View
80
Download
2
Category
Preview:
DESCRIPTION
Истраживања безбедности ученика у школском окружењу и променама које доноси програм Школа без насиља Дијана Плут Драган Попади ћ Љиљана Лазаревић Дејан Виденовић. Покрет Школа без насиља - 7 година трајања п рограма (од 2005. г.) - 213 основних школа (15% свих ОШ) , 9 средњих школа - PowerPoint PPT Presentation
Citation preview
Истраживања безбедности ученика у школском окружењу и променама које
доноси програм Школа без насиља
Дијана ПлутДраган Попадић
Љиљана ЛазаревићДејан Виденовић
Покрет Школа без насиља
-7 година трајања програма (од 2005. г.)-213 основних школа (15% свих ОШ) , 9 средњих школа-75 места у Србији-38 школа на листи чекања -210 000 ученика, 15 000 наставника -60 активних ментора -86 партнерских школа које подржава 37 школа из мреже-145 школа које су добиле плакету (са данашњим
“слављеницима”)
-само 5 школа је изашло из програма
0
0,05
0,1
0,15
0,2
0,25
0,3
0,35
0,4
0,45
0,5
Има ли разлика између појединих фаза програма? Није уочена систематска разлика у угрожености деце насиљем између појединих фаза програма ШБН. На уласку у програм школе су имале различит иницијални ниво насиља (подаци о 194 школе)
0
0.05
0.1
0.15
0.2
0.25
0.3
0.35
0.4
0.45
0.5
Series1
Важан податак са иницијалног истраживања је да између школа постоје велике разлике у степену угрожености деце насиљем. У неким школама је сваки осми ученик био, током протекла три месеца, више пута изложен било вређању, било ударању, било сплеткарењу. У другим школама на поновљену изложеност насиљу жалило се четири пута више ученика (скоро сваки други).
Трагамо за националним индикаторима за праћење насиља
► Шта су национални индикатори за праћење насиља?-Показатељи на основу којих судимо о угрожености школе насиљем (поступци и осећања деце и одраслих и школске мере).-Интересује нас насилно понашање и деце и одраслих.
►За шта ће се користити национални индикатори ?-самопроцена школа о угрожености насиљем и мерама које школа предузима; -на наципоналном нивоу: праћење тренда угрожености;-регистровање школа под ризиком;-поређења са регионом и даље.
► Отворити рубрике за ту врсту података у ЈИСП-у
БШО образац - Образац за процену безбедности ученика у школском окружењу
□ БШО образац: наше хипотезе о томе шта је битно за превенцију и реаговање на насиље
□ Прати се : - превентивне активности - документација школе
- процена деце и родитеља о степену угрожености (мини истраживања)
Структура обрасца: пет областиА. Осигуравање физичког окружења школе (хардверски
пакет)Б. Превентивне активности школе (софтверски пакет)В. Стање према проценама ученика (реално !?)Г. Документација школе о тежим насилним инцидентимаД. Интервентне мере
Шта су индикатори?
А. Безбедност физичког окружења -видео надзор-осветљеност-дежурства и обезбеђење
Б. Превентивно деловање школе
(11) Како у школи функционише Тим за заштиту?(12) Да ли у школи “живи” Програм заштите од насиља, злостављања и
занемаривања (интеграција, прилагођавање, ажурирање)?(13) Да ли ученици знају која су школска правила ?(14) Колико је активан вршњачки тим? (15) У којој мери школа организује активности за превенцију насиља
(ЧОС, програми, контрола беса, родитељи)?(16) У којој мери школа организује активности за јачање кохезије и
припадности школи?(17) Колико се у школи ради са децом која су насилна?(18,19) Колико помоћи ученици траже и добијају од одраслих? (20) Колико су родитељи укључени?(21) Колико су наставници обучени за реаговање и превенцију?(22) Колико школа сарађује са спољашњом мрежом?
В. Безбедност школског окружења према проценама ученика
Школско истраживање (п23): раније - сада-трпљење насилног понашања вршњака-насилне групе у школи-школске туче-доступност дроге-доношење опасних предмета за туче
Г. Насилни инциденти према евиденцији школе
-Школско истраживање: упитници и документација -озбиљна повређивања у школи-туче између школа-уништавање школске имовине и документације-крађе и разбојништва -насилно понашање према наставницима-оправдани и неоправдани изостанци
Д. Интервентне мере у школи
-Мере изречене ученицима: раније - сада-укори одељенског старешине и одељенског већа-укори директора и наставничког већа
-Мере изречене наставницима
-Мере просветне инспекције -мере-одговор школе
Сумирање:
-превентивне активности-будност школе, реаговање, -суочавање, праћење, документовање,
самокориговање
Извори података за проверу остварености програма у школама
►Упитник који попуњавају ученици (Форма А)
►Упитник који попуњавају представници родитеља
► БШО образац (Безбедност ученика у школском окружењу) који попуњавају чланови школског тима школе
► Подаци “са терена” које прикупљају школски саветници:-посматрање понашања деце-интервјуи-преглед документације
►Извештај ментора о остварености програма у школи
Основни подаци о истраживању у склопу самовредновања школе и добијања плакете:
Укупно 55 школа: -50 школа из програма Школа без насиља-5 контролних школа
Узорак: укупно родитељи: 1 976укупно ученици: 12 670
3.разред 5.разред 7.разреддевојчице 1942 1944 2110дечаци 2276 2090 2308укупно 4218 4034 4418сви заједно 12 670
Тешкоће у процесу самовредновања
• Мање повољан временски период у којем је истраживање рађено (крај школске године).– Ипак, то је омогућило да “ухватимо”
кумулативни ефекат процеса у току године• Унос података
Домен А- физичко окружење-
Max (теор.)
Min Max (емп.)
M SD
Школе које су добиле плакету (N=44)
5 4 5 4.91 .291
Школе које нису добиле плакету (N=6)
5 4 5 4.83 .408
Контролне школе (N=5) 5 4 5 4.80 .447
Поређење школа из три групе показује да су све школе учиниле много на обезбеђењу физичког окружења. Најбољи резултат имају, ипак, школе које су добиле плакету.
Домен Б1 (самопроцена)- превентивно деловање школе -
Max (теор.)
Min Max (емп.)
M SD
Школе које су добиле плакету (N=44)
28 13 27 22.09 2.908
Школе које нису добиле плакету (N=6)
28 13 26 18.17 4.622
Контролне школе (N=5) 28 6 10 8.40 1.517
Школе које су добиле плакету, према процени запослених, највише су одмакле у процесу спровођења превентивних активности у школи (ове активности наведене су у слајду 9). Мала стандардна девијација (SD) показује да нема много разлика између школа - добитница плакете у нивоу остварености овог задатка.
Домен Б2 (ученици)- превентивно деловање школе -
Max (теор.)
Min Max (емп.)
M SD
Школе које су добиле плакету (N=44)
30 7 29 20.20 4.911
Школе које нису добиле плакету (N=6)
30 7 21 14.50 4.722
Контролне школе (N=5) 30 2 13 8.60 4.336
И према одговорима ученика, школе – добитнице плакете су спровеле више превентивних активности. Одговори ученика, међутим, указују на веће разлике између школа.
Домен В - безбедност школског окружења -
Max (теор.)
Min Max (емп.)
M SD
Школе које су добиле плакету (N=44)
24 0 23 12.70 6.511
Школе које нису добиле плакету (N=6)
24 4 10 7.50 2.168
Контролне школе (N=5) 24 4 10 7.20 2.280
Школе – добитнице плакете су освојиле, као група, више поена за праћење угрожености ученика насиљем. Истраживања показују позитиван помак у тим школама. Али, према овом индикатору сертификоване школе се међусобно веома разликују (SD=6.5).
Домен Г - насилни инцидентни -
Max (теор.)
Min Max (емп.)
M SD
Школе које су добиле плакету (N=44)
14 0 14 7.23 4.231
Школе које нису добиле плакету (N=6)
14 0 10 5.33 3.502
Контролне школе (N=5) 14 0 6 2.80 2.280
Школе које су добиле плакету ажурније региструју озбиљне насилне инциденте, али у тој групи има и највише разлика.
Домен Д - интервентне мере у школи-
Max (теор.)
Min Max (емп.)
M SD
Школе које су добиле плакету (N=44)
16 0 13 9.23 2.752
Школе које нису добиле плакету (N=6)
16 9 12 10.00 1.095
Контролне школе (N=5) 16 8 9 8.60 .548
Нема значајних разлика између група школа у погледу интервентних мера које предузимају као облик реаговања на насиље ученика, али и на пропусте школа.
Укупан скор
Max (теор.)
Min Max (емп.)
M SD
Школе које су добиле плакету (N=44)
117 65 104 78.32 10.302
Школе које нису добиле плакету (N=6)
117 58 70 61.50 4.370
Контролне школе (N=5) 117 36 48 40.40 5.030
Укупан број бодова које су освојиле школе – добитници плакете значајно је већи од бодова које су освојиле школе у друге две категорије. Али, разлике између појединих школа у првој категорији школа су велике. Нису све подједнако успешне у борби против насиља.
0
0.05
0.1
0.15
0.2
0.25
0.3
0.35
0.4
0.45
0.5
Series1
0
0.05
0.1
0.15
0.2
0.25
0.3
0.35
0.4
0.45
0.5
Series1
Изложеност ученика насиљуиницијално истраживање194 школе
Изложеност ученика насиљуиницијално истраживањешкола које су добиле плакету. Школе су ушле у програм са различитим почетним нивоом насиља.
0
0.050.1
0.15
0.2
0.25
0.3
0.35
0.4
0.45
0.5
Series1
Изложеност ученика насиљуиницијално истраживање заШколе које су добиле плакету
Изложеност ученика насиљу према подацима истраживања у школама које су завршиле све компоненте програма (јун, 2011.г.). Подаци показују да је напредак веома неуједначен. У просеку изложеност ученика насиљу смањена је за 14%.
Вербално насиље:исмевање, вређање
Смањење за 21% !
У већини школа смањено је вербално насиље између ученика (десна страна графика показује за колико % је насиље смањено). У само неколико школа имамо повећање вербалног насиља. -0.2 -0.1 0 0.1 0.2 0.3 0.4
Series1
-0.04 -0.02 0 0.02 0.04 0.06 0.08 0.1 0.12
Series1
Физичко насиље:ударање, шутирање
Смањење за 32% !
Почетни ниво овог облика насиља био је нижи него код вербалног насиља. Школе су успешно смањилеовај облик насиља. Ипак, у неколико школа бележи се пораст.
-0.15 -0.1 -0.05 0 0.05 0.1 0.15
Series1
Социјално насиље:Сплеткарење
Нема групног смањења !
У неким школама имамосмањење, а у некима пораст социјалног насиља. Одраслине реагују на ово насиље (вероватно га не уочавају).
Физичко насиље запослених у школи према ученицима (ударили, вукли за уво, чупализа косу и сл.): у већини школапоправљање стања (између 1-6% смањење). У неколико школа је горе него раније (ради се о 1-3% више насиља него раније).
Просек за ово насиље је у иницијалном истраживању за све школе био 14,5%.
Вербално насиље одраслих према ученицима (вређање, погрдна имена, претње): у већини школа поправљање стања (између 1-7% смањење). У неколико школа је горе него раније (ради се о 1-4% више насиља него раније).
Просек за ово насиље је у иницијалном истраживању за све школе био 24,4% (једном и више пута доживели).
-0.2 -0.15 -0.1 -0.05 0 0.05 0.1 0.15
Series1
Туче (“да ли си се током школске године потукао-ла са неким из школе”): у већини школапогоршање стања (између 1-19% је повећан број оних који су се потукли). У неколико школа је боље него раније (ради се о 1-12% мање туча него раније). У тучама предњаче “трећаци”.
Просек за ово насиље је у иницијалном истражи-вању за све школе био 33% за млађе и 25% за старије ученике.
Ангажовање наставника је већепитање школе које су
добиле плакетуконтролне
школешколе које нису добиле плакету
Да ли би затражио помоћ од одраслих из школе? П15
81% 76 % 76 %
Колико наставника доследно реагује на насиље ? П16
82 % 72 % 64 %
Да ли се родитељи више интересују за насиље? П18
51 % 45 % 51 %
Колико је снажна унутрашња мрежа подршке ? БШО П18
95 % 60 % 100 %
корелација Вредност (Pearson Correlation )
значајност
Школски тим (Б11) и трпљење
-.269 ** .005 **
Школска правила (Б13) и трпљење
-.119 .397
Вршњачки тим (Б14) и трпљење
-.187 .180
Школске активности (Б16) и трпљење
-.062 .658
Помоћ насилнику (Б17) и трпљење
-.034 .811
Унутрашња мрежа (Б18) и трпљење
-.393** .004**
Сарадња са институцијама (Б22) и трпљење
-.117 .403
Објашњење слајда број 33:
Рачунали смо корелацију између појединих питања у БШО упитнику и степена трпљења деце у школи. Идеја коју смо проверавали је била: да ли та врста превентивне активности школе има везе са смањењем трпљења (не тестирамо узрочност, само повезаност!!).
Подаци показују да су све корелације у очекиваном правцу, тј. више превентивног деловања, мање трпљења. Ипак, статистички тест значајности прошла су само два питања о превентивном деловању: степен функционалности школског тима и функционалност унутрашње мреже за реаговање на насиље.
Из ових података још нисмо спремни да закључимо да преостале мере немају утицаја. Поузданије закључке ћемо донети када проверимо још једном неке вредности у бази података.
Важност поузданих података
• Радити на подизању свести о значају прикупљања поузданих података– Могућност изношења сигурнијих закључака о
предмету мерења.• Континуирано радити на унапређењу
мерних инструмената– Могућност прикупљања валидних података
Даља подршка школама• Развијати капацитете на подизању свести о значају
истраживања и истраживачког духа• Даље осамостаљење школа за процес
самоевалуације– Од изузетног значаја јер је самоевалуација саставни
део система квалитета.• Даље развијати компетенције за унос података и
једноставне истраживачке процедуре.• Додатно охрабрити и мотивисати запослене у
школама за извођење истраживања.– Вредновање таквог рада (како екстерно тако и унутар
саме школе)– Побољшање услова у школама за извођење
истраживања
Recommended