View
7
Download
0
Category
Preview:
Citation preview
SILAŽA
Siliranje je postupak konzervisanja biljne hrane koji se zasniva na inhibiciji štetnih mikroorganizama, kiselinama koje su proizvod spontane ili stimulisane biološke fermentacije, ili su poreklom iz direktne acidifikacije. Prednosti u odnosu na sušenje
manji gubici hranljivih materija manja zavisnost od vremenskih uslova iskorišćavanje grubih hraniva koja se ne mogu sušiti za seno ušteda u skladišnom prostoru gotovo neograničena dužina čuvanja...
Faktori koji utiču na kvalitet silaže Botanička pripadnost (pogodnost biljaka za siliranje) Faza razvića Ciklus vegetacije Obezbeđenje optimalnih uslova
Anaerobnost sredine Optimalna vlažnost (kabasta hraniva oko 70 %, koncentrovana 33 - 38 %)
2
70%
3
Optimalna vlažnost
Provenjavanje (55 - 60 % limitira truležne mikroorganizme, 3 - 5 %/h)
Procena vlage na osnovu faze razvića
Procena vlage uvrtanjem snopića biljaka
Procena vlage metodom Dekstera
Određivanje količine vlage sušenjem uzorka do konstantne maseCela biljka kukuruza u fazi zrenja zrna ima prirodni dnevni gubitak vlage od oko 0,5%
Kombinovanje dva ili više hraniva različitog sadržaja vlage u cilju postizanja optimalne vlažnosti
Pirsonov kvadrat
4
Hranivo % vlažnosti hraniva Učešće u grupi % vlažnosti grupe Učešće hraniva u smeši
Gru
pa I
Gru
pa II
5
Voštana faza zrna
Mlečna faza
Faza zrelog zrna
Ostali uslovi koji utiču na kvalitet silaže Šećerni minimum
Ugljeno hidratni dodaci
Inokulanti
Acidifikacija
Temperatura
Sabijenost, max 35 - 38 C
Osobine siloobjekta
kamare 25 - 40 %, silo-jamame i silotrenčevi 10 - 15 %, harvestor silos 5 % gubici
6
I grupa II grupa III grupa
Mogu se same silirati Teže se same siliraju Ne mogu se same silirati
Cela biljka kukuruza Trave Lucerka
Prekrupa vlažnog zrna ili klipa kukuruza Travno-leguminozne smeše Soja
Sirak Deteline Grašak
Suncokret Grahorica
Žita Perko
Glave i lišće šećerne repe Uljana repica
Sirovi rezanci Stočni kelj
Krompir
Čičoka
7
8
9
Tehnika siliranja
Organizacija rada
Naknadna fermentacija
Način korišćenja
Organizacija ishrane
obročna, po volji (samohranjenjem)
mikser prikolice
10
Ocena kvaliteta silažeKvalitet silaže je utoliko bolji ukoliko su svojstva početnog materijala manje izmenjena
hemijski parametri i organoleptičke osobine
Organoleptičke osobine silaže
Plesnivost silaža
površinski delovi
Fusarium
Mucor
Aspergillus
11
12
Zagađenost zemljom (prodiranje buternih klostridija)
Strana tela
Leševi glodara
Miris silaže
oštar i kiseo miris - povećano prisustvo sirćetne kiseline
težak miris na užegao puter – buterna fermentacija
ograničavanje hranjenja, izbegavanje hranjenja pre muže
Struktura silaže
sluzavost i lepljivost
Boja silaže
13
14
15
16
17
Hemijski parametri kvaliteta silaže Laboratorijske analize
pH vrednost silaže (3,8 - 4,2 za kukuruznu silažu)
karakteristika senaža (silaža od provenule lucerke i trava) je viša pH vrednost (pH 5 - 5,5)
merenje pH vrednosti vrši se pH-metrom
Mihinova metoda (terenski metod)
na bazi promene boje pripremljenog
indikatora od crvene do zeleno sive boje
18
pH 3,8-4,2
Količina organskih kiselina kratkog ugljenikovog lanca
određivanje mlečne, sirćetne, buterne, propionske i drugih kiselina
metoda po Wiegner-u
vezane i slobodne isparljive kiseline 2 x 200 ml + 50 ml silažnog ekstrakta
aparatura za destilaciju (balon, T nastavak, hladnjak, normalni sudovi od 100 ml)
destilovana voda
5 ml koncentrovane sumporne kiseline
aparatura za titraciju (erlenmajer, bireta, indikator, 0,1 N rastvor NaOH)
Dobijeni destilati D₁ D₂ D₃ odnosno D₄ D₅ D₆
Formule za izračunavanje
Sirćetna kiselina (ml) = 3,9620 x (D2 + D3) - 1,3724 x D1
Sirćetna kiselina (%) = 0,03 x sirćetna kiselina (ml)
Buterna kiselina (ml) = 2,0641 x D1 - 1,992 x (D2 + D3)
Buterna kiselina (%) = 0,044 x buterna kiselina (ml)
Mlečna kiselina (ml) = 0,045 4D0 - slobodna sirćetna kiselina (ml) - slobodna buterna kiselina (ml)
19
Hetero i homofermentativne bakterije
Mlečna kiselina
osnovna kiselina za konzervisanje silaže
u silažama dobrog kvaliteta od kukuruza 1,5 - 6,5 % SM, a u silažama trava 3,0 - 7,0 % SM
Sirćetna kiselina
prevelike količine sirćetne kiseline karakteristične su za nedovoljno sabijenu masu
prihvatljiva količina sirćetne kiseline u silaži, do 5,5% SM
Buterna kiselina
nastaje uglavnom u naknadnom vrenju, više od 0,10 - 0,15 % oprezno uvodjenje u obrok
Propionska kiselina (redje prisutna u silaži)
Prisustvo propionske kiseline u silaži ukazuje na nepoželjne procese razlaganja proteina
0,01 - 0,2 % SM znak početka razlaganja proteina, loše silaže i preko 1,5 %
20
Količina amonijačnog, rastvorljivog i proteinskog azota
Količina amonijačnog azota
Količina rastvorljivog azota
Količina proteinskog azota
Količina alkohola
21
22
Flieg-ova metoda za ocenu kvaliteta silažeBODOVI ZA KISELINU
Sadržaj pojedinih kiselina u odnosu na ukupni sadržaj kiselina, % Mlečna Sirćetna Buterna
0,0 – 0,1 0 25 50
0,1 – 1 0 25 45
1 – 2 0 25 40
2 – 5 0 25 35
5 – 10 0 25 30
10 – 20 0 25 20
20 – 30 5 20 10
30 – 40 10 15 5
40 – 50 15 10 0
50 – 60 20 5 - 5
60 – 70 23 0 - 10
> 70 25 0 - 10
Broj poena Opisna ocena kvaliteta Klasa kvaliteta
81 – 100 Vrlo dobar kvalitet I
61 – 80 Dobar kvalitet II
41 – 60 Zadovoljavajući kvalitet III
21 – 40 Slab kvalitet IV
0 - 20 Loš kvalitet V
23
DLG metoda za ocenu kvaliteta silažea) pH vrednost Broj poena b) Sadržaj mlečne kiseline, % Broj poena
3,50 – 3,79 9 > od 60 20
3,80 – 4,20 10 60,0 – 55,1 18
4,21 – 4,40 9 55,0 – 50,1 16
4,41 – 4,60 8 50,0 – 45,1 14
4,61 – 4,80 7 45,0 – 40,1 12
4,81 – 5,00 6 40,0 – 35,1 10
5,01 – 5,20 5 35,0 – 30,1 8
5,21 – 5,40 4 30,0 – 25,1 6
5,41 – 5,60 3 25,0 – 20,1 4
5,61 – 5,80 2 20,0 – 15,1 2
5,81 – 6,00 1 < od 15,0 0
> od 6,01 0
c) Ukupan sadržaj sirćetne kiseline, % Broj poena c) Ukupan sadržaj buterne kiseline, % Broj poena
< od 30,0 10 0,0 – 0,1 10
30,1 – 34,0 9 0,11 – 2,5 9
34,1 – 38,0 8 2,51 – 5,0 8
38,1 – 42,0 7 5,01 – 7,5 7
42,1 – 46,0 6 7,51 – 10,0 6
46,1 – 50,0 5 10,01 – 15,0 5
50,1 – 54,0 4 15,01 – 20,0 4
54,1 – 58,0 3 20,01 – 25,0 3
58,1 – 62,0 2 25,01 – 35,0 2
62,1 – 66,0 1 35,01 – 45,0 1
66,1 0 45,01 – 55,0 0
55,01 – 60,0 - 5
60,01 – 65,0 - 10
> od 65,01 - 20
Broj poena Opisna ocena kvaliteta Klasa kvaliteta
44 – 50 Vrlo dobar kvalitet I
43 – 37 Dobar kvalitet II
36 – 30 Zadovoljavajući kvalitet III
29 – 20 Umereno dobar kvalitet IV
< od 19 RĎav kvalitet V
24
Izračunavanje količine silaže i planiranje izgradnje različitih tipova silo-objekata
Osnovni tipovi silo-objekata
podzemni (silo-jame)
površinski (silo-rovovi, silo-trenčevi)
nadzemni (silo-tornjevi)
Za silo-jamu i silo-toranj oblika valjka
V = r2 h
Za silo-trenč oblika kvadra
V = a b c
Za silo-trenč sa zakošenim stranama
25
dh2
baV
h
r
a
b
c
a
b
h d
1) Na projektovanoj farmi krava sa pratećim kategorijama (telad, junice starosti 6-12 meseci, junice starosti 12-24 meseca i tovna junad), na osnovu ukupnog broja hranidbenih dana utvrđenog preko zbirnog plana obrta stada i individualnih potreba, izračunate su ukupne potrebe u silaži od cele biljke kukuruza u količini od 150.000 kg. Izračunati površine koje su potrebne za proizvodnju silažnog kukuruza pri prosečnom prinosu od 48.000 kg/ha, kao i dužinu silo-trenča u kome će se spremiti ova količina silaže, uzevši u obzir planirane rezerve i moguće gubitke u silaži od 15%. Širina silo-trenča treba da bude 6 m, a visina 2,7 m. Prosečna masa silaže je 720 kg/m3.
2) Na projektovanoj farmi za tov svinja izračunate su ukupne potrebe u siliranom zrnu kukuruza (prosečne mase 880 kg/m3) u količini od 75.000 kg. Izračunati visinu silo-tornja (prečnika 3,7 m) u kome će se spremiti ova količina silaže, uzevši u obzir planirane rezerve i moguće gubitke od 15%.
26
3) Koliko silaže kukuruza se može smestiti u silo-toranj ako je visina (h) 12 m, a prečnik (R) 4,1 m. Prosečna masa silaže je 700 kg/m3. Koliko ovakvih silo-tornjeva je potrebno da se smesti 420.000 kg silaže.
4) Koliko se može smestiti silaže cele biljke kukuruza (masa 620 kg/m3) u silo-rov ako su: širina trenča pri dnu 8,5 m, pri vrhu 10 m, visina 3 m, a dužina 30 m. Koliko ovakvih silo-rovova je potrebno da se smesti 130.000 kg silaže.
27
Recommended