OPŠTA MINERALOGIJA...OSTALE OSOBINE: b) magnetne osobine c) fiziološke osobine Optičkeosobine...

OPŠTA MINERALOGIJA

dr. Zorica Tomić

FUNDAMENTALNA GEOLOŠKA DISCIPLINA

BAVI SE PROUČAVANJEM MINERALA

tj. PROUČAVA:

1. NAČIN POJAVLJIVANJA MINERALA

2. HEMIJSKE I FIZIČKE OSOBINE MINERALA

3. NAČIN POSTANKA MINERALA U PRIRODI

MINERALOGIJA JE

Šta su to m i n e r a l i ?

Minerali su jedinjenja koja predstavljaju

homogene, čvrste delove Zemljine kore,

stalnog i nepromenljivog hemijskog

sastava i tačno odreĎenih fizičkih osobina.

Hemijski sastav minerala se izraţava

hemijskim formulama.

Jedan ili više minerala čine prirodnu zajednicu

koja se naziva s t e n a m a.

Šta su stene ?

Stene su heterogeni, čvrsti delovi Zemljine

kore, stalnog mineralnog sastava, izgraĎene

od jednog ili više minerala.

Pojavljivanje minerala u prirodi:

a) u kristalnom stanju

b) u amorfnom stanju

(gr. a=ne, morphe=oblik)

Kristali su minerali koji imaju pravilan

(poliedarski) spoljašnji oblik koji

proističe iz pravilne unutrašnje graĎe,

tj. kristali imaju pravilan raspored atoma

u kristalnoj rešetci.

Amorfni minerali nemaju pravilnu

unutrašnju graĎu, pa nemaju ni

pravilan spoljašnji oblik.

U stenama dosta često minerali

nemaju pravilan spoljašnji oblik

jer nemaju dovoljno prostora za rast.

Zbog toga se često javljaju u obliku

nepravilnih zrna ili izduţenom

vretenastom obliku.

K R I S T A L I

FLUORIT KVARC

A M O R F N I M I N E R A L I

PLEMENITI OPAL VULKANSKO STAKLO

Vretenast oblik

Zrnast oblik

U prirodi postoji preko 4000 različitih minerala.

O S O B I N E M I N E R A L A:

1. Morfološke osobine

2. Strukturne osobine

3. Fizičke osobine

F I Z I Č K E O S O B I N E M I N E R A L A

Fizičke osobine sluţe za najbrţe makroskopsko odreĎivanje

(prepoznavanje) minerala

Fizičke osobine zavise:

1) Od hemijskog sastava

2) Od strukture minerala

Prema nekim zajedničkim karakteristikama

FIZIČKE OSOBINE su svrstane u 3 grupe:

a) boja minerala

1. OPTIČKE OSOBINE: b) sjaj minerala

c) providnost i prozračnost

a) tvrdina minerala

2. MEHANIČKE OSOBINE: b) cepljivost i prelom minerala

c) elastičnost i plastičnost

a) specifična masa-gustina

3. OSTALE OSOBINE : b) magnetne osobine

c) fiziološke osobine

Optičke osobine minerala

Boja je prva osobina koja se zapaţa na mineralu.

Sve čvrste materije (pa i minerali) su izloţene svetlosnim

zracima.

Kada svetlost dospe

do površine minerala:

deo svetlosti biva apsorbovan

deo biva propušten kroz mineral

deo biva reflektovan

Ako mineral apsorbuje (upija) sve talasne

duţine onda je crne boje.

Ako mineral apsorbuje zrake samo nekih

talasnih duţina onda ga

vidimo u boji one talasne duţine koju ne upija:

koju propušta ili reflektuje .

Tako su različiti minerali različito obojeni.

Ako mineral propušta sve talasne duţine

onda je on bezbojan.

BOJA MINERALA ZAVISI OD TALASNIH DUŢINA

KOJE MINERAL NE APSORBUJE.

Mineral je crvene boje jer

apsorbuje sve talasne duţine osim

crvenog dela spektra.

Minerali su crni kada apsorbuju sve

talasne duţine.

Mineral je beo kada reflektuje ili

propušta sve talasne duţine

vidljivog dela spektra podjednako.

Tip boje minerala moţe biti:

a) idiohromatska (sopstvena boja

minerala)

b) alohromatska (posledica inkluzija ili

primesa)

c) pseudohromatska (laţna boja

minerala)

ALOHROMATSKA (DRUGAČIJA ) BOJA MINERALA

NEKI OD HEMIJSKIH ELEMENATA MOGU SE NAĆI U MINERALU

KAO NEČISTOĆA (NEČISTOĆE SE NE ISKAZUJU HEMIJSKOM

FORMULOM) ŠTO IZAZIVA ALOHROMATSKO (DRUGAČIJE )

OBOJENJE.

ALOHROMATSKA BOJA MINERALA MOŢE BITI IZAZVANA I

PRISUSTVOM INKLUZIJA, VEOMA SITNIH MEHANIČKIH

PRIMESA, NAJČEŠĆE DRUGIH MINERALNIH VRSTA, KOJE

SLUŢE KAO PIGMENT

KVARC (AMETIST)KVARC – GORSKI KRISTAL

IDIOHROMATSKI BEZBOJAN

ALOHROMATSKA BOJA

(KVARC) AMETIST (Fe)

ALOHROMATSKA BOJA

ROZEN KVARC (Ti)

ALOHROMATSKA BOJA

(KVARC) ČAĐAVAC (ORG. MAT)

ALOHROMATSKA BOJA

(KVARC) CITRIN (Fe)

INKLUZIJE SU STRANA TELA KOJE MINERAL ZAKLAPA U

TOKU KRISTALIZACIJE.

• MOGU BITI:

- ČVRSTE

- TEČNE

-GASOVITE

INKLUZIJE

Čvrste INKLUZIJE u kvarcu

PSEUDOHROMATSKA (LAŢNA ) BOJA MINERALA

• POSLEDICA JE POJAVE SKRAMA NA

IZMENJENOJ POVRŠINI MINERALA

KADA SE FORMIRA TANAK FILM

SEKUNDARNIH PRODUKATA

• MOŢE BITI I POSLEDICA FIZIČKIH i

OPTIČKIH EFEKATA KOJI BAZIRAJU NA

DISPERZIJI, INTERFERENCIJI,

DIFRAKCIJI I IZAZIVAJU EFEKTE:

• ASTERIZAM

• IRIZACIJU

OPAL - IRIZACIJA

OPAL - IRIZACIJA

LABRADOR IRIZACIJA

OGREB MINERALA

• OGREB MINERALA JE BOJA SPRAŠENOG

MINERALA (BOJA PRAHA) ILI TRAG KOJI

MINERAL OSTAVLJA NA NEGLAZIRANOJ

KERAMIČKOJ PLOČICI.

• BOJA OGREBA JE ČESTO ISTOVETNA SA

BOJOM MINERALA.

• PRIMERI:

• CINABARIT MALAHIT AZURIT

CRVEN ZELEN PLAV

OGREB CRVEN OGREB ZELEN OGREB PLAV

KADA SE BOJA OGREBA RAZLIKUJE OD BOJE

MINERALA OGREB MOŢE DA POSLUŢI KAO

DIJAGNOSTIČKA OSOBINA:

HEMATIT

BOJA : CRNA

OGREB: UVEK MRKO-CRVEN

PIRIT

BOJA: ŢUTA

OGREB: CRN

SPEKULARIT

BOJA: CRNA

OGREB: MRK