Kejnzijanski presek

Kejnzijanski presek

LM kriva

IS kriva

Teorije preferencije likvidnosti

IS-LM model AD kriva

AS kriva

Model agregatne ponude i agregatne

tražnje

Objašnjenjekratkoročnihprivrednih fluktuacija

Teorija kratkoročnih fluktuacija

Ravnotežni dohodak

kako funkcioniše multiplikator?Kao “stepenice”

PITANJA

1. Prikažite agregatni makroenomski model u kome su endogene varijable Y i C a egzogena varijabla I

2. Prevedite ovaj model iz strukturne u redukovanu formu

3. Šta je to investicioni multiplikator4. Objasnite pojam granične sklonosti

potrošnji (grafički i analitički )

PITANJAPITANJA

6. Objasnite pojam inflacionog i deflacionog 6. Objasnite pojam inflacionog i deflacionog jazajaza

7. Deluje li multiplikator u oba pravca7. Deluje li multiplikator u oba pravca8. Kako će se porast investicija multiplikovati u 8. Kako će se porast investicija multiplikovati u

nacionalni dohodaknacionalni dohodak9.9. Izvedite funkciju štednje iz funkcije Izvedite funkciju štednje iz funkcije

potrošnjepotrošnje10.10. Objasnite pojam granične sklonosti štednjiObjasnite pojam granične sklonosti štednji

PITANJAPITANJA

11. Kakav je odnosi između granične sklonosti 11. Kakav je odnosi između granične sklonosti štednji i multiplikatora štednji i multiplikatora

12. Prikažite grafički multiplikovano delovanje 12. Prikažite grafički multiplikovano delovanje investicija na nacionalni dohodak pomoću investicija na nacionalni dohodak pomoću fukcija štednje i pomoću funkcije potrošnjefukcija štednje i pomoću funkcije potrošnje

13. Od čega zavisi visina multiplikatora?13. Od čega zavisi visina multiplikatora?14. Objasnite paradoks štednje14. Objasnite paradoks štednje

AGREGATNA TRAŽNJA I TRŽIŠTE ROBE

Y=C+I+G+(X-Z)

Y= C+I+G+(X-Z)C = C(Q, Y – T) + +

I = I (q, r) + -

q - Tobinovo qr - realna kamatna stopa

PTR = X - Z

Z = Z(A, ). + +

A – domaća apsorpcija - realni devizni kurs

X = X(A*, ). + -

A – inostrana apsorpcija - realni devizni kurs

PTR = PTR (Y, Y*, ) - + -

FUNKCIJA ŽELJENE TRAŽNJE

DD = C( , Y- T) + I(q, r) + G+ PTR(Y, Y*, ). + + + - + - + -

Zašto se ova funkcija naziva „željenom” a ne – stvarnom tražnjom?

relacija pokazuje koliko bi privredni subjekti želeli da troše za datu vrednost endogenih varijabli, što ne znači da će tako u stvari i biti.

ponuda

Željena tražnja

DD = C( , Y- T) + I(Q, R) + G+ PTR(Y, Y*, ). + + + - + - + -

Dejstvo Y na DD : prvo, pozitivno deluje na potrošnju. drugo, negativno utiče na primarni tekući

račun, pošto rast dohotka istovremeno znači rast uvoza.

Koji će efekat preovladati?

ALI, TRAŽNJA ĆE RASTI MANJE OD RASTA BDP

što objašnjava zašto linija DD ima ugao manji od 45°.

Zašto je tačka A ravnotežna?

Jer se ponuda izjednačava sa tražnjom

ponuda

Željena tražnja

ŽELJENA TRAŽNJA I ZALIHE

Višak ponude, raspon BC,

predstavljaće zalihe neprodate robe.

Pre ili kasnije, firme će smanjiti proizvodnju i nivo autputa će se smanjiti.

ponuda

Željena tražnja

OBRATITI PAŽNJU!!!

Robno tržište će biti u ravnoteži kada BDP (proizvodnja, autput) bude jednak BDP (koji inerpretiramo kao rashode).

Y - rashodi

Y - prihodi

BDP UTIČE NA ŽELJENU TRAŽNJU KROZ C I KROZ PTR: ΔDD =ΔC+ΔPTR

ΔC < ΔY, zbog toga što je C=+cY.

ΔPTR= -ΔZ <0. Z=zC ΔZ=zΔC.

ΔDD = ΔC-zΔC= (1-z) ΔC=(1-z) cΔYTe DD mora imati ugao manji od 45.

DA REZIMIRAMO

1. BDP se automatski vraća u ravnotežu tako što firme svoju proizvodnju usklađuju sa tražnjom.

2. neravnoteža relativno kratko traje. Firme koriste zalihe kao osigurač: gomilaju ih kada je slaba tražnja

3. Nacionalne statističke službe rešavaju taj problem tako što zalihe tretiraju kao „investicije u zalihe“.

MULTIPLIKATOR

U praksi se vodi velika debata o visini multiplikatora.

Deo debate odnosi se čak i na odbacivanje kejnzijanskih

pretpostavki

U opštem slučaju, multiplikator će biti veliki u velikoj i relativno zatvorenoj privredi,

poput evrozone ili SAD, jer su uvozne

pukotine prilično male.

EGZOGENE I ENDOGENE VARIJABLE

ako neku varijablu proglasimo egzogenom, oslobađamo se obaveze da objašnjavamo njeno kretanje.

Egzogene varijable: 1. G, Ta2. bogatstvo 3. Inostrane varijable

tipa BDP (Y*) i nivoa cena (P*)

4. S i 5. Tobinovo q

JEDINA ENDOGENA VARIJABLA ZA SADA JE AUTPUT Y

Devizni kurs i Tobinovo q će u

narednom odeljku biti endogenizovani.

potrošnja i PTR su do sada tretirane kao

endogene jer zavise od autputa.

DD = C( , Y- T) + I(q, r) + G+ PTR(Y, Y*, ). + + + - + - + -

IME IS KRIVE POTIČE OD KLJUČNE MAKROEKONOMSKE JEDNAČINE

I - S = T- G + PTR, prvi ga je izveo

dobitnik Nobelove nagrade ser Džon Hiks

(Sir John Hicks).

Jednostavno, on je pretpostavio da je državni budžet u ravnoteži, kao i to da nema spoljnetrgovine,

te je identitet redukovao na izraz I = S

IZVOĐENJE IS KRIVEšta se dešava sa ravnotežnim autputom kada se kamatna

stopa menja?

Znamo da će PRI PADU KAMATNE STOPE Tobinovo q da poraste- nije više egzogeno

Ali rast q u stvari znači da rastu cene akcija. Pošto su akcije deo bogatstva Ω, i bogatstvo raste. Ovo povećava privatnu potrošnju. Tako se pokazuje da i bogatstvo možemo endogenizovati.

slide 21

Izvođenje IS krivešta se dešava sa ravnotežnim autputom kada se kamatna

stopa menja?

Znamo da će PRI PADU KAMATNE STOPE Tobinovo q da poraste- nije više egzogeno

Ali rast q u stvari znači da rastu cene akcija. Pošto su akcije deo bogatstva Ω, i bogatstvo raste. Ovo povećava privatnu potrošnju. Tako se pokazuje da i bogatstvo možemo endogenizovati.

IS KRIVA PREDSTAVLJA

sve kombinacije nominalne kamatne stope i realnog BDP koje odgovaraju stanju ravnoteže na robnom tržištu.

SVAKA TAČKA NA KRIVOJ JE RAVNOTEŽNA!!!!!!

KAKO ĆEMO ZAPAMTITI DA JE IS KRIVA NAGNUTA NADOLE?

1. Prvo, IS kriva daje odgovor na : šta se dešava sa investicijama kada se menja

kamatna stopa?

Drugo, Y=C+I(r)+G+NX veća kamatna stopa smanjuje privatne

investicije, što smanjuje tražnju i, preko multiplikatora, smanjuje i autput.

NAGIB IS KRIVE I MULTIPLIKATOR

nagib IS dat je količnikom linija AA’ i A’B. AA’ je visina pretpostavljenog pada kamatne

stope, linija A’B govori koliko će zbog toga porasti

ravnotežni autput. Intuitivno, što više poraste autput, to će

položenija biti IS kriva.

IS KRIVA JE SVE POLOŽENIJA

(1) što je veća elastičnost tražnje u odnosu na kamatnu stopu, mereno vertikalnom distancom AA’/ A’B

(2) tj. što je veći multiplikator - A’B.

VAN IS KRIVE

tako da tačke van krive moraju predstavljati ili višak tražnje ili višak ponude.

Ali – šta je šta?

Počnimo od tačke A i zamislimo da se kamatna stopa poveća, uz isti autput

- tražnja

- Ponuda

Potrošnja je porasla ali manje od dohotka

Porasla i, pada agregatna tražnja za isti autput

PRIVREDA MOŽE NEKO VREME DA OSTANE VAN IS KRIVE firme koriste zalihe

kao “osigurač”, iz tačke C privreda

se kreće ka tački A, - nema smisla akumulirati zalihe.

iz tačke D privreda će se kretati horizontalno ulevo

KLJUČNA RAZLIKA: SKOKOVI ILIPOMERANJE DUŽ IS KRIVE

bilo koja promena egzogenih varijabli ekspanzivnog tipa pomera IS krivu udesno.

KOJE SU TO PROMENE?

1. Fiskalna politika2. Promena

bogatstva3. Promena

očekivanja – q4. Otvorenost

privrede - i Y*

TRŽIŠTE NOVCA I LM KRIVA

Tražnja za realnim novcem = L(Y, i),

+ -Špekulativna = L(Y)

Transakciona = L(i)

TERMIN „LM KRIVA”

u svakoj tački duž krive tražnja za likvidnošću (L) izjednačava sa ponudom novčane mase (M)

Ravnoteža M1/P1 = L(Y1, i).

PRAVILO O KONSTANTNOSTINOVČANE PONUDE

vertikalna linija ponude novca

Tražnja za novcem BDP pada sa rastom kamatne

stope. Ravnoteža M1/P1 = L(Y1, i).

SADA EFEKAT RASTA BDP SA Y NA Y’- NAGIB LM KRIVE

pozitivna korelacija između BDP i kamatne stope.

To je LM kriva.

Nagib je BC / AC Rast i /rast BDP

OD ČEGA ZAVISI STRMINA LM

Dohodne elastičnosti

Elastičnosti na promenu kamatne stope

Što je veća, linija strmija

Što je veća, linija položenija

M1/P1 = L(Y1, i).

ZONA VAN LM KRIVE

To je višak ponude ili višak tražnje za novcem

Ako poraste Y, pri istoj kamatnoj stopi CB nudi A a privreda traži C

Šta se dešava sa privredom dok se nalazi van LM krive?Višak tražnje navodi CB da podigne kamatnu stopu

Ovo se dešava skoro trenutno, privreda je skoro uvek NA LM

AKO POSTOJI VIŠAK TRAŽNJE

1. najbolje je uzeti kredit.

2. Banke daju kredite i povećavaju rezerve.

3. centralna banka NE povećava ponudu novca.

4. Rezultat - rast kamatne stope na tržištu novca

BITNO!!!!

U praksi, ovo se dešava za nekoliko dana ili nekoliko nedelja, tako da kao prvu aproksimaciju slobodno možemo uzeti

da je privreda uvek na LM krivoj.

SKOK ILI KRETANJE DUŽ LM KRIVE

Dok egzogene varijable budu konstantne privreda se nalazi

na istoj LM krivoj.

LM kriva se pomera udesno kada raste ponuda realnog novca transakcije na tržištu novca postanu jeftinije.

TEJLOROVO PRAVILO I TR KRIVA

LM kriva - ponuda novca konstantna TR - ništa u stvari nije konstantno, nego CB

uvodi pravilo

PRETPOSTAVLJAMO DA JEINFLACIJA JEDNAKA NULI

Tejlorovo pravilo tada se svodi na (10.12)

centralna banka jednostavno „plovi uz vetar”: podiže kamatnu stopu kad autput

raste i obratno

U opštem slučaju, linija TR je nagnuta navišeOna nam govori da,

kada autput Y’ bude veći do trenda , centralna banka podiže kamatnu stopu iznad prirodne stope. U tom slučaju, ravnoteža na tržištu novca dolazi u tačku E.

Prema LMTejlorovo pravilo

TAČKA E JE IZMEĐU TAČAKA B I C

kamatna stopa pri primeni Tejlorovog pravila biti viša nego kada kada

bi CB zamrzla nivo kamatne stope.

niža nego pri monetarnom targetiranju.

Prema LMTejlorovo pravilo

TR KRIVA OPISUJE PONAŠANJE CB I PRIVREDA SE, PO DEFINICIJI, MORA NALAZITI NA NJOJ Neka restriktivnija

centralna banka bi izabrala višu kamatnu stopu - tačka F.

U tom slučaju, došlo bi do kontrakcije novčane ponude i rasta i

Restriktivnost – veći koeficijent b!!!!

KRETANJE DUŽ LINIJE TR

strategija CB ima pet parametara.

1. Prva dva parametra su a i b

3. inflacioni target 4. trend BDP Y 5. neutralna kamatna

stopa i

Dok se parametri ne promene, krećemo se duž

linije TR. Kada se promene, TR linija se pomera.

a i b menjaju ugao,

NEUTRALNA KAMATNA STOPA

i = r +

privreda ne može dugo da se zadrži van IS krive i nikada ne odstupa previše od LM ili TR krive

RAVNOTEŽA U LM

AB – pomeranje IS, npr rast cena akcija, rast q, rast I, multiplikator

Na to reaguje CB i povećava realni novac

BD – pomera se LM kriva, promenila se egzogena varijabla M/P

To je kombinacijapolitika (policy mix). Rezultat je da se privreda pomera u tačku D.

RAVNOTEŽA U TR

Pošto TR kriva veoma podseća na

LM krivu formalna analiza će biti veoma slična

egzogeni rast tražnje pomera IS do IS’ i nova ravnotežna tačka

postaje – tačka B.

KLJUČNA RAZLIKA JE U INTERPRETACIJI MONETARNE POLITIKE

Pomak D D’ korespondira sa rastom autputa.

Da bi dostigla željenu kamatnu stopu, CB povećava novčanu ponudu do tačke B

GDE BI BILA LM KRIVA?

POD TEJLOROVIMPRAVILOM CENTRALNA BANKA

ne odlučuje o tome da li će njena politika biti ekspanzivna ili restriktivna

Sada ona jednostavno

reaguje na privredne uslove prema izabranom pravilu.

monetarna politika automatski postaje

ekspanzivna kada autput padne

ispod trenda ili kada se očekuje pad inflacije.

NARAVNO, CENTRALNA BANKA MOŽE DA PROMENI PRAVILO.

U tom slučaju, TR kriva se pomera.

NPR - centralna banka smanjuje procenu neutralne kamatne stope

iz tačke A, priveda se pomera u tačku C.

Šta, po vašem mišljenju, utiče na izbor centralne banke po pitanju nagiba Tejlorovo krive?

Jedna od prednosti visokih poreza je ta što oni pomažu da se privreda stabilizuje”. Vaš komentar?

RAVNOTEŽA U IS-LM MODELUIS kriva predstavlja ravnotežnu na robnom trž.

slide 53

U preseku se nalazi jedinstvena kombinacija Y i r koja obezbeđuje ravnotežu na oba tržišta

LM kriva predstavlja ravnotežu na novčanom tržištu.

( ) ( )Y C Y T I r G

( , )M P L r Y ISY

rLM

r1

Y1

IS-LM I AGREGATNA TRAŽNJA Do sada smo koristili IS-LM model za

analizu kratkog roka, kada su cene fiksne

Međutim, promena P pomera LM

krivu te stoga utiče i na dohodak - Y.

Kriva agregatne tražnje opisuje relaciju P i Y

slide 54

IZVOĐENJE AD KRIVE

slide 55

Y1Y2 Y

r

Y

P

IS

LM(P1)

LM(P2)

AD

P1

P2

Y2 Y1

r2

r1

Intuitivno objašnjenje nagiba AD krive:

P (M/P )

LM ide ulevo r

I

Y

MONETARNA POLITIKA I AD KRIVA

slide 56

Y

P

IS

LM(M2/P1)

LM(M1/P1)

AD1

P1

Y1

Y1

Y2

Y2

r1

r2

CB može da poveća agregatnu tražnju:

M LM ide udesno

AD2

Y

r

r

I

Y ta svaku vrednost P

FISKALNA POLITIKA I AD KRIVA

slide 57

Y2

Y2

r2

Y1

Y1

r1

Y

r

Y

P

IS1

LM

AD1

P1

Ekspanzivna fiskalna politika(G i/ili T ) povećava agreg. tražnju:

T C

IS ide udesno

Y za svaku

vrednost PAD2

IS2

EFIKASNOST EK.POLITIKEfiskalna politika je sve efikasnija (Y sve više raste) što je:

slide 58

LM ravnija

Pošto rast G povećava Y,

rast tražnje za novcem ne podiže r preterano:

te se investicije ne istiskuju preterano!.

LM’

Y2’

2’

Y2

IS2

2

LM

Y1

IS1r

1

EFIKASNOST EK. POLITIKEMonetarna politika biće sve efikasnija (Y će sve brže rasti) što je:

slide 59

IS ravnija

Rast M smanjuje kamatnu stopu (r),

Investicije rastu više kao reakcija na pad r,

te output više rasteY2

LM2

2

Y1

LM1

r

1

Y2’

2’

IS

IS’

IS-LM I AD-AS NA KRATAK I NA DUGI ROK

Od kratkog ka dugom roku vodi nas postepeno cenovno prilagođavanje.

slide 60

rastiY Y

Y Y

Y Y

padati

Ostati isti

Ako kratak rok Onda će vremenom nivo cena

SR I LR EFEKTI NEKOG IS ŠOKA

Negativni IS šok pomera IS i AD

ulevo, te Y pada.

slide 61

Y

r

Y

P LRAS

Y

LRAS

Y

IS1

SRAS1P1

LM(P1)

IS2

AD2

AD1

slide 62

SR I LR EFEKTI NEKOG IS ŠOKA

slide 63

Y

r

Y

P LRAS

Y

LRAS

Y

IS1

SRAS1P1

LM(P1)

IS2

AD2

AD1

U novoj kratkoročnoj ravnoteži,

Y Y

SR I LR EFEKTI ŠOKA IS

slide 64

Y

r

Y

P LRAS

Y

LRAS

Y

IS1

SRAS1P1

LM(P1)

IS2

AD2

AD1

U novoj kratkoročnoj ravnoteži,

,

Y Y

Vremenom, P postepeno pada, što izaziva da• SRAS ide dole• M/P raste, te se

LM spušta naniže

SR I LR EFEKTI IS ŠOKA

slide 65

AD2

Y

r

Y

P LRAS

Y

LRAS

Y

IS1

SRAS1P1

LM(P1)

IS2

AD1

Vremenom, P postepeno pada, što izaziva da• SRAS ide dole• M/P raste, te se

LM spušta naniže

SRAS2P2

LM(P2)

SR I LR EFEKTI IS ŠOKA

slide 66

AD2

SRAS2P2

LM(P2)

Y

r

Y

P LRAS

Y

LRAS

Y

IS1

SRAS1P1

LM(P1)

IS2

AD1

Proces se nastavlja sve dok privreda ne dostigne dugoročnu ravnotežuY Y

VEŽBA ANALIZA SR & LR EFEKATA M

a.Nacrtati IS-LM i AD-AS dijagrame kao ove ovde,

b.Pokazati kratkororčni efekat mere CB kojom se povećava M. Obeležite tačke i pokažite strelicama kretanje krive.

c.Pokažite tranziciju od kratkog na dugi rok.

d.Kakva je relacija SR i LR vrednosti?

slide 67

Y

r

Y

P LRAS

Y

LRAS

Y

IS

SRAS1P1

LM(M1/P1)

AD1

ANALIZA -SRKratak rok:Rast M povećava ponudu

realnog novca i pomeraLM krivu udesno.

Što pomera AD krivu udesno.Ravnoteža ide iz

tačke 0 u tačku 1.Output raste do Y1.

Obratite pažnju da kamatnaStopa pada sa r0 na r1.

slide 68

Y

r

Y

P LRAS

Y

LRAS

Y

IS

SRAS1P1

LM(M1/P1)

AD1

LM(M2/P1)

AD2

Y1

Y1

r1

r0

10

01

ANALIZA - LRCene rastu proporcionalno M,

sa P1 na P2,Tako se realna ponuda novcavraća na prvobitni nivo:

M2/P2 = M1/P1.

Te se LM kriva vraća u prvobitni položaj.

Ravnoteža se pomeraiz tačke 1 u tačku 2.

Output i kamata se takođevraćaju u tačku 0.

slide 69

Y

r

Y

P LRAS

Y

LRAS

Y

IS

SRAS1P1

LM(M2/P2)

AD1

LM(M2/P1)

AD2

Y1

Y1

r1

r0 0,2

2

1

1

0

SRAS2P2

VELIKA DEPRESIJA

slide 70

120

140

160

180

200

220

240

1929 1931 1933 1935 1937 1939

bill

ion

s o

f 19

58

do

llars

0

5

10

15

20

25

30

pe

rce

nt o

f la

bo

r fo

rce

120

140

160

180

200

220

240

1929 1931 1933 1935 1937 1939

bill

ion

s o

f 19

58

do

llars

0

5

10

15

20

25

30

pe

rce

nt o

f la

bo

r fo

rce

Nezaposlenost(desna skala)

Realni GNP(leva skala)

slide 71

GREAT DEPRESSION: OBSERVATIONS

Realni tokovi: Output: pad Consumption: pad Investment: pad veliki Gov. purchases: fall (sa docnjom)

slide 72

slide 73

GREAT DEPRESSION: OBSERVATIONS

Nominalna strana: Nominalna kamatna stopa: pad Novčana ponuda (nominalna): pad Nivo cena: pad (deflacija)

slide 74

ŠOK IS KRIVE?

Egzogeni pad tražnje za dobrima i uslugama - -- IS kriva otišla ulevo

dokaz: pad outputa i kamatne stope, kao pri pomeranju IS krive ulevo

slide 75

RAZLOZI ZA POMERANJE IS KRIVE1. Slom berze egzogeni C

Oct-Dec 1929: S&P 500 pao 17% Oct 1929-Dec 1933: S&P 500 pao

71%2. Pad investicija

“korekcija” nakon prevelike gradnje 1920-ih

Krah banaka smanjio ponudu novca Restriktivna fiskalna politika Poreski prihodi su padali te su

političari povećavali poreze i smanjivali G slide

76

ŠOK LM KRIVE

Ogromni pad novčane ponude dokaz:

M1 pao 25% 1929-33.

Ali :1. P je još više pala, te je M/P čak

malo porastao 1929-31. 2.Nominalne kamatne sotpe su

pale, što se ne bi desilo da je LM

otišla ulevo. slide 77

A REVISION TO THE MONEY HYPOTHESIS

Velika deflacija: P je pala preko 25% 1929-33.

Nagli pad očekivane inflacije zači da je za bilo koju nominalnu kamatnu stopu (i)

ex ante r = i – e

To je moglo da obeshrabri investitore i izazove depresiju

Pošto je verovatno izazvana padom M, aktivna monetarna politika je mogla biti od pomoći.

slide 78

ZAŠTO SE NE MOŽE PONOVITIPolitičari i njihovi savetnici više znaju

nego tada: CB ne bi pustila da M toliko

padne. Fiskalna politika više ne diže

poreze u recesiji niti smanjuje G.

Osiguranje bankarskih depozita štiti od kraha banaka.

Automatski stabilizatori slide 79

REZIME 1. IS-LM model

egzogene: M, G, T, P egzogeno na kratrak rok, Y egzogeno na dugi rok

endogene: r, Y endogeno na kratak rok, P na dugi rok

slide 80

REZIME 2. AD kriva

Pokazuje relaciju izmeđuP i ravnotežne vrednosti Y iz IS-LM modela

Negativni nagib jer

P (M/P ) r I Y Ekspanzivna fiskalna politika pomera IS

udesno, podiže dohodak i pomera AD

udesno Ekspanzivna monetarna politika pomera

LM krivu udesno, povećava dohodak i AD

ide udesnoslide

81

ALGEBRA AD KRIVE

Ako imamo sistem:

where: are some numbers,&b d

and is 'autonomous investment'I

slide 82

0 1( )C C b Y T b

,G G T T

is the 'autonomous part of consumption'C

0I I dr d

ALGEBRA AD KRIVE

slide 83

Use the goods market equilibrium conditionY = C + I + G

( )Y C b Y T I dr G

Y bY C bT I dr G 1( )b Y C I G bT I dr

Solve for Y:

1:

1 1 1 1IS

C I b dY G T r

b b b b

Can see multipliers here: rise in Y taking r as given. But r is an endogenous variable i it will change…

A line relating Y to r with slope –d/(1-b)

ALGEBRA AD KRIVE

slide 84

Use the money market to find a vrednost for r:

As done for the LM curve previously,

Equilibrium in money market requires:

Line with slope = e/f

0 0/ ,d

M P eY fr e f

/ /s

M P M P

s d

M P M P/ /

So LM: /M P eY fr

1or write as:

e Mr Y

ff P

suppose the money market is characterized by:

ALGEBRA AD KRIVE

slide 85

Now combine the two, substituting in for r:

1IS:

1 1 1 1C I b d

Y G Tb b b b

r

Solve for Y. For convenience, define a term:

1LM:

e MY

ffr

P

11 1 1 1C I G bT d e M

b b b b fY Y

f P

1 so 0 1/ [ / ( )],z ff de b z

1 1 1 1

C I z zb d MY z G T

b b b f b de P

ALGEBRA AD KRIVE

slide 86

This implies a negative relationship between output (Y) i price level (P): an Aggregate Demand curve.

P

YAD

This math can help reveal under what conditions monetary i fiscal policies will be most effective…

1 1 1 1

C I z zbY

d Mz G T

b b b f b de P

where 1 0 1 / [ / ( )],z ff de b z

EFIKASNOST EK. POLITIKE

fiskalna politikais effective (Y will rise much) when:

slide 87

LM flatter (f large or e small, so z near 1)As the rise in G raises Y,

the increase in money Demand does not raise r much: -small e:Md not responsive to Y -large f: Md is responsive to r

so investment is not crowded out as much.

LM’

Y2’

2’

Y2

IS2

2

LM

Y1

IS1r

1

where 1 0 1 / [ / ( )],d b zz ff e

1 1 1 1C I zb d M

Y z Tb b f

Gd

zb b e P

EFIKASNOST EK. POLITIKEMonetarna politika is effective (Y will rise much)

when:

slide 88

IS flatter (d large: Investment is responsive to r)

As a rise in M lowers the interest rate (r),

investment rises more in response to the fall in r,

so output rises more.Y2

LM2

2

Y1

LM1

r

1

Y2’

2’

IS

1 1 1 1

C I z zbY z G T

b b b f bd

edMP

where 1 0 1 / [ / ( )],z ff de b z

IS’