Chapter - 6-1

Tema 6-1

SKLADIŠTENJE

I SKLADIŠNI SISTEMI

Cilj izučavanja teme

Objasnite značaj skladištenja i zadatke skladišta.

Pojmovno odredite skladište.

Shvatite strategiju izbora skladišta.

Objasnite osnovne procese u skladišnom sistemu.

Poznajete skladišta kao objekte, gradnju i opremu skladišta.

Shvatite osnovne karakteristike automatskih skladišnih sistema.

Razumete primere skladišnih regala iz prakse i njihove efekte.

1. Uvod

2. Definicija skladištenja i zadaci skladišta

3. Skladištenje u logističkim sistemima

4. Lokacija skladišta

5. Problem lokacije skladišta i izbor optimalne lokacije

skladišta

6. Osnovni procesi u skladišnom sistemu

7. Skladišni objekti

8. Građenje skladišta, arhitektonsko-građevinski delovi

objekta

9. Oprema skladišta

10. Odluke o vlasništvu nad skladišnim prostorom

Nastavna pitanja:

Skladišta su određeni prostori ili prostorije namenjeni za

PRIVREMENO čuvanje i smeštaj robe koja je predmet poslovanja

preduzeća.

Nemogućnost i neracionalnost organizacije nabavke nedostajućih materijala

na tržištu za potrebe proizvodnje dovelo je do pojave skladišta.

Skladišni objekti - još u dalekoj prošlosti (stari Egipat, skladišta žitarica).

Industrijska revolucija - skladišta od CIGLE I KAMENA, sa drvenim podovima i

drvenom krovnom konstrukcijom, sveće za unutrašnje osvetljenje – veliki požarni rizik.

Krajem XVIII i pocetkom XIX veka - novi konstruktivni oblici skladišta sa kosturom od

LIVENOG GVOŽDA; nove tehnologije skladištenja rasutih roba.

Tokom XX veka - razvoj u oblasti tehnologija rukovanja robom i transportnih tehnologija,

savremenije konstrukcije industrijskih objekata i skladišta, primena čelične ili betonske

noseće konstrukcije.

Skladišni objekti

Primer skladišta

Primer skladišta

Primer skladišta

Naziv troškova skladištenja

1. upravljanje 4%

2. plate službenika 11%

3. plate radnika u skladištu 52%

4. pomoćni materijal 1,5%

5. kontrola kvaliteta 5%

6. transport 10%

7. amortizacija zgrade i opreme 7,5%

8. održavanje zgrade 4,5%

9. administrativne opreme 3%

10.grejanje i osvetljenje 1,5

Troškovi skladištenja materijala u mašinogradnji, na primer,

imaju sledeći procentualni iznos :

Sistem isporuke sirovine i komponenti

Sistem isporuke gotovih proizvoda

Mešanje gotovih proizvoda

Mešanje sirovina

1. Uvod

2. Definicija skladištenja i zadaci skladišta

3. Skladištenje u logističkim sistemima

4. Lokacija skladišta

5. Problem lokacije skladišta i izbor optimalne lokacije

skladišta

6. Osnovni procesi u skladišnom sistemu

7. Skladišni objekti

8. Građenje skladišta, arhitektonsko-građevinski delovi

objekta

9. Oprema skladišta

10. Odluke o vlasništvu nad skladišnim prostorom

Nastavna pitanja:

Definicija: prostor za privremeno čuvanje raznih materijalnih

sredstava u komadnom, rasutom, tečnom i gasovitom obliku da bi se

uključilo u potrošnju, transport ili reprodukciju.

Kakav način čuvanja?

Čuvanje robe na način koji će obezbediti da roba tokom mirovanja

zadrži sva upotrebna svojstva u dozvoljenim granicama.

Skladišta se formiraju sa ciljem da UJEDNAČENERAVNOMERNOST koja se javlja na relaciji potreba

potrošača i mogućnosti nabavke.

Ta sredstva su planirana za uključenje u proizvodnju, distribuciju ili potrošnju

(Podrška u lancima snabdevanja).

Pojam skladišnih sistema

Principi skladištenja:

Sačuvati vrednost robe (zaštita, rokovi, izdavanje)

Minimiziranje troškova skladištenja (lakši prijem i izdavanje, ekonomija prostorom, raconalno trošenje)

Brza manipulacija robom (raspored, obeležavanje, pristupačnost)

Olakšati inventarisanje (raspored i pristupačnost)

Modifikacija plana rasporeda robe (paletizacija, pokretne pregrade)

Skladište se sastoji od tri osnovna dela:

prostora,

opreme,

ljudi.

Skladištenje ima svoje opravdanje u činjenici da se retko kada

postupak proizvodnje i same potrošnje poklapa.

Skladištenje utiče na:

uslugu korisnika,

nivo zaliha,

uspeh kompanije u prodaji i marketingu.

1. Uvod

2. Definicija skladištenja i zadaci skladišta

3. Skladištenje u logističkim sistemima

4. Lokacija skladišta

5. Problem lokacije skladišta i izbor optimalne lokacije

skladišta

6. Osnovni procesi u skladišnom sistemu

7. Skladišni objekti

8. Građenje skladišta, arhitektonsko-građevinski delovi

objekta

9. Oprema skladišta

10. Odluke o vlasništvu nad skladišnim prostorom

Nastavna pitanja:

Logistički sistem obuhvata sva preduzeća u kojima se realizuju

logistički procesi.

U parcijalna područja logističkog sistema mogu se

svrstati:

pakovanje,

unutrašnji transport,

skladištenje (sirovina, poluproizvoda, gotovih

proizvoda),

pretovar,

spoljašnji transport.

Skladište može vršiti samo funkciju skladištenja (klasično skladište)

ili skladišnu i distributivnu funkciju (distributivni centar).

Distributivni centar preuzima proizvod u velikim količinama, a potom se

vrši pakovanje i isporuka u manjim količinama.

Skladišta su delovi (nužno zlo?) integrisane logistike.

Skladište povezuje ponudu i potražnju.

Omogućuju proizvodnji ekonomiju obima iz drugog proizvodnog

ciklusa i marketingu da održi poboljša uslugu kupcu.

Razlozi za postojanje skladišta su:

postizanje ekonomičnosti u transportu, pri kretanju

većih količina,

obezbeđuju se popusti na veće količine pri kupovini,

čuvanje dobavljača,

praćenje promena tržišnih uslova,

podrška JIT programima, kroz integrisani logistički sistem.

Skladištiti se mogu različiti inputu, poluproizvodi i autputi poslovnih

sistema.

Razlikujemo:

skladišta materijala (sirovina), tj. ulazno skladište,

skladište poluproizvoda, tj. unutrašnja skladišta,

skladišta gotovih proizvoda, tj. izlazna skladišta.

Uloga skladišta u logističkim sistemima

SKLADIŠNI SISTEM IMA UOBIČAJENU STRUKTURU ELEMENTI

SKUP ELEMENATA JE SVRSISHODNO FORMIRAN SA ZAJEDNIČKIM CILJEM

MATERIJALNO TEHNIČKI ELEMENT SISTEMA povezuje na izvestan

način sve elemente sistema u jednu integralnu celinu.

Skladišni objekat

Skladišne funkcije

Osnovni zadatak nekog skladišta se sastoji u ekonomskom

usaglašavanju različito dimenzionisanih tokova tereta.

Motivi držanja skladišta mogu biti sledeći:

Funkcija izjednačavanja

Funkcija sigurnosti

Funkcija razvrstavanja

Špekulativna funkcija

Funkcija dorade

Skladišni procesi su:

prijem nabavljenih količina,

ulazna kontrola,

skladištenje (smeštaj i sortiranje),

čuvanje i održavanje u fazi čuvanja,

pomeranje i premeštanje

priprema za isporuku,

isporuka,

evidencija rada kroz sve

navedene faze.

Oblici povezivanja pojedinih procesa

u logističkom sistemu/skladišnog podsistema.

Operacija prijema materijala

Dispozicija skladišnog prostora

Proizvodi se čuvaju u uslovima koje je definisao proizvođača tako da ne dođe do oštećenja ili

degradacije njihovih karakteristika.

Svako skladište ima najmanje odvojene celine:

1.PRIJEMNI I OTPREMNI DEO skladišta,

2.DEO ZA PROIZVODE U KARANTINU, kada se verifikacija čeka dok se završe ispitivanja ili

ocene.

3.DEO SKLADIŠTA ZA ČUVANJE VERIFIKOVANIH PROIZVODA u kome postoje celine:

• za verifikovane proizvode bez posebnih zahteva,

• za verifikovna proizvode sa specijanim zahtevima za čuvanje,

4. DEO SKLADIŠTA ZA NEUSAGALEŠENE proizvode u kome postoje celine:

• deo za neusaglašene proizvode koji čekaju rešenje

• deo za odbačene ili škartirane proizvode

• deo za proizvode koji idu na doradu

Studija slučaja: Skladište medicinskih i prehrambenih

proizvoda-procedure

1.U skladišne prostorije je ZABRANJENO ULAZITI NEPROPISNO ODEVEN i uvođenje životinja.

2.Lica koja su BOLESNA NE SMEJU ULAZITI U SKLADIŠNI PROSTOR.

3.Na prozorima skladišta su POSTAVLJENE MREŽIce za sprečavanje ulaska insekata.

4.Primenjuju se MERE ZA SPREČAVANJE POJAVE GLODARA i drugih štetočina.

5.PRIJEMNI I OTPREMNI DEO SKLADIŠTA JE ODVOJEN od dela gde se čuvaju proizvodi i on

omogućava njihovu zaštitu od atmosferskih uticija tokom istovara/utovara i prijema/otpreme.

6.U skladišnom prostoru se MERI I PRATI TEMPERATURA ambijenta o čemu se vodi periodična

evidencija.

7.MERE OPREZA MORAJU biti preduzete da ne bi došlo do rasipanja ili lomljenja, kontaminacije

mikroorganizmima i kroskontaminacije

8.U skladištu postoji SISTEMA FIFO koji osigurava pravilnu rotaciju proizvoda po pravilu (“prvo

ušlo, prvo izašlo”) sa čestim i redovnim proverama da li sistem tačno funkcioniše

9.Proizvodi kojim je ISTEKAO ROK TRAJANJA, FIZIČKI SE ODVAJAJU od ostalih proizvoda u

prostor za neusaglašene proizvode, posebno označavaju

Skladište Status Adresa uskladištenja Period provere stanja

Šifra proizvoda Naziv proizvoda Isporučilac Min. zaliha

Dokument

promene stanja

(broj)

Oznaka

FIFO

Blokirano

(količina)

Analiza Važi do

Datum Ulaz Izlaz Stanje broj

(količina) (količina) (količina)

A B C

Primer skladišnog kartona

Aktivnosti skladištenja su podrška:

1.Nabavci,

2.Obezbeđivanjem i čuvanjem nabavljenih materijala u

ulaznim skladištima,

3.Procesu proizvodnje,

4.Čuvanjem poluproizvoda u procesnim skladištima,

5.Procesu isporuke, obezbeđivanjem i čuvanjem

proizvoda.

Principi klasifikacije skladišta

Osnovni zahtev koji skladišta treba da zadovolje jeste:

da roba koja se nalazi u skladištu ZADRŽI SVOJA SVOJSTVA U

DOZVOLJENIM GRANICAMA.

Prema nekim opštim karakteristikama, pojedine vrste skladišta

mogu se klasifikovati po:

ekonomsko-eksploatacionim kriterijumima,

tehničko-eksploatacionim kriterijumima.

Klasifikacije skladišnih objekata prema:

stepenu izloženosti sadržaja objekta prema spoljnjem uticaju:

OTVORENA SKLADIŠTA (deponije, platoi; za robu cije karakteristike to

dozvoljavaju)

ZATVORENA SKLADIŠTA (za robu koja se ne sme izložiti spoljnjem atmosferskom

uticaju.)

NATKRIVENA SKLADIŠTA (natstrešnicom, bez, ili eventualno sa jednim ili dva

bocna zida.)

položaju skladišnog objekta u odnosu na nivo tla:

NADZEMNA SKLADIŠTA (tpično rešenje)

SKLADIŠTA ZASUTA ZEMLJOM (za čuvanje opasnih roba)

POLUUKOPANA skladišta (obicno za rasute robe, obuhvata i skladišta smeštena u

podrumske prostorije spratnih gradevina.)

PODZEMNA SKLADIŠTA (za opasne robe)

PODVODNA SKLADIŠTA (za zapaljive tečne materije, čuvanje nafte uz morske

platforme)

Klasifikacije skladišnih objekata prema:

OBJEKTI U OBLIKU RAVNIH GEOMETRIJSKIH FIGURA, najčešce kvadra

ili kocke (razliciti oblici zgrada namenjenih za skladištenje komadnih ili rasutih

tereta)

OBJEKTI SFERIČNOG OBLIKA (rezervoari za skladištenje tečnosti i

gasova.)

OBJEKTI CILINDRIČNOG OBLIKA (bunkeri kao "puferi" za prihvat robe pre

dalje otpreme), silosi (za duže cuvanje robe), rezervoari za skladištenje

tečnosti i gasova)

OBJEKTI U OBLIKU CILINDRA UZDUŽNO PRESEČENOG SA RAVNI

(razlicite vrste hala)

OBJEKTI U OBLIKU KALOTE NASLONJENE NA CILINDRICNU OSNOVU

(hale za komadne i rasute robe)

Geometrijskom obliku građevinskog objekta -

zgrade:

skladišta sa BETONSKOM NOSEĆOM KONSTRUKCIJOM

skladišta sa ČELIČNOM NOSEĆOM KONSTRUKCIJOM

skladišta sa ČELIČNO BETONSKOM NOSEĆOM KONSTRUKCIJOM

"VAZDUŠNE" HALE (zatvoreni skladišni objekti niske cene, mogućnost

premeštanja)

hale sa LAKOM METALNOM KONSTRUKCIJOM

skladišta sa SAMONOSECOM METALNOM KONSTRUKCIJOM

(visokoregalna skladišta)

ZIDANI SKLADIŠNI OBJEKTI (redi; pomocna skladišta manjih

kapaciteta)

SKLADIŠNI OBJEKTI DRVENE KONSTRUKCIJE (danas se uopšte ne

grade; pri rekonstrukciji)

SPRATNI SKLADIŠNI OBJEKTI (danas nisu opravdani; eventualno se

prihvataju za robu većeg gabarita, ako se ona može skladištiti samo u

jednom nivou, na podu objekta)

Konstruktivna rešenja i vrste materijala:

Vrsti robe koja se skladišti:

objekti za čuvanje komadne robe,

objekti za čuvanje rasute robe ,

objekti za čuvanje tečnosti i gasova.

Uslovima skladištenja koje skladišni objekat

treba da obezbedi:

nekondicionirani skladišni objekti

kondicionirani skladišni objekti

Visina objekata (saglasno domaćim propisima):

male visine,

srednje visine,

velike visine.

Kapaciteti objekata:

velikog kapaciteta,

srednjeg kapaciteta,

malog kapaciteta.

Otvoreni skladišni objekti (deponije)

deponije rasute robe - tipicno rešenje za cuvanje rasute robe

(ugalj,šljunak, pesak, šecerna repa, rude, asfalt, kamen, otpadne

materije, itd)

materijal koji se skladišti može formirati razlicite prostorne oblike

Skladišni objekti za rasutu robu

Tipični oblici:

linearne i polarne deponije – različitog oblika (u zavisnosti od

organizacije skladišnog prostora i primenjene mehanizacije).

polarne deponije

linearne deponije

• zatvoreni objekti visokogradnje - zgrade različitih dimenzija i

geometrijskih oblika, nadzeme ili poluukopane, najcešce celicne ili

betonske konstrukcije

• karakteristike objekta zavise od robe koja se skladišti i

primenjene tehnologije realizacije pretovarnih procesa (obično imaju

oblik koji pratikonture robe koja se unutra nasipa; sama konstrukcija je

posledica i primenjenih sredstava pretovarne mehanizacije)

Zatvoreni skladišni objekti

osnovni princip pristupa robi - "odozgo"

tipično za čuvanje kreča i sumpora

Neka od tipičnih rešenja skladišnih objekata za rasutu robu.

Osnovni oblici skladišnih objekata za rasutu robu – sa primenom razlicitih sredstava

pretovarne mehanizacije (elevatora vedričara, mosne dizalice sa grabilicom,

transportera strugača i sl.)

Bunkeri i silosi

metalne ili betonske gradevine uspravnog cilindricnog oblika;

proracuni dimenzija otvora i nagiba, da bi se obezbedilo nesmetano

"isticanje" robe kroz otvor na dnu silosa / bunkera

konstrukcija bunkera i silosa - da izdrži staticki pritisak robe na bocne zidove i

dinamicke pritiske pri pražnjenju

-za maseni protok robe

(pražnjenje po principu - LIFO)

- za "jezgrasti" protok

(pražnjenje po principu FIFO)

TIPOVI OBJEKATA U ODNOSU NA PROTOK ROBE:

problemi pri pražnjenju usled fizicko hemijskih promena na robi tokom

čuvanja - razvijen veliki broj pomoćnih uredaja za poboljšanje protoka (mehanicki

vibratori, ultrazvucni sistemi za rastresanje robe)

problemi pri pojavi trenja - unutrašnji zidovi se cesto oblažu oblogama

izrađenim od odgovarajućeg materijala sa manjim frikcionim koeficijentom

(eventualna pojava statickog elektriciteta)

Uobičajena rešenja skladišnih objekata

Otvoreni skladišni objekti za komadne robe:

-adekvatna priprema podloge (asfaltirana ili betonirana)

-dimenzije – u širokom rasponu

- oblik i veličina skladišta – posledica:

dimenzionih karakteristika robe,

manevarskih i manipulativnih karakteristika primenjene

pretovarne mehanizacije,

karakteristika transportnih sredstava kojima se roba doprema ili

otprema.

Skladišni objekti za komadne robe

Tipično je za:

čuvanje kontejnera, izmenljivih tovarnih sanduka, drvne grade,

betonskih elemenata i sl.

•ako je vreme čuvanja dovoljno kratko da dođe do nedozvoljenih promena na

uskladištenoj robi - mogu se skladištiti i metalni odlivci, limovi, šipkasti materijali,

cevi i sl.

•u nekim slučajevima, mogu se skladištiti i paletizovani tereti zaštićeni folijom ili

prazna ambalaža (plastična ambalaža za piće, prazne palete,...)

Krovne konstrukcije

Čelično-betonska konstrukcija

Čelična konstrukcija

Konstruktivna rešenja skladišnih objekata čelično betonske konstrukcije

Konstruktivna rešenja skladišnih objekata

Izgled izgrađenih skladišnih objekata čelično betonske konstrukcije

visoka cena građevinskog zemljišta, zahtevi za velikim kapacitetom

skladišnih objekata, razvoj sredstava mehanizacije – potreba za odgovarajucim

objektima velike visine, velike gustine po jedinici površine

najekonomičnije rešenje - razvoj složene konstrukcije visokoregalnih

skladišta, sa aspekta gradevine (statički i dinamički proračuni)

Skladišni objekti sa samonosećom metalnom

konstrukcijom (visokoregalna skladišta)

Izgled konstrukcije visokoregalnog skladišta

Karakteristike:

noseća konstrukcija objekta - skladišni regali

spoljnja obloga regala ima ulogu spoljneg zida

visine skladišnih objekata ovog tipa idu i preko 30 m

prijemno otpremna i zona komisioniranja uvek se smeštaju u objekte znatno

manje visine, naslonjene uz visokoregalno skladište.

Primer visokoregalnog skladišta

Zatvoreni nadzemni skladišni objekti izvedeni

kao "vazdušne" hale

Za gradnju u kratkom periodu, pri lošim klimatskim uslovima.

Konstrukcija objekta - oblik položenog presecenog cilindra ili polulopte.

Objekat se sastoji iz:

obloge – od plastičnih materijala (vinil plastika)

ventilatora za uduvavanje vazduha u halu, nadpritiska od cca 40-50 Pa

elemenata za fiksiranje objekta za tlo (sa strane objekta postavljene cevi

napunjene peskom) ili se jednostavno duž unutrašnjih i spoljnih ivica nasipa

sloj zemlje

masa konstrukcije (obloge) - cca 0,5 - 1 kg/m2.

Izgled "vazdušne hale"

prednosti:

mogućnost premeštanja objekta i kratko vreme montaže (oko 6

časova)

relativno niska cena (cca 40-50$/m2) i jednostavno održavanje

primena kao pomoćni objekat, u periodima većeg opterećenja

nedostaci:

period korišćenja od 7-10 godina

nebezbedan objekat u slučaju pojave jačeg vetra (preko 110 km/h)

neophodno grejanje u zimskim uslovima da bi se sprečilo

zadržavanje snega na omotaču

zahteva dobro zaptivanje vrata (zbog gubitka pritiska u unutrašnjosti

objekta)

problem razvoda električne energije i osvetljenja

bolje rešenje od vazdušnih hala (sa aspekta otpornosti prema vetru,

potrebe za grejanjem u zimskim uslovima, razvoda električne energije, ali

je veća cene za oko 20-40%.).

objekat se sastoji iz obloge od plastičnih materijala, i metalne

konstrukcije.

Hale od lake metalne konstrukcije

Skladišni objekti zasuti zemljom

konstrukcija - najčešće armirano-betonska, koja se zasipa zemljom u cilju smanjenja

mogucnosti prenosa požara i eksplozije na susedne objekte u okruženju

oblik - uzdužno presečen cilindar ili ravna geometrijska tela (kvadar, kocka)

namena - koriste se za čuvanje eksplozivnih i zapaljivih roba

Izgled skladišnih objekata zasutih zemljom

sastoje se iz skladišnih objekata povezanih preko glavnog i sporednih hodnika

kostrukcija je lučna, armirano-betonska - i za glavni i pomoćne hodnike, i za

same skladišne objekte

skladišni objekti se postavljaju tako da osa objekta bude paralelna osi glavnog

hodnika

namenjeni za skladištenje opasnih roba, eksplozivnih i zapaljivih; primenjuju se

u cilju zaštite okruženja od dejstva eksplozije; takvi vojni objekti imaju za cilj i

bolju zaštitu robe i obezbedenje veceg stepena tajnosti lokacije

objekti ovog tipa su otporni na napad iz vazduha; pružaju mogućnost znatno

boljeg fizickog obezbedenja nego što je to slučaj kod nadzemnih objekata.

Podzemni skladišni objekti

Skladišni objekti za tečnu i gasovitu robu

Skladišni objekti:

u vidu rezervoara – realizuju se kao nadzemni, podzemni ili podvodni

prema geometrijskom obliku - cilindricni ili sferični sudovi

konstrukcija – metalna ili betonska

sa aspekta zaštite od isparenja

• skladišni rezervoari sa čvrstim krovom,

• skladišni rezervoari sa oslabljenim spojem između krova i bočnog omotača,

• skladišni rezervoari sa plivajućim krovom

Osnovni oblici nadzemnih skladišnih objekata za tecne i gasovite robe

Podzemni skladišni rezervoar za tečnosti

Podvodni skladišni rezervoari za naftu

Skladišni rezervoar za tečne terete sa fiksnim krovom (2000 m3)

Skladišni rezervoar sa plivajućim krovom (40000 m3)

Sferični skladišni rezervoar za

prirodni gas

Funkcionalni zahtevi koji se moraju respektovati pri gradnji

rezervoara:

odgovarajuće mehaničke i konstruktivne osobine (sigurnost suda u razlicitim režimima rada)

adekvatno zaptivanje (gubitak sadržaja rezervoara može imati znacajne ekonomske i ekološke

posledice, ako se radi o opasnim robama)

postizanje željenih temperaturnih uslova.

lociranje u grupama - povećana opasnost pri čuvanju opasnih materija

NAJČEŠĆE SE ČUVAJU OPASNE ROBE: zapaljive, komprimovane, eksplozivne, otrovne i sl;

PRIMARNA POŽARNA I OPASNOST OD EKSPLOZIJE

RAZVIJENA ZAKONSKA REGULATIVA koja definiše sve relevantne aspekte problema čuvanja

tečnih i gasovitih roba

Vrste skladišta

1. Uvod

2. Definicija skladištenja i zadaci skladišta

3. Skladištenje u logističkim sistemima

4. Lokacija skladišta

5. Problem lokacije skladišta i izbor optimalne lokacije

skladišta

6. Osnovni procesi u skladišnom sistemu

7. Skladišni objekti

8. Građenje skladišta, arhitektonsko-građevinski delovi

objekta

9. Oprema skladišta

10. Odluke o vlasništvu nad skladišnim prostorom

Nastavna pitanja:

Redovi uskladištene robe i hodnici

Jedan od osnovnih problema u skladištu jeste maksimalna iskoristivost

raspoloživog skladišnog prostora ili određivanje prostora u odnosu na

zalihe koje će se čuvati u njemu.

Ukupna površina je suma namenskih površina:

S=Sm + Spr + Sp + So + Sa (m2)

gde su:

Sm- površina uskladištenog materijala

Spr- prometna površina (hodnici, prolazi, požarni put i dr),

Sp- prijemna površina,

So- otpremna površina,

Sa- površina za administrativne, sanitarne, pomoćne i ostale

prostorije.

Sm≥G/Pd (m2)

gde je:

– G- masa materijala (N) ili u (t)

– Pd-dopušteno opterećenje (N/m2), (t/m2).

Sp=Qg/n·α·Pm (m2)

gde je:

– Qg – količina materijala koja se primi u toku jedne godine,

– n- prosečan broj pošiljki u godini,

– α – koeficijent iskorištenja poda (0,5 do 0,6), odnos prijemne i ukupne površine poda,

– Pm- moguće opterećenje poda (0,25 do 0,30) od srednjeg opterećenja poda,

η = Vm/Vs·100 (%)

gde je:

Vm- zapremina skladišnog materijala (m3),

Vs-stvarna zapremina skladišta (m3).

Iskoristivost skladišta zavisi od tipa skladišta i kreće se u granicama

od 15 do 70%.

Iskoristivost skladišnog prostora

Iskoristivost skladišta zavisi od iskoristivosti pojedinih komponenti

površine i zapremine:

η = ηp· ηsp· ηvp· ηvs=Smp/Sp· Sm/S· hm/hp· hpo/h

gde je:

Smp-površina materijala odloženog na policu ili paletu,

Sp-površine polica,

Sm-površina skladišta zauzeta policama ili paletama,

S- ukupna površina skladišta,

hm-visina materijala na polici ili paleti,

hp- visina jedinice tereta,

hpo-visina police ili sloga u skladištu,

h-visina skladišta.

Stepen iskoristivosti police ili palete ηp=Smp/Sp

Stepen iskoristivosti površine skladišta policama ili paletama ηsp=Sm/S

Stepen iskoristivosti visine jedinice tereta ηvp=hm/hp

Stepen iskoristivosti visine skladišta ηvs=hpo/h.Minimalan razmak između materijala i tavanice je najmanje 0,15m.

Stepen iskoristivosti visine skladišne jedinice ηvp=hm/hp

Odnos puta i poprečnih

redova u skladištu

Odnos puta i uzdužnih redova u skladištu

Odnos redova uskladištenja

i puteva u skladištu

Kombinovani raspored u skladištu

Na raspored materijala u skladištu utiče:

učestalost izuzimanja i obrta,

masa,

zapremina materijala.

Prikaz stalaže sa fiokama

Obeležavanje

Oznaka objekta i oznaka prostorija