Масовни медијиЕмилија Гњатовић 153/15Технолошко-металуршки факултет, Универзитета у Београду2015

1.Увод•Масовни медији су појам који је ушао у

употребу 1920-их година са појавом радија, штампе и касније ТВ-а. Под њима се подразумјевају сви медији који су дизајнирани тако да их “конзумира” широка публика, за коју се сматра да имају заједнички интерес. Масовни медији су уједно и подскуп једног ширег појма, масовне комуникације.

•Данас се у масовне медије убрајају штампа, радио, ТВ, музика и видео записи, филм, штампани медији, интернет и компјутерски софтвер.

2.Комуникација•Комуницирање је, дакле, преношење

информација међу људима помоћу знакова, посредством медија који подразумева канале и средства преношења (технички, симболички и семантички аспект).

•Људи не комуницирај да би задовољили неку жељу, него да би обзнанили своју жељу и саопштили своју намеру.

2.1.Дневне новине•Када је реч о дневним новинама треба

се подсетити да у свом савременом облику оне воде порекло од памфлета и летака који су штампани и дељени у 18. Веку. Новине су постале дневне и стекле хиљаде и милионе читалаца, тек крајем 19. века.

•Електронска комуникација вероватно ће још више утицати на тираж дневних листова. Вести су сада доступне он-лине скоро истовремено са одвијањем догађаја и стално се ажурирају током дана. Многи дневни листови доступни су бесплатно на интернету, али и у штампаном облику.

2.2.Интернет•Интернет је светски систем умрежених

рачунарских мрежа који је трансформисао начин на који функционишу комуникациони системи.

•Мрежно новинарство ствара медијски садржај, поседује засебну технолошку структуру, повезано је са већ конституисаним медијским институцијама, има своје кодексе за рад и преноси информације у различитим формама до масовне публике.

2.3.Телевизија• Телевизија је телекомуникацијски систем за

емитовање и примање покретних слика и звука са великих даљина. 

• Данас практично свако домаћинство поседује телевизор. У Великој Британији, телевизор је просечно укључен између пет и шест сати дневно. Ситуација је слична у осталим западноевропским земљама, а у нашој земљи је и много лошија јер је гледаност телевизије, посебно забавних и спортских програма, постала готово опсесивна. Десетине милиона сати грађани Србије проведу испред ТВ екрана.

3.Глобализација масовних медија•Медији су последњих десетак година

попримили глобални карактер. •Поред транснационалних медијских

компанија, које су најчешће спомињани узрок глобализације медија, убрајају се још: економски интерес, развој информатичко-телекомуникацијске технологије, новинске агенције, либерализација радиодифузне законске регулативе, дерегулација медија и концентрација медија.

•Захваљујући глобализацији и моћи интернета, људи су, од Каракаса до Каира, у стању да слушају исту популарну музику и вести и гледају исте филмове и телевизијске програме.

4.Утицај масовних медија4.1.Утицај телевизије:• Бројна истраживања која су вршена у покушају да

се процени степен дејства телевизије на људе дају веома занимљиве резултате. Највећи број таквих студија односио се на децу, што је потпуно природно ако се има у виду време која она проведу пред телевизором и последице које то може имати по њихову социјализацију, па и на опште, а не само ментално здравље.

• Гиденс посебно издваја две теме истраживања утицаја телевизије: ▫Утицај на степен насиља и криминала у друштву и ▫Природе телевизијсих вести.

4.2.Утицај интернета:•Интернет и глобализација су уско

повезани. Ову повезаност карактеришу крајности, јер, у зависности од гледишта, она се може сматрати благословом, али и најавом пропасти.

•Друштвене мреже су у последње време створиле јак утицај на масовну поплацију, нарочито на омладину.

5.Теорије о медијима• Теорије о медијима имају релативно кратку историју и

мало представника. • По мишљењу канађанина Маршала Меклуана, „медиј

је порука“. • Франкфуртска школа и њен најпознатији представник

Јирген Хабермас анализирални су развој медија пратећи појаву „јавне сфере“.

• Веома велики утицај на савремену теорију медија извршиоо је француски теоретичар Жан Бодријар.

• Хиперреалност- та реалност је виртуелна, нестварна, јер се заснива на суделовању у машти и боравку у графичким и аудитивним световима који су узајамно експресивни.

•Ноам Чомски сматра да медији служе функцији пропаганде и да западни медији чине један од најстрашнијих система пропаганде коју је свет икада видео. Чомски с правом указује на огромне могућности медија да манипулишу масама људи, а да оне тога нису свесне, већ дају свој прећутни пристанак.

•Посебно велику улогу имају тзв. „спин доктори“.

Хвала на пажњи!