MASA, PUBLIKA, JAVNOST (kao predmet manipulacije)

MASA, PUBLIKA, JAVNOST

(kao predmet

manipulacije)

Psihologija bezbednosti

1: M A S A

Etimologija pojma MASA je u latinskom jeziku (mssa).

Višeznačan pojam:

- mera za inerciju tela, jednaka količniku sile i ubrzanja;

- težina tela pri mirovanju;

- ukupna količina tvari nekog tela;

- velika količina nečega;

- mnoštvo ljudi, gomila;

- cela imovina umrle osobe;

- imovina firme koja je pala pod stečaj (likvidaciju);

- stečajna masa;

- sirov materijal namenjen reprodukciji;

- gromada, stena.

Teorije mase

U sociologiji, psihologiji, socijalnoj psihologiji i

komunikologiji su poznate brojne teorije masa.

Izvedeni pojmovi: – MASOVNO DRUŠTVO

– MASOVNA KULTURA

– MASOVNI MEDIJI

Postoji: "kritička masa", masa koja je sposobna

da nesto podrži ili ne podrži, uslovno rečeno

proslavi ili uništi.

NASTANAK MASE

• Masa je nastala sa razvojem industrijske

civilizacije, urbanizacijom, porastom društvene

pokretljivosti i sve složenijom podelom rada.

• Odlikuje je slabljenje ili čak odsustvo oblika

neposredne povezanosti koje je preovladavalo u

tradicionalnim seoskim i gradskim zajednicama.

• Društvo u kome su ljudi istrgnuti iz malih

zajednica zasnovanih uglavnom na srodstvu je

masovno društvo.

Masa i gomila (razlike)• Masa se razlikuje od gomile koju karakteriše

fizičko prisustvo mnoštva pojedinaca na jednom

istom mestu koji uspostavljaju međusobne

afektivne odnose.

• Razlikuje se i od institucije za koju je je bitno

postojanje formalnih, precizno utvrđenih odnosa

među njenim pripadnicima.

• Masa je agregat “društvenih atoma” koji

međusobno neposredno ne komuniciraju

“PUBUNA MASA”*

• Tridesetih i četrdesetih godina XX veka učenje o masama je bilo široko prihvaćeno od strane autora koji su »pobunom masa« (H. Ortega i Gaset) pokušavali da objasne uspon totalitarnih pokreta (fažizam, nacizam, staljinizam) i moć njihove propagande koja je efektno koristila tadašnja sredstva masovnog komuniciranja –štampu, film i radio.

*Hose Ortega i Gaset “Pobuna masa”

“DOBA GOMILA”**

• Među pripadnicima mase mnogo je manje onih

koji izražavaju svoje mišljenje, od onih koji

usvajaju tuđa; komuniciranje je tako

organizovano da je pojedincu veoma teško ili

čak nemoguće da odgovori na poruke koje

prima posredstvom medija, mnjenje masa je

podvrgnuto autoritetu onih koji istovremeno

kontrolišu i kanale njegovog ispoljavanja.

**Seržo Moskovisi “Doba gomila”, francuski socijalni psiholog,

proferor na Viskoj školi društvenih naukau Parizu.

“Masa i moć”*

Elijas Kaneti (1905 -1994) je u svom delu “Masa i

moć” pokazao kako paranoik organizuje mase i

„pobune“.

“Paranoik ih kombinuje, suprotstavlja,

manevriše njima. Paranoik mašinira mase, on je

umetnik velikih skupina, statističkih formacija,

fenomena organizovanih gomila.Paranoik se bavi

makrofizikom, otuda potreba za redom, za jasnim

uvidom u stanje stvari, za jednoobraznošću, za

delegiranjem vlastite subjektivnosti u neki bezlični

kolektivitet kao sumum zajedničkog iskustva”.

* Elijas Kaneti (1984): Masa i moć, Grafički zavod Hrvatske, Zagreb.

“Psihologija gomile”*

Le Bon je među prvima istraživao odnos gomile-mase i političkih institucija, parlamentarizma, demokratije i vođa, naglašavajući da se gomile moraju voditi, usmeravati, dajući mnoge recepte iz psihologije masa koji bi služili ovom cilju.

“ Gomila je impulsivna, podložna sugestiji, nepouzdana, sklona vređanju i preterivanju, kao i lažnim osećanjima, netolerantna i diktatorski raspoložena”.

Njegovu teoriju psihologije masa koristili su svi poznati diktatori i vođe, od Lenjina i Hitlera do današnjih, kao i svi manipulatori medijima i javnim mnenjem.

Gustav Le Bon (2007): Psihologija gomile, Gradac, Čačak.

Rajt Mils*

• Institucionalni činioci sistema koje Rajt Mils naziva kulturni aparat uspevaju da ograniče, usmere i manipulišu masom raspravu o većini važnih, društvenih pitanja.

• Ako najveći broj pripadnika društva pripada masi, upravljačkim strukturama (elita moći) je mnogo lakše da manipulacijom ostvare svoje političke interese i ciljeve.

• One će uspevati da mistifikuju i racionalizacijama prikriju svoj posebni interes ispod obrazine »opšteg interesa« a masu će samo selektivno informisati o donetim odlukama i preduzetim aktivnostima.

*Čarls Rajt Mils (1916 -1962) – jedan on najpoznatjih američkih sociologa i svetskih mislilaca. (“Elita moći”)

MASA* - GOMILA** – RULJA***

* INERTNOST ** JEDINSTVO VREMENA I MESTA ***AGITIRANOST

* Radoje Domanović koristi izraz “Mrtvo more” dok u satiri

“Vođa” opisuje manipulisanje masom i ulogu harizmatskog vođe.

• Unutar mase nema kanala za komunikaciono povezivanje ljudi, odnosno njihovih stavova i mišljenja.

• Masa je, kako je slikovito predstavlja poznati francuski teoretičar društva Moris Diverže, zapravo bara* koja se može pokrenuti samo spolja.

• Ako dođe do pokretanja iznutra, onda to više i nije masa već društveni pokret koji se aktivistički strukturiše uspostavljajući svoje kanale horizontalne

komunikacije.Diverže Moris (1968): Demokratija bez naroda, Rad, Beograd.

“BARA “ KAO METAFORA

KRITIKA TEORIJA MASOVNOG DRUŠTVA (1)

• Kada se »objekt« informaciono-komunikacionog sistema tretira kao masa, to znači da je čitav globalni sistem je kontrolisan od jednog svog podistema.

• Obično je to politički podsistem

• Tada je masa kao »objekt« informaciono-komunikacionog podsistema bude objektbez znakova navoda - kolektivitet koji je

istovremeno pasivan i manipulisan.

KRITIKA TEORIJA MASOVNOG DRUŠTVA 2

• Kritičari ovakvog shvatanja mase tvrde da je ono u prvom redu normativno i politički uslovljeno/konstruisano/, a ne naučno dokazano.

• U njegovoj osnovi leži predubeđenje da u društvu postoji pasivna većina - masa i aktivna

manjina – elita.

• Rejmond Vilijams engleski teoretičar kukture(“Ključne reči”) to i doslovce kaže: »Ako nam je cilj manipulacija – ubeđivanje velikog broja ljudi da dela, oseća i misli na određen način –onda će odgovarajući koncept za to biti upravo koncept masa«.

Reakcija mase: “AGENDA SETTING”

Psihološka, sociološka i politikološka

istraživanja su pokazala da masa - kao

difuzni, amorfni i heterogeni kolektivitet,

sastavljen od mnoštva pojedinaca koji na

uniforman način reaguju na informacije koje

dolaze posredstvom masovnih medija.

/Agenda – dnevni red, potsetnik

/Setting – okolina, okvir, dekoracija,

Šta, o čemu i kako...

• Trajno, masa ne postoji - to je pre ideološka fikcija nego teorijska zabluda.

• To daje za pravo autorima koji tvrde da masovni mediji zapravo ne određuju štaće se misliti, već pre o čemu će se misliti.

• To je prvenstveno manipulativna funkcija.

• Dakle, način kako će se misliti definisan je u prvom redu od strane socijalno i kulturno heterogenih primarnih grupa u kojima čovek realno egzistira.

2. P U B L I K A

• Publika se razlikuje od mase po tome što se struktuira zahvaljujući istovetnom interesovanjusvojih pripadnika.

• Pripadnici publike uspostavljaju interakciju sa nekim od kreativnih centara uglavnom kulturnih institucija, čiji je cilj zadovoljavanje najšire shvaćenih individualnih i grupnih nematerijalnih

potreba.

• Publika – u zavisnosti od interesovanja – može biti filmska, sportska, pozorišna... a neko može istovremeno biti ljubitelj pozorišta i posetilac

sportskih takmičenja.

VRSTE PUBLIKA

Uglavnom razlikujeno dve vrske publike:

1) Dovoljan uslov za okupljanje publike je zajedničko interesovanje. Tako nastaje publika poštovalaca(appreciative public) nečega ili nekoga.

• Nju mogu da čine milioni ljudi koji se međusobno ne poznaju i najverovatnije se nikada neće sresti.

(Koriste se suptilnija manimuplativna sredstva )

2) Unutar ovakve difuzne publike nastaju i čvršći oblici povezivanja na kojima insistiraju kreativni centri – to su različita udruženja obožavalaca, prijatelja, navijača i sl.

• Tada kolektivitet postaje ono što je poznato pod nazivom akciona publika.

(Ona vrsta publike je lakša za manipulaciju.)

PUBLIKA I AUDITORIJUM

• Publiku, u načelu, ne karakteriše organizovanost, što znači da pristup u nju nije uslovljen preuzimanjem neke stalne uloge, poštovanjem nekih obaveznih pravila, ili postojanjem hijerarhijske organizacije.

• Kada je reč o publici koju okuplja interesovanje za masovne medije, obično se koristi termin masovna publika ili auditorijum .

Auditorijuma se deli na:

- primarni auditorijum,

- sekundarni auditorijum i

- tercijarni auditorijum.

DEMASIFIKACIJA AUDITORIJUMA

• Istraživanja auditorijuma ukazuju da je na delu trend njegove demasifikacije.

• Cilj je individualizacija koja je osnov za lakšu manaipulaciju

• Raslojavanje postaje sve izraženiji što znači da je sve manje opravdano govoriti o auditorijumu masovnih medija, već bi pre trebalo govoriti o njihovim auditorijumima.

• Jer, masovni mediji koji dopiru do sve većeg broja ljudi, pristupaju im na sve manje uniforman način.

Trend demasifikacije

• Trend demasifikacije najbolje može da se pokaže na primeru radija koji u SAD uspeva da efikasno poveže oglašivače sa upravo onim segmentom auditorijuma koji je zainteresovan za određene proizvode.

• To je dovelo do renesanse lokalnog radija koji je bio potisnut od strane nacionalnih radio mreža.

• Iskustvo američkih, lokalnih komercijalnih radio stanica govori da jednu od njih sluša najviše ljudi ako je ona formatirana samo za specifičnu sredinu.

NEGATIVNE STRANE DEMASIFIKACIJE

Demasifikacija medija uz pozitivne posledice ima i svoje loše naličje. Ono se ispoljava u:

a) Fragmentaciji medija

Fragmentacija osujećuje ostvarivanje uloge medija kao javnog forum koju je imala štampa sve do polovine XX veka.

b) Segmentacija interesovanja ciljne grupe

Dominacija štampanih i elektronskih medija koji su orijentisani na uske segmente interesovanja svoje ciljne publike ima zabrinjavajuće posledice jer ostavlja sve manje prostora za celovito informisanje i pogotovo marginalizuje raspravu o važnim pitanjima koja se tiču ne samo «obrađivanja sopstvenog vrta» (Volter), nego i društva /sveta/ kao celine.

Manipulativna osnova demasifikacije

• To je osnova na koji mediji manipulišu

masom, publikom, pojedincem..

• Mnogi autori tvrde da je u određenim

okolnostima lakše manipulisati masom i

publikom nego pojedincem

3. JAVNOST

• Javnost se od mase i publike razlikuje po tome što je čine pojedinci koji angažovano raspravljaju o pitanjima od

opšteg društvenog interesa.

• Ekonomska aktivnost kao i privatni život su suprotstavljeni brizi o javnom dobru , te se javnost situira između prostora privatnog (privreda i porodica) i prostora države i vlasti – tamo gde se građani okupljaju da bi kritički rezonovali o javnim poslovima.

Karakteristike javnosti:

Javnost pretpostavlja

• otvorenost,

• obznanjenost i

• opšta pristupačnost.

Za razliku od nepristupačnosti, zatvorenosti

i skrivenosti koju odlikuju kako privatni

domen tako i birokratske organizacije

NASTANAK JAVNOSTI

• Jirgen Habermas je najzaslužniji naučnik što je koncept javnosti dospeo u središte komunikoloških ali ne manje i socioloških i politikoloških rasprava.

• On smatra da – mada se njeni prauzori mogu zapaziti još u staroj Grčkoj - da javna sfera doživljava kulminaciju u zapadnoj Evropi XVII i XVIII veka.

• Ta “građanska javnost” se sastojala od pojedinaca koji su se okupljali na javnim mestima, kao što su saloni i kafeterije, da bi kritički rezonovali o društvenim i političkim problemima. .

Reafirmacija JAVNOSTI u modernom dobu

• Reafirmacija JAVNOSTI u modernom dobu vezuje se za pojavu tiražne, dnevne štampe.

Odnovne funkcije javnosti:

A) da bi se kritički procenjivao rad vlasti,

B) da bi se formirao stav ili mnenje,

C) da bi se reagovalo na donete odluke ili

uticalo na pripremu novih.

• Za sve ovo nužno je da javnosti budepravovremeno i dobro informisana.

• Javnost je deo “primajuće” strukture prema kome se ravna i procenjuje rad medija i rad političkih elita.

Politička javnost

• Za razliku od gomile i mase, politička

javnost izrašava svoja neslaganja i protest

oblicima građanske neposlušnosti i

glasanjem

• Politička javnost daje “mandat” medijima

da rade van uticaja agenasa (naročito

politike) koliko god je to moguće.

REFEUDALIZACIJA JAVNE SFERE

• Po Habermasu zlatno doba građanske javnosti je stvar prošlosti.

• Mediji su sve više usmereni na zaradu, a ne na brigu o javnom interesu, a političke stranke su se birokratizovale i odvojile od građana.

• Sve ove promene za posledicu imaju refeudalizaciju javne sfere što znači da -umesto jedinstvenog javnog prostora u kome se merodavno raspravlja o pitanjima od opšteg interesa - nastaje više javnosti kojima je njihov posebni, a ne opšti interes na prvom mestu.

Javnost postaje masa

• Nekadašnja aktivna ili kritična

građanska javnost postoji samo kao

segment omasovljene javnosti koja je

u osnovi poprimila neke karakteristike

mase i koja je depolitizovana.

MEDIJSKI KONSTRUISANA JAVNA SFERA

• Promeni prirode javne sfere doprinosi ne samo njena fragmentacija pod uticajem različitih, često suprotstavljenih interesa, već i postojanje mnoštva medija u savremenim društvima.

• Ljudi se koncentrišu na pojedine medije i kanale, a zanemaruju druge tako da nema, ili je savim malo njihovih korisnika koji se

preklapaju.

Osnovna karakteristika MKJS

• Zajednička osnova iskustva za sve članove društva nestaje, dok se omasovljena javnost razlaže na više fragmentiranih javnosti, čak uskih ezoteričnih krugova.

• Središnju poziciju nekadašnje građanske javne sfere preuzima medijski konstruisana javna

sfera.

• Takva javna sfera je manipulativnog karaktera što je i osnov za masovnom manipulacijom javnošću