Биљана Дојчиновић - Нешић Филолошки факултет...

Биљана Дојчиновић-НешићФилолошки факултет Универзитет у Београду

 Женско питање у Србији - акценти

Историјска позадина

Почетак 14. века – Србија је вазална држава Отоманског царства

Први и Други српски устанак (1804-1813; 1815)аутономија

Прве идеје о женској еманципацији потичу са аустријске територијеДоситеј ОбрадoвићЕвстатија АрсићЗaхaрије Орфелин Крај 18. и почетак 19. века

Школе за девојке

Joван Стерија Поповић је основао школски систем у оквиру ког су дечаци и девојке имали једнаке прилике у основном школовању Као и специјалне девојачке школе Прва је отворена у Параћину 1845. године

Aкценат 1 Учитељице

Утицај студената који су школе изучили напољу19. векПрва Вишa школа зa дeвoјке oснoвaна je у Бeoгрaду 1863.Управницa Кaтaрина Миловук (имала је тaдa 19 гoдина)Студирала је РусијиУправљaлa школoм 30 година

Положај жене у друштвуЦивилни закон под утицајем Наполеона Жене не поседују ништа!Брак и развод били су под јурисдикцијом цркве до 1945!

Почетак 19. века – Уједињена омладина српскаПолитичка и национална организација са седиштем у Новом СадуПромовисала је феминистичке идеје

Циљ је био да ослободи и уједини српски народ под мађарском и отоманском владавином

За то су биле потребне жене

Образовати женеПрва српска феминисткиња Драгa Дејaновић, песникиња (1840-1871)

Светозар Марковић (1846-1875) Женско питање је од највеће важности

J. S. Mill 1871. српски превод књиге Subjection of WomanПреводиоци?Библиотечки посао

Акценат 2библиотекарке

Прво српско женско друштво у Војводини 1864.

1875. у БеоградуПрва председница била је Катарина Миловук

Српски национални женски савет био је члан Међународне женске сифражетске алијансе

Женско радничко друштво (1903)Повезано са социјал-демократском партијом

Балкански ратови 1912. и 1913. и Први светски рат 1914-1918.

Aкценат 3Списатељке

1918 -1941

Стварање Југославије Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

Делови аустроугарског и отоманског царства

1919. Формирање Народног женског савеза Срба, Хрвата и СловенацаОд 1929. познате под називомАлијанса жена Југославије

Још неколико других женских организацијаНиз патријархалних законаБорба да се промени позиција жене

Жене у ослободилачком рату (1941-1945)

25.000 жена убијено у борбама (од укупно 305.000 убијених у борбама)

Друга Југославија

Социјалистички систем 1946.Aнтифашистички фронт женаБорба противНеписмености, за знање о здрављу и једнака права

Буржоаски насупрот социјалистичкомфеминизму

Конференција Друг-ца жена 1978.

Aкценат бр. 4Теоретичарке

Распад Југославије1991 – 2006. Рат ИнфлацијаОпстанак Војна интервенцијаМикроматријархат и макропатријархат

Aкценат 5Масмедији

Учитељице

Песникиња Даница Марковићсписатељка, новинарка, наставница филозофије, лесачица, теоретичарка Мага Магазиновић

Даница Марковић1879-1932.

Парализа Модернизам

Тренуци 1904.

Mага Магазиновић (1882-1968)

ГимнастикаРитмикаПластика

Покрети који су центрични, ритмични и изражајни…

Сваки покрет мора да буде израз личностиТо је спиритуализација, одуховљење покрета који га чинирељефним.

Пластичан значи повезан телом и духом, заокружен, повезан са дахом и космичким ритмом, и потиче изгравитационог центра тела.

Нема ниједне друге уметности која има тако Компликован изражајни материјал као плес. То је тело.

“O body swayed to music, O brightening glance,How can we know the dancer from the dance?”

W. B. Yeats, Among the Schoolchildren

„To dance is to live, what I want is a school of life“ Isadora Duncan

“Ако не могу да играм, не желим да будем део револуције” Ема Голдман

 Родне и женске студије у Србији: из угла студија књижевности

ПОЈАМ РОДА

Sex / Gender

Gender Trouble

Women’s studies

Gender studies

Men’s studies Masculinities studies

8. МАРТ 1992

ПРВИ КУРСЕВИ ЖЕНСКИХ СТУДИЈА иницирала група Жене и друштво

НВО Женске студије, БеоградЗванично основане 1992.

1993 . Изборни курс из Женских студија на Филозофском факултету Универзитета у БеоградуОдсек за социологију

2003.Студије рода постају део мастер програма на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду

2004.

Студије рода постају део докторског програма на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду

2004.Програм за специјализацију из Студија рода на Факултету политичких наука, Универзитет у Београду

2005.

Магистарске студије (пре реформе)

2006.

Мастер студије (реформисано високо образовање)

НВО

Женске студије

предавањаистраживањаиздаваштвобиблиотека

Академски

Студије рода

предавањаистраживањаиздаваштвобиблиотека

Курсеви на мастер и докторским студијама на Филолошком факултету у Београду

Интердисциплинарност и поглед из перспективе студија књижевности

Шта је теорија позајмљивање концепата превођење концепата

Феминистичка књижевна критика

англоамеричка (емпиријска парадигма)Француска теорија (постструктуралистичка парадигма)L’ecriture feminine

Англоамеричка

Феминистичка критика у ужем смислу

Гинокритика

Теорија рода

Фаза “невоље с родом” – спајање са L’ecriture feminine

превођење

Не подражавање, него лингвистичка емпатија

Основни текст - A Room of One`s Own

Милица Стојадиновић-Српкиња(1828–1878)

Јелена Димитријевић 1862 – 1945

Даница Марковић1879-1932

Историја и маскулинитетиТоком деведесетих

Светлана Велмар ЈанковићБездноКнез Михаило (драма)

Милица Мићић-Димовска Последи заноси МСС

Љубица Арсић Икона Онај други што чека у тамној ноћиМирјана МитровићСвето стадо

Вук Стефановић Караџић (1787–1864)

Петар Петровић Његош 1813 –1851

Биљана Јовановић 1953 – 1996.

Паgа Авала 1978.

Љубица Арсић

Љубица Арсић, Чувари казачке ивице (Гуардианс оф тхе Казак Бордер) 1988, 1999, 2002

Да ли је могућа историја женске књижевности?

Celia HawkesworthVoices in the Shadows, CEU Press, 2000

Десанка Максимовић  1898-1993

ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ (1964)Лирске дискусије с Душановим закоником

Магдалена Кох   „Када сазремо као култура...” Стваралаштво српских списатељица на почетку XX века (kanon – genre – gender)

Српска феминистичка књижевна критика

од 1986. L’ecriture feminineСветланa СлапшакНaдa Поповић-ПеришићСлободанка ПековићНовица Милић

Род (gendеr)

Род у читањима

Јасмине ЛукићДубравке ЂурићТатјане РосићВладислaве Гордић-Петкoвић

biljanadn@gmail.combiljadn@yahoo.com