Os 1 Teorijski Deo - Anatomske i Fiziološke Osnove Sluha

8/17/2019 Os 1 Teorijski Deo - Anatomske i Fiziološke Osnove Sluha

1/15

ГРАЂА И ФУНКЦИЈА ЧУЛА СЛУХА

Орган чула слуха смештен је у кости главе. То је најосетљивији и најзаштићенијиорган у људском организму, који је задужен за пријем звука у веома широком фреквентном

и динамском опсегу. Његова функија је веома сложена, а из тога произлази и !егова

веома фина и сложена гра"а.#а $и звук дошао до можданих ентара, где се врши !егова о$рада у аудитивну

информаију %која има своје значе!е&, мора да пре"е одре"ен пут. Овај пут који звук

прелази може се генерално поделити на неколико делова.'рви део је пролазак кроз преносни(трансмисиони(део чула слуха. Њега чине

спољаш!е и сред!е уво %кондукивни апарат&. #руги део је онај где звук по законима

неурофизиологије у о$лику $ио(електричних потенијала, $ива пренесен до слушних

ентара у кортексу. )а тај део одговорни су* унутраш!е уво и слушни путеви%перептивни апарат&.

Грађа и функција чула слуха

+ кратком прегледу гра"е и функије чула слуха, иљ нам је да укажемо на основне

анатомске и физиолошке претпоставке нормалне функије чула слуха. Овај кратки прегледтре$а да помогне у разумева!у како нормалне функије ових чула, тако и да олакша

разумева!е патолошке функије неких делова система и органа чула слуха.

Анатомија чула слуха

уло слуха је свакако најосетљивији сензорни орган у човечијем организму. Овако

сложена функија одразила се и на веома сложену и фину гра"у. уло слуха спосо$но је запријем звука и веома широком, како фреквентном, тако и динамском опсегу. -труктуре

чула слуха смештене су ду$око у кости главе и до$ро су заштићене од могућих лошихутиаја из спољаш!е средине. )вук на свом путу до можданих ентара пролази прво крозпреносни део. + том делу органа, звук се понаша по механичким принипима. #аље звук

$ива примљен од нервних елемената перептивног апарата и тада се претвара у $ио(

електрични потенијал и понаша се по законима неурофизиологије.а основу улоге сваког од поменутих делова, чуло слуха се дели на*

/ спроводни %трансмисиони& део који чине спољ!е и сред!е уво, и

/ пријемни %перептивни& део који чине унутраш!е уво, слушни жива, мождани

путеви и кортикални слушни ентри.-а друге стране орган слуха се може поделити топографски на ентрални и периферни

део. 0ентрални део о$ухвата мождане путеве и кортикалне ентре. 'ериферни део чине

спољ!е, сред!е и део унутраш!ег ува.

1


2/15

Анатомски детаљи ува

Спољаш! у"о

-пољаш!е уво чине* / ушна шкољка / 23456372 / спољ!и слушни ходник %892:3; 263;:563; 9ожа ушне шкољке чврсто је припијена уз хрскавиу и

о$илује крвним судовима. )$ог тога ушна шкољка интензивно реагује на температурне разлике и на психичка расположе!а. -амо у до!ем делу ушна шкољка нема хрскавичаву

подлогу, тај део се назива ло$улус и он је сло$одно покретан. >од човека ушна шкољка је

непокретна у односу на главу, јер су мишићи покретачи атрофирали.?кустички ефекат ушне шкољке има одре"ени значај. 'римећено је ме"утим да код

осо$а које имају поремећај у величини ушне шкољке и код оних код којих ушна шкољка

потпуно изостаје нема већих про$лема у функији слуша!а, наравно под условом да је то

једина аномалија и да су све остале структуре очуване.

@


3/15

+лога ушне шкољке је у прикупља!у звучних таласа на улазу у слушни ходник, у

локализаији извора звука у простору, у запажа!у временских и фазних разлика звука,

скупља звучне ви$раије у простору и преноси их до улаза у ходник %као антена&. 'оложајушне шкољке и !ен угао под којим стоји у односу на главу немају функионални, али

имају велики естетски значај.

Спољњи слушни ходник –meau! acu!icu! e"er#u!

Aма о$лик лако савијене еви, округлог или овалног пресека. -пољ!и крај је левкастопроширен. +нутраш!и је ужи да $и се опет поред саме $у$не опне поново поширио и зато

!егов о$лик подсећа мало на тру$у.

-пољ!и слушни канал дели се на два дела* спољаш!и %мем$ранозно(хрскавичави& и

унутраш!и %коштани&. -пољаш!и део је краћи и помичан. Овај спољаш!и део јепрактично наставак ушне шкољке па се у !ему као и у !ој налази хрскавичава подлога.

+нутраш!и коштани део слушног ходника је два пута дужи али само код одраслог

човека. >од дее овај део слушног ходника је краћи.

-мер спољ!ег слушног ходника није раван, !егова главна оса је мало завинута.Bем$ранозни део иде натраг и горе, а коштани део напред и доле. 0елом дужином слушни

ходник о$ложен је кожом, која је врло танка и осетљива. + спољ!ем делу о$илуједлачиама, а ту се налазе и лојне и еруминозне жлезде. Оне луче слушну маст %ерумен&.

+шна маст је у почетку жућкаста, а касније з$ог оксидаије и суше!а постаје тамно $раон.

Она је врло хигроскопна и јако $у$ри. >од неких људи ушна маст се лучи у великимколичинама тако да потпуно затвори слушни ходник. Тада наступају изненадне и веома

јаке наглувости које се испира!ем тренутно откла!ају. То се о$ично дешава после купа!а

или г!ура!а, када у ходник у"е вода и маст услед спосо$ности $у$ре!а делимично или

потпуно затвори спољ!и слушни ходник. #лачие, маст и закривљен положај ходникаимају заштитну улогу од физичких или хемијских агенаса из спољ!е средине.

'опречни пресек ушног ходника износи C(D 88, дужина од @D до @E 88, запремина

око 1 68C.+лога ушног ходника је резонаторска, у појача!у звука који се преноси према $у$ној

опни.

С#!$! у"о

-ред!е уво представља врло сложен систем шупљина и еви, распоре"ених око

ентралне шупљине, призматичног о$лика %FG1HBI62J38 :K8L2=5FG@DD#I&. То јешупљина неправилног о$лика и релативно мале запремине. Mупљина сред!ег ува

о$ложена је слузниом илиндричног епитела и испу!ена је ваздухом, који се стално

о$навља преко узане еви / Nустахијева ту$а, преко које је сред!е уво спојено са носнимспратом ждрела. 'равилна функија сред!ег ува умногоме зависи од правилне функије

Nустахијеве ту$е.

Mупљина сред!ег ува се назад наставља у много$ројно гроздасто распоре"енешупљиние, које великим делом пнеуматизирају мастоидни наставак и околне делове

темпоралне кости. Оне имају резонантне карактеристике у сред!ем уву и олакшавају саму

кост чинећи је шупљикавом. -ред!е уво се састоји од $у$не опне %898O42=2 :K8L2=5&,

C


4/15

лана слушних кошчиа, Nустахијеве ту$е, мишића сред!ег ува и прозора изме"у сред!ег

и унутраш!ег ува.

С$едње уво

%у&на опна – 'em(ra#a )m*a#i

Pу$на опна чини граниу изме"у спољаш!ег и сред!ег ува. Она је конуснодијагонално постављена мем$рана састављена од више слојева. Њена улога је у томе да са

што ма!е гу$итака прими звуке из спољ!ег слушног канала и пренесе их на чврстеструктуре лана слушних кошчиа.

Pу$на опна има овалан о$лик. Qра"а јој је врло типична и састоји се из три слоја.

-пољ!и слој је иста!ени плочасти епител, унутраш!и слој је слузниа сред!ег ува. Овадва слоја представљају пресвлаке. -ред!и слој / ;:42:38 L4RL4538 ( чини затегнути део

$у$не опне. -астављен је од еластичних влакана. Pу$на опна има површину отприлике S,T

68@ и де$љину S,1 88.Qра"а сред!ег слоја мем$ране има велики значај за !ене акустичке карактеристике.

Pу$на опна може ви$рирати ела или само неким сегментима. >оји и колики делови ће

ви$рирати не зависи само од фреквеније и интензитета звука већ и од положаја,затегнутости и увучености $у$не опне.'ри великим интензитетима звука покрети $у$не опне могу достићи десети део

милиметра. Тада ступа у дејство заштитни механизам сред!ег ува, који ове покрете омета

да не $и дошло до оштеће!а финих структура унутраш!ег ува.-ама осетљивост $у$не опне предмет је истражива!а и дивље!а научника већ дуги

низ година. Nксперименталним истражива!има дошло се до разумева!а функије $у$не

опне %U26V, W9;;97, X57;Y2, Z9Y9;5, [:9J9=;, \9J5;&.

H


5/15

Pу$на опна је најосетљивија и реагује са најма!им амплитудама на фреквенији

изме"у @SSS и HSSS ]^. Осетљивост изнад и испод овог подручја је знатно ма!а. арочито

је упадљив пад осетљивости на ниским фреквенијама.

Слушне кош+и,е – -!!icula )m*a#i

Mупљину сред!ег ува, испу!ену ваздухом, од $у$не опне до овалног прозора

премошћује лана слушних кошчиа. Aма их три и то су*

/ чекић %827793;& / као што сама реч каже ова кошчиа има о$лик чекића. )гло$љава сеса инкусом, следећом кошчиом у том лану. Ова згло$на веза је веома важна јер ствара

веома круту вертикалну везу са минималном $очном покретљивошћу. #ршка чекића је

уткана у $у$ну опну. 'росечна тежина чекића је @C 88, а дужина D,T 88.

/ накова! %5=63;& / тело му је чврстим згло$ом спојено са чекићем, а крак је правимзгло$ом спојен са стапесом. 'росечна тежина му је @E 8_, а дужина E 88.

/ узенгија %;:2L9;& / просечна тежина му је @,D 8_ и дужина H 88. а једном крају

згло$љен је са инкусом, а други крај / плочиа стапеса налази се на зидовима овалног

прозора, везана лигаментном везом. -тапес се издваја по компликованости !еговихпокрета под дејством звучних таласа.

Ове три кошчие чине два система или две полуге које делују у тандему. 'рви системсастављен је од малеуса и инкуса, и везан је за $у$ну опну. #руги систем чини стапес,

коме прстенаста веза омогућује посе$ан начин крета!а у овалном прозору.

.иши/и с$едње0 ува

+з сваки од горе поменутих система везан је по један мишић сред!ег ува. Bишић

затезач $у$не опне / 83;6373; :9=;R4 :K8L2=5, припојен је на врату чекића и увлачи $у$нуопну унутра и затеже је. U3;6373; ;:2L9`53; припаја се на главии стапеса и контракијом

ротира $азу стапеса према споља. U. ;:2L9`53; је најма!и мишић у људском организму.

О$а мишића састављена су од кратких паралелних влакана. U. :9=;R4 :K8L2=5 далеко једужи и јачи %@D 88, пресек a 88@& од 8. ;:2L9`53;2 %дужина a, C 88, пресек око D 88@&.

Nкспериментално на животи!ама, а и директним посматра!ем на људима доказано је

да су ови мишићи и у ста!у мирова!а у тонусу, али се при јачим интензитетима звука тозатеза!е повећава и ствара се рефлексна реакија. Овај рефлекс се јавља на интензитетима

ES(bS `Z изнад прага слуха. U. ;:2L9`53; почи!е први да реагује и на ма!им

интензитетима, док 8. :9=;R4 :K8L2=5 реагује само на велике интензитете звука. Они при

томе синергички ме!ају и повећавају ригидитет и импедану елог спроводног система.Aзлага!е само једног ува изненадном јаком звуку изазива о$острану рефлексну реакију,

тако да се ова чи!ениа користи у имп!$ан%м!т#ији.

?ли тре$а напоменути да повећана импедана првенствено омета пренос ду$окихтонова, а да је знатно ма!е ефикасна за високе тонове који су истовремено много опаснији

за фине структуре унутраш!ег ува него ду$оки тонови. Aз свега горе наведеног закључује

се да је улога мишића сред!ег ува ком$инована / трансмисиона и заштитна.

D


6/15

1тво$и и2ме3у с$едње0 и унут$ашње0 ува

алазе се на унутраш!ем зиду унутра"!ег ува и воде према унутраш!ем уву. Aма ихдва* -вални / c9=9;:42 RJ275; и -к$у0ли / c9=9;:42 4R:35`2. прозори имају посе$ан задатак у

преноше!у звука. Овални прозор води према скали вести$ули и налази се H мм изнад

округлог прозора. Овални прозор затворен је плочиом стапеса која је прстенастимлигаментом елом својом површином спојена са зидовима овалног прозора.

Округли прозор налази се испод овалног, пречник му је око @ 88, сло$одан је и

затворен је једини танком еластичном мем$раном, која шупљину сред!ег ува дели одскале :K8L2=5 YRV799. Њихова главна функија у преносу звука је максимално олакша!е

преноса звука ка течности унутраш!ег ува.

4устахи5ева ту&а

Nустахијева ту$а је узана, косо постављена ев која спаја шупљину сред!ег ува са

назофаринксом. >од одраслих дугачка је CD до HS мм, а код дее је упола краћа и широка.

Ту$а има више функија. ајважнија је активно проветрава!е шупљина сред!ег ува, исамим тим изједначава!е ваздушног притиска са о$е стране $у$не опне. Ту$а је при

говору затворена да звучни таласи из назофаринкса не $и долазили до $у$не опне исред!ег ува. Ту$а се отвара само повремено, и то углавном при гута!у и зева!у.

ормална функија ту$е и !ена проходност од великог је значаја за одржава!е адекватног

притиска са о$е стране $у$не опне, а самим тим и за нормалну покретљивост читавогпреносног система. dаздух из сред!ег ува се стално ресор$ује диса!ем слузние, па $и

!егов притисак $ио знатно сма!ен већ после знатно краће непроходности ту$е. Тиме $и

престало компензаторно изједначава!е са ваздушним притиском који споља делује на

$у$ну опну и она $и се угнула унутра. -а $у$не опне се притисак преноси преко ланаслушних кошчиа и на течности унутраш!ег ува. )атегнута $у$на опна не може да

функионише нормално. eана слушних кошчиа је тако"е у ненормалном положају а и

течности ла$иринта су притиснуте па ео систем не може да функионише нормално.fавља се осећај запуштености и наглувост спроводног типа еадекватном функијом

Nустахијеве ту$е ме!а се резонанија еле шупљине сред!ег ува, јављају се шумови, $ол

и притисак у уву. )апуштеност Nустахијеве ту$е о$ично је последиа запаље!а које износа и грла прелази на ту$у. -ла$ија пролазност ту$е последиа је наглих промена

атмосферског притиска када се не може изједначити притисак оном $рзином којом !егова

промена настаје.

Унут#аш! у"о

+нутраш!е уво има осо$ине финог селектора и самим тим врши анализу икласификаију свих квалитета звука. >ао $иолошки детектор звука, унутраш!е уво је у

исто време реептор и преносник механичке енергије звучних таласа и одговарајуће

нервне импулсе.

a


7/15

6у7 – c-c8lea

'уж је два и по пута савијени коштано хрскавичави канал у о$лику кућие пужа, почему носи име. + !ему се налази периферни део органа слуха. >охлеарни канал је савијен

око коштаног сту$а који се назива 8R`5R73; и у коме се налази систем каналића кроз које

иду влакна слушног жива. >охлеарни канал је делимично подељен танком коштаномпреградом која се налази по средини лумена елом дужином канала. Ова коштана ламела

назива се 7285=2 ;L54275; R;;92.

Bе"упростор изме"у ивие спиралне ламине и латералног зида кохлеарног каналапремошћен је фи$розном мем$раном / 898O42=2 O2^57245;. >охлеарни канал се на врху

завршава слепо, али преграда која је делимично коштана, а делимично мем$ранозна не

допире до краја и оставља на самом врху мали отвор округлог пресека површине S,H мм@.

Овај отвор је једино место где гор!а и до!а половина кохлеарног канала комуниирајудиректно и зове се хеликотрема.

Qор!и део кохлеарног канала назива се скала J9;:5O37K, а до!и скала :K8L2=5. О$е

скале имају прозоре према шупљини сред!ег ува. -кала J9;:5O37K има овални прозор, на

који је припојена плочиа стапеса. -кала :K8L2=5 има округли прозор затворен самотанком еластичном мем$раном.

-кала J9;:5O37K је покривена танком неваскуларизованом мем$раном, која је од ивие7285=9 ;L54275; косо до коштаног зида, подељена на два дела. g2YR hаiснерова мем$рана

издваја из скале J9;:5O37K посе$ан део / `36:3; 6R6V79245; %скала 89 5̀2&. Pазиларна

мем$рана је основа, о$лик је троугласт, а на самој основи налази се >ортијев орган сасвојим сензорним елементима. -кала медија испу!ена је ендолимфом док су скала

вести$ули и скала тимпани испу!ене перилимфом. -кала медиа се на о$а краја слепо

завршава.

hајснерова мем$рана з$ог своје тананости не представља никакав отпор за ви$раионакрета!а у кохлеи. )ато у механичком смислу можемо узети да постоје само две скале* с.

вести$ули и с. тимпани. Оне су одељене елом дужином кохлее помоћу $азиларне

мем$ране и комуниирају ме"у со$ом на врху пужа преко хеликотреме.

9охлеа$ни канал

E


8/15

С$едње и унут$ашње уво: п$ости$ање 2ву+но0

таласа к$о2 9охлеу

%а2ила$на мем&$ана – mem(ra#a (a;ilari!

T


9/15

Pазиларна мем$рана премошћује распон изме"у ивие коштане 7285=9 ;L54275; и

спиралног лигамента који се насупрот !ој налази као заде$ља!е спољ!ег зида кохлеарног

канала. Њена укупна дужина износи C@(CD мм. Mирина $азиларне мем$ране доста варираод једне до друге осо$е. Њена ширина се постепено повећава од $азе према врху. #е$љина

$азиларне мем$ране износи E микрона и има три слоја. #о!и слој према скали тимпани је

ендотелијални, сред!и слој се састоји од везивног ткива и фи$рила и он је најде$љи,трећи гор!и слој је епителијални. Од овог гор!ег слоја, прелазном трансформаијом

ћелија формира се >ортијев орган распоре"ен елом дужином $азиларне мем$ране.

9о$ти5ев о$0ан

>ортијев орган је сензорни део органа слуха и смештен је на $азиларној мем$рани у

издвојеном делу скале вести$ули званом скала медиа или `36:3; 6R6V79245;. Он је смештенелом дужином $азиларне мем$ране, али не заузима елу !ену ширину. #ео $азиларне

мем$ране покривен >ортијевим органом назива се зона :96:2 и сло$одни део зона L96:5=2:2.

-труктура >ортијевог органа производ је диференира!а гор!ег епителног слоја

$азиларне мем$ране. >ако се при$лижавају >ортијевом органу епителне ћелије постају свевише. Оне до$ијају илиндрични о$лик да $и у средини органа $иле више %као сту$ови& и

на једном месту су тако нагнуте ме"у со$ом да формирају изме"у се$е троугласти просторзвани >ортијев тунел.

Ово су све потпорне ћелије изме"у којих је у гор!ем делу смештен један ред

унутраш!их и неколико редова спољних илијарних(осетних ћелија. 'остављена прекоових ћелија налази се спеијална структура звана мем$рана :96:R452 / заштитна мем$рана.

'ричвршћена је само једним својим крајем од припоја hаиснерове мем$ране са

унутраш!е стране >ортијевог органа. а другом крају је сло$одна и лежи преко илија.

а тај начин је омогућено да се сло$одно покреће при звучним ви$раијама. -ам називуказује на то да је основна функија ове мем$ране заштитна, али нова истражива!а

доказују да она има улогу и у надражају илија.

9о$ти5ев о$0ан

-e+MA '+ТNdA A 0NТhA

b


10/15

-лушни путеви и акустички ентри имају веома важну улогу и активну функију у

проесу слуша!а. Они даље прера"ују делимично анализиран звучни материјал, који јеуво припремило за неуролошку о$раду. Одре"ена форма кохлеарних потенијала,

сразмерно фреквенији и интензитету звука, представља само стимуланс, који ће по$удити

нервну активност да тачним односом импулса пренесе поруку са периферије до можданихентара.

1S


11/15

-лика @ / -лушни путеви и ентри

-амим тим слушни путеви нису само преноснии порука са периферије до акустичких

зона мозга, већ активни делови органа слуха који те поруке прера"ују да $и се из !их

извукао максимум података. ?ферентни слушни путеви представљају сензорне путеве,

који различитим трасама и пеко пет неурона %са четири прекида у једрима& преносе нервнеимпулсе их >охлее до можданих ентара. Тре$а напоменути да је свако уво везано са

ентрима у о$е хемисфере, па зато ентралне лезије дају глувоћу једино ако су о$остране

и опсежне. >ортикални аудитивни ентри налазе се у jешловој вијузи темпоралног реж!амозга, али се шире и на !егову непосредну околину, тако да поред примарне налазимо и

секундарне аудитивне зоне. 'римарна зона је најважнија, док остале две секундарне имају

сложену психо(акустичку и полисензорну функију везану за орган слуха. Тако се у

11


12/15

зад!ем делу друге секундарне зоне налази сензорни ентар говора /dернике, чија је

основна улога у разумева!у говора и вер$алној комуникаији.

Nферентни и рефлексни слушни путеви су ду$ље изучавани тек зад!их година одстране hасмуссена, 'ортмана, Nнгстрома и осталих аутора. Aако постоје нека

размимоилаже!а, раније поменути аутори су до сада утврдили да постоји око DSS

еферентних влакана, која кроз слушни нерв иду према кохлеи. Она сва полазе из гор!еголиварног једра, и то ако да 1kD има хомолатерално порекло, а остали долазе са супротне

стране. Pројни радови у послед!е време показују да су везе еферентних влакана са

рефлексним зонама, језгрима и ентрима у мозгу знатно о$имније него што се то до скорамислило.

GA)AОeОQAf? +e? -e+j?

hасправљати о физиологији органа слуха, значи описати функију овог чула, односно

механизам преноше!а звучних сензаија у нашој свести. Aзвор звучних сензаија налази

се најчешће у нашој околини, а понекад и у самом организму. Њихов супстрат представља

телесно крета!е материје тј. средине у којој се човек налази, и ако је ово таласно крета!еу граниама од 1a до @SSS ]^, људско уво је у ста!у да ви$раије ових фреквентних

вредности региструје. Ово подручје назива се lзвучни спектарl.+ претходном поглављу чија је тема $ила гра"а чула слуха, ео орган подељен је на

неколико делова. Тако исто и у физиолошком смислу, сам проес трансмисије звучне

енергије можемо поделити на две фазе*1& фазу трансмисије механичке енергијеm @& фазу трансмисије $ио(електричне енергије.

'рва фаза реализује се у периферном органу слуха од ушне шкољке до >ортијевог органа,

а друга фаза од овог реептора до аудитивних региона кортекса.

Ову и овакву поделу функије органа чула слуха сматрали смо најподо$нијом зао$јаш!е!е улоге сваког од делова органа чула слуха. То је веома значајно за разумева!е

о$оље!а и патологије неког од ових делова, а самим тим поремећаја спосо$ности

перепије звука. Aнтересова!е нашег истражива!а је управо поремећај у првој фазитрансмисије звука / фази трансмисије механичке енергије и дисфункије делова органа

слуха који су одговорни за ову фазу.

+ даљем тексту $иће описана улога сваког од делова органа чула слуха у проесуперепије звука.

+eОQ? +MN M>Оn>N A -'ОnЊNQ -e+MОQ >??e?

+шна шкољка код човека сакупља и преноси звучну енергију у спољ!и слушни канал.

Осим тога има и улогу резонатора, појачавајући ове тонове, у извесној мери.

'ретпоставља се да ушна шкољка помаже и у локализаији звука. Тре$а напоменути да услучајевима када постоји поремећај у величини ушне шкољке 8564R:52& или у случајевима

када ушне шкољке уопште нема%2=R:52&, постоје одре"ене смет!е у спосо$ности слуша!а.

'ромене се огледају једино у сма!еној спосо$ности паијента да локализује извор звука.-пољ!и слушни канал има улогу да даље преноси таласе у праву сред!ег ува, кроз

ваздух којим је испу!ен. 'оред ове преносне улоге, спољ!и слушни канал има и

заштитну функију за ду$ље постављене елементе чула слуха, у првом реду за $у$ну опну.

1@


13/15

+eОQ? P+PN О'N

а дну спољ!ег слушног канала налази се $у$на опна која потпуно одваја спољ!е одсред!ег ува. Њена функија огледа се у томе да прихвати таласе из спољ!ег слушног

канала и да их даље преноси ка унутраш!ем уву. -труктура и форма $у$не опне

омогућава да гу$итак звучне енергије $уде минималан, а уједно да широк спектарфреквени $уде пре$ачен ка ла$иринту. +дарајући на спољну страну $у$не опне, звучни

таласи покрећу $у$ну опну, а ови покрети се даље преносе на лана слушних кошчиа,

као и на ваздух којим је испу!ено сред!е уво. 'окрети $у$не опне имају карактеристикеви$рира!а. #а $и ви$рира!е $у$не опне $ило оптимално оно мора да $уде у ста!у

нормалне напетости, што значи да притисак ваздуха са о$е стране $у$не опне мора $ити

исти. Ту веома важну улогу има Nустахијева ту$а, која је одговорна за проветрава!е и

у$аива!е нових количина ваздуха у 62J38 :58L2=K. + случајевима када је функијаNустахијеве ту$еометена $ило стално, или само повремено, долази до повећа!а притиска

у 62J38 :58L2=K, $у$на опна се повлачи на унутра и долази до сма!ене спосо$ности

ви$рира!а а самим тим и до ограничене и сма!ене спосо$ности покретљивости лана

слушних кошчиа, што има за последиу сма!ену перепију звука.

+eОQ? -e+MAj >ОMA0?

dи$рира!е $у$не опне под дејством звучних таласа, преноси се кроз сред!е уво на

два начина. fедним делом преко лана слушних кошчиа до ла$иринта, и то у зависностиод фреквене тона кој се преноси. Ова тврд!а налази своје оправда!е у начину и

карактеристикама шире!а звучних таласа кроз различита агрегатна ста!а. иско

фреквентни тонови $оље се простиру кроз средину чврстог агрегатног ста!а, док се

високо фреквентни тонови $оље преносе кроз гасовиту средину.-лушне кошчие чине непрекидни лана који спаја $у$ну опну са ла$иринтом.

Основна улога им је у преносу звучног таласа од структуре спољаш!ег ува ка

унутраш!ем уву. + случајевима сма!еног притиска у кавуму тимпани з$ог дисфункијеNустахијеве ту$е или у случају присуства течности у кавуму тимпани услед инфекије,

долази до сма!ене могућности покретљивости лана слушних кошчиа, а самим тим и до

поремећаја функије слуша!а, и оштеће!а слуха кондуктивног типа.

+eОQ? BAMAo? -hN#ЊNQ +d?

+ претходном поглављу већ је наглашено да мишићни систем сред!ег ува сачи!авајудва мишића 83;6373; :9=;R4 :58L2=K и 83;6373; ;:2L9`53;. Тре$а истаћи да су мишље!а о

улози ових мишића у проесу слуша!а често различита. Овде ће $ити изнети физички

ефекти приликом !ихове контракије, а то ће нам омогућити да одредимо и !ихову улогуу проесу слуша!а.

U3;6373; :9=;R4 :58L2=K спојен је на врату чекића и својом контракијом увлачи $у$ну

опну и уједно је затеже. + том помиа!у пред!и и гор!и ру$ узенгије постискује сепрема ла$иринту, а зад!и и до!и ру$ према $у$ној дупљи. U3;6373; ;:2L9`53; причвршћен

је на главии узенгије. То је најма!и попречно(пругасти мишић у човечијем организму.

>онтракија овог мишића повлачи уназад главиу узенгије и ротира !ену $азу око косо

1C


14/15

постављене осовине. >од тога се пред!и и гор!и ру$ $азе узенгије повлачи ка $у$ној опни

а зад!и и до!и ру$ $азе утискује се у овални отвор.

Aмајући у виду истражива!а многих аутора %Bа6V, ]9=;9=, pR75:^94, итд.& сматра се да је функија ових мишића синергична. и!ениа да су ова два мишића инервирана од два

различита нерва %8. :9=;R4 :582L=K од н. тригеминуса, а 8. ;:2L9`53; од н. стапедиуса, гране

н. фаиалиса& сама по се$и говори да је потре$а самосталне контракије ових мишића$ила филогенетски детерминисана.

Њихова функија је позната као заштитна, као рефлекс стапедиуса, који се јавља на ES(

bS `Z изнад прага слуха при изненадним и јаким звуковима, што спречава $азу стапеса данагло улети у овални прозор кохлее и оштети фине структуре унутраш!ег ува. Овај

рефлекс има и велики дијагностички значај када су у пита!у оштеће!а слуха, о чему ће

касније $ити више речи.

+eОQ? N+-Т?jAfNdN Т+PN

+лога Nустахијеве ту$е је у томе да повременим отвара!ем фарингеалног ушћа

омогућава улазак извесне количине ваздуха са иљем да се притисак у пнеуматскимпросторима сред!ег ува изједначи са атмосферским притиском. )а ову функију

одговоран је 8. :9=;R4 J975 L272:5=K / мишић дилататор ту$е. #о неједнаког притиска недолази само з$ог промена у атмосерском притиску већ и з$ог нормалне ресорпије ваздуха

у просторима сред!ег ува. )ато је неопходно повремено отвара!е N. ту$е да $и се

надокнадио ресор$овани ваздух а притисак остао нормалан. N. ту$а је нормално затворена,и отвара се само повремено.

'+ТNdA 'hNОMNЊ? )d+>? #О ++Тh?MЊNQ +d?

Aзучава!е путева преноса звука све до унутраш!ег ува има велики физиолошки,

теоријски и практични значај. dезан је и за изучава!е патологије слуха. Gункиониса!е

ових путева и !егови поремећаји су основа за тестове којима испитујемо слух и индикаторза предузима!е $ило хируршких, $ило медикаментозних метода за лече!е или

поправља!е слуха, а по потре$и и преписива!е слушног амплификатора и укључе!е у

реха$илитаиони третман слуша!а и говора.)вук до унутраш!ег ува може $ити пренет ваздушним или коштаним путем. >ада се

ради о преносу звука коштаним путем %кранијалним путем& тре$а напоменути да у

преносу звука може учествовати комплетан коштани систем организма, који је у ста!у да

преноси ви$раије. То је разлог што када се ради о поремећајима у трансмисиономапарату, они никада не доводе до потпуне глувоће, већ до степена наглувости %али под

условом да је унутраш!е уво очувало своју функију&. dаздушни пренос звука је у ствари

основни и у нормалним условима једини преносник звучне енергије ка унутраш!ем уву ито је аеро(тимпанални пут преноса звука.

-а друге стране, постоји и аеро(кранијални пут преноса звука %директан пренос звука

из ваздуха на ло$а!у&, који функионише у изузетним ситуаијама и има другоразреднуулогу.

Тре$а напоменути да нема чистих и строго подељених путева којима одре"ена звучна

енергија иде коштаним, а која количина, ваздушним путем. )ато се при опису путева

преноше!а звука увек мисли само на већину таласа који тим путем иду.

1H


15/15

?нализа сложених и испреплетаних путева преноса звука из спољаш!е средине до

унутраш!ег ува има више теоријски него практични значај. + пракси је немогуће

утврдити који ће део звучне енергије да иде преко сред!ег ува у овални прозор, а који ћедео преко коштаних зидова и кости доспети до кохлее. Основно је да се разликују две

основне врсте преноса звука*

/ ваздушни пут %аеро(тимпанални и аеро(осални пренос& / коштани пут %кранијални пренос(кранио(ла$иритарни и кранио(тимпанални&

-ве раније наведено има велики практични значај у проесу дијагностикова!а

оштеће!а слуха, када се врши испитива!е слуха путем ваздушне и коштанепроводљивости звука.

dаздушни пут, захваљујући трансмисионом апарату спољ!ег и сред!ег ува много је

ефикаснији него коштани пут. >оштани пут преноса звука $ољи је једино у случајевима

поремећености трансмисионог апарата, што се може за$ележити аудиометријскимиспитива!ем слуха и поре"е!ем криве ваздушне и коштане водљивости. + тим

случајевима ти резултати имају велики диференијално(дијагностички значај.

-ви ови аргументи иду у прилог тврд!и да је неопходно познавати путеве преноса

звука до унутраш!ег ува, а самим тим и правовремену и адекватну интервенију у случајуоткрива!а прекида или дисфункије на неком од раније наведених путева преноше!а

звука.

1D

Documents

Os 1 Teorijski Deo - Anatomske i Fiziološke Osnove Sluha