Phylum Cnidaria – dupljari, ž arnjaci

Phylum Cnidaria – dupljari, žarnjaci

Opšte osobine

Radijalna simetrija

Žive u vodi sesilnim načinom života

Građa - telesni zid

“usta”

tentakule-pipci

gastro-vaskularna duplja

mezogleja epidermi

s

žarna ćelija

senzorna ćelija

žlezdana ćelija

epitelo- mišićna ćelija

EKTODERM Žarne ćelije (cnidocite) – najviše ih ima na tentakulama

Mešak ispunjen otrovnom tečnošću u koju je uronjen končić uvijen u spiraluKada plen dotakne žarnu ćeliju, žarni konac se oslobađaOtrov deluje paralitički

Epitelomišićne ćelije – skraćivanje telaU osnovi imaju uzdužno postavljen kontraktilni nastavak

Nervne ćelije – zvezdastog oblikaPO PRVI PUT U ŽIIVOTINJSKOM SVETU SE JAVLJA NERVNI SISTEM (mrežast)

ENDODERMEpitelomišićne ćelije – sužavanje tela

sa poprečnim kontraktilnim nastavkomŽlezdane ćelije

Nervni sistem Cnidaria - Hydra

Nervna mreža

Građa – oblik tela

•Najčešće se meduzoidni i polipoidni oblici javljaju u smeni generacija•Neke grupe Cnidaria imaju ili samo polipoidni (Hydra) ili samo meduzoidni oblik (neke Sciphozoe)

Ishrana Varenje se obavlja u dva stupnja:

Prva faza - vanćelijsko: u gastrovaskularnoj duplji enzimima koje luče ćelije endoderma

Druga faza – unutarćelijsko: polusvarene čestice se unose endocitozom u ćelije endoderma i vare u hranljivim vakuolama

Nesvareni delovi hrane izbacuju se kroz usni otvor

Razmnožavanje

BESPOLNO:Pupljenjem – polipoidni oblici (Hydra)

POLNO:Meduzoidni obliciOdvojeni poloviIz oplođenih jajnih ćelija razvija se larva planulaKod hidre pred zimu – spermatozoidi iz jedne jedinke prelaze u drugu, spajaju se sa jajnim ćelijama koje dobijaju opnu i ostaju preko zime neaktivne. Odrasla hidra ugine, a s proleća se razvijaju male hidre

Razmnožavanje- smena generacija

Polipoidna kolonijalna- bespolna

Meduzoidna - polna

Klasifikacija

Phylum CnidariaClassis Hydrozoa

Classis Sciphozoa

Classis Anthozoa

Classis HydrozoaHydra sa pupoljkom

polip meduzakolonija

Classis Sciphozoa

Classis Anthozoa

•Morske sase - Actinia

Koralni sprudoviKoralni polipi se razmnožavaju pupljenjem pri čemu se novonastale jedinke ne odvajaju već ostaju zajedno gradeći koloniju. Stalnim pupljenjem, koje se uvek odvija na vrhovima grana, kolonija raste. Svaki pojedinačni polip, mekog želatinoznog tela, luči skelet koji ga štiti. Kada polipi uginu ostaje skelet koji se može nagomilavati i dostizati ogromne dimenzije. Treba napomenuti da u obrazovanju sprudova, pored skeleta korala, učestvuju i skeleti drugih životinja koje žive sa koralima.Topla mora, gde najmanja zimska temperatura varira oko 20°S, pogoduju ovim životinjama tako da mogu dostići dimenzije koje zadivljuju. Tako grane jednog tropskog korala mogu da budu više od 4m sa prečnikom većim od 2m.

Veliki koralni greben je najveći koralni greben na svetu. Greben se nalazi u Koralnom moru blizu obale Kvinslenda na severoistoku Australije.

Nagomilavanjem skeleta obrazuju se podvodne stene, sprudovi i atoli kao njihova posebna vrsta.

Atoli imaju oblik prstena izgrađenog od korala, a u središnjem delu je morska voda.