Evoluvija zvezda

• Da bi obijasnili kako dolazi do evolucije zvezde moramo da znamo kako ona nastaje, a na najbolji nacin je to obijasnio Stephen Hawking. The Birth of Stars

• Evolucija predstavlja proces starenja zvezde u kome se menjaju njena fizicka i hemijksa svojstva.

• Informacije o evolutivnom razvoju zvezda se dobijaju posmatranjem većeg broja zvezda u različitim stadijumima razvoja.

Faza pre glavnog niza

Pretpostavlja se da zvezdana evolucija u ovoj fazi funkcioniše na sledeći način. Prvobitni oblak međuzvezdane materije je velikih razmera, masivan, male gustine i niske temperature. Sastoji se pretežno od molekula vodonika, helijuma i čestica prašine. 1. Na samom početku temperatura ima konstantnu vrednost usled

nedostatka trenja, pa se energija oslobođena sažimanjem odmah izrači, tj. temperatura ne raste.

2. Daljim sažimanjem se povećavaju gustina i neprozračnost što uzrokuje trošenje dela oslobođene gravitacione potencijalne energije na zagrevanje oblaka. Gravitaciona nestabilnost dovodi do fragmentacije masivnog početnog oblaka.

3. Ovi fragmenti kasnije formiraju grupe zvezda – asocijacije i otvorena zvezdana jata. U ovim grupama je koncentracija fragmenata mala i nisu povezani pa se brzo raspadaju; efikasnost formiranja zvezda je oko 25%

ProtozvezdeZbijena zvezdana jata nastaju kada u početnom oblaku istovremeno započinje gravitacioni kolaps u gusto pakovanim fragmentima. Od ovih fragmenata se formiraju zvezde koje mogu obrazovati stabilno zvezdano jato, čime se objašnjava i činjenica da su sve zvezde unutar jednog jata iste starosti.1. Prva faza, koja traje između početka gravitacionog sažimanja i

započinjanja termonuklearnih reakcija vodonika je faza protozvezde. U toku ove faze zvezda se zagreva isključivo na račun gravitacione energije, čiji se deo troši delom na povećanje unutrašnje energije, a ostatak oslobađa zracenjem na niskoj temperaturi

2. Daljim sažimanjem protozvezde se stvaraju uslovi za početak termonuklearnih reakcija sagorevanja vodonika, čime se oslobađa ogromna energija, koja ponovo zaustavlja sažimanje i ponovo se dostiže stanje ravnoteže.

Glavni nizPoložaj zvezde na glavnom nizu određen je njenom masom i hemijskim sastavom. U toku ove faze se menja hemijski sastav zvezde, usled čega se menjaju i sjaj, temperatura i radijus, čime se automatski menja i položaj zvezde. Na glavni niz zvezde stižu sa homogenim hemijskim sastavom, ali se pretvaranjem vodonika u helijum povećava srednja molekulska masa, čime se smanjuje pritisak pa se jezgro sažima. Sažimanje jezgra dovodi do porasta pritiska i temperature sve dok se ponovo ne dostigne hidrostatička ravnoteža. Masivnije zvezde brže sagorevaju vodonik te kraće ostaju na glavnom nizu. Ravnoteža se narušava kada količina vodonika u jezgu postane toliko mala da se zvezda više ne može suprostaviti sopstvenoj gravitaciji, i počinje sažimanje, čime zvezda silazi sa glavnog niza.

Faze posle glavnog niza

Stadijum crvenog džina - Struktura crvenog džina je takva da se njegovo helijumovo jezgro sažima i zagreva dok se omotač širi i hladi. Kada se u jezgru stvore temperaturni uslovi, počinju termonuklearne reakcije helijuma, sažimanje prestaje, i zvezda postaje stabilni crveni džin.

Konacne faze

• Beli patuljci :Zvezde koje evoluiraju u bele patuljke se nakon trošenja goriva gravitaciono se obrušavaju ka svom centru. Ovo se zove gravitacioni kolaps i zaustavlja se degeneracijom materije, odnosno pod visokim pritiskom se razbijaju atomi i stvara se degenerisani gas.

• Neutronske zvezde

• Crne rupe :U slučaju zvezda najvećih masa ne postoji sila koja bi sprečila njihovo gravitaciono sažimanje. Po završetku termonuklearnih reakcija dolazi do gravitacionog kolapsa koji zvezdu sabija u  beskonačne gustine

Evolucija zvezda ukratko

Hvala na pažnji