www.cityindicators.org/Default.aspx), са фокусом на индикаторе којима се мери: 1) заступљеност градских функција (13 критеријума и 39 индикатора) и 2) квалитет живота (7 критеријума и 13 индикатора). UN-HABITAT Global Urban Observatory (GUO) je интерактиван портал са мерењима 63 индикатора за више стотина градова (http://www.devinfo.info/urbaninfo/). World Bank има базу од 120 градова за које је мерено 10 индикатора урбаног раста у интервалу од 10 година.

B6 Best practice

Посредством Интернета и других облика комуникације, доступне су нам увек нове и актуелне информације. Градови Србије још увек су у одређеној мери затворени за нова искуства по угледу на примере добре праксе у свету, с једне стране зато што је потребно разумевање и добро познавање материје да би се једно просторно решење могло транспоновати на други простор, а са друге, јер се у времену савремене глобалне цивилизације суочавамо са питањима очувања традиције и националног идентитета.

Листа инструмената – извор: World Bank Institute

Aкције у домену бихевиоралних инструмената

(B1) Због тога што стимулишу креативно и критичко мишљење, кампање наилазе на велики одзив грађана. У Нишу свакако има простора да се оне организују у већој мери. Кључан је медијски приступ и информисање јавности. Обзиром да је власт у повлашћеној позицији јер располаже већим буџетом и има директан приступ медијима, најуспешније су кампање у организацији министарстава и локалних самоуправа. Позитиван учинак је неизоставан, јаван и евидентан, те их треба подржати, али уз увођење независног тела/удружења грађана за контролу буџета, када су у питању кампање које се спроводе у институцијама власти.

(B2,4) Неопходно је допунити законе на плану обавезног укључивања грађана у креирању и реализацији просторних решења, на пр. Закона о планирању и изградњи обавезним оглашавањем одлуке о изради плана, укључивањем грађанске иницијативе за израду плана, обавезним анкетирањем грађана на почетку израде плана, обезбеђивањем учешћа представника грађана у току израде плана/пројекта итд; све у циљу трансформације система управљања градом (људима, активностима, простором) у систем власти у функцији грађанског сервиса, организатора грађанске иницијативе. С тим у вези, у оквиру програма Exchange 3 у току је реализација пројекта „Побољшање градских услуга и капацитета управљања у Граду Нишу“ за модернизацију Градског услужног центра.

(B2,3,4) Поједина удружења могу се формирати нарочито за потребе укључивања грађана у изради и реализацији планова, програма и пројеката (R11). Међутим, предуслов за формирање таквих удружења код нас је стварање законског оквира за њихово деловање, уз едукацију о правима, обавезама и могућностима грађана.

(B4) У незавидној ситуацији у којој се грађани у Србији налазе, потребно је систематски приступити њиховој едукацији и подизању свести, на пр. кроз одржавање јавних трибина и предавања из различитих области увек на истом месту и у исто време, ради стварања навике и обичаја код грађана да их посећују (у недељном или месечном термину у седишту локалне самоуправе). Теме су бројне - одрживо коришћење природних ресурса, економски развој и капиталне инвестиције, становање и социјална инклузија, климатске промене, заштита животне средине и непокретних културних добара, ванредне ситуације, грађанска иницијатива и учешће грађана у изради и спровођењу планова и пројеката, експропријација и

Page 14: Instrumenti planiranja

имовински односи, порези на земљиште и непокретности, финансијска едукација, јавно-приватно партнерство, и сл.

(B5) Процедура приступања глобалним базама пожељна је и отворена (на пр. за иницијативу укључивања у GCIF базу потребно је електронским путем послати попуњен образац http://www.cityindicators.org/Deliverables/GCIF%20Membership%20Form_1-31-2011-1146887.pdf). Неопходно је да се град Ниш пријави и обезбеди потребне податке за укључивање, како би постао глобално видљив, идентификован у простору и потенцијално обухваћен програмима глобалног карактера у циљу одрживог урбаног развоја.

10 индикатора урбаног раста World Bank: пример града Ниша

(B6) Примере добре праксе треба увек користити, ради личне информисаности, едукације и консултација у вези са одређеном проблематиком. Не треба их посматрати изван контекста у којем су настали и примењивати их a priori.

У форми закључка

Предложене акције у овом тренутку веома је тешко спровести, што говори у прилог томе да смо, што се одрживог развоја тиче, већ на погрешном путу. Исправљање заузетог курса захтева политичку вољу, али и већи простор за укључивање независних институција и експерата.

Page 15: Instrumenti planiranja

Када су у питању инструменти који су у потпуности у ингеренцији власти (државе/ЈЛС) и које је тешко контролисати у нетранспарентном систему, нарочито економске и финансијске, треба их опрезно примењивати или чак радикално изменити, обзиром да уместо равномерног и одрживог развоја, производе селективан, изолован и краткорочан развој, са дугорочним последицама. Одрживи урбани системи у основи теже самоодрживости у контексту природног окружења, те би њихово планирање требало да одсликава тежњу ка стварању својеврсног perpetum mobile динамичног система инструмената са синергичним дејством. Креирање званичног урбаног инструментаријума за подручје града Ниша/ Републике Србије и Региона, уз могућност укључивања нових инструмената и варијанти, било би корисно, како због саме прегледности и могућности упознавања са појединачним инструментима, тако и због могућности креирања различитих пакета мера који добро функционишу у одређеним ситуацијама. Основни принцип у креирању пакета био би обавезно укључивање у пакет инструмената из све четири групе. Литература Закон о планирању и изградњи („Службени гласник РС“ број 72/09, 81/09, 24/11) Правилник о садржини, начину и поступку израде планских докумената („Службени гласник РС“ број 31/10, 69/10 и 16/11) Правилник о општим правилима за парцелацију, регулацију и изградњу („Службени гласник РС“ број 50/11) Закон о пољопривредном земљишту („Службени гласник РС”, број 62/06 и 41/09) Закон о инвестиционим фондовима („Службени гласник РС”, број 46/06, 51/09 и 31/11) Закон о Фонду за развој Републике Србије („Службени гласник РС“ број 36/09 и 88/10) Извештај о ревизији финансијских извештаја и правилности пословања Фонда за развој Републике Србије за 2010. годину Закон о финансирању локалне самоуправе („Службени гласник РС”, брoj 62/06 и 47/11) Закон о буџету Републике Србије за 2012. годину („Службени гласник РС”, брoj 101/11) Закон о републичким административним таксама („Службени гласник РС“ број 43/03, 51/03 – исправка, 53/04, 42/05, 61/05, 101/05 - др. закон, 42/06, 47/07, 54/08, 5/09, 54/09, 35/10 и 50/11) Одлука о буџету града Ниша за 2012. годину („Службени лист града Ниша“ број 79/11) Извештај о ревизији финансијских извештаја завршног рачуна буџета града Ниша за 2010. годину Одлука о градским административним таксама („Службени лист града Ниша“ број 46/09 и 12/10) Одлука о локалним комуналним таксама („Службени лист града Ниша“ број 66/09 и 72/09) Решење о одређивању плаве зоне („Службени лист града Ниша“ 94/09) Акциони план одрживог развоја града Ниша 2010-2014. („Службени лист града Ниша“ број 2010 Закон о државном премеру и катастру („Службени гласник РС“, број 72/09 и 18/10) Закон о промету непокретности („Службени гласник РС“, бр. 42/98 и 111/09) Закон о основама својинскоправних односа („Службени лист СФРЈ“ број 6/80 и 36/90, „Службени лист СРЈ“ број 29/96 и „Службени гласник РС“ број 115/05 – др. закон) Закон о јавној својини („Службени гласник РС“ број 72/11) Закон о враћању одузете имовине и обештећењу („Службени гласник РС број 72/11) Закон о експропријацији („Службени гласник РС“ број 53/95, 23/01-СУС и 20/09) Закон о јавно-приватном партнерству и концесијама („Службени гласник РС“ број 88/11) Закон о пореском поступку и пореској администрацији („Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 исправка, 23/03-исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-др. закон, 62/06-др. закон, 61/07, 20/09, 72/09-др. закон, 53/10 и 101/11) Закон о порезима на имовину („Службени гласник РС”, број 26/01, 45/02-сус, 80/02, 80/02-др.закон, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10 и 24/11) Закон о порезу на добит правних лица („Службени гласник РС“ број 25/01, 80/02, 43/03, 84/04, 18/10) Закон о порезу на доходак грађана („Службени гласник РС“, број 24/01, 80/02, 135/04, 62/06 и 65/06 – испр, 31/09, 44/09 i 18/10)