Kvalitet života kardiovaskularnih 1bolesnika

Kvalitet života kardiovaskularnih bolesnika

Biljana Matović br.indexa 112M/2013

Uvod

Kardiovaskularne bolesti (KVB):

• pogoršavaju kvalitet života,

• uzrokuju invalidnost,

• ekonomski slabe naciju,

• i skraćuju očekivanu dužinu života.

Epidemiologija kardiovaskularnih bolesti

• Danas u Evropi KVB su vodeći uzrok

smrti sa preko 50% učešća, dok je, poređenja radi,smrtnost od malignih bolesti 22%.

• Srbija se po učestalosti oboljevanja u svetu nalazi u gornjoj polovini poretka, od KVB.

• Svaki četvrti stanovnik u razvijenim zemljama boluje od ishemijske bolesti srca i životni vek mu je skraćen 7 godina

Šta su kardiovaskularne bolesti?

Kardiovaskularne bolesti su najčešće aterosklerozne bolesti srca i krvnih sudova i obuhvataju:

a) Ishemijsku bolest srca•-stabilna angina pectoris,•-akutni koronarni sindrom,•-iznenadna srčana smrt,•-srčana insuficijencija

b) Akutni moždani udar(akutna insuficijencija CNS):

- ishemijski moždani udar(75%-80%),- hemoragijski moždani udar(20%-25%).

Moždani udar je uzrok 10% ukupnog svetskog godišnjeg mortaliteta, a polovina preživelih su invalidi

Šta su kardiovaskularne bolesti?

Šta su kardiovaskularne bolesti?

c) Periferna arterijska okluzivna bolest(ateroskleroza ekstremiteta) sledećih stepena:

• -parestezije u ekstremitetima,• -claudicatio intermitens,• -bol u miru,posebno noću,• -ulceracije i gangrene.

Koronarna bolest srca ili ishemijska bolest srca

•  je grupa bolesti srca koje nastaju usled smanjenog protoka krvi kroz srčane arterije.

• Najčešći uzrok smanjenog protoka krvi kroz krvne sudove srca je ateroskleroza. Posledica koronarne bolesti srca je koronarna insuficijencija, odnosno stanje premale ponude i prevelike potrebe srčanog mišića za kiseonikom

Cilj vodiča za prevenciju KVB

• Osnovni cilj vodiča za prevenciju KVB i prevencije rizika je poboljšati kvalitet života ovih bolesnika.

• Rehabilitacija srčanih bolesnika je multidisciplinarni i dugoročni program koji uključuje procenu rizika, modifikaciju faktora rizika, fizički trening, smanjenje telesne težine, zdravu ishranu, prestanak pušenja, psihosocijalni aspekt, kao i savetovanje i obrazovanje

FAKTORI RIZIKA

Nepromenljivi faktori rizika za oboljevanje od KVB su:

• -starost,• -pol,• -nizak socioekonomski status,• -pozitivna porodična anamneza za

aterosklerozu.

FAKTORI RIZIKA

• Promenljivi faktori rizika za oboljevanje od KVB su upravo šansa da se njihovom korekcijom odloži oboljevanje kod izloženih osoba i smanje komplikacije kod obolelih od KVB.

- U promenljive faktore rizika spadaju:• -arterijska hipertenzija,• -pušenje,• -povišen LDL-holesterol,• -gojaznost,• -diabetes mellitus,• -nepravilna ishrana,• -fizička neaktivnost

jabuka

kruška

Značaj kardiovaskularnih bolesti i koronarne bolesti u Srbiji i svetu

• Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (WHO), u toku 1990. godine od kardiovaskularnih bolesti u svetu umrlo je 17 miliona ljudi, a smatra se da će 2020. godine taj broj iznositi 25 miliona ljudi.

• Kardiovaskularne bolesti (KVB) znatno pogoršavaju kvalitet života, uzrokuju invalidnost, ekonomski slabe naciju, i skraćuju očekivanu dužinu života; i pri tome imaju negativan trend porasta incidence.

•

3. Definicija kvaliteta života

• Pojam kvaliteta života nastao je kao posledica shvatanja da je zdravlje vrlo važan, ako ne i najvažniji uslov dobrog kvaliteta života.

• Velik je broj naučnih studija koje su razmatrale kvalitet života bolesnika sa kardiovaskularnim oboljenjima nakon određenog medikamentoznog lečenja ili terapijske procedure trenutno na Medlineu se može naći 10.820 referenci o kvalitetu života i različitim kardiovaskularnim oboljenjima i terapijskim procedurama

šta je to dobar kvalitet života?

• U praksi nije lako odgovoriti. • Sve više se koristi konceptni pristup koji definiše kvalitet

života putem bolesnikove procene njegovih sposobnosti u četiri oblasti:

fizičkoj i profesionalnoj sposobnosti, psihičkom sta nju, društvenim aktivnostima i interakcijama I so matskim senazacijama.

Bolesnik je sam sebi kontrola, a poređenje se vrši u odnosu na očekivane sposobnosti bolesnika

Ispitivanje kvaliteta života

• Ispitivanje kvaliteta života i mogućnosti za njegovo unapređenje su posebno važni imajući u vidu:

povećanje očekivanog trajanja života, porasta učestalosti faktora rizika i hroničnih

nezaraznih oboljenja sa kojima su mnogi ljudi prinuđeni da žive.

Kvalitet života

• Iz perspektive zdravlja (ili bolesti) kvalitet života se odnosi na socijalno, emocionalno i fizičko blagostanje bolesnika nakon lečenja, odražavajući definiciju zdravlja WHO, kao i na uticaj bolesti i lečenja na nesposobnost i svakodnevno funkcionisanje.

• Informacija o kvalitetu života se može dobiti samo od bolesnika, jer samo oni imaju direktan uvid u svoja osećanja i misli.

Istorijski osvrt

• Prva teorijska razmatranja merenja kvaliteta života kao i merne skale opisane su krajem 19. veka, tačnije 1854. godine, a prva naučna istraživanja i razvoj mernih instrumenata sprovedeni su u oblasti psihijatrije, 1929. od Terstona i 1932. Likerta.

• Sedamdesetih godina prošlog veka poraslo je interesovanje za kvalitet života u mnogim oblastima, posebno hroničnim nezaraznim bolestima.

•

• Kako su kardiovaskularna oboljenja najčešći uzrok morbiditeta savremene populacije, ispitivanje kvaliteta života kod ovih bolesnika važno je ne samo za bolesnike već i za lekare, to jest fondove finansiranja i planira nja zdravstvene zaštite

• Dužina života bolesnika sa kardiovaskularnim oboljenjima je produžena, ali je i dalje naučni izazov kako poboljšati kvalitet života bolesnika.

• Da bismo pratili određeno oboljenje, tj. imali dobar uvid u kontrolu bolesti, treba da postoje odgovarajući ishodi njenog praćenja i njene kontrole.

• Konvencionalni pokazatelji oboljenja (npr. simptomi, znaci, laboratorijsko-biohemijski i funkcijski nalazi) veoma su značajni za određivanje efekta leka na ciljni organ, ali ne ukazuju na to kako bolesnici funkcionišu u svakodnevnom životu i koliko bolest ograničava njihove aktivnosti.

Somatski domen

Psihološki domen

Socijalni domen

Kvalitet života

• U našoj zemlji, tokom prethodnih pet godina, održano je više vrlo posećenih skupova o definisa nju i evaluaciji kvaliteta života kardiovaskularnih bolesnika (1.1.,8). O značaju ove teme govori i podatak da je glavni organizator skupova pod nazivom Medicina i kvalitet života bilo medicinsko odeljenje Srpske aka demije nauka i umetnosti (SANU), a na njima su pri kazani i radovi, u kojima su korišćeni i upitnici za merenje kvaliteta života kod kardiovaskularnih bole snika.

• Najdužu tradiciju u praćenju kvaliteta života bolesnika sa kardiovaskularnim oboljenjima u našoj zemlji ima grupa autora iz Univerzitetske klinike za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici.

• Oni već duže od dve decenije prate kvalitet života bolesni ka kod kojih je urađena hirurška revaskularizacija miokarda, a definisali su i svoj originalni indeks kva liteta života „QOLI-NOVI SAD”, koji je prezentovan i prihvaćen kod nas i u inostranstvu

Upitnik za merenje kvaliteta zivota

• Tokom poslednjih godina razvijen je velik broj upit nika koji predstavljaju instrumente za merenje kvaliteta života [2,7].

• Po strukturi mogu biti opšti, to jest generič ki i upitnici specifični za oboljenje.

• Izbor instrumenta treba da odredi kliničar prema kliničkom studijskom problemu i mernim karakteristikama instrumenta.

• Opšti zdravstveni upitnici izražavaju meru oštećenja zdravlja, isključivo sa stanovišta bole snika. Njihova prednost u odnosu na upitnike specifične za oboljenje je u tome što je njihova ponovljivost i valid nost verifikovana na različitim oboljenjima [2].

• Upitnici specifični za oboljenje usmereni su na određeno oboljenje i formirani s ciljem da pruže veću senzitivnost i specifičnost [12–14].

• Njihova prednost je što se fokusiraju na područja funkcionisanja koja su specifična i najvažnija za obole log od određene bolesti. Ograničenje je u tome što is ključuju mogućnost poređenja kvaliteta života između različitih populacija ili oboljenja [7,14].

• Dobar upitnik treba da ima sledeće karakteri stike: da precizno meri zdravlje; da je pouzdan; da je osetljiv prema klinički značajnim promenama zdrav lja; da je ponovljiv; da je relativno kratak i jednosta van i, najzad, da je validan i pouzdan, to jest da objektivno meri kvalitet života

• Najvažniju odluku u procesu merenja kvaliteta živo ta bolesnika sa kardiovaskularnim oboljenjem predstav lja izbor vrste upitnika koji će biti korišćen. Ovaj izbor, pre svega, određuju specifičnosti oboljenja, ali ne posto ji jedinstveni upitnik za procenu kvaliteta života bole snika sa kardiovaskularnim oboljenjima

• U dosadašnjim studijama merenja kvaliteta života bolesnika sa kardio vaskularnim oboljenjima korišćeni su različiti upitnici:

• Short-form 36 upitnik (SF-36), • Nottingham Health Pro file (NHP) upitnik, • Opšti psihološki indeks dobrog sta nja

(Psychological General Wellbeing Index – PGWI), • Physical Activity Score (PAS) i • Minnesota Living with Heart Failure Questionnaire.

• pokazano je da je u oblasti kardiovaskularnih oboljenja jedan od najpouzdaniji upitnik SF-36, koji vrlo realno oslikava kvalitet života, a ima i odličnu korelaciju i sa fizičkim i psihičkim mogućnostima bolesnika, posebno kod bolesnika sa različitim modalitetima lečenja koronarne bolesti, koja je i najčešće kardiovaskularno oboljenje.

• Njegova pouzdanost potvrđena je u mnogobrojnim istraživanjima, a na Medlineu se trenutno (maj 2009) nalazi citirano u 114 studija rađenih u populaciji kardiovaskularnih bolesnika kod kojih je za procenu kvaliteta života korišćen upravo SF-36 upitnik.

Upitnik SF-36• konstruisan da izmeri osam najvažnijih zdravstvenih dimenzija

na osnovu primene osam grupa pitanja. • Grupe obuhvataju od dva do deset pitanja i uz svako pitanje

ponuđene odgovore, koji se naknadno standardno obrađuju. Upitnik SF-36 ima 36 pitanja, od kojih je 35 pitanja grupisano u osam dimen zija:

• fizičko funkcionisanje, • fizička uloga, • telesni bol, • opšte zdravlje, • vitalnost, • društveno funkcionisanje,• emocionalna uloga i mentalno zdravlje, • a jedno pitanje se odnosi na poređenje opšteg kvaliteta života u

periodu od pre godinu dana.

RAND 36-Item Short Form Health Survey (SF-36) 1.0 Questionnaire Items

Question Question ANSWER

Score (for

1 In general, would you say your health is:

Excellent (1)

Very good (2)

Good (3)

Fair (4)

Poor (5)

Compared to one year ago, how would your rate your health in general now?

answer score

2 Compared to one year ago, how would your rate your health in general now?Much better now than one year ago (1)

Somewhat better now than one year ago (2)

About the same (3)

Somewhat worse now than one year ago (4)

Much worse now than one year ago (5)

3. Sledeće stavke su o aktivnostima koje možete da uradite tokom dana. Da li vaše zdravlje sada vas ograničava u ovim aktivnostima? Ako je tako, koliko?

• Energična aktivnosti, kao što su trčanje, dizanje teških predmeta, koji učestvuju u napornim sportovima:

• Da, dosta ograničen (1) • Da, ograničen malo (2) • Ne, ne ograničava me (3)

Srednje aktivnosti, kao što su premeštanje table, usisavanje, kuglana, ili igranje golfa

4.

Da, dosta ograničen (1)

Da, ograničen malo (2)

Ne, ne ograničava me (3)

odgovor zbir

Podizanje ili nošenje namirnica

5

Da, dosta ograničen (1)

Da, ograničen malo (2)

Ne, ne ograničava me (3)

Penjanje nekoliko stepenika

6Da, dosta ograničen (1)

Da, ograničen malo (2)

Ne, ne ograničava me (3)

odgovor zbir

Penjanje - jednu stepenicu

7 Da, dosta ograničen (1)

Da, ograničen malo (2)

Ne, ne ograničava me (3)

Savijanje, klečenje i spuštanje

8Da, dosta ograničen (1)

Da, ograničen malo (2)

Ne, ne ograničava me (3)

Šetati više od kilometra

9Da, dosta ograničava (1)

Da, ograničava malo (2)

Ne, ne ograničava me (3)

10. Šetati nekoliko blokova

Da, dosta ograničava (1)

Da, ograničava malo (2)

Ne, ne ograničava me (3)

odgovor zbir

11 Šetnja jedan blok:

Da, dosta ograničava (1)

Da, ograničava malo (2)

Ne, ne ograničava me (3)

odgovor

zbir

12 Kupanje i svlačenje:

Da, dosta ograničava (1)

Da, ograničava malo (2)

Ne, ne ograničava me (3)

Tokom protekle 4 nedelje, da li ste imali neki od sledećih probleme sa radom ili ostale redovne dnevne aktivnosti, kao rezultat vašeg fizičkog zdravlja?

13 Smanjili ste količinu vremena koje provodite na radu ili druge aktivnosti

Da (1)

Ne (2)

14 Ostvarujete manje nego što biste želeli

Da (1)

Ne (2)

15 Bili ste ograničeni u vrsti posla ili drugih aktivnosti

Da (1)

Ne (2)

16 Imali ste poteškoća u obavljanju rada ili drugih aktivnosti

(na primer, je dodatni napor)

Da (1)

Ne (2)

Tokom protekle 4 nedelje, da li ste imali neki od sledećih problema sa radom iliostale redovne dnevne aktivnosti kao rezultat bilo kakvih emotivnih problema (kao što su osećanje depresivni ili anksiozni)?

17 Smanjili ste količinu vremena koju provodite na radu ili druge aktivnosti

Da (1)

Ne (2)

18 Ostvarili ste manje nego što biste želeli

Da (1)

Ne (2

19 Radite li, ili druge aktivnosti pažljivo kao i obično

Da (1)

Ne (2)

20 Tokom protekle 4 nedelje,vaše fizičko zdravlje ili emocionalni problemi ometale

su vam normalne društvene aktivnosti sa porodicom, prijateljima, komšije, ili grupe?

Nimalo (1)

Malo (2)

Umereno (3)

Vrlo malo (4)

Izuzetno (5)

21 Koliko telesni bol ste imali tokom prošlosti 4 nedelje?

Nijedan (1) Veoma blag (2)

Mild (3) Srednje (4)

SAD (5) Vrlo ozbiljna (6)

22 Tokom protekle 4 nedelje, koliko vas je bol ometala u normalnom radu (uključujući oba posla van i kućni poslovi)?

Nimalo (1)

Malo (2)

Umereno (3)

Vrlo malo (4)

ekstremno (5)

Ova pitanja su o tome kako se osećate i kako ste se osećali protekle 4 nedelje.

Za svako pitanje, molimo Vas da daju jedan odgovor koji

najbliže način ste se osećali.

23 Da li se osećate ispunjeni? Celo vreme (1)

Većinu vremena (2)

Dobar Malo je vremena (3)

Neki od vremena (4)

Malo je vremena (5)

Nijedan deo od doba (6)

24 Da li ste bili veoma nervozna osoba?

Celo vreme (1)

Većinu vremena (2)

Dobar Malo je vremena (3)

Neki od vremena (4)

Malo je vremena (5)

Nijednog trena (6)

25. Dа li ste se osećаli tаko kao dа vаs ništа ne moze orаspoložiti?

Celo vreme (1)

Većinu vremenа (2)

Dobаr Mаlo je vremenа (3)

Neki deo od vremenа (4)

Mаlo je vremenа (5)

Nijednog trena (6)

26 Dа li ste se osećаli mirni i miroljubivi? Celo vreme (1) Većinu vremenа (2) Dobаr Mаlo je vremenа (3) Neki od vremenа (4) Mаlo je vremenа (5) Niko od dobа (6)

27  

Dа li ste imаli mnogo energije? Celo vreme (1) Većinu vremenа (2) Dobаr Mаlo je vremenа (3) Neki od vremenа (4) Mаlo je vremenа (5)Nijednog trena (6)

28 Dа li ste osećаli problem od srca i plаvo?  Celo vreme (1) Većinu vremenа (2) Dobаr Mаlo je vremenа (3) Neki od vremenа (4) Mаlo je vremenа (5) Nijednog trena (6)

29 Dа li se osećаte dotrаjаlа? Celo vreme (1) Većinu vremenа (2) Dobаr Mаlo je vremenа (3) Neki od vremenа (4) Mаlo je vremenа (5) Nijednog trena (6)

30 Dа li ste bili srećnа osobа? Celo vreme (1) Većinu vremenа (2) Dobаr Mаlo je vremenа (3) Neki od vremenа (4) Mаlo je vremenа (5) Niko od dobа (6)

31 Dа li se osećаte umorno? Celo vreme (1) Većinu vremenа (2) Dobаr Mаlo je vremenа (3) Neki od vremenа (4) Mаlo je vremenа (5) Niko od dobа (6)

32 Tokom protekle 4 nedelje,vаše fizičko zdrаvlje ili emocionаlni problemi ometаli su vas u svojim društvenim аktivnostimа (kаo gostujući kod prijаtelja,rođаci, itd)? Celo vreme (1) Većinа vremenа (2) Neki od vremenа (3) Mаlo vremenа (4)

33 Kаko TACNO ili FALS je svаki od sledećih izjаvа zа vаs?   Čini mi se dа se rаzbolim mаlo lаkše nego drugi ljudi. Definitivno istinа (1) Uglаvnom istinа (2) Ne znаm (3) Uglаvnom netаčno (4) Definitivno lаžne (5)

34 Jа sаm kаo zdrаvа kаo i sve koje znаm. Definitivno istinа (1) Uglаvnom istinа (2) Ne znаm (3) Uglаvnom netаčno (4) Definitivno greska (5)

35 Očekujem moje zdrаvlje dа se pogoršаvа.

Definitivno istinа (1) Uglаvnom istinа (2) Ne znаm (3) Uglаvnom netаčno (4) Definitivno greska (5)

36 Moje zdrаvlje je odlično odgovor zbir

Definitivno istinа (1) Uglаvnom istinа (2) Ne znаm (3) Uglаvnom netаčno (4) Definitivno greska (5)

• NIJE

TOLIKO

VAŽNO

ZNATI

KOJA

BOLEST

IMA ČOVEKA

• KOLIKO JE

VAŽNO

ZNATI

KOJI

ČOVEK

IMA

BOLEST

•