ФИЗИКА 8

Љубиша Нешић • Слађана Николић

П Р И Р У Ч Н И К З А Н АС ТА В Н И К Е Ф И З И К ЕУ О С М О М РА З Р Е Д У О С Н О В Н Е Ш КО Л Е

ФИЗИКА 8

Приручник за наставнике физике у осмом разреду основне школеДруго издање

Аутори: проф. др Љубиша Нешић, Слађана НиколићИлустрације: проф. др Љубиша Нешић, архива Издавачке куће „Klett”, Wikipedia.orgФотографије: проф. др Љубиша НешићРецензент: Рожа Михајловић, професор физике у ОШ „Дринка Павловић”, БеоградГрафичко обликовање: „АБРАКА ДАБРА”, Нови СадОбликовање корица: Издавачка кућа „Klett”Лектура и коректура: Штрикла

Издавач: Издавачка кућа „Klett” д.о.о.Маршала Бирјузова 3–5, 11 000 Београдтел. 011/3348-384, факс 011/3348-385office@klett.rs, www.klett.rs

За издавача: Гордана Кнежевић ОрлићГлавни уредник: Aлександар РајковићУредник: проф. др Драгољуб БелићРуководилац пројекта: Александра СтаменковићШтампа: Цицеро, БеоградТираж: 300 примерака

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући и фотокопирање, штампање, чување у елек-тронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу с места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторским и сродним правима.

© Klett, 2016.ISBN 978-86-7762-682-2

Поштоване колегинице и колеге,

Приручник за наставнике физике у осмом разреду део је уџбеничког комплета за физику, који чине уџбеник Марине Радојевић и збирка задатака с лаборато-ријским вежбама Марине Радојевић и Митка Николова.

Приручник представља природни завршетак рада на методичким приручни-цима за претходне разреде истих аутора. Обухвата текстове који покривају ди-дактику физике и оне који представљају приказ одређених докумената које тре-ба познавати у наставном процесу. У приручнику се такође налазе и оригинални предлози за реализацију наставе. Надамо се да ће вам наше идеје помоћи да на-учна интерпретација градива које је обухваћено програмом буде што ефикаснија.

Значајан удео у садржају имају и текстови о стандардима ученичких постиг-нућа за крај обавезног образовања, корелацији наставних садржаја физике, ком-петенцијама наставника, школском експерименту и наставним средствима. Тесто-ви за проверу знања ученика и у овом приручнику добили су важно место, као и приказ уџбеничког комплета за осми разред. Акционо истраживање, сарадња с родитељима и рад с децом с посебним образовним потребама заокружују приру-чник и пружају основна знања наставницима ради лакшег решавања проблема с којима се могу срести.

Списак основне литературе која је коришћена налази се на крају приручника.

Надамо се да ће вам приручник користити у раду, а сугестије, критичка запа-жања и предлози како да га заједно учинимо бољим биће нам веома драгоцени.

Аутори

4

САДРЖАЈ 1. НАСТАВНИ ПРОГРАМ ФИЗИКЕ ЗА ОСМИ РАЗРЕД И ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ . . . . . 7

1.1. Наставни програм физике за осми разред . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81.1.1. Циљ и задаци наставе физике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91.1.2. Оперативни задаци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91.1.3. Садржаји програма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

1.2. Нека запажања у вези с наставним садржајима физике у осмом разреду. . . . . . 141.3. Корелације наставних садржаја физике у осмом разреду. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

1.3.1. Унутарпредметна корелација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171.3.2. Међупредметна корелација. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201.3.3. Корелација са свакодневним животом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

1.4. Планирање образовно-васпитног рада. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 291.4.1. Глобални (годишњи) план . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301.4.2. Оперативни (месечни) план . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311.4.3. Припрема за час . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

1.5. Годишњи и оперативни план рада наставника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

2. СТАНДАРДИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46

3. ТЕСТОВИ ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА УЧЕНИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60

4. УЏБЕНИК И УЏБЕНИЧКИ КОМПЛЕТ ЗА ОСМИ РАЗРЕД. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .904.1. Уџбенички комплет за физику . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

4.1.1. Уџбеник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 904.1.2. Збирка задатака с лабораторијским вежбама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

4.2. Неке препоруке за додатни рад . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 924.2.1. Осцилаторно и таласно кретање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 924.2.2. Светлосне појаве. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92

5. ДЕМОНСТРАЦИОНИ И ЛАБОРАТОРИЈСКИ ЕКСПЕРИМЕНТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . .975.1. Наставна средства физике за осми разред. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

5.1.1. Осцилаторно и таласно кретање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 975.1.2. Светлосне појаве. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1015.1.3. Електрично поље . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1075.1.4. Електрична струја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1125.1.5. Магнетно поље. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1265.1.6. Упуства за израду лабораторијских вежби . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .130

6. МЕТОДЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1316.1. Различити приступи школском учењу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .131

6.1.1. „Стара“ школа и настава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1316.1.2. „Савремена“ школа и учење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .132

6.2. Трансмисивна настава – рецептивно учење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1326.3. Другачија гледишта на школско учење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .134

6.3.1. Слободно васпитање – школа усмерена на децу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1346.3.2. Активно учење – школа рада. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .135

6.4. Учење као индивидуална конструкција знања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .136

5

6.4.1. Активно учење – школа мишљења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1376.4.2. Учење садржаја и учење учења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1386.4.3. Учење открића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1396.4.4. Смислено рецептивно вербално учење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .140

6.5. Учење и памћење. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1426.5.1. Различити нивои знања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1446.5.2. Учење као ко-конструкција знања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1456.5.3. Учење оријентисано на развој . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1476.5.4. Интерактивно (кооперативно) учење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1486.5.5. Учење у групи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1506.5.6. Партиципативно учење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1536.5.7. Учење усклађено с потребама ученика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1556.5.8. Емоционална интелигенција и учење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1586.5.9. Учење усмерено на развој компетенција. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1596.5.10. Образовање кључних компетенција у школи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .161

6.6. Активно учење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1636.6.1. Улога наставника у програму АУ/Н . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1636.6.2. Активности у оквиру АУ/Н . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .164

6.7. Искуствено учење (неформално образовање) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1656.8. Образовање одраслих . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .168

7. ДИДАКТИЧКИ ПРИНЦИПИ У НАСТАВИ ФИЗИКЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1717.1. Историјски развој дидактичких принципа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1717.2. Дидактички принципи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .174

7.2.1. Принцип научности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1757.2.2. Принцип систематичности и поступности. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1787.2.3. Принцип свесне активности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1807.2.4. Принцип тачности и трајности знања, умења и навика. . . . . . . . . . . . . . . . . . .1827.2.5. Принцип очигледности и апстрактности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1847.2.6. Принцип повезаности теорије и праксе. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1877.2.7. Принцип индивидуализације наставног рада . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1897.2.8. Принцип економичности и рационализације наставе. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1927.2.9. Принцип оптималног стимуланса . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1927.2.10. Принцип диференцијације и интеграције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .193

8. ОСВРТ НА НАСТАВНИЧКЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1958.1. Професионални развој наставника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .196

8.1.1. Национални оквири стандарда за наставнике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1968.1.2. Оквир регионалних стандарда за наставнике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .197

8.2. Дефинисање компетенција наставника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2018.3. Основне наставничке компетенције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2038.4. Стандарди компетенција за професију наставник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .205

8.4.1. Компетенције за наставну област, предмет и методику наставе . . . . . . . . . .2058.4.2. Компетенције за поучавање и учење. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2068.4.3. Компетенције за подршку развоју личности ученика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2088.4.4. Компетенције за комуникацију и сарадњу. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .209

9. АКЦИОНО ИСТРАЖИВАЊЕ У НАСТАВИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2109.1. Основе научног истраживања – научни метод . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2119.2. Методологија научног истраживања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .213

6

9.3. Врсте истраживања. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2139.4. Истраживања у васпитању и образовању. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2149.5. Акционо истраживање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2169.6. Ток акционог истраживања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2189.7. Предмет и циљ акционог истраживања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2199.8. Технике прикупљањa података у акционом истраживању . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2209.9. Обрада прикупљених података. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2249.10. Представљање резултата. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2259.11. Предлози за могућа акциона истраживања у настави физике . . . . . . . . . . . . . . .2279.12. Пример једног акционог истраживања из физике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .229

10. САРАДЊА С РОДИТЕЉИМА И УПРАВЉАЊЕ ОДЕЉЕЊЕМ . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23110.1. Сарадња са родитељима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .231

10.1.1. Димензије учешћа родитеља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23210.1.2. Подела улога између школа и родитеља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23510.1.3. Процес учешћа родитеља. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23610.1.4. Укљученост родитеља у сарадњу са школом у земљама jугоисточне Европе 23710.1.5. Планирање сарадње породице и школе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23810.1.6. Неки предлози за унапређење сарадње породице и школе . . . . . . . . . . . .239

10.2. Управљање одељењем . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24010.2.1. Општи принципи и стилови управљања одељењем . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24010.2.2. Теорије о управљању одељењем . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243

11. РАД С ДЕЦОМ С ПОСЕБНИМ ОБРАЗОВНИМ ПОТРЕБАМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24611.1. Неке претпоставке рада с децом с посебним образовним потребама . . . . . . . 24711.2. Препреке у образовању ученика са посебним образовним потребама. . . . . . 24911.3. Неке карактеристике рада с децом с посебним потребама. . . . . . . . . . . . . . . . . . 25011.4. Врсте сметњи код деце с посебним потребама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25111.5. Прилагођавање програма деци са посебним потребама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252

11.5.1. Ученици оштећеног вида . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25311.5.2. Ученици оштећеног слуха. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25411.5.3. Ученици с поремећајем у вербалној комуникацији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25511.5.4. Ученици с моторичким поремећајима и хроничним болестима. . . . . . . . . 25611.5.5. Ученици с умањеним интелектуалним способностима. . . . . . . . . . . . . . . . . . 25711.5.6. Ученици с поремећајем пажње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25911.5.7. Ученици са специфичним тешкоћама у учењу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26111.5.8. Ученици с поремећајима у понашању и емотивним проблемима . . . . . . . 26211.5.9. Ученици с поремећајима из аутустичног спектра . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263

11.6. Једноставни огледи и инклузивно образовање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26511.6.1. Наставна тема кретање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26511.6.2. Наставна тема притисак. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26611.6.3. Наставна тема топлота . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26711.6.4. Наставна тема магнетизам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26811.6.5. Наставна тема електрицитет . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268

11.7. Додатна запажања у вези рада с ученицима с посебним образовним потребама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .269

12. СПИСАК КОРИШЋЕНЕ ЛИТЕРАТУРЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270

7

1. НАСТАВНИ ПРОГРАМ ФИЗИКЕ ЗА ОСМИ РАЗРЕД И ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ

Обично се каже да добро испланиран посао значи да је пола посла већ обављено. Ова стара мудрост важи и у наставном процесу, без обзира на то да ли је наставник на почетку каријере или има завидан радни стаж. Законом и подзаконским актима пред-виђено је да знатан део четрдесеточасовне радне седмице наставника обухвати плани-рање и припремање наставе. Основни документ којим наставник почиње да планира свој рад за наредну школску годину јесте његова интерпретација наставног програма предмета који реализује у школској години. Реч је о годишњем плану рада, који пред-ставља операционализацију предметног програма. Да би годишњи план био ваљано написан, неопходно је да наставник добро упозна предметни програм. Олакшавајућа околност за наставника јесте чињеница да уџбеник такође прати програм предмета.

Као што ученици поседују различите нивое знања, способности и вештина, и када је реч о наставнику може се говорити о томе. У следећој табели представљене су различите области за које наставници треба да буду обучени да би довољно квалитетно обављали посао у школи.

Табела 1.1. Нивои способности наставника у областима битним за обављање образовноваспитног рада

Област Ниво знања Ниво разумевања Ниво примене

1. Планирање, про-грамирање, оства-ривање и вредно-вање образовно- васпитног рада

– познаје структуру плана и програма образовноваспитног рада

– разуме повезаност између циљева, зада-така, садржаја, метода и облика рада

– примењује индиви-дуални приступ деци у процесу образов-новаспитног рада

2. Праћење развоја и постигнућа уче-ника

– познаје различите начине праћења, вредновања и оцењивања постиг-нућа ученика

– разуме како се уче-ници развијају и како уче

– прати индивидуални развој и напредо-вање ученика, као и развој групе у целини

3. Сарадња с колега-ма, породицом и локалном заједни-цом

– познаје различите облике сарадње с породицом ради обезбеђивања подршке развоју ученика

– разуме колико је важан тимски рад у установи

– поштује принцип приватности у са-радњи с породицом и колегама

4. Рад с ученицима са сметњама у развоју

– познаје начине укључивања уче-ника са сметњама у развоју у образов-новаспитни рад

– разуме колико је важно обезбедити одговарајућу физичку средину за адекватно укључивање ученика са сметњама у развоју у образовноваспитни рад

– организује активнос-ти за укључивање ученика са сметњама у развоју у образов-новаспитни рад

5. Професионални развој

– познаје значај конти-нуираног професио-налног развоја

– разуме начине и технике планирања стручног усавршавања

– учествује у разним облицима стручног усавршавања

6. Документација – зна прописе из об-ласти образовања и васпитања

– разуме сврху педа-гошке документације

– чува поверљиве податке о ученику и његовој породици

8

У првој глави приручника бавићемо се првом облашћу. Садржај те главе требало би да буде подлога на основу које би наставник требало да развије своје способности до нивоа неопходнoг за квалитетно обављање васпитнообразовног рада. О скоро свим осталим областима такође ће бити речи у наредним главама приручника.

1.1. Наставни програм физике за осми разред

Наставним програмом за осми разред основног образовања и васпитања су, осим садржаја обавезних и изборних предмета, дефинисани и сврха, циљеви и задаци програма образовања и васпитања.1 Према овом документу, сврха програма образовања је:

– квалитетно образовање и васпитање које омогућава стицање језичке, математич-ке, научне, уметничке, културне, здравствене, еколошке и информатичке писме-ности неопходне за живот у савременом и сложеном друштву;

– развијање знања, вештина, ставова и вредности који оспособљавају ученика да успешно задовољава сопствене потребе и интересе, развија своју личност и по-тенцијале, поштује друге особе и њихов идентитет, потребе и интересе, уз активно и одговорно учешће у економском, друштвеном и културном животу и доприноси демократском, економском и културном развоју друштва.

Сваки наставни програм садржи циљеве и задатке. Циљ је уопштенија и сажетија формулација дидактичке интенције, а задаци су конкретизација циља.

У програму образовања на нивоу осмог разреда циљеви и задаци су: – стицање знања о језику, књижевности и медијима релевантним за будуће образо-

вање и професионални развој; – оспособљавање ученика да користи стандардни матерњи језик, ефикасно кому-

ницира у усменом и писменом облику у различите сврхе; – оспособљавање ученика да комуницирају у усменом и писменом облику о темама

из свакодневног живота на страном језику;– развијање свести о значају вишејезичности у савременој вишекултурној

заједници; – разумевање повезаности различитих научних дисциплина; – разумевање и сналажење у садашњости и разумевање повезаности друштвених

појава и процеса у простору и времену (Србија, Европа, свет); – прихватање и уважавање другог без обзира на националну, верску, родну и друге

разлике; – разумевање појава, процеса и односа у природи на основу знања физичких, хе-

мијских и биолошких закона, модела и теорија; – правилно формирање математичких појмова и стицање основних математичких

знања и вештина;– стицање способности за уочавање, формулисање, анализирање и решавање про-

блема; – овладавање информационо-комуникационим технологијама; – развијање вештина и техника уметничког изражавања;

1 Материјал изложен у овој глави до глобалног и оперативног плана делимично је преузет из документа Правилник о наставном програму за осми разред основног образовања и васпитања, „Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 6/2007, 2/2010.

9

– познавање различитих техника, стилова и медија уметничког изражавања; – познавање вредности сопственог културног наслеђа и повезаности с другим кул-

турама и традицијама; – развијање одговорног односа према сопственом здрављу и здрављу других.Када је реч о настави физике у осмом разреду, за њену реализацију су, као и у шес-

том и седмом разреду, предвиђена два часа недељно, односно 68 часова годишње, а програм је одређен одговарајућим правилником на следећи начин.

1.1.1. Циљ и задаци наставе физике

Циљ наставе физике је да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и на-учну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих стандарда образовних постигнућа, да се оспособе за решавање проблема и задатака у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују с другима, развију мо-тивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да упознају при-родне појаве и основне законе природе, стекну основну научну писменост, оспособе се за уочавање и распознавање физичких појава у свакодневном животу и за активно стицање знања о физичким појавама истраживањем, да оформе основу научног мето-да и усмере се према примени физичких закона у свакодневном животу и раду.

Задаци наставе физике су: – стварање разних могућности да различитим садржајима и облицима рада током

наставе физике сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе физи-ке буду у потпуности реализовани;

– развијање функционалне писмености; – упознавање основних начина мишљења и расуђивања у физици; – разумевање појава, процеса и односа у природи на основу физичких закона; – развијање способности за активно стицање знања о физичким појавама истражи-

вањем; – подстицање радозналости, способности рационалног расуђивања, самостал-

ности и критичког мишљења; – развијање вештине јасног и прецизног изражавања; – развијање логичког и апстрактног мишљења; – разумевање смисла и метода остваривања експеримента и значаја мерења; – решавање једноставних проблема и задатака у оквиру наставних садржаја; – развијање способности за примену знања из физике; – уочавање и разумевање повезаности физичких појава и екологије и развијање

свести о потреби заштите, обнове и унапређивања животне средине; – развијање радних навика и склоности ка изучавању наука о природи; – развијање свести о сопственим знањима, способностима и даљој професионалној

оријентацији.

1.1.2. Оперативни задаци

Ученик треба да: – разликује физичке величине које су одређене само бројном вредношћу (време,

маса, температура, рад, енергија, количина наелектрисања, електрични напон и

10

струја) од оних које су дефинисане интензитетом, правцем и смером (брзина, убр-зање, сила, јачина електричног и магнетног поља...);

– уме да слаже и разлаже силу, јачину електричног поља; – разликује различите врсте кретања (транслаторно, осцилаторно, таласно) и зна

њихове карактеристике; – зна основне карактеристике звука и светлости; – зна да је брзина светлости у вакууму највећа постојећа брзина у природи; – разуме да је рад силе једнак промени енергије и на нивоу примене користи тран-

сформацију енергије у рад и обрнуто; – примењује законе одржања (масе, енергије, количинe наелектрисања); – зна услове за настанак струје и Омов закон; – прави разлику између температуре и топлоте; – уме да рукује мерним инструментима; – користи јединице Међународног система (SI) за одговарајуће физичке величине.

1.1.3. Садржаји програма

ОСЦИЛАТОРНО И ТАЛАСНО КРЕТАЊЕ (4 + 3 + 1)

Обнављање дела градива из седмог разреда у вези са законом одржања механич-ке енергије. Осцилаторно кретање (осциловање тела обешеног о опругу, осциловање куглице клатна). Појмови и величине којима се описује осциловање тела (амплитуда, период, фреквенција). Закон о одржању механичке енергије при осциловању тела. (2 + 1)

Таласно кретање (механички талас). Основни параметри којима се описује таласно кретање (таласна дужина, фреквенција, брзина). (1 + 1)

Звук. Карактеристике звука и звучна резонанција. (1 + 1) Демонстрациони огледи. Осциловање куглице клатна и тела обешеног о опругу (у

ваздуху и у течности). Осциловање жица и ваздушних стубова (фрула зароњена у воду, ксилофон, различите затегнуте жице, једнаке стаклене флаше с различитим нивоима воде). Одакле долази звук (гумено црево са два левка, канап и две пластичне чаше...). Таласи (таласна машина или када).

Лабораторијска вежба 1. Мерење периода осциловања клатна. (1)

СВЕТЛОСНЕ ПОЈАВЕ (7 + 6 + 2)

Светлост (основни појмови). Праволинијско простирање светлости (сенка и полу-сенка, помрачење Сунца и Месеца). (1 + 0)

Закон одбијања светлости. Равна и сферна огледала и конструкција ликова предме-та. (2 + 2)

Брзина светлости у различитим срединама. Индекс преламања и закон преламања светлости. Тотална рефлексија. (1 + 1)

Преламање светлости кроз призму и сочива. Одређивање положаја ликова код со-чива. Оптички инструменти. Лупа и микроскоп. (3 + 2)

Систематизација и обнављање градива. (0 + 1)

11

Демонстрациони огледи. Сенке. Хартлијева плоча за илустровање закона о одбијању и преламању светлости. Преламање светлости (штапић делимично уроњен у чашу с водом, новчић у чаши с водом и испод ње). Преламање беле светлости при пролазу кроз призму. Преламање светлости кроз сочиво, око и корекција вида (оптичка клупа, геометријска оптика на магнетној табли, стаклена флаша с водом као сочиво). Лупа и микроскоп.

Лабораторијске вежбе 1. Провера закона одбијања светлости коришћењем равног огледала. (1) 2. Одређивање жижне даљине сабирног сочива. (1)

ЕЛЕКТРИЧНО ПОЉЕ (5 + 5 + 0)

Наелектрисавање тела. Елементарна количина наелектрисања. Закон о одржању ко-личине наелектрисања. Узајамно деловање наелектрисаних тела. Кулонов закон. (2 + 2)

Електрично поље (линије сила, хомогено и нехомогено поље). Рад силе електрич-ног поља. Напон. Веза напона и јачине хомогеног електричног поља. Електричне поја-ве у атмосфери. (3 + 2)

Систематизација и обнављање градива. (0 + 1)

Демонстрациони огледи. Наелектрисавање чврстих изолатора и проводника. Елек-трофор, електрично клатно и електроскоп. Линије сила електричног поља (перјанице, гриз у рицинусовом уљу и јаком електричном пољу). Фарадејев кавез. Антистатичке подлоге. Инфлуентна машина. Мехури сапунице у електричном пољу. Модел громо-брана.

ЕЛЕКТРИЧНА СТРУЈА (8 + 8 + 3)

Електрична струја (једносмерна, наизменична). Услови за настајање електричне струје и извори струје (EMS). Мерење електричне струје и напона. (3 + 3)

Електрична отпорност проводника. Проводници и изолатори. Омов закон за део струјног кола. Рад и снага електричне струје. Џул–Ленцов закон. Омов закон за цело струјно коло. Везивање отпорника. (4 + 4)

Електрична струја у течностима и гасовима. (1 + 0) Систематизација и обнављање градива. (0 + 1)

Демонстрациони огледи. Демонстрациони амперметар у струјном колу. Регули-сање електричне струје у колу реостатом и потенциометром. Графитна мина (оловке) као потенциометар. Мерење електричне отпорности омметром. Загревање проводни- ка електричном струјом. Протицање електричне струје у воденом раствору кухињ- ске соли. Лимун као батерија. Пражњење у Гајслеровим цевима коришћењем Теслиног трансформатора.

12

Лабораторијске вежбе 1. Зависност електричне струје од напона на проводнику (таблични и графички при-

каз зависности). (1) 2. Одређивање електричне отпорности отпора у колу коришћењем амперметра и

волтметра. (1) 3. Мерење електричне струје и напона у колу са серијски и паралелно повезаним

отпорницима и одређивање еквивалентне отпорности. (1)

МАГНЕТНО ПОЉЕ (4 + 2 + 0)

Магнетно поље сталних магнета. Магнетно поље Земље. (1 + 1) Магнетно поље електричне струје. Дејство магнетног поља на струјни проводник.

(2 + 1) Допринос Николе Тесле и Михајла Пупина развоју науке о електромагнетним поја-

вама и њиховој примени. (1 + 0)

Демонстрациони огледи. Линије сила магнетног поља потковичастог магнета и маг-нетне шипке. Магнетна игла и школски компас. Ерстедов оглед. Електромагнет. Узајам-но деловање два паралелна проводника кроз које протиче струја.

ЕЛЕМЕНТИ АТОМСКЕ И НУКЛЕАРНЕ ФИЗИКЕ (5 + 3 + 0)

Структура атома (језгро, електронски омотач). Нуклеарне силе. (1 + 1) Природна радиоактивност. Радиоактивно зрачење (алфа, бета и гама зраци) и њихо-

во биолошко дејство на биљни и животињски свет. Заштита од радиоактивног зрачења. (2 + 1)

Вештачка радиоактивност. Фисија и фузија. Примена нуклеарне енергије и радиоак-тивног зрачења. (2 + 1)

Демонстрациони оглед. Детекција присуства радиоактивног зрачења (школски Гај-гер–Милеров бројач).

ФИЗИКА И САВРЕМЕНИ СВЕТ (2 + 0)

Утицај физике на развој других природних наука, медицине и технологије. (2 + 0)

ДОДАТНИ РАД(оријентациони садржаји програма)

1. Феномен Доплеровог ефекта. Ултразвук. Проблем буке. 2. Резонанција. Одређивање брзине звука у ваздуху. 3. Видео-запис или симулација на рачунару различитих светлосних појава у свако-

дневном животу. 4. Посматрање удаљених тела телескопом или посматрање малих објеката микро-

скопом.

13

5. Помрачење Сунца и Месеца. 6. Ератостенов оглед за одређивање полупречника Земље. 7. Решавање проблема у вези са законом одбијања светлости, сферним огледалима

и конструкцијом лика.8. Тотална рефлексија светлости и њена примена. 9. Око и корекција вида. 10. Решавање проблема у вези са законом преламања светлости, тоталном рефле-

ксијом, сочивима и оптичким инструментима.11. Видео-запис или симулација на рачунару различитих облика електричних појава

у свакодневном животу. 12. Решавање проблема у вези са законом о одржању количине наелектрисања, Ку-

лоновим законом, радом у електричном пољу и напоном. 13. Амперметар и волтметар у електричном колу. Коришћење мултиметра. 14. Решавање проблема у вези с Омовим законом, радом и снагом електричне струје

и Џуловим законом.15. Коришћење рачунара у обради експерименталних резултата мерења на приме-

ру Омовог закона. 16. Кирхофова правила. 17. Решавање проблема применом Кирхофових правила. 18. Симулација на рачунару електричног кола једносмерне струје с променљивим

параметрима. 19. Видео-запис или симулација на рачунару различитих облика магнетних појава. 20. Решавање проблема из области електромагнетне индукције. 21. Магнетно поље Земље и Сунца. Одређивање хоризонталне компоненте магнет-

ног поља Земље. Употреба компаса. 22.Теслин трансформатор и његова примена у кабинету за физику.23. Видео-запис или симулација на рачунару различитих модела атома, језгра,

нуклеарних реакција и сл. 24. Интеракција радиоактивног зрачења с материјом. 25. Примена радиоактивних препарата, регистрација присуства радиоактивности и

природни фон. Мере заштите од радиоактивног зрачења. 26. Посета лабораторији за физику на факултету, научноистраживачком институту,

електрани, фабрици, кабинету у гимназији, Музеју Николе Тесле...

Поред понуђених садржаја, могу се реализовати и теме за које ученици покажу по-себно интересовање или их сами предложе.

Правилник о наставном програму за осми разред основног образовања и васпи-тања у даљем тексту садржи део о начину остваривања програма који обухвата по-лазна опредељења при конципирању програма физике, у оквиру којих је анализиран избор програмских садржаја, избор метода логичког закључивања и указано je на значај једноставних експеримената у настави физике. Након тога следи приказ начина презентовања програма физике, методска упутства о основним облицима наставе и њиховом извођењу, методска упутства за предавања, решавање рачунских задатака, извођење лабораторијских вежби, других облика рада и праћење рада ученика. До-пунска и додатна настава дефинисане су на прецизан начин, како по обиму тако и по начину реализације. На крају програма физике дефинисана су основна знања и умења ученика на крају осмог разреда. О њима ће касније бити више речи, битно је да се она преплићу и са стандардима за крај основног образовања, којима ће бити посвећена

14

друга глава приручника. У великој мери материјал који прати наставне садржаје физи-ке представља понављање текста који се налази у Правилнику о наставном програму за шести разред основног образовања и васпитања, који се осим тога налази у при-ручнику за шести разред, па овде неће бити поново навођен. Уместо тога, аутори ће у наредним главама приручника дати прецизнија и детаљнија упутства и идеје у вези с том проблематиком.

1.2. Нека запажања у вези с наставним садржајима физике у осмом разреду

Програм физике у осмом разреду логичан је наставак садржаја физике који се на-лази у првој и другој години учења физике као посебног предмета у основној школи – у шестом и седмом разреду. Програм почиње обнављањем дела градива из седмог разреда који је у вези са законом одржања механичке енергије. С обзиром на то да је у питању наставна тема „Осцилаторно и таласно кретање”, погодно је подсетити се релевантних примера у вези са законом одржања енергије који су препоручени у при-ручнику за седми разред и који су се управо односили на клатна и њихово кретање. Наставници при томе имају потпуну слободу да осмисле нове примере за то. Тако су, на пример, математичка и хармонијска клатна веома једноставна за реализацију и не за-висе од тога има ли школа кабинет, лабораторију и одговарајућу опрему или не. Много је боље замолити ученике да сами конструишу разне врсте система који врше осци-латорно кретање јер је то изузетно једноставно и код њих ће побудити интересовање за ову област. Након тога је могуће направити такмичење у вези с тим које ће од тих тела дуже вршити хармонијско осциловање. У оквиру једне такве игрице и надметања много ће лакше усвојити величине којима се описују осцилаторно и таласно кретање. Када је реч о осциловању клатна у различитим срединама, акценат треба да буде на демистификовању природе реституционе силе која изазива кретање и чињеници да у бестежинском стању оваквог кретања нема. Типичне таласне ефекте лако је увести коришћењем каде, о чему ће бити више речи када се буде говорило о наставним сред-ствима предвиђеним и погодним за наставу физике у осмом разреду. С обзиром на то да је у природи много процеса осцилаторног или таласног карактера, веома је важно да ученици понесу тачна и добро заснована знања из ове области.

У оквиру нареднe теме која носи назив „Светлосне појаве” за ученике из млађих разреда представљени су, сада у оквиру посебног предмета – физике, делимично по-знати феномени. Њих ученици могу да уоче свуда око себе и зато је веома важно да им се пружи научно тумачење преламања, праволинијског простирања светлости, де-лимичне и тоталне рефлексије и основа функционисања најједноставнијих оптичких инструмената. Проучавање особина светлости довело је до неколио великих научних и технолошких револуција, тако да је ова област изузетно важна за ученике. Након обра-де у осмом разреду она ће поново постати тема проучавања у средњој школи у складу са спиралним приступом обради наставних садржаја.

У оквиру следеће наставне теме „Електрично поље” проучавају се основе елек-тростатике. Након увођења појма елементарнe количинe наелектрисања и начи-на наелектрисавања тела предвиђена је анализа њиховог интераговања и увођење Кулоновог закона. Интеракција описана њиме представља основу за увођење елек-тричног поља. Електрично поље је друго поље које се ради у оквиру предмета физика.

15

Пре њега је обрађивано гравитационо поље, па је добро укратко поновити његове глав-не карактеристике, иако то није стриктно предвиђено програмом. Наставник на овом месту може да с великим успехом примени егземпларну наставу2 управо полазећи од гравитационог поља као познатог. Када је реч о коришћењу термина линије сила елек-тричног поља, треба имати у виду да постоје разлози за усвајање назива линија поља као прецизнијег. Наиме, уколико се има у виду идеја да се користи слична логика код додељивања имена свим пољима која се помињу у наставном програму (гравитацио-но, електрично, магнетно), онда не би смело да се говори о линијама сила. Линије се наиме користе да се визуелизује, тј. графички представи поље које око себе стварају тела која имају масу (гравитационо поље), неелектрисање (електрично поље) или су наелектрисана и крећу се (магнетно поље). Једна од њихових главних карактеристика при томе је да су вектори сила тангенте у односу на линије којима визуелизујемо поље. Код магнетног поља, међутим, сила која делује на наелектрисање у кретању је Лорен-цова, и она је под правим углом на вектор магнетног поља.

Наставна тема „Електрична струја” природно се ослања на тему „Електрично поље”. Однос ове две теме аналоган је односу статике и динамике у механици јер је овде реч о електростатици и електродинамици. Ова област је значајна и због тога што нуди много материјала за лабораторијске вежбе, а ослања се на феномене без којих је свакодневни живот тешко замислив.

Следи наставна тема „Магнетно поље”, која, иако почиње обрадом поља сталних магнета и магнетног поља Земље, повезује електростатику, струју и перманентне маг-нете у природну целину која се зове електромагнетизам. С обзиром на то да су у овој области велики допринос дали великани српског порекла Тесла и Пупин, то треба ис-користити и приликом обраде.

„Елементи атомске и нуклеарне физике” су последња наставна тема унутар које се износе основни физички концепти у оквиру градива физике у основној школи. Нукле-арне силе, иако њихово поље нема сличан облик као гравитационо, електрично и маг-нетно, будући да употпуњују слику дату још на првим часовима физике у шестом разре-ду веома су битне. Тада је речено да материју чине супстанција и физичко поље. Управо поље слабе и јаке нуклеарне силе представља делић слагалице коју треба додати у мо-заик материје како би он био комплетан. Разлика између поља слабе и јаке нуклеарне силе и класичног поља изазвала је експлозију у савременој физици која је кулминирала открићем Хигсовог бозона 4. јуна 2013. године.

Овакве ситуације могле би бити и шлагворт за разраду градива последње области „Физика и савремени свет”, за коју су предвиђена само два часа. Физика је утицала практично на све природне науке, али и на многе процесе и појаве у друштву. Зато је велики број тема које могу да се обраде на ова два часа, што умногоме зависи од афи-нитета наставника и ученика. О свему овоме биће више речи у глави која се односи на предлоге за додатни рад с ученицима.

Пошто програм наставе математике за основну школу не обухвата садржаје из векторске алгебре, у оквиру програма физике није предвиђено да се физичке величи-не које имају векторску природу (брзина, убрзање, сила итд.) експлицитно третирају као вектори, већ као величине које су једнозначно одређене трима подацима: бројном вредношћу, правцем и смером.

2 Егземпларна настава уз хеуристичку, програмирану, проблемску и менторску представља један од савремених дидактичких система. Дидактички или наставни систем представља начин обликовања наставног процеса, концепцију или стратегију остваривања задатака наставе.

16

1.3. Корелација наставних садржаја физике у осмом разреду

Појам корелација у наставној терминологији има неколико значења. Најшире и најопштије значење односи се на узајамност, повезаност или зависност две појаве, или два процеса, односно чињеницу да су оне тако повезане да је промена у једној праћена одговарајућим или паралелним појавама у другој. Поред уобичајеног схватања коре-лације3 (међусобно повезивање садржаја предмета који се изучавају у школи, за шта се обично користе називи хоризонтално, вертикално и дијагонално4), ваља нагласити да се корелација успоставља и између оријентационих циљева наставе и стратегије учења.5

Приликом повезивања предмета, под учењем се не подразумева само усвајање знања. Уче се и методе и стратегије којима се долази до њих (како потражити и пронаћи информацију, организовати одговор, планирати, обликовати, препознати, разумети, применити и вредновати знање). Иако може да се говори о више типова знања, главни су: чињенично, концептуално, процедурално и метакогнитивно знање.

Чињенично знање састоји се од основних елемената које ученици треба да знају да би били упознати с одговарајућом научном дисциплином и да би могли да решавају пробле-ме у одређеној области (терминологија; специфични детаљи и елементи). Концептуално знање јесте повезаност основних елемената појединих предмета са ширим структурама које омогућавају заједничко функционисање (класификација и категорије; принципи и генерализација; теорије, модели и структуре).6 Процедурално знање је оперативно, ак-тивно динамичко знање одговорно за све наше унутрашње и спољашње активности. Укључује и разумевање и способност особе да у решавању нових проблема примени од-говарајуће поступке. Знати нешто у науци значи разумети везу међу различитим концеп-тима, а то нужно уноси и процедуралну компоненту знања.

Метакогнитивно знање је уопштено знање о когнитивним процесима, као и свес-ност и разумевање властитих когнитивних процеса (знање о когнитивним задацима, укључујући и одговарајуће контекстуално и кондиционално знање; самоспознаја).

Коришћењем корелација у настави, упоређивањем садржаја и указивањем на слич-ности и разлике унутар одређених наставних подручја, знање се усваја квалитетно и дугорочно и стиче се целовит увид у материју која се проучава. Корелација одгова-рајућих методичких поступака и радњи, адекватним избором наставних метода, води до квалитетнијих тумачења садржаја физике на одређеном нивоу обраде.

Пошто се корелација дефинише као међусобни однос, узајамна зависност, повеза-ност у хармоничну целину и сл., може се закључити да је најважнија особина корела-тивности – структуралност. Структура представља невидљиву „материју” која својим смислом држи на окупу целину, то јест склоп неке појаве.

Улога корелација у настави може бити различита. Може се користити ради мотиви-сања ученика да сазнају више о разним областима физике. У одређеним случајевима 3 Садржајна корелација.4 Хоризонтална корелација је повезивање градива које се учи у оквиру истог предмета у истом разреду.

Вертикална корелација говори о повезивању делова градива истог предмета, али из различитих разреда, док је дијагонална корелација повезивање с градивом различитих предмета из истог или из различитих разреда.

5 Методичка корелација.6 Подсетимо се да се концептуалним тестовима, о којима је било много речи у Приручнику за седми

разред, проверава управо овај тип знања.

17

везује се за методичку радњу и временско локализовање важних открића и њихово постављање у одређени историјски контекст. Тиме се омогућује широко постављање могућих наставних проблема и њихово решавање уз заузимање различитих тачака гледишта као полазишта у разматрању истог или сродног садржаја. Корелација (унутар предмета и међу више предмета) доприноси остваривању дидактичких принципа еко-номичности и очигледности. Да би се остварило усвајање и повезивање знања ученика и остварио саоднос тих знања у заједничку целину, корелације се морају предвидети месечним планом и програмом. Оваква процена захтева тимски рад и континуирану сарадњу свих чланова стручних већа у школи. Дубљи смисао корелација назире се у повезаности целог образовноваспитног процеса у хармоничну целину.

Неопходност успостављања корелација у настави види се и из циљева и задатака програма образовања. Многи наведени циљеви и задаци захтевају повезивање на- ставних и ваннаставних садржаја, као и стварање узајамних односа међу школским предметима. Само неки од њих су: разумевање повезаности различитих научних дис-циплина; разумевање појава, процеса и односа у природи на основу знања физичких, хемијских и биолошких закона, модела и теорија; стицање способности за уочавање, формулисање, анализирање и решавање проблема; овладавање информационо-кому-никационим технологијама... Повезивање (интеграција) наставних садржаја у целину ученицима омогућује целовито уочавање појава, стицање и усвајање знања, уочавање важности стечених знања у свакодневном животу.

Корелација као појам често се појављује и као један од захтева школског надзора, који је потребно испунити приликом припреме за реализацију наставне јединице и у ње-ном спровођењу. Притом се вреднује у којој мери наставници подстичу ученике на коре-лације ради успешније примене знања, што се огледа у утврђивању тога да ли наставник:

– препоручује ученицима да користе додатне изворе информација (часописе, струч-не књиге, интернет...);

– подстиче ученике да при учењу новог садржаја користе знања и вештине стечене у другим областима;

– подстиче ученике да примене научено у свакодневном животу;– заједно с ученицима на основу њиховог интересовања прави програме за поједи-

не ваннаставне активности;– упознаје ученике с могућностима и начином коришћења школске опреме, интер-

нета и литературе у ваннаставним и ваншколским активностима.

1.3.1. Унутарпредметна корелација

Оквири хоризонталне унутарпредметне корелације постављени су програмом предмета и уџбеником који је написан према њему. Наставник који реализује наставни програм, осим што га интерпретира на одговарајући начин, треба непрекидно да ради на продубљивању корелација. Повезивање градива је неопходно ради постизањa бољег квалитета наставног процеса и очекиваних исхода знања код ученика, односно креирања наставе усмерене на развој предвиђених ученичких компетенција. 7

Неки од примера хоризонталне корелације су:– осцилаторно кретање – таласно кретање,– математичко клатно – електрично клатно,

7 Подсетимо се да је реч о: комуникацији на матерњем и страном језику, математичкој писмености и основним знањима из науке и технологије, дигиталној компетенцији, учењу како се учи, међуљудској и грађанској компетенцији, предузетништву и смислу за иницијативу и културном изражавању.

18

– таласно кретање – звук,– брзина светлости – преламање светлости,– преламање светлости – оптички инструменти,– Кулонов закон – радиоактивно зрачење,– електрично поље – нуклеарне силе,– електрична струја – магнетно поље,– електрично поље – магнетно поље,– електрична струја – Теслин и Пупинов допринос развоју науке о електромагнет-

ним појавама и њиховој примени,– електрична струја – узајамно деловање два паралелна проводника кроз које про-

тиче струја,– магнетно поље сталних магнета – радиоактивно зрачење (алфа, бета и гама зраци),– рад и снага електричне струје – примена нуклеарне енергије и радиоактивног

зрачења,– звук – примена физике у медицини,– светлост – примена физике у медицини и технологији,– електрична струја – примена физике у медицини и технологији.

Вертикалне унутарпредметне корелације проистичу из структуре знања у окви-ру физике као науке. Оне су бројне и скоро да нема појма који се уводи у оквиру физике у осмом разреду а да није значајан за наставу физике у средњој школи. Неки од појмова из програма физике у осмом разреду који су на овај начин корелисани су:

– осцилаторно кретање – хармонијски осцилатор,– осцилаторно кретање – пригушене и принудне осцилације,– појмови и величине којима се описује осциловање тела (амплитуда, период, фрек-

венција) – математичко клатно,– таласно кретање (механички талас) – таласно кретање и параметри који га дефи-

нишу врсте таласа,– таласно кретање (механички талас) – одбијање и преламање таласа,– таласно кретање (механички талас) – стојећи таласи,– звук – извори звука; карактеристике звука,– основни параметри којима се описује таласно кретање (таласна дужина, фреквен-

ција, брзина) – Доплеров ефекат,– светлост (основни појмови) – интерференција, дифракција и дисперзија светлости;

поларизација светлости,– индекс преламања и закон преламања светлости – разлагање беле светлости на

спектар (стакленом призмом),– узајмно деловање наелектрисаних тела; Кулонов закон – електрични дипол, дело-

вање електричног поља на дипол, – узајмно деловање наелектрисаних тела – јачина поља у диелектрику,– рад силе електричног поља – електрична капацитивност,– електрично поље – енергија електричног поља,– електрично поље – електростатичка заштита,– електрично поље – диелектрик у електричном пољу,– електрични потенцијал – еквипотенцијалност металне површине, електрични

ветар,

19

– електрична струја – извори струје и електромоторна сила,– електрична струја – Кирхофова правила,– електрична струја – јачина и густина струје,– електрична струја у течностима и гасовима – проводљивост електролита; Фара-

дејев закон електролизе,– електрична струја у течностима и гасовима – проводљивост гасова; пражњење у

гасовима,– електрична струја у течностима и гасовима – Омов закон и проводљивост елек-

тролита,– магнетно поље сталних магнета – магнетни флукс,– дејство магнетног поља на струјни проводник – кретање наелектрисаних честица

у магнетном пољу; Лоренцова сила,– дејство магнетног поља на струјни проводник – Амперова сила; узајамно дело-

вање паралелних струјних проводника,– магнетно поље сталних магнета – енергија магнетног поља,– електрична отпорност проводника; проводници и изолатори – струја, напон и от-

порности у колу наизменичне струје,– Омов закон за део струјног кола – Омов закон за коло наизменичне струје,– Џул–Ленцов закон – пренос електричне енергије на даљину,– структура атома (језгро, електронски омотач) – одређивање специфичног на-

електрисања честица, циклотрон,– магнетно поље сталних магнета – енергија магнетног поља у соленоиду; запре-

минска густина енергије магнетног поља,– рад и снага електричне струје – снага наизменичне ст�