Основне одредбе и основни процесни субјекти професор...

ЗАКОНИК О КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

1. Циљ и предмет Законика2. Значење израза3. Претпоставка невиности4. Забрана двоструког угрожавања и

примене силе и изнуде5. Услови и границе ограничавања

слободе и права лица против кога се води кривични поступак

6. Легалитет и предузимање кривичног гоњења7. Покретање кривичног поступка8. Поуке о правима која припадају окривљеном9. Језик и писмо10. Принципи суђења и доказивања11. Претходно питање 12. Право на рехабилитацију и накнаду штете13. Дужност пружања помоћи органу поступка

1. ПРЕДМЕТ ЗКП Овај законик утврђује

правила чији је циљ да нико невин не буде осуђен, а да се учиниоцу кривичног дела изрекне кривична санкција под условима које прописује кривични закон, на основу законито и правично спроведеног поступка (Члан 1 став 1)

1. ПРЕТПОСТАВКА НЕВИНОСТИ (ЧЛАН 3)

Свако се сматра невиним све док се његова кривица за кривично дело не утврди правноснажном одлуком суда.

Државни и други органи и организације, средства јавног обавештавања, удружења и јавне личности дужни су да се придржавају правила из става 1. овог члана и да својим јавним изјавама о окривљеном, кривичном делу и поступку не повређују права окривљеног.

1. првом радњом јавног тужиоца, или овлашћених службених лица полиције на основу захтева јавног тужиоца, предузетом у складу са овим закоником ради провере основа сумње да је учињено кривично дело или да је одређено лице учинило кривично дело

2. подношењем приватне тужбе.

1. доношењем наредбе о спровођењу истраге (члан 296)

2. потврђивањем оптужнице којој није претходила истрага (члан 341 став 1)

3. доношењем решења о одређивању притвора пре подношења оптужног предлога у скраћеном поступку (члан 498 став 2)

4. одређивањем главног претреса или рочишта за изрицање кривичне санкције у скраћеном поступку (члан 504. став 1, члан 514. став 1. и члан 515. став 1.)

5. одређивањем главног претреса у поступку за изрицање мере безбедности обавезног психијатријског лечења (члан 523.)

Када је прописано да покретање кривичног поступка има за последицу ограничење одређених слобода и права, ово ограничење се примењује од:1.потврђивања оптужнице;2.одређивања главног претреса или рочишта за изрицање кривичне санкције у скраћеном поступку;3.одређивања главног претреса у поступку за изрицање мере безбедности обавезног психијатријског лечења.

1. Докази се прикупљају и изводе у складу са овим закоником.

2. Терет доказивања оптужбе је на тужиоцу.

3. Суд изводи доказе на предлог странака.

4. Суд може дати налог странци да предложи допунске доказе или изузетно сам одредити да се такви докази изведу, ако оцени да су изведени докази противречни или нејасни и да је то неопходно да би се предмет доказивања свестрано расправио.

1. Судске одлуке се не могу заснивати на доказима који су, непосредно или посредно, сами по себи или према начину прибављања у супротности са Уставом, овим закоником, другим законом или општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима, осим у поступку који се води због прибављања таквих доказа.

2. Суд је дужан да непристрасно оцени изведене доказе и да на основу њих са једнаком пажњом утврди чињенице које терете или иду у корист окривљеном.

3. Изведене доказе који су од значаја за доношење судске одлуке суд оцењује по слободном судијском уверењу.

4. Пресуду, или решење које одговара пресуди, суд може засновати само на чињеницама у чију је извесност уверен.

Сумњу у погледу чињеница од којих зависи вођење кривичног поступка, постојање обележја кривичног дела или примена неке друге одредбе кривичног закона, суд ће у пресуди, или решењу које одговара пресуди, решити у корист окривљеног.

СУД – нема више обавезу да спроводи истрагу и лишен је низа инквизиторних овлашћења

Суд има важну контролну и надлежност у одлучивању –

о статусу посебно осетљивог и заштићеног сведока, о мери посебне заштите којом се браниоцу и окривљеном ускраћују подаци о истоветности заштићеног сведока, о жалби којом јавни тужилац одбија предлог одбране за вештачење, о смештању окривљеног у здравствену установу ради медицинског вештачења, о објављивању фотографије осумњиченог, о надзору и привременом обустављању финансијских трансакција, о посебним доказним радњама, о мерама за обезбеђење присуства окривљеног у кривичном поступку итд.

Суштински промењена улога 1. За кривична дела за која се гони по

службеној дужности, јавни тужилац је, осим досадашњих права и дужности, надлежан и да спроводи истрагу

2. Тежиште доказне иницијативе је пренето на примарне функције тужиоца и секундарне компетитивне функције одбране

Право да прикупљају доказе и други материјал током истраге

1. разговор с лицем које им може пружити податке корисне за одбрану

2. уз сагласност лица да прибављају писане изјаве и обавештења, улазе у приватне просторије или преузимају предмете и исправе које могу користити као помоћни материјал током испитивања сведока или провере веродостојности његовог исказа

Право странака да непосредно постављају питања

Прва поставља питања странка која је предложила сведока или вештака

Суд оптуженом поставља питања тек након тужиоца и браниоца

И питања помоћу којих се проверава веродостојност исказа – односе се на предмет оптужбе

Доња граница запрећене казне, као основ за обавезну одбрану, померена је с досадашњих преко 10 година, на 8 година затвора

Окривљени мора имати браниоца и током примене мере забране напуштања стана и приликом скривљеног одсуства с главног претреса, било да је своју неспособност да присуствује претресу сам проузроковао, било да је због нарушавања реда удаљен из суднице