View
238
Download
1
Category
Preview:
Citation preview
Зборник презентација
Прве регионалне међународне конференције
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Златибор, 2014.
САДРЖАЈНПВИ ПРППИСИ У ПБЛАСТИ БЕЗБЕДНПСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ Симп Кпсић
ЗАКПН П ИЗМЕНАМА И ДППУНАМА ЗАКПНА П РАДУЈелена Старчевић
ПРИЛАГПЂАВАОЕ ИНСПЕКЦИЈЕ РАДА ППТРЕБАМА САВРЕМЕНПГ СИСТЕМА БЕЗБЕДНПСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУЉиљана Стпјшић
УТИЦАЈ РАДА НА ЦРНП И ФЛЕКСИБИЛНИХ ПБЛИКА РАДА НА ППВРЕДЕ НА РАДУ Мпмп Мишевић
КУЛТУРА ПРЕВЕНЦИЈЕ У ПБЛАСТИ БЕЗБЕДНПСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУСимп Кпсић
MEĐUNARODNA ORGANIZACIJA RADA I NJENA PODRŠKA KONSTITUENTIMA U R. SRBIJIЈпван Прптић
ЗНАЧАЈ ИНТЕГРАЦИЈЕ БЕЗБЕДНПСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ У СРЕДОПШКПЛСКПМ ПБРАЗПВАОУМарија Ђурпвић, Татјана Мамула
ДАЉИНСКИ СИСТЕМ УЧЕОА У ФУНКЦИЈИ ПСППСПБАВЉАОА РАДНИКА ЗА БЕЗБЕДАН РАДБпжп Никплић , Љиљана Ружић-Димитријевић, Јелена Дакић
КЉУЧНИ ППКАЗАТЕЉИ УСПЕШНПСТИ У СИСТЕМУ БЕЗБЕДНПСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУДпбривпје Станпјевић, Милица Таушанпвић
ТРПШКПВИ ППВРЕДА НА РАДУСимп Кпсић
НПВА МЕТПДA ЗА ПРПЦЕНУ РИЗИКА СА КПРИГПВАНПМ ФУНКЦИЈПМ СТАОА ЗАШТИТЕБпжп Никплић
ПРПЦЕНА РИЗИКА РАДНПГ МЕСТА ППЛУКВАНТИТАТИВНПМ МЕТПДПМ GUARDMASTERРадмила Дрпбоак, Предраг Дрпбоак, Весна Васпвић
УППРЕДНА АНАЛИЗА ДВЕ МЕТПДЕ ПРПЦЕНЕ РИЗИКА ПРИ РУЧНПМ РУКПВАОУ ТЕРЕТПМБпжп Никплић
МЕТПДЕ ЗА ПРПЦЕНУ РИЗИКА ПРИ РЕПЕТИТИВНПМ РУКПВАОУ МАЛИМ ТЕРЕТИМАЉиљана Ружић-Димитријевић
SAFETY RULES FOR THE MANUAL HANDLING OF LOADS AND RISK ASSESSMENTIveta Marková, Marianna Mužíková
НПВИ ПРИСТУП ПРПЦЕНЕ РИЗИКУ ПРИ РАДУ СА РАЧУНАРИМАБела Алфаши
ПРПЦЕНА РИЗИКА ПРИ РАДУ СA ЕКРАНИМААндрија Тпшић
ПРИМЕНА МЕТПДЕ BN У ПРПЦЕНИ РИЗИКА ЗА РАД СА РАЧУНАРПМВесна Петрпвић, Љиљана Ружић-Димитријевић
ПРГАНИЗАЦИЈА И ФУНКЦИПНИСАОЕ ПРЕВЕНТИВНИХ МЕРА БЕЗБЕДНПСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ ПРИ МАНИПУЛАЦИЈИ СА ППАСНИМ МАТЕРИЈАМАЈoван Исакпвић, Данијел Стпјанпвић, Жељкп Ерпр, Александар Радпјевић
МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД ПД ИЗЛПЖЕНПСТИ ППАСНИМ МАТЕРИЈАМА У ПРПЦЕСУ ЗАВАРИВАОАСандра Кастелец Мацура, Мирпслав Мацура
ЕРГПНПМСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ ЗА ППБПЉШАОЕ УСЛПВА РАДНЕ ПКПЛИНЕ У ТЕКСТИЛНПЈ ИНДУСТРИЈИДаниела Ристић, Пгоен Ристић, Владан Митрпвић
ПЛПВП – ВИСПКП РИЗИЧАН ТЕШКИ МЕТАЛ ПП ЗДРАВЉЕ ЉУДИСтјепан Панић, Љиљана Трумбулпвић Бујић
ПРПЦЕНА РИЗИКА И МЕРЕ ЗА СМАОЕОЕ РИЗИКА ЗА РАДНП МЕСТП РАДНИК НА СЕЛЕКЦИЈИ И СЕПАРАЦИЈИ ПТПАДА НА САНИТАРНПЈ ДЕППНИЈИБиљана Милутинпвић, Петар Ђекић
ПРПЦЕНА ЕМИСИЈЕ УГЉЕНМПНПКСИДА ПД ПУТНИЧКПГ САПБРАЋАЈА У ГРАДУ НИШУАлександра Бпричић, Младен Тпмић
ПБЕЗБЕЂЕОЕ МЕСТА РАДА У ТС 110/35 kV ПРИЛИКПМ РАДПВА НА ПДРЖАВАОУ ИМПЕДАНСЕ ЗА УЗЕМЉЕОЕ НЕУТРАЛНЕ ТАЧКЕ 35 kVМилица Таушанпвић, Дпбривпје Станпјевић
ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНПСТ ЗГРАДА У СРБИЈИ И РИЗИЦИ ПД ППЖАРАБарбара Видакпвић, Милпш Баоац, Раденкп Рајић
АНАЛИЗА КРИТЕРИЈУМА ЗА ZERO ENERGY ПБЈЕКТЕ (ZEB)Слпбпдан Кроетин
СХВАТАОЕ РИЗИКА ПРИ ИЗВПЂЕОУ ГРАЂЕВИНСКИХ РАДПВААлександар Шптић, Владан Митрпвић, Раденкп Рајић
TESTING METHOD OF SAFE USE HVT WHEN CUTTING OF COLUMN B DURING TRAFFIC ACCIDENT ON THE CHOOSEN CAR AND WORKING EFFECTIVENESS OF HYDRAULIC RESCUE EQUIPMENTSMilan Marcinek, Iveta Marková
ПБЕЗБЕЂЕОЕ И ЗАШТИТА ЛИЧНПСТИ – ПРЕТХПДНИ ППСЛПВИДраган Стеванпвић, Мирпслав Терзић, Милун Гпгић
УПРАВЉАОЕ HSE РИЗИЦИМА ПУТЕМ УПУТСТАВА ЗА БЕЗБЕДАН РАДМарија Ћпрпвић
СИСТЕМ ДПЗВПЛА ЗА РАД И ВИСПКПРИЗИЧНЕ РАДПВЕ У НИС А.Д. НПВИ САДАлександар Савић
СИСТЕМ ППСЕРВИРАОА АКТИВНПСТИ, ППРЕМЕ И СРЕДСТАВА СА СТАНПВИШТА HSE У НИС А.Д. НПВИ САДДејан Бадоаревић
ПРИМЕНА ПРАКТИЧНИХ МЕРА У УНАПРЕЂЕОУ БЕЗБЕДНПСТИ У ТРАНСППРТУНебпјша Впјвпдић
КПНЦЕПТ РАЗВПЈА HSE КПМПЕТЕНЦИЈА И МЕРЕОЕ ЕФИКАСНПСТИ HSE ПБУКАЈасна Шешум
6
НОВИ ПРОПИСИ
који се примењују у области
безбедности и здравља на раду
мр Симо Косић
Београд 2014
МЕЂУНАРОДНИ ИНСТИТУТ ЗА ПРИМЕЊЕНО УПРАВЉАЊЕ ЗНАЊЕМ
Нови Сад
simok.bzr@open.telekom.rs
7
Уочавајући делимичну неусаглашености између одредаба Закона о безбедности и здрављу на раду и нових технич. прописа којима су прописане техничке мере, а који су донети око четири до пет година касније, ради усклађивања са Директивама ЕУ новог приступа, сачињен је Предлог измена и допуна одредаба Закона о изменама и допунама Закона о безбедности и здрављу на раду - члан 8..
8
Послодавац је дужан да запосленом да накоришћење опрему за рад или средство и опрему за личну заштиту на раду, само ако суусаглашени са прописаним „техничкимзахтевима”, ако је њихова усаглашеностоцењена према прописаном поступку, ако суозначени у складу са прописима и ако их пратепрописане исправе о усаглашености и другапрописана документација.
Послодавац који је запосленима дао на коришћење опрему за рад или средство и опрему за личну заштиту на раду, пре ступања на снагу ове одредбе, дужан је да обезбеди упутство за њихову употребу и одржавање. Чл. 8-24. Из.
9
Послодавац је дужан да запосленима да накоришћење опасне хемијске материје само, ако су достављене са безбедносним листом,у којем је произвођач, односно снабдевачнавео све податке, који су важни за проценуризика при раду са тим материјама и ако суобезбеђене све мере, које произлазе избезбедносног листа.
Чл. 9-24а Из.
10
Важни технички прописи
1.Закон о општој безбедности производа („Сл. гласник РС”, бр.41/09), којим се уређујеопшта безбедност производа који су стављенина тржиште, критеријуми за оцењивањеусаглашености производа са општим захтевомза безбедност, обавезе произвођача и дистрибутера, услови и начин информисања и размене информација у вези са ризицима којепроизвод представља по здравље и безбедностпотрошача и других корисника, као и вршењенадзора.
11
2.Закон о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености („Сл. гласник РС”, бр.36/09), којим се уређује начин прописивањатехничких захтева за производе и доношењетехничких прописа, оцењивање усаглашеностипроизвода са прописаним техничким захтевима, обавезе испоручиоца производа и власникапроизвода у употреби, важење иностранихисправа о усаглашености и знаковаусаглашености, обавештавање о техничкимпрописима и поступцима оцењивањаусаглашености и вршење надзора надспровођењем овог закона и прописа донетих наоснову овог закона.
12
3.Закон о тржишном надзору („Сл. гласник РС”, бр.92/11), којим се уређује областтржишног надзора коју врше надлежни органитржишног надзора у прописаном делокругу, општа правила за спровођење активности и предузимање мера тржишног надзора, сарадњаоргана тржишног надзора и царинског органа, размена информација и комуникација сазаинтересованим странама, општа начела запримену знака усаглашености, планирање и праћење активности тржишног надзора и координација у тој области.
13
Циљ овог закона је да се обезбеди коришћење производа који испуњавају захтеве у погледу безбедности и заштите живота и здравља људи, заштите потрошача, заштите имовине, животне средине, здравља и безбедности на раду и других аспеката јавног интереса, као и да се омогући слободан промет робе без непотребних ограничења.
14
У области тржишног надзора које се односе назахтеве за усаглашеност производа са прописаним захтевима и ризике које типроизводи могу представљати за здравље ибезбедност корисника укључено је и министарство надлежно за послове рада, прекоинспектора рада, и то за:
(1) опрему за личну заштиту у употреби на раду,
(2) машине у употреби на раду,
(3) лифтове у употреби у објектима намењенимза радне и помоћне просторије;
Чл. 6. ЗОТ И Чл. 63. ЗОБЗР – производња и стављање у промет
15
4.Правилник о безбедности машина („Сл. гл. РС”, бр.13/10), којим се прописују битни захтеви за заштиту здравља и безбедности који се односе на пројектовање и израду машина, као и други захтеви и услови који морају бити испуњени за њихово стављање на тржиште и/или употребу; садржина Декларације о усаглашености машине и Декларације о уградњи делимично завршене машине; садржина техничке документације; поступци за оцењивање усаглашености; захтеви које мора да испуни тело за оцењивање усаглашености да би било именовано за оцењивање усаглашености; знак усаглашености и означавање усаглашености; и др.
16
Правилник је усклађен са свим начелима и битним захтевима Директиве 2006/42/ЕЗ о машинама, што је у складу са преузетим обавезама Р Србије из Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), као и из Националног програма интеграције Р Србије у ЕУ (НПИ). Обавезе из ССП се нарочито односе на слободан проток роба и, у том смислу, неопходност хармонизације техничког законодавства Р Србије са техничким законодавством ЕУ са циљем уклањања техничких препрека за трговину као једног од кључних елемената за обезбеђивање слободног протока роба и стварања јединственог тржишта.
17
Ако се Правилник посматра из другог угла, може се рећи да му је примарни циљ да
хармонизује правила која уређују продајумашина док у исто време гарантује највећимогући ниво безбедности, али се са правомможе констатовати и то да Правилникзаправо представља упутство намењеноинжењерском кадру које морају применити насамом почетку пројектовања машине саосновним циљем да се омогући њеностављање на тржиште и/или употребу, што сеу нашим условима може рећи и да се мења и сам приступ производњи.
18
Правилником је прописана појачана и искључива одговорност произвођача да машине које се стављају на тржиште и/или употребу морају бити усаглашене са битним захтевима за заштиту здравља и безбедностикорисника, што се постиже прописаном интерном контролом производње, прегледом типа машине и издавањем сертификата о томе, као и потпуним обезбеђивањем квалитета. То укључује и учешће Именованих тела, као тзв. треће стране, у оцењивању усаглашености, што зависи од потреба и избора произвођача.
19
Према дефиницији Закона о техничким захтевима и оцењивању усаглашености („Службени гласник РС”, број 36/09) „прoизвoђaч je прaвнo лицe, прeдузeтник или физичкo лицe кoje изрaђуje прoизвoд или лицe кoje сe прeдстaвљa кao прoизвoђaч стaвљaњeм нa прoизвoд свoг пoслoвнoг имeнa, имeнa или нaзивa, жигa, нeкe другe прeпoзнaтљивe oзнaкe или нa други нaчин“.
20
5.Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад (,,Сл. гласник РС”, бр. 23/09)и Правилник о допунaма Правилника о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад („Сл. гласник РС”, број 123/12), којим се прописују минимални захтеви које је послодавац дужан да испуни у обезбеђивању примене превентивних мера при коришћењу опреме за рад.
21
Послодавац је дужан да обезбеди примену мера безбедности и здравља на раду при коришћењу опреме за рад, а посебно:
да се опрема за рад користи искључиво у складу са наменом;
да је опрема за рад одговарајућа за обављање послова или да је на правилан начин прилагођена за ту сврху;
да се опрема за рад користи у складу са свим безбедносно-техничким подацима наведеним у документацији произвођача, односно испоручиоца.Чл. 5 ст. 1. Прав.
22
Правилник је усклађен са свим начелима и битним захтевима из Директиве Савета број 89/655/ЕЕЗ о минимуму захтева за безбедност и здравље запослених приликом коришћења опреме за рад на радном местуи Директиве бр.2001/45/ЕЗ којом се мењаДиректива Савета бр. 89/655/ЕЕЗ о минимуму захтева безбедности и здравља запослених приликом коришћења опреме за рад на радном месту.
23
6. Правилник о личној заштитној опреми („Сл.гласник РС”,број 100/11) којим се прописују: битни захтеви за здравље и безбедност, као и други захтеви и услови које мора да испунилична заштитна опрема пре њеног стављања натржиште / употребу, ради заштите здравља и безбедности корисника те опреме; категорије и врсте личне заштитне опреме; поступциоцењивањa усаглашености; претпоставкаусаглашености; садржина техничке документа.; садржина Декларације о усаглашености; знакусаглашености и означавање усаглашености; и др. као и захтеви које мора да испуни тело заоцењивање усаглашености да би билоименовано за оцењивање усаглашености.
24
Правилник је усклађен са свим начелима и битним захтевима из Директиве 89/686 EEЗ о приближавању закона држава чланица који се односе на личну заштитну опрему, као и њеним изменама из Директиве 93/68/EEЗ , Директиве 93/95/EEЗ и Директиве 96/58, што је у складу са преузетим обавезама Р Србије из Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), као и из Националног програма интеграције Републике Србије у ЕУ (НПИ).
25
У складу са Директивом 89/686 EEЗ и Законом о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености Правилник прописује битно нова решења у области личне заштитне опреме, врсту субјеката који спроводе оцењивање усаглашености, категоризацију ЛЗО, врсту исправа о усаглашености, као и начин доказивања усаглашености који се огледа у добровољној примени српских стандарда којима се преузимају хармонизовани (европски) стандарди из ове области.
26
7. Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу средстава и опреме за личну заштиту на раду (,,Сл. гласник РС”, бр. 92/08), којим сепрописују минимални захтеви које је послодавац дужан да испуни у обезбеђивању примене превентивних мера при коришћењу средстава и опреме за личну заштиту на раду.
Правилник је усклађен са свим начелима и битним захтевима из Директиве Савета број 89/656/ЕЕЗ о примени минимума захтева за безбедност и здравље на раду при коришћењу личне заштитне опреме од стране запосленог.
27
8. Закон о хемикалијама (,,Сл. гласник РС”, бр. 36/09); 88/10; 92/11 и 93/12), којим се уређује интегрисано управљање хемикалијама, класификација, паковање и обележавање хемикалија, регистар хемикалија, ограничења и забране производње, стављања у промет и коришћења хемикалија, увоз и извоз одређених опасних хемикалија, дозволе за обављање делатности промета и дозволе за коришћење нарочито опасних хемикалија, стављање у промет детергента, систематско праћење хемикалија, доступност података, надзор и друга питања од значаја за управљање хемикалијама.
28
Овај закон заснива се на начелу предострожности-превенције и начелу да произвођач, увозник или даљи корисник производи, ставља у промет и користи хемикалије тако да нема непожељних ефеката по здравље људи и животну средину.
9. Правилник о садржaју безбедносног листа („Сл. гласник РС”, бр.81/10), којим се прописује ближи садржај безбедносног листа, и који мора да садржи датум израде и податке сврстане у 16 поглавља.
29
10. Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању хемијским материјама („Сл. гласник РС”, бр. 106/09), којим се прописују минимални захтеви за безбедност и здравље на раду које је послодавац дужан да испуни у обезбеђивању примене превентивних мера ради отклањања или смањења ризика од настанка повреда или оштећења здравља запослених који настају или могу да настану услед излагања хемијским материјама на радном месту или су резултат било које активности која укључује хемијске материје.
30
Правилник је усклађен са свим начелима и битним захтевима из Директиве Савета број 98/24/ЕЗ о заштити безбедности и здравља запослених од ризика повезаних са хемијским агенсима на радном месту(гранична вредност изложености на радном месту јесте просечна концентрација опаснехемијске материје у ваздуху на радном местуу зони дисања запосленог, при нормалниммикроклиматским условима рада и уз лакшифизички рад, а израчуната у одређеномвременском периоду).
31
Треба нагласити чињеницу да се Директивама новог приступа, пре свега, наглашавају и уређују питања везана за безбедности и здравља људи приликом коришћења производа.
Овим радом обухваћени су најзначајнији прописи чија примена непосредно проистиче у спровођењу Закона о безбедности и здрављу на раду, односно предлога и измена овог закона, с обзиром да су наведени прописи као такви већ донети.
Закључак
ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА
ЗАКОНА О РАДУ
Јелена Старчевић
Регионална међународна конференција ПРИМЕЊЕНА
ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИЗлатибор, 17-19. септембар 2014.године
Послодавац не може правилником о раду да уреди права иобавезе из радног односа, ако не прихвати иницијативурепрезентативног синдиката за приступање преговоримаза закључење колективног уговора
Обавеза достављања правилника репрезентативномсиндикату
Овлашћење за доношење правилника о раду Сагласност оснивача на правилник о раду јавног
предузећа и друштва капитала чији је оснивач Република,аутономна покрајна или јединица локалне самоуправе идруштва капитала чије је основач јавно предузеће
Обавеза усклађивања у року од 6 месеци
Прецизира се садржина правилника о организацији исистематизацији послова
Обавезна садржина уговора о раду
Обавеза послодавца да држи уговор о раду у седиштуили другом месту где запослени ради
Пробни рад – више сличних послова; отказ
Рад на одређено време – везује за лице; максималнотрајање 24 месеца осим у случају закономпредвиђених изузетака
Радни однос са непуним радним временом – истиуслови рада и права сразмерно времену проведеномна раду
Директор или други законски заступник
Радни однос или ван радног односа
Зарада или накнада која нема карактер зараде
Различит порески третман у складу са Законом опорезу на доходак грађана
Дефиниција радног времена у складу са
Директивом 2003/88
Уводи се приправност-није радно време
Прековремени рад 8 часова недељно, запослени не
може да ради дуже од 12 часова дневно
Скраћен рок за обавештавање запослених о
распореду и промени распореда радног времена
Дневни одмор 12 часова у оквиру 24 часа
Недељни одмор 36 часова
Годишњи одмор
Плаћено одсуство до 5 радних дана
Проширује се и на запослену која доји дете
Премештај на друге послове или упућивање на
плаћено одсуство
Право на плаћено одсуство са рада у току дана
Запосленом – особи са инвалидитетом и
запосленом са здравственим сметњама послодавац
је дужан да обезбеди обављање послова према
радној способности, ако послодавац не може
запосленом да обезбеди одговорајући посао,
запослени има право на отпремнину
Минули рад – најмање 0,4% од основице за сваку
годину у радном односу код послодавца, послодавца
претходника или повезаних лица
Сменски рад – брисан, али може кроз општи акт или
уговор о раду
Минимална зарада се одређује на основуминималне цене рада, времена проведеног на радуи пореза и доприноса који се плаћају из зараде застандардни учинак
Запослени који прима минималну зараду има правона увећану зараду, на накнаду трошкова и другапримања која се сматрају зарадом
Општим актом или уговором о раду се утврђујуразлози за доношење одлуке о увођењу минималнезараде
Минималну цену рада утврђује СЕС једномгодишње
Прецизирани су критеријуми за утврђивањеминималне цене рада
Измењен је референтни период за обрачун накнаде
зараде: уместо досадашњих 3 просечне зараде – сада
просечна зарада запосленог у претходних 12 месеци
Накнада трошкова: за превоз и исхрану уколико
послодавац није ова права обезбедио на други начин
Отпремнина при одласку у пензију – најмање 2
просечне зараде, у складу са општим актом
Обрачун зараде и накнаде зараде представља извршну исправу
Донет Правилник о садржају обрачуна зараде и накнаде зараде:
1) податке о послодавцу:
◦ за правно лице: назив, седиште (адреса), ПИБ и матични број, број рачунаи назив банке код које се рачун води;
◦ за предузетника: пословно име, седиште (адреса), ПИБ, матични број, бројрачуна и назив банке код које се рачун води;
◦ за физичко лице: лично име, адресу, ЈМБГ, број рачуна и назив банке кодкоје се рачун води
2) податке о запосленом: лично име, адресу, ЈМБГ, назив банке и број рачунана који се исплаћује зарада и накнада зараде;
3) податке о периоду на који се односи обрачун: месец, односно период накоји се односи обрачун зараде, односно накнаде зараде (део или коначниобрачун, односно накнаде зараде);
4) податке потребне за обрачун зараде, односно накнаде зараде, као идоприноса за обавезно социјално осигурање и пореза у складу са законом;
5) датум одређен за исплату зараде, односно накнаде зараде (датумдоспелости).
Висина отпремнине: утврђује се општим актом или
уговором о раду и не може бити нижа од збира 1\3
зараде запосленог за сваку навршену годину рада у
радном односу код послодавца код ког остварује
право на отпремнину, код послодавца претходника у
случају статусне промене и код повезаних лица
Промена власништва над капиталом не сматра се
променом послодавца
Императивна норма – општима актом не може да се
утврди дужи период
запослени може бити привремено удаљен са рада ако
је против њега започето кривично гоњење (покренут
кривични поступак)
непоштовањем радне дисциплине или повредом
радне обавезе угрожава имовину веће вредности
ако је природа повреде радне обавезе односно
непоштовања радне дисциплине такво да не може да
настави рад
Ради промене елемената за утврђивање основне
зараде, радног учинка, накнаде зараде, увећане зараде
и других примања
Обавеза достављања писменог обавештења уз анекс
Запослени има право да у судском поступку
оспорава законитост анекса уговора
Изузетак од анекса: премештај на друге одговарајуће
послове ради извршење одређеног посла без
одлагања најдуже 45 дана у периоду од 12 месеци –
на основу решења; запослени задржава зараду ако је
то повољније, на иницијативу запосленог и промена
личних података
Измене код отказа од стране послодавца:
- разлози за отказ: радна способност; повреда
радне обавезе; радна дисциплина; потребе
послодавца
- мере за непоштовање радне дисциплине,
односно повреду радних обавеза: привремено
удаљење; новчана казна; опомена
- поступка пре престанка: упозорење код
повреде радне обавезе и непоштовања радне
дисциплине и писано обавештење код радне
способности
Продужени рокови застарелости за отказ: субјективни
са 3 на 6 месеци, објективни са 6 месеци на годину
Рок за покретање спора против решења о отказу
скраћен са 90 на 60 дана
Отказни рок за запосленог који не остварује резултате
рада, односно нема потребна знања и способности
прописује се општим актом или уговором о раду и не
може бити краћи од 8 нити дужи од 30 дана у
зависности од стажа осигурања
Ако суд утврди да је запосленом престао радни однос без
правног основа запослени има право: да се врати на рад, на
накнаду штете у висини изгубљене зарада у коју не улази
топли оброк, регрес за годишњи одмор, бонуси, награде и
уплату припадајућих доприноса за период у коме није радио
Ако постоји основ за престанак радног односа, али је
послодавац повредио поступак отказа, запослени: нема
право да се врати на рад, али има право на накнаду штете до
6 зарада запосленогСуд може да утврди право запосленог на накнаду штете безвраћања на рад:
На захтев запосленог На образложени захтев послодавца (ако докаже да
наставак радног односа није могућ)
Уговор о привременим и повременим пословима
(брисана старосна граница од 30 година, усклађено
са прописима о задругама)
Уговор о заступању и посредовању - брисан
Уговор о стручном оспособљавању и
Уговор о стручном усавршавању
Самозапошљавање – брисан
Право на плаћено одсуство: утврђује се
колективним уговором или споразумом између
послодавца и синдиката код послодавца, осим у
случају кад нема колективног уговора а ради се о
репрезентативном синдикату-законом утврђен
минимални број часова
Накнада зараде синдикалног представника- не
може бити већа од његове просечне зараде у
претходних 12 месеци
Начин рада Одбора за утврђивање
репрезентативности – усвајање предлога
Могућност закључивања Посебног колективног
уговора за територију Републике за јавна предузећа
и јавне службе чији је оснивач АП или јединица
локалне самоуправе
Могућност да послодавци накнадно приступе
колективном уговору
Проширено дејство колективног уговора- одлуку
доноси Влада, под условом да већ обавезује 50%
запослених у грани, групи, подгрупи или
делатности
Прописују се јасна овлашћења инспектора и радњи
које предузимају
Посебно је прописана обавеза послодавца да
инспектору омогући вршење надзора, увид у
документацију и несметан рад, као и да му
обезбеди податке потребне за вршење надзора
Одбије захтев запосленог за одлагање решења о
отказу уговора о раду
ПРИЛАГОЂАВАЊЕ ИНСПЕКЦИЈЕ РАДА
ПОТРАБАМА САВРЕМЕНОГ СИСТЕМА БЗНР
др Љиљана Стојшић
ИНСПЕКЦИЈА РАДА
Управни заштитни механизам
надзор у области рада
области деловања:
– основне: РО и БЗНР
– специфичне: штрајкови,
мобинг, родна равноправност...
СПЕЦИФИЧНОСТИ ИНСПЕКЦИЈЕ РАДА
Непосредан увид на месту рада,
између “2 ватра”,
коректор процеса рада,
осетљивост материје -
флексибилан приступ.
УТИЦАЈ САВРЕМЕНИХ ПРОМЕНА НА СВЕТ РАДА
бројне промене,
утицај на све чиниоце у области
рада,
ревизија радних стандарда,
потреба праћења и
прилагођавања.
ГЛОБАЛИЗАЦИЈА
повезивање и међусобни утицај
добара, услуга, људи и идеја,
економски аспект глобализације,
либерализација тржишта,
компјутерски контролисани радни
процеси,
смањење тржишта, умањење цене
рада
НЕОЛИБЕРАЛИЗАМ
тржиште - основни инструмент,
слобода развоја потенцијала,
такмичарски дух,
држава пасивна,
радни стандарди - кочница
напретка.
СВЕТСКА ЕКОНОМСКА КРИЗА
нестабилност финансијских тржишта,
неравномерно ширење ризика,
угрожено право на рад,
страх и апатија запослених,
криза вредности и поверења у систем.
ПРОМЕНЕ У ПРИВРЕДНОЈ СТРУКТУРИ
опадање традиционално
најразвијенијих грана индустрије,
процес приватизације,
транснационалне и
мултинационалне корпорације,
фокусирање само на основну
делатност итд.
ПРОМЕНЕ У РАДНОЈ СНАЗИ
тренд старења становништва,
положај осетљивих категорија
запослених,
положај миграната.
ШИРЕЊЕ ФЛЕКСИБИЛНИХ ФОРМИ ЗАПОШЉАВАЊА
промене потреба послодаваца,
нестандардни облици радног
ангажовања,
ограничена права,
несигурност посла,
концепт доживотног учења.
ШИРЕЊЕ НЕФОРМАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ
“црно” тржиште,
нелегално организовање
привредних активности,
фактички рад.
ПОЈАВА НОВИХ РИЗИКА
нове технологије,
нови биолошки и хемијски ризици,
нови облици запошљавања,
миграције радне снаге,
ризици карактеристични за старосну
доб и пол,
психосоцијални фактори и сл.
САВРЕМЕНИ КОНЦЕПТ БЗНР
централна тема области рада,
угрожавање основних радних стандарда,
наднационалне стратегије,
систематски рад свих чинилаца у области
рада,
у средишту система послодавац, процена
ризика и превентивне мере,
фокус на узроцима а не на последицама
повећања ризика,
промена свести.
РЕФОРМИСАЊЕ ИНСПЕКЦИЈЕ РАДА
Снажан утицај промена -
неефикасност,
неблаговремено деловање -
теже последице,
заинтересованост међународних
и регионалних организација.
СТРАТЕГИЈА МОР ЗА МОДЕРНИЗАЦИЈУ И РЕОРГАНИЗАЦИЈУ СИСТЕМА ИНСП. РАДА
јасна државна политика о улози и значају
инспекције рада,
њено интегрисање у националне стратегије
развоја,
организовање међународних сусрета инспекција,
развој информационих технологија, размена
литературе, примера добре праксе, истраживања и
сл.
даље промовисање значаја инсп. рада,
развој политике и алата за обуку инспектора,
повезивање других чинилаца са инсп. рада ...
10 КОРАКА МОР ЗА ЈАЧАЊЕ ИНСПЕКЦИЈЕ РАДА
структура инсп. прилагођена нац. стратегији и међ.
стандардима,
боље коришћење ресурса и њихов развој,
ефикасан тренинг,
трострука улога инспектора (прати трендове, пружа
савете и контролише),
интегрисање инспекције рада,
промоција најбоље праксе,
обезбеђивање ефикасних алата,
стимулисање соц. дијалога, рад “у мрежи” и
сузбијање корупције и других негативних појава.
ЗАЈЕДНИЧКИ ПРИНЦИПИ ЕУ
формулисање јасне визије,
нови циљеви уз континуирано остварење постојећих,
осигурање ефикасног деловања,
развијање нових политика, стратегија и метода превентивног деловања и
одређивање инструмената за процену квалитативног и квантитативног утицаја.
ОЧЕКИВАЊА ОД ИНСПЕКТОРА РАДА
високи етички стандарди,
“меке” вештине у погледу
комуникација,
ауторитет у погледу знања,
способност селектовања чињеница
и фокусирања на одлучне,
брзина и ефикасност у деловању,
избору мера и њиховој примени.
КЉУЧНИ ЕЛЕМЕНТИ ЕФИКАСНОГ СИСТЕМА
положај инспектора рада и
његова овлашћења,
адекватни ресурси,
јасне стратегије и планови и
етички чиниоци.
Кључне речи: Рад „на црно“ и повреде на раду.
Безбедност и здравље на раду при флексибилним
облицима рада и раду „на црно“. Остваривање
права из радног односа ангажованог „на црно“ и
права из обавезних осигуања.
Закон о безбедности и здрављу на раду у члану 5. Обезбеђује право на безбедност и здравље на раду и лицима која се затекну у радној околини ради обављања одређених послова, ако је о њиховом пристуству упознат послодавац. Под ову одредбу се могу подвести и лица која раде код послодавца „на црно“, односно без уговора о раду и без пријаве на обавезна осигурања.
Обавезе послодавца према оваквим лицима по основуЗакона, су у принципу исте као и обавезе премазапосленим. Значи треба да им се обезбеди: оспособљавање за безбедан и здрав рад, средства личнезаштите на раду, издавање извештаја о повреди на радуи др. Међутим у пракси се углавном горе поменуто необезбеђује, односно лица која претрпе повреду на раду а раде „на црно“, немају поменуте погодности везане забезбедност и здравље на раду.
По Закону о раду послодавац може да ангажује лица ван радног односа по флексибилним облицима рада: привремени и повремени послови, уговор о делу, уговор о стручном оспособљавању и допунски рад.
Као рад без уговора о раду (рад „на црно“) и облици радног ангажовања су услов за избегавања обавеза и одговорности према раднику и према држави.
Лице ангажовано по уговору о привременим и повременим пословима ако задобије повреду на раду, има право на боловање док траје лечење због повреде на раду, а после тога по истеку уговора, његово ангажовање престаје.
А то је случај и са свим облицима флексибилногангажовања лица на раду (уговор о делу, уговор о стручном оспособљавању и усавршавању и уговор о допунском раду).
Код заснивања радног односа до 2005. године, поред општих услова била је потребно и уверење о општој здравственој способности. У то време лице које задобије повреду на раду, а радило је без уговора о раду или „на црно“ и поред воље послодавца да са њим заснује радни однос није било могуће, јер није могао добити поменуто лекарско уверење о општој здравственој способности. Остајали су без радног ангажовања, нису могли бити инвалиди рада и нису се могли запослити код другог послодавца јер су стварно инвалиди (без руке, шаке и др.). Уколико нису имали средстава да покрену судски поступак за надокнаду штете, рента... остају без средстава за живот.
Законом о раду из 2005. године ако лице ради без уговора о раду или без уговора у складу са Законом о раду, сматра се да је заснован радни однос на неодређено време и није потребно утврђивање опште здравствене способности. Та лица су могла да заснују радни однос на неодређено време са послодавцем после повреде. Међутим у неким случајевима та лица су изгубила радну способнсот и не могу одговорити захтевима тог радног места.
Које су последице ангажовања лица по флексибилним облицима рада и „на црно“, најбоље се види кроз поступање инспектора рада.
Повреда ангажованог лица „на црно“, инспектор рада врши надзор и сачињава записник о повреди на раду и предузима све мере у складу са Законом. Међутим повређено лице на основу тога не може да оствари сва своја права, без покретања судског поступка, ако нема новца...
Према подоцима којима располаже инспекција рада, највишеповреда се догађа на радним местима са повећаним ризиком. Обзиром да је за ангажовање таквих лица потребанпретходни лекарски преглед, након повреде већина лица нијеспособна за рад на таквим радним местима. Инспектор рададоноси решење да се са повређеним лицем заснује радниоднос, али лице не може добити поменуто лекарско уверење и његово ангажовање престаје.
Неки преимери из праксе инспекције рада у Златиборском управном округу:
Повреда код послодавца КЕПО Косјерић- лице радило „на црно“ пре 2005. године, одсечена шака и поред воље послодавца да са лицем заснује радни однос, није било могуће јер није могло добити уверење о општој здравственој способности.
Повреда на раду код послодавца који се бави прерадом дрвета у Тубићима- лице ангажовано „на црно“, одсечена шака и поред воље послодавца да са лицем заснује радни однос, није било могуће јер није могло добити уверење о општој здравственој способности.
Када се ради о лицима ангажовним по уговору о привременим и повременим пословима имамо много примера у фирмама које се баве грађевинском делатности, када лице задобију повреду на раду имају право да користе боловање до закључења истог, њихово ангажовање касније престаје.
Прилог:
Повреда на раду лица ангажованог „на црно“ а
на градилишту у Каленићима (фотографије).
Момо Мишевић, начелник одељења инспекције рада
84
КУЛТУРА ПРЕВЕНЦИЈЕ
У ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ
мр Симо Косић
Београд 2014
МЕЂУНАРОДНИ ИНСТИТУТ ЗА
ПРИМЕЊЕНО УПРАВЉАЊЕ ЗНАЊЕМ
Нови Сад
simok.bzr@open.telekom.rs
8585
Закон о БЗР члан 60 ст.1. тачка 14, Управа заБЗР, подстиче образовање и развијање културе рада у области безбедности и здравља на раду;
Стратегија безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период од 2013. до 2017. године (Сл. Гласник РС, бр.100/013).
Безбедност и здравље на раду је фундаментално право запослених утврђено у конвенцијама Међународне организације рада, Лисабонским споразумом ЕУ, директивама ЕУ и другим документима.
8686
Култура превенције обезеђује (1) бољи статус организације у друштву и атрактивност на тржишту рада, (2) веће профитабилности и више социјалних и економских користи за друштво у целини(смањивање броја повреда на раду и професионалних болести).
Концепт културе превенције у области безбедности и здравља на раду је један правац истраживања у овој области са великим изазовом, а по својој природи и настајању има сву потребну комплексност.
8787
Новом политиком која је утврђена Стратедијом промовише се, између осталог, (1) укључивање безбедности и здравља на раду у школски образовни систем (основно и средње образовање), (2)
континуирана едукација/обука стручних и одговорних лица за безбедност и здравље на раду и других лица и (3) промоција културе превенције и примера добре праксе у области безбедности и здравља на раду.
8888
Дефиниција културе превенције утврђена је Законом о потврђивању конвенције међународне организације рада број 187 о промотивном оквиру безбедности и здравља на раду (Сл. гласник РС бр. 42/09), која гласи:
(д) израз "национална превентивна култура безбедности и здравља на раду" означава (1)
културу у којој се на свим нивоима поштује право на безбедно и здраво радно окружење, (2)
где влада, послодавци и радници активно учествују у обезбеђивању безбедног и здравог радног окружења кроз систем дефинисаних права, обавеза и дужности и где се начелу превентивности даје највећи приоритет.
8989
Између осталих циљева, појединачни циљ у остваривању Стратегије БЗР је:
8) промоција културе превенције и примера добре праксе у области БЗР на свим нивоима организовања послодаваца, запослених, образовних установа и државе (удружења послодаваца, синдикати, инспекција рада, школство, фондови за пензијско и инвалидско осигурање и здравствено осигурање, и др.).
(Поглавље 5.1. ПОЈЕДИНАЧНИ ЦИЉЕВИ, стр.29)
9090
Једна од основа за развој и унапређивање културе превенције је образовање.Одговарајући програми образовања могу бити један од фактора који утиче на позитивностање у области безбедности и здравља на раду.
,,Национални програм безбедности и здравља на раду” треба да буде програм који садржи циљеве које треба остварити у унапред утврђеном року, приоритете и средства деловања формулисане са намером да се побољша безбедност и здравље на раду, као и средства којима ће се проценити остварени напредак.
9191
Образовање и култура превенције у БЗР
Образовни систем Републике Србије треба да тежи сврсисходном образовању у функцији суочавања са све већим изазовима и стварању нових квалитетних и безбедних радних места.
Посебну улогу у подизању свести о култури превенције у овој област има просве-
тни систем (школство , наука и технолошкиразвој), а који се остварује развијањем потреба и подизања нивоа образовања и стручности радне снаге, као и развијање свестикод ученика о важности сопственог здравља и безбедности.
9292
Образовање и култура превенције у БЗР
У образовном систему Р Србије постоје високошколске установе које образују кадрове у области безбедности и здравља на раду на студијским програмимаинжењерства заштите на раду, на нивоу основних академских и основних струковних студија, мастер академских студија, специјалистичких академских и специјалистичких струковних студија.
9393
Образовање и култура превенције у БЗР
Ради свеопштег подизања свести од најранијег узраста о важности сопственог здравља и безбедности, неопходно је овом тематиком обухватити и основно и средње образовање у целости, како би се ученици и у основном и у средњем образовању упознали са потребом за неговањем културе безбедности и здравља на раду и добили потребна знања из ове области.
Промоцијом безбедности и здравља на радуу образовно-васпитном систему развија се култура рада и превенција као водећи принципи стратегије.
9494
Образовање и култура превенције у БЗР
Подизање свести о значају безбедности и здравља на раду у образовно-васпитном систему означава интеграцију области која се бави безбедношћу и здрављем на раду у област која се бави образовањем. То означава потребу за успостављањем сарадње институција које се баве безбедношћу и здрављем на раду са институцијама које се баве образовањем.
94
9595
Образовање и култура превенције у БЗР
Стратегија препознаје образовање као један од фактора за развијање и јачањекултуре превенције. Подизање свести о значају безбедности и здравља на раду у образовно-васпитном систему, између осталог, има за циљ да се развије свест о важности сопственог здравља и безбедности, као и о ризицима на радном месту.
95
9696
Образовање и култура превенције у БЗР
Начин и модел укључивања безбедности и здрављу на раду у образовно- васпитни систем треба да се сагледа кроз правни оквир, кроз учешће свих заинтересованих страна, безбедност и здравље на раду као део доживотног учења, безбедно и здраво учење и радну околину, обуку наставног особља у школама (предавача), интерактивне и флексибилне образовне методе, директну повезаност са радним местом и евалуацију.
96
9797
Образовање и култура превенције у БЗР
По први пут у Републици Србији, доношењем Закона о основном образовању и васпитању (,,Службени гласник РС”, број 55/13), створен је правни основ да се у школски програм уводе и програм безбедности и здравља на раду који обухвата заједничке активности школе, родитеља, односно старатеља и јединице локалне самоуправе усмерен на развој свести за спровођење и унапређивање безбедности и здравља на раду.
9898
Образовање и култура превенције у БЗР
Законом о средњем образовању и васпитању(,,Службени гласник РС”, број 55/13) школски програм, између осталог, садржи и програмбезбедности и здравља на раду, а Законом о образовању одраслих (,,Сл. гласник РС”, број 55/13) прописани су програми формалног и неформалног образовања, а између осталог и програм развоја и очувања безбедних и здравих услова рада.
9999
Образовање и култура превенције у БЗР
Поред формалног образовања у области безбедности и здравља на раду важан сегмент за унапређење знања и стицање вештина треба да буду и континуиране обуке(теоријске и практичне), које треба да буду прилагођене условима свакодневног рада и специфичностима радног места. У овом стратешком периоду треба створити условеда послодавци и запослени, као и друга лица, буду свесни потребе континуираног усавршавања знања и вештина из ове области.
100100
Образовање и култура превенције у БЗР
Подизање свести о важности здравља и безбедности на раду код ученика у основном и средњем образовању и васпитању је од изузетног значаја.
Могућност укључивања безбедности и здравља на раду у образовно-васпитни систем огледа се и кроз ваннаставне активности, трибине, предавања, презентације, стручну праксу итд..
Програм безбедности и здравља на раду треба да обухвата заједничке активности школе, родитеља и локалне самоуправе, усмерене на развој свести о безбедности и здравља на раду.
101101
Образовање и култура превенције у БЗР
Безбедност и здравље на раду лица која ће се у будућности запослити, је у вези са нивом свести која се стиче од најран-
ијег узраста. Ученици у основним и средњим школама, а нарочито у средњим стручним школама (машинске, грађевинске, хемијске, медицинске и итд.) треба да стекну основна знања о безбедности и здрављу на раду у току свог школовања како би са овим знањима припремљенији започели своју професионалну каријеру.
102102
Образовање и култура превенције у БЗР
Подизање свести о значају безбедности и здравља на раду у образовно-васпитном систему један је од нових елемената превентивног приступа у Републици Србији, који ће код будућих послодаваца и запослених омогућити предузимање одговарајућих мера на радном месту и у радној околини.
103103
Образовање и култура превенције у БЗР
Подршка овом виду ширења и унапређивању културе превенције садржана је и у члану 7 тачка 6 . и члану 6о .Закона о безбедности и здрављу на раду којима је прописано да се превентивне мере у остваривању безбедности и здравља на раду обезбеђују применом савре-мених техничких, ергономских, здравствених, образовних, социјалних, организационих и других мера и средстава за отклањање ризика од повређивања и оштећења здравља запосле-них, и /или њиховог свођења на најмању могућу меру, у поступку образовања, васпитања и оспособљавања у области BZR.
104104
Промоција безбедности и здравља на раду
Посебан вид културе превенције уобласти безбедности и здравља на раду јепромоција безбедности и здравља на радукроз одржавање посебних активности као нпр. манифестације на свим нивоима.
Веома важно је подстицање и спровођењепромоције културе превенције кроз разне догађаје у области безбедности и здравља нараду
(Повеља „28. април”).
105105
Промоција безбедности и здравља на раду
Први корак у спречавању повреда на раду и професионалних болести је правни и институционални оквир,
Други корак систематско управљањебезбедношћу и здрављем на раду које је уграђено у укупни пословни процес, и
Трећи последњи корак је културни приступ који покреће позитивне промене у ставовима запослених и њиховим понашањима.
106106
Промоција безбедности и здравља на раду
Култура превенције је важно средство за побољшање квалитета рада и за опстанак у овом веома конкурентном свету.
Већи број послодаваца у Републици Србији одржава промоције културебезбедности и здравља на раду у оквирима својих организација али и заједно са заједницом на нивоу локалне самоуправе , делујући корпоративно.
107107
У обезбеђивању здравља и безбедности на раду послодавци (организатори рада у производњи) па и сами запослени суочавају се са бројним изазовима који проистичу из рада ради остваривања добробити људи, а појављују се као опасности и штетности.Опасности и штетности на послу су бројне, а многе су могу тешко предвидети, елиминисати или контролисати. Радни процеси у пољопривреди, грађевинарству и рударствуготово увек трпе промене у контексту обављања радних активности као редовна појава што у основи узрокује промене раније утврђених опасности и штетности.
108108
Од безбедности и здравља на раду до културе превенције
Наиме, рад није увек садржан у дискретним контролисаним локацијама, нпр: возачи камиона, радови на монтажи теренски послови, грађевински послови и сл., чињениценастале после катастрофалних несрећа, многе околности, везане за ниховонастајање остају (извори и узроци) непрепознате, двосмислене или непотпуне-уочавајући такве околности самит о безбедности и здрављу на раду у Сеулу уводи се термин „култура превенције”.
109109
Посебно треба истаћи да се наведенимДекларацијама препознаје значај образовања, обуке, консултација и размене информација и добрих пракси о превенцији и промоцији превентивних мера. Ради остваривања ових циљева важну улогу у унапређењу превенције и у обезбеђивању услуга лечења, подршке и рехабилитације, имају владе држава чланицаи социјални партнери, организације за безбедност и здравље на раду и институцијеза социјалну сигурност (препознавјући значај сарадње међународних и домаћих) организација и институција).
110110
Kултура превенције у области безбедности и здравља на раду подразумева подизање свести на свим нивоима организовања рада(послодаваца и запослених) у смислупромоције процене професионалних ризика,што се постиже васпитањем, образовањем, оспособљавањем и другим врстама едукација.
Стварање здравог радног окружења подразу-мева повећање знања у области безбедности и здравља на раду сваког појединца. То значи да треба створити приступ који је истовремено и глобалан и превентиван, који промовише добробит на раду.
111111
Васпитавање и оспособљавање у области безбедности и здравља на раду треба изводити тако да се користе различита средства, прилагођена специфичним условима, нпр. у малим и средњим предузећима или код предузетника. Треба учинити да сви запослени и послодавци буду свесни потребе оспособљавања младих за улазак у свет запослених, уз посебан осврт на стварање безбедних и здравих радних услова.
112112
Развој културе превенције је од великог значаја за будућност наше економије и друштва, ради тога "култура превенције",по мом мишљењу има највећи стратешки значај у спровођењу безбедности и здравља на раду.
Образовање има кључну улогу у стварању „културе превенције” повреда на раду и професионалних болести, па и превенције у свакодневном животу . Наиме, „културупревенције” треба подржати кроз програме или предмете у школама и на факултетима .
113113
Литература:
(1.) Директива Савета 89/391/EEC о минимуму захтева за безбедност и заштиту здравља на радном месту;
2.Закон о безбедности и здрављу на раду (Сл. Гласник РС, бр.101/05)
3.Стратегија безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период од 2013. до 2017. Године (Сл. Гласник РС, бр.100/013)
4. Законом о потврђивању конвенције међународне организације рада број 187 о промотивном оквиру безбедности и здравља на раду (Сл. гласник РС бр. 42/09),
5. Национални програм интеграције Републике Србије у ЕУ- Влада Републике Србије, 2008 год..
MeĊunarodna organizacija rada i
njena podrška konstituentima u Republici Srbiji
- Jovan Protić -
Nacionalni koordinator MOR
za Republiku Srbiju
MeĊunarodna organizacija rada u svetu i Republici Srbiji
- Osnovana 1919. godine i od 1945. godine postala je prva specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija
- Osnovni ciljevi – promocija radnih prava, dostojanstvenog zapošljavanja, socijalne sigurnosti i jaĉanje socijalnog dijaloga
- Tripartitna struktura i kljuĉna uloga u pripremi i propisivanju meĊunarodnih konvencija i radnih standarda
- Suština meĊunarodne saradnje u oblasti rada stvaranje i poštovanje jednakih pravila igre u uslovima globalizacije
- Vaţna uloga u pripremi nacionalnog zakonodavstva kroz uporedne dobre prakse i meĊudrţavnu saradnju
- Organizaciona struktura MOR u Evropi i mreţa Nacionalnih koordinatora
Program dostojanstvenog rada MOR u Republici Srbiji
- Stalno prisustvo MOR u Republici Srbiji od 2008. godine
- Primena Programa dostojanstvenog rada za Republiku Srbiju
2013-2017, ugovorenog sa svim socijalnim partnerima, prioriteti:
1. Jaĉanje kapaciteta drţavnih institucija i socijalnih partnera radi
unapreĊenja funkcionisanja trţišta rada,
2. Povećanje mogućnosti za zapošljavanje,
3. Jaĉanje sistema socijalne zaštite.
- Saradnja sa socijalnim partnerima u Republici Srbiji (i drugim
drţavama) zasnovana na saradnji MOR sa MeĊunarodnom
sindikalnom konfederacijom (ITUC) i MeĊunarodnom organizacijom
poslodavaca (IOE)
Uloga MOR u sistemu Ujedinjenih nacija
Na globalnom nivou MOR predstavlja vezu UN sa svetom rada
Odnos i saradnja MOR sa MMF-om i Svetskom bankom
Kancelarija MOR kao ĉlanica sistema UN u Republici Srbiji sa
znaĉajnom ulogom u primeni Strategije o partnerstvu UN i Vlade
Republike Srbije
Znaĉaj meĊunarodne diplomatije u svetu rada i uticaj na
oblikovanje meĊunarodnih radnih standarda
Tri modaliteta podrške MOR partnerima u Republici Srbiji
1. Izgradnja kapaciteta socijalnih partnera u Republici Srbiji kroz namenski izraĊene projekte:
- podrška Ministarstvu rada i socijalne politike kroz regionalnu mreţu radnog zakonodavstva;
- izgradnja kapaciteta Sektora za zapošljavanje u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja za kreiranje aktivnih politika zapošljavanja;
- jaĉanje kapaciteta organizacija poslodavaca i sindikata u vezi sa razliĉitim pitanjima iz oblasti rada kao što su odreĊivanje minimalne zarade, zapošljavanje osoba sa invaliditetom, veće uĉešće ţena u socijalnom dijalogu, ukljuĉivanje rodne ravnopravnosti, itd.
2. Projekti tehniĉke podrške usmereni na jaĉanje institucija u oblasti rada, zapošljavanja i socijalne politike (Agencije za mirno rešavanje radnih sporova, Socijalno-ekonomskog saveta, Nacionalne sluţbe za zapošljavanje, inspekcije rada)
Tri modaliteta podrške MOR partnerima u Republici Srbiji
(nastavak):
3. Tripartitno sprovoĊenje projekata u skladu sa prioritetima
Programa dostojanstvenog rada za Republiku Srbiju u oblastima:
- Bezbednost i zaštita zdravlja na radu: projekti sa sindikatima u
graĊevinarstvu i metalskom sektoru, projekat o malim i srednjim
preduzećima sa Unijom poslodavaca Srbije, itd.
- Zapošljavanje osoba sa invaliditetom: projekti sa UGS Nezavisnost
i Unijom poslodavaca Srbije i podrška Nacionalnoj sluţbi za
zapošljavanje;
- Politika zapošljavanja mladih i ranjivih grupa;
- Podrška „zelenom zapošljavanju“;
- Reforma penzionog sistema i penzijsko modeliranje.
Uloga MOR u kreiranju i poštovanju
meĊunarodnih radnih standarda
Konvencije i preporuke MOR usvajaju se na godišnjim MeĊunarodnim
konferencijama o radu, dvotrećinskom većinom delegata
MOR priprema predloge konvencija i preporuka na osnovu izveštaja o
uporednim iskustvima u pojedinim oblastima, na koje drţave ĉlanice
daju svoje komentare u pisanoj formi (11 meseci unapred) i u okviru
komiteta na samoj konferenciji, na osnovu svojih konsultacija sa
socijalnim partnerima
Ako konvencija buda odbijena na konferenciji (ili bude prihvaćena
prostom većinom) upućuje se na preformulaciju u preporuku
Konvencije mogu vremenom da se modifikuju ili napuštaju
Svaka drţava ĉlanica zasebno ratifikuje konvencije i o putem
deklaracija o ratifikaciji
Sve ratifikacije prijavljuju se Upravnom telu MOR i registruju u
sluţbenom glasniku MOR
Uloga MOR u kreiranju i poštovanju
meĊunarodnih radnih standarda
Drţave su u obavezi da ratifikovane konvencije prevedu u svoje
nacionalno zakonodavstvo
Obaveza drţava ĉlanica da izveštavaju o primeni konvencija, na
svakih 5 godina, izuzev kod fundamentalnih konvencija gde se
izveštavanje zahteva na svake 3 godine
Fundamentalne konvencije:
C 87 i C 98 o slobodi udruţivanja i kolektivnom pregovaranju
C 29 i C 105 o ukidanju prisilnog rada
C 100 i C 111 o jednakim mogućnostima i tretmanu;
C 138 i C 182 o ukidanju deĉjeg rada.
Konvencije i preporuke koje se odnose
na bezbednost i zdravlje na radu
Konvencija 155 o bezbednosti i zdravlju na radu (iz 1981.)
Konvencija 161 o zdravstvenim uslugama na radu (iz 1985.)
Konvencija 187 o promotivnom okviru za bezbednost i
zdravlje na radu (iz 2006.) – nacionalna politika, sistem i
program bezbednosti i zaštite zdravlja na radu
Preporuka 197 o bezbednosti i zdravlju na radu (iz 2006.) –
nacionalni profil bezbednosti i zdravlja na radu
Konvencija 184 o bezbednosti i zdravlju na radu u
poljoprivredi (iz 2001.)
Procedura ţalbi
Ţalbe na (ne)postupanje bilo kog ĉlana MOR (drţave) drugi
ĉlanovi (sindikati i udruţenja poslodavaca) upućuju Departmanu
MOR za primenu standarda
Ţalbe moraju da budu u pisanoj formi i mogu ih uputiti sindikalna ili
poslodavaĉka organizacija, meĊunarodna organizacija koja ima
konsultativni status pri MOR, ili druga meĊunarodna organizacija
sindikata ili poslodavaca koje se ţalba direktno tiĉe
Upravno telo i Komitet za slobodu udruţivanja obraćaju se vladi
drţave ĉlanice sa zahtevom za obrazloţenje ili ispravku postojeće
situacije, i ponekad moţe da predloţi formiranje Istraţne i
miriteljske komisije
Izveštaji Komiteta štampaju se u Sluţbenom glasniku MOR
Hvala vam na paţnji!
Jovan Protić
Nacionalni koordinator MOR za Republiku Srbiju
Nemanjina 22-26, Beograd
Tel. (381) 011-3616-128
E-mail: protic@ilo.org
РЕГИОНАЛНА МЕЂУНАРОДНУ КОНФЕРЕНЦИЈА
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
ЗНАЧАЈ ИНТЕГРАЦИЈЕ БЕЗБЕДНОСТИ И
ЗДРАВЉА НА РАДУ У
СРЕДЊОШКОЛСКОМ ОБРАЗОВАЊУ
МАРИЈА ЂУРОВИЋ marija_dam@yahoo.com
ТАТЈАНА МАМУЛА tatjana.mamula@metropolitan.ac.rs
Златибор, 17-19. септембар 2014.
Увод
Kод младих између 18. и 24. године постоји 50% већиризик од настанка повреда, обољења и оштећењаздравља на раду него код старијих.
Млади људи при сусрету са новом радном околиномнемају висок степен свести о опасностима и ризицимакојима могу бити изложени.
Обука из безбедности и заштите здравља на раду несме се спроводити само кад млади уђу у свет рада, већје неопходно да се са развојем превентивне културемора почети од најранијег детињства.
Опис истраживања
ИСТРАЖИВАЊЕ СПРОВЕДЕНО:
у три средње стручне школе и једној гимназији
са ученицима трећег разреда
укључено 400 ученика (из сваке школе по 100)
анкета анонимна
први део упитника затвореног типа
други део упитника отвореног типа (потребе,жеље, реакције ученика и спремност на реаговање у датим околностима).
Циљеви истраживања
Утврдити:
ниво свести о превентивној култури безбедностии здравља на раду код ученика средњих школа,
ниво познавања области безбедност и здрављена раду,
став ученика (њихове жеље и потребе испремност на деловање).
Резултати
НА УЗОРКУ ОД 400 ИСПИТАНИХ УЧЕНИКА:
Скоро 50% ученика не препознаје материју илипрепознаје само неке термине везане за областбезбедност и здравље на раду,
8,25 % ученика показује средњи степен познавањаове области,
Само један ученик поседује висок степен познавањаобласти безбедност и здравље на раду.
Графикон 1. Број ученика са најмањим бројем тачних
одговора по школама
57%
23%
71%
37%
VIГИМНАЗИЈА
EТШ "НИКОЛА ТЕСЛА"
ГРАЂЕВИНСКО ТЕХНИЧКА ШКОЛА
MЕДИЦИНСКА ШКОЛА
БРОЈ УЧЕНИКА СА НАЈМАЊИМ БРОЈЕМ ТАЧНИХ ОДГОВОРА
Графикон 2.- Приказ тачних и нетачних одговора на питање "Са
колико година може да се заснује радни однос?"
14%
86%
СА КОЛИКО ГОДИНА МОЖЕ ДА СЕ ЗАСНУЈЕ РАДНИ ОДНОС?
ТАЧАН ОДГОВОР
НЕТАЧАН ОДГОВОР
Графикон 3.- Приказ тачних и нетачних одговора на питање које се односи
на препознавање знакова за безбедност и здравље на раду
22%
68%
ПРЕПОЗНАВАЊЕ ЗНАЧЕЊА ЗНАКОВА ЗА БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ
ТАЧАН ОДГОВОР
НЕТАЧАН ОДГОВОР
Графикон 4. - Оспособљеност ученика за пружање прве помоћи
27%
15%
27%
85%
73%
85%
73%
15%
VI ГИМНАЗИЈА ЕТШ"НИКОЛА ТЕСЛА" ГРАЂЕВИНСКО ТЕХНИЧКА ШКОЛА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА
ОСПОСОБЉЕНОСТ УЧЕНИКА ЗА ПРУЖАЊЕ ПРВЕ ПОМОЋИ
да не
Графикон 5.- Графички приказ реакције ученика на ситуације
злостављања на раду
29%
32%
21%
11%
5%2%
РЕАКЦИЈЕ НА ЗЛОСТАВЉАЊЕ
НЕ ЗНА
ПРИЈАВА НАДЛЕЖНИМ ОРГАНИМА
OТКАЗ
ФИЗИЧКО НАСИЉЕ(ПРЕБИЈАЊЕ)
РАЗГОВОР
ЋУТАЊЕ
Графикон 6. - Графички приказ става ученика о едукацији из
безбедности и заштите здравља на раду
67%
78%
82%
77%
33%
22%
18%
23%
VI ГИМНАЗИЈА ЕТШ"НИКОЛА ТЕСЛА" ГРАЂЕВИНСКО ТЕХНИЧКА ШКОЛА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА
СТАВ УЧЕНИКА О ЕДУКАЦИЈИ
да не
Став ученика
Желим да знам како да се заштитим
Желим да знам како да заштитим другог
Бојим се повреде
Потребно ми је знање из прве помоћи
Едуковани ученици
Спремни за улазак у радну околину
Свесни потребе за смањењем ризика
Друштвено одговорне компаније смањују губиткеуслед небезбедног рада новозапослених
Здрав рад као фактор учинка економије оснажујезапослене и утиче на снажан имиџ предузећа
Искуства у ЕУ
Наставници - централна улога у преносу знања изобласти безбедности и здравља.
Сарадња између школа и предузећа.
Између образовања и државних институцијаодговорних за промовисање превентивне културебезбедности и здравља на раду.
За садржај обуке наставника задужене државнеинституције и професионална удружења.
Искуства у ЕУ
Одељење за образовање које се бави промоцијом
безбедности и здравља у немачким образовним
институцијама укључује:
око 2,9 милиона деце, а око 363.000
наставника, васпитача и старатеља,
око 11,5 милиона ученика и 800.000 наставника
општеобразовних и стручних школа,
око 2,2 милиона студената и 300.000 научних
радника на 418 универзитета.
Искуства у Србији
Иако члан 22. Закона о средњемобразовању и васпитању ("Службенигласник РС"), бр. 55/2013 гласи "Програмбезбедности и здравља на раду обухватазаједничке активности школе, родитеља илокалне самоуправе, усмерене на развојсвести за спровођење и унапређивањебезбедности и здравља на раду.", на овомпољу се готово још увек ништа не ради.
Резиме
Низак степен свести код ученика опотенцијалним ризицима у радној околини.
Ниска превентивна култура.
Неспремност за улазак у свет рада.
Изражена жеља и потреба за адекватномедукацијом и оспособљавањем.
Закључак
НЕОПХОДНА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА
СИСТЕМАТСКЕ EDUKACIJE ИЗ
ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТ И
ЗДРАВЉЕ НА РАДУ У
СРЕДЊОШКОЛСКИ СИСТЕМ
РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Препоруке
Спровести истраживање засновано на ширем узорку.
Утврдити критичне тачке превентивне културе безбедности и здравља на раду.
Испланирати и спровести активности усмерене ка интеграцији безбедности и здравља на раду у образовању.
Овај рад представља релевантну основу за спровођење детаљнијих анализа.
Референце
https://osha.europa.eu/de/priority_groups/young_people, јун 2014
https://osha.europa.eu/en/topics/osheducation/, јун2014
Закон о средњем образовању и васпитању ("Службени гласник РС"), бр. 55/2013
Закон о спречавања злостављања на раду ("Службени гласник РС"), бр. 36/2010
http://www.dguv.de/de/Pr%C3%A4vention/Fachbereiche-der-DGUV/Bildungseinrichtungen/index.jsp, мај 2014
http://www.dguv.de/de/Pr%C3%A4vention/Themen-A-Z/Bildungseinrichtungen/Berufsbildende-Schulen/index.jsp, мај 2014
Prof. Dr. W.Kohte,Dr. U. Faber "Arbeits- und Gesundheitsschutz in Schulen",2007,стр.6-13,39-46
http://www.gew-berlin.de/public/media/KotheGutachtenEndfassung.pdf, јун 2014
https://osha.europa.eu/en/press/photos/napo
http://www.napofilm.net/en/the-napo-story, мај 2014
http://give.or.at/index.php?id=74, јул 2014
Т. Мамула, “Управљање односима – запослени као стејкхолдер”, XII SYMORG 2010
N. R. Lockvud ,Коришћење ангажовања запослених за добијање предности надконкуренцијом. SHRM истраживања, квартално,2007.стр. 2 - 11.
Kако направити прве акционе
кораке?
Систематска
едукација
ДАЉИНСКИ СИСТЕМ УЧЕЊА У
ФУНКЦИЈИ ОСПОСОБАВЉАЊА
РАДНИКА ЗА БЕЗБЕДАН РАД
Божо Николић
Љиљана Ружић-Димитријевић
Јелена Дакић
ii МЕЂУНАРОДНИ ИНСТИТУТ ЗАПРИМЕЊЕНО УПРАВЉАЊЕ ЗНАЊЕМ
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Златибор септембар 2014.
ТЕМА
• У раду је разрађена идеја примене учења на
даљину у циљу оспособљавања радника за
безбедан и здрав рад.
ii МЕЂУНАРОДНИ ИНСТИТУТ ЗАПРИМЕЊЕНО УПРАВЉАЊЕ ЗНАЊЕМ
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Златибор септембар 2014.
УВОД
• чланови Закона који се односе на оспособљавање.
• већина послодаваца није за то обучена,
• није предвиђено да то неко други може да ради.
• преостаје да у име послодавца то ради неко други,
ii МЕЂУНАРОДНИ ИНСТИТУТ ЗАПРИМЕЊЕНО УПРАВЉАЊЕ ЗНАЊЕМ
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Златибор септембар 2014.
OСПОСОБЉАВАЊЕ ДАНАС
• куће које су регистроване и лиценциране за послове
безбедности, и оне које то нису.
• ти послови сматрају мање вредним и стручним.
• однос послодавца и радника према обукама је на
нивоу, врло ниском.
• сматра пуком формалности и узимањем новца.
• Обуке трају врло кратко, најчешће објашњавањем
тестова како нико не би пао.
ii МЕЂУНАРОДНИ ИНСТИТУТ ЗАПРИМЕЊЕНО УПРАВЉАЊЕ ЗНАЊЕМ
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Златибор септембар 2014.
ТИПОВИ ОБУКА
• Општи, програм са темом која је заједничка за
све, осим ако је неко занимање доминантно у
предузећу
• Специфичне обуке само за групе радика
ii МЕЂУНАРОДНИ ИНСТИТУТ ЗАПРИМЕЊЕНО УПРАВЉАЊЕ ЗНАЊЕМ
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Златибор септембар 2014.
ПРОБЛЕМИ
• Како извести у местима далеко од већих центара или
са малим броја радника?
• Однос према обукама - свест и руководилаца и
радника веома дубоких корена и не могу је променити
извођачи обука
ii МЕЂУНАРОДНИ ИНСТИТУТ ЗАПРИМЕЊЕНО УПРАВЉАЊЕ ЗНАЊЕМ
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Златибор септембар 2014.
УЧЕЊЕ НА ДАЉИНУ КАО МОГУЋЕ
РЕШЕЊЕ
• Основне карактеристике
– флексибилност избора времена учења
– самосталност полазника
– уштеда трошкова, исти материјал постављен овим
системом користи се без просторног и временског
ограничења, као и броја полазника
• Полазници треба да поседују рачунар који је
прикључен на интернет
ii МЕЂУНАРОДНИ ИНСТИТУТ ЗАПРИМЕЊЕНО УПРАВЉАЊЕ ЗНАЊЕМ
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Златибор септембар 2014.
ЗАШТО УЧЕЊЕ НА ДАЉИНУ?
• Значај за развој образовања и друштва у
целини
– Више образованих људи
– Равномернији образовни простор у целој
земљи
– Учење током целог живота
ii МЕЂУНАРОДНИ ИНСТИТУТ ЗАПРИМЕЊЕНО УПРАВЉАЊЕ ЗНАЊЕМ
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Златибор септембар 2014.
ПРЕДНОСТИ УЧЕЊА НА ДАЉИНУ
• Мањи трошкови
• Могућност учења на било ком месту
• Слободан избор времена учења
• Могућност учења “из рада”
• Већа одговорност полазника
• прилагођеност индивидуалним потребама
• интеракција и комуникација често квалитетнија него
код традиционалног система учења
ii МЕЂУНАРОДНИ ИНСТИТУТ ЗАПРИМЕЊЕНО УПРАВЉАЊЕ ЗНАЊЕМ
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Златибор септембар 2014.
Отежавајуће околности
• Србија је традиционална
• Чак и универзитетска јавност даје слабу подршку
• Нико у ближем окружењу нема искуства
• Компјутерска неписменост
ii МЕЂУНАРОДНИ ИНСТИТУТ ЗАПРИМЕЊЕНО УПРАВЉАЊЕ ЗНАЊЕМ
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Златибор септембар 2014.
УЧЕЊЕ НА ДАЉИНУ КАО МОГУЋЕ
РЕШЕЊЕ
• укупне обавезе могу се испунити комбинацијом разних
врста учења са даљинским.
• Мотивација полазника и континуитет у раду се може
постићи
– извршавањем одређених задатака у траженом року,
– попуњавањем пробних тестова самопровере,
– учешћем у дискусијама и сл.
ii МЕЂУНАРОДНИ ИНСТИТУТ ЗАПРИМЕЊЕНО УПРАВЉАЊЕ ЗНАЊЕМ
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Златибор септембар 2014.
УЧЕЊЕ НА ДАЉИНУ КАО МОГУЋЕ
РЕШЕЊЕ
• За даљински систем учења могао би се користити неки
од софтвера који то нуде (MOODLE)
• Овај програм омогућава наставнику, инструктору који
води курс, постављање потребног материјала коме
полазници могу да приступају по одређеним
правилима.
• Материјал може бити у облику текста, слике или неке
врсте мултимедијалне презентације.
ii МЕЂУНАРОДНИ ИНСТИТУТ ЗАПРИМЕЊЕНО УПРАВЉАЊЕ ЗНАЊЕМ
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Златибор септембар 2014.
Општа шема оспособљавања на даљину
• постављање материјала у електронском облику..
• инструктор и полазници могу да комуницирају
индиректно или директно.
• Кандидат своје знање проверава на пробним
тестовима.
• Коначан тест би се одржао у предузећу и био би
сличан пробним
• За практичан рад би се такође давали задаци на
даљину, али би практичан испит морао бити у
предузећу.
ii МЕЂУНАРОДНИ ИНСТИТУТ ЗАПРИМЕЊЕНО УПРАВЉАЊЕ ЗНАЊЕМ
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Златибор септембар 2014.
ПРОГРАМ ОБУКЕ
• Обука би се састојала од више модула.
• Модул 1 обавезан за све раднике.
• Модул 2 обавезан али је истовремено и изборни.
Послодавац бира садржај овог модула. За поједине
групе радника обрађивали би се различити модули
• Модул 3 је изборни и послодавац може да за сваког
радника бира различит модул.
• Модул 4 би се користио само тамо где постоји и
практична обука за припрему кандидата за практичан
• рад
ii МЕЂУНАРОДНИ ИНСТИТУТ ЗАПРИМЕЊЕНО УПРАВЉАЊЕ ЗНАЊЕМ
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Златибор септембар 2014.
ИСПИТИ
• Сви испити би се одржавали под контролом Лица за
безбедност и здравље на раду.
• радник био обавезан да одређено време (два сата
например) проведе на теоријском и практичном
припремању
• Испит се полаже електронски путем теста. Питања на
тесту бира рачунар. Тест се софтверски оцењује и
електронским путем се одмах достављају резултати и
потврда
• Непосредни руководилац даје оцену о практичном
делу
ii МЕЂУНАРОДНИ ИНСТИТУТ ЗАПРИМЕЊЕНО УПРАВЉАЊЕ ЗНАЊЕМ
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Златибор септембар 2014.
• Исто тако постојали би модули намењени
– лицима за безбедност и здравље на раду,
– инспекцији,
– руководиоцима и
– менаџерима
• Теоријско и практично оспособљавање значи да у
обуку треба укључити и непосредне руководиоце који
могу квалитетно обавити практичан део обуке.
ii МЕЂУНАРОДНИ ИНСТИТУТ ЗАПРИМЕЊЕНО УПРАВЉАЊЕ ЗНАЊЕМ
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Златибор септембар 2014.
ЗАКЉУЧАК – ПРЕДЛОГ СИСТЕМА
ОСПОСОБЉАВАЊА-
• одредити законском регулативом субјекте који то могу
да раде и куће које су акредитоване за овакве
делатности.
• Формирање акредитационог тела
• Сви модули наведени у овом раду би морали бити
акредитовани
• Целокупна процедура оспособљавања, наставни
кадар, планови и програми и процес акредитације
морају бити под контролом Министарства рада.
ii МЕЂУНАРОДНИ ИНСТИТУТ ЗАПРИМЕЊЕНО УПРАВЉАЊЕ ЗНАЊЕМ
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Златибор септембар 2014.
Добривије Станојевић, мр Милица Тaушановић
ПД “Електродистрибуција Београд” д.о.о.
КЉУЧНИ ПОКАЗАТЕЉИ УСПЕШНОСТИ
У СИСТЕМУ БЕЗБЕДНОСТИ И
ЗДРАВЉА НА РАДУ
РЕГИОНАЛНА МЕЂУНАРОДНА
КОНФЕРЕНЦИЈА
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Златибор 17. - 19.09.2014.
У многим радовима су до сада углавном биле сагледаване
обавезе послодаваца, одговорних лица за безбедност и здравље
на раду и других заинтересованих страна у овом процесу. Због
тога обрађивањем ове теме покушавамо да истакнемо значај
кључног показатеља успешности и свих параметара који су
садржани у њему и који на крају дају резултат. Кад се мало
боље сагледају права и обавезе послодаваца прописане
Техничко - технолошке мере
Менаџмент – управљање
Људски фактор
Теорија леденог брега
Пирамида опасности
Повреде са боловањем
Медицинско лечење
Случајеви са указаном првом помоћи
Смртни случај
Инциденти избегнути за длаку
Небезбедни поступци
Непоштовање правила и процедура
Неодржавање чистоће
Журба
Статистичка вероватноћа
Стопа акцидената– СА (Accident Rate – AR)
Стопа изгубљеног времена – СИВ (Lost Time Case Rate –
LTC)
Стопа изгубљених радних дана – СИРД (Lost Work Day
Rate – LWD)
Стопа тежине последица – СТП (Severity Rate – SR)
сатираднихброј
акциденатабројСА
000.200
сатираднихброј
бременомизгубљенимсаакциденатабројСИВ
000.200
сатираднихброј
данараднихизгубљенихбројСИРД
000.200
Стопа акцидента – СА
Вредност стопе акцидената добија се из формуле:
при чему је 200.000 стандардизована стопа за обрачун и увек
је иста без обзира на број запослених у ЕДБ.
Стопа изгубљеног времена – СИВ
Вредност стопе изгубљеног времена добија се из формуле
Стопа изгубљених радних дана – СИРД
Вредност стопе изгубљеног времена добија се из формуле
Р.б
рОЦ
Број
рaдн
их сати
Стопа
акцидента
Стопа
изгубљеног
времена
Стопа
изгубљених
радних дана
Стопа тежине
последица
САСА(ПК
П) СИВСИВ(ПК
П) СИРДСИРД(ПК
П) СТПСТП(ПК
П)
1 100030.22
00,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00
2 2000123.1
434,87 1,62 3,25 1,62 60,09 24,36 12,33 15,00
3 3000152.9
690,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00
4 4000135.3
001,48 0,00 1,48 0,00 42,87 0,00 29,00 0,00
5 500071.05
70,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00
6 6000157.9
661,27 0,00 1,27 0,00 44,31 0,00 35,00 0,00
7 700037.69
20,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00
8 800035.14
50,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00
9 900042.74
30,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00
Укупно:786.2
351,27 0,25 1,02 0,25 25,69 3,82 20,20 15,00
Укупно ПКП Укупно ПКП Укупно ПКП СА СА(ПКП) СИВ СИВ
(ПКП) СИРД СИРД(ПКП) СТП СТП
(ПКП)
1 Управа 124,854 1 1 1 1 35 35 1.60 1.60 1.60 1.60 56.07 56.07 35.00 35.00
2 Дирекција 2 459,436 7 3 6 3 153 75 3.05 1.31 2.61 1.31 66.60 32.65 21.86 25.00
3 Дирекција 3 594,298 5 3 4 3 80 41 1.68 1.01 1.35 1.01 26.92 13.80 16.00 13.67
4 Дирекција 4 493,239 2 1 1 0 29 0 0.81 0.41 0.41 0.00 11.76 0.00 14.50 0.00
5 Дирекција 5 285,022 0 0 0 0 0 0 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00
6 Дирекција 6 647,332 3 0 3 0 94 0 0.93 0.00 0.93 0.00 29.04 0.00 31.33 0.00
7 Дирекција 7 144,208 1 0 1 0 21 0 1.39 0.00 1.39 0.00 29.12 0.00 21.00 0.00
8 Дирекција 8 142,216 1 0 1 0 22 0 1.41 0.00 1.41 0.00 30.94 0.00 22.00 0.00
9 Дирекција 9 166,104 0 0 0 0 0 0 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00
3,056,709 20 8 17 7 434 151 1.31 0.52 1.11 0.46 28.40 9.88 21.70 18.88Укупно
КЉУЧНИ ПОКАЗАТЕЉИ УПЕШНОСТИ ЗА БЗР
ПРИВРЕДНО ДРУШТВО: ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА БЕОГРАД ПЕРИОД 01.01.2013-31.12.2013
Стопа изгубљеног
времена
Стопа изгубљених
радних дана
Стопа тежине
последицаР.Бр. Организациона целинаБрој радних
сати
Број акциденатаБрој акцидената са
изгубљеним временом
Број изгубљених
радних данаСтопа акцидента
176
ТРОШКОВИ ПОВРЕДА НА РАДУ
мр Симо Косић
Београд 2014
МЕЂУНАРОДНИ ИНСТИТУТ ЗА ПРИМЕЊЕНО УПРАВЉАЊЕ ЗНАЊЕМ
Нови Сад
simok.bzr@open.telekom.rs
177
Потпуно је јасно да су питања безбедности и здравља на раду веома важна питања не само код нас већ и у целом свету, тако да је спречавање повреда на раду и професионалних болести централна брига свих и никад у том делу не треба имати компромиса.
Према подацима МОР-а, 2,3 милиона људиширом света умре годишње збогпрофесионалних болести и повреда на раду.
Директни или индиректни трошковиповреда и проф. болести на послу процењујусе на око 2.8 трилиона УС $ широм света.
178
Наравно да су ове цифре неприхватљиве, али ипак се појављују у извештајима који се достављају МОР-у.
Озбиљне повреде на раду су, пре свега, људске трагедије, али економија и друштво такође плаћају високу цену. Све већи број људи на многим радним местима изложени су потенцијалним ризицима - од којих су неки веома опасни.
Повреде на раду и проф. болести, који настају услед непримењених мера за безбедан и здрав рад, недвосмислено доприносе повећању трошкова предузећа што се у суштини преноси и на трошкове друштва у више финансијских сектора.
179
Повреде на раду и проф. болести, са аспекта насталих трошкова могу имати велики финансијски утицај на предузећа ради чега се креатори нове политике БЗР све више окрећу економским инструментима као што су економски подстицаји за побољшање радне као средстава за стварање свести и поштовање законитости -превенције.
У већини земаља спроводе се подстицаји, као нпр. могућа смањења доприноса за социјално осигурање или премија осигурањаусловљена улагањем и побољшњем радне околине и/или смањењем броја повреда и проф .болести, и сл..
180
Трошкови повреда на раду и професио-налних болести који укључују трошкове осигурања, боловања и све пратеће трошкове на на радном месту, медицинске или немедицинске рехабилитације и др. ,су значајна компонента у вођењу трошковне политике сваке организације-предузећа.
Фокусирање пажње на трошкове пословања и вођење трошковне политике на одговарајући начин ствара могућност остваривања већег профита и веће конкурентности на тржишту.
181
Врсте могућих фактора трошкова
У Рсрбији треба сачинити анализу трошкова, сагледавајући њихову оправданост са аспекта смањења повреда на раду и проф. болести.
На нивоу послодавца, нпр. трошкови се могу посматрати праћењем две групе података и то трошкови за спровођење мера и активности за обезбеђивање-спровођење безбедности и здравља и трошкови кроз број изгубљених радних дана због повреда на раду и професионалних болести, трошкови за лечење, за надокнаде у време одсуствовања са посла, судске накнаде штете и сл.
182
Врсте могућих фактора трошкова
Све то указује на потребу посматрања безбедности и здравља на раду и са економских аспеката.
послодавци најчешће узимају у обзир само трошкове за спровођење мера безбедности и здравља на раду,
међутим,трошкови због последица повреда и здравствених оштећења остају сакривени и послодавцу непознати,
разлог, је што се одређени део трошкова предузећа због повреда на раду и проф. болести преноси на носиоце социјалне заштите.
183
Врсте могућих фактора трошкова
У Републици Србији трошкови за покривање мера у вези са спровођењем безбедности и здравља на раду и за лечење од повреда на раду и професионалних болести представљају средства Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Републичког фонда за здравствено осигурање и средства послодавца али није опредељена посебна стопа доприноса за покривање таквих трошкова, па самим тим нема разграничења трошкова за права запослених из области безбедности и здравља на раду.
184
Врсте могућих фактора трошкова
Најбољи начин да се оствари увид у трошкове повреда на раду и проф.болести је економска процена. Она се може направити на неколико нивоа:
на нивоу запосленог појединца;
на нивоу компаније-предузећа;
на нивоу друштва у целини.
185
Врсте могућих фактора трошкова
Не постоји универзални списак фактора трошкова повреда на раду и проф.болести који се може укључити у процену, али исто је могуће пратити као: интерни трошкови послодавца, екстерни трошкови послодавца (уплата доприноса за здравствено и пензијско-инвалидско осигурање) и губитак дохотка због преране инвалидности или смрти које је могуће оцењивати како на нивоу послодавца, тако и на националном нивоу.(Т абела)
186
Врсте могућих фактора трошкова
Ипак, из теорије и праксе је настао минимални сет фактора трошкова. Треба унети додатке и модификације у зависности од сврхе процене, структуре социјалног осигурања у држави итд., јер фактори трошкова и принципи рачунања треба да буду прилагођени националној пракси која већ постоји код нас.
Прављење списка фактора трошкова је једна од кључних активности у свакој економској процени, па и у процени фактора трошкова повреда на раду и проф.болести.
187
Превенција повреда на раду и професионалних болести
Превенција повреда на раду и проф. болести не само да смањује трошкове, већ доприноси и унапређењу учинка фирме. Мере БЗР утичу на учинак на многе начине, на пример:
здрави запослени су продуктивнији и могу да постигну квалитетније резултате;
мање повреда на раду води до мањег броја боловања. Ови резултати воде до смањених трошкова и мање прекида у процесу производње;
188
Превенција повреда на раду и професионалних болести
радна места, опрема за рад и радна околина који су оптимални за потребе процеса рада и који се добро одржавају воде до веће, продуктивности, бољег квалитета и мање ризика по безбедност и здравље на раду;
смањење повреда и обољења значи мање штете и мање ризика од одговорности.
НОВА МЕТОДA ЗА ПРОЦЕНУ
РИЗИКА СА КОРИГОВАНОМ
ФУНКЦИЈОМ СТАЊА ЗАШТИТЕ
Божо Николић Међународни институт за примењено
управљање знањем, Нови Сад
Тема рада
нова метода за процену ризика ВN
Једна од специфичности методе је функција
стања заштите
Значај ове функције је
квантитативно, изражавају вредности ризика
Новији програми су довели до до већег
степена корелације
О РИЗИКУ
сви ризици се морају одредити и
ризици за сваког радника.
морају се дефинисати
све радне околине и
препознати сва радна места
туђе радно место
ризик суседног радног места
Оваква поставка процене ризика омогућава да
се појединим радницима додељују ризици
којима су они изложени.
МЕТОДА ПРОЦЕНЕ
РИЗИКА
математичка интерпретација
R = V*F*H
Квалитативна матрица
нивоа ризика
Вероватноћа
Последице
Mале Средње Велике
Велика Низак Средњи Висок
Средња Низак Средњи Средњи
Мала Низак Низак Низак
Квантитативна матрица
нивоа ризика
Вероватноћа
Последице
1 2 3
3 3 6 9
2 2 4 6
1 1 2 3
коришћене методе
вредности вероватноће, фреквенције и
величине штете у облику табела,
вредности ризик једноставно рачуна.,
Значајно
замена табеле вероватноће са
функцијом стања заштите
коришћена једначина за функцију
стања, облика
f(x) = 16,43* x 2,7
Нова зависност добијена регресионом
анализом је степена функција облика:
f(x) = 14,779* x 2,434 = 14,779* (n/N)2,434
са бољим коефициентом корелације
r2=0,99.
Основна и теоријска зависност
вероватноће и величина оцена
стања заштите
0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0
-2
0
2
4
6
8
10
12
14
16Data: Data1_D
Model: user4
Weighting:
y No weighting
Chi^2/DoF = 0.30685
R^2 = 0.99056
P1 14.77903 ±0.4878
P2 2.43446 ±0.16287
vero
vatn
oca
n/N
Нове вредности
вероватноћа дешавања
(из функције стања)
Вероватноћа дешавања контакта са опасношћу (V)
Скоро немогуће – могуће само под екстремним
околностима
0,09
Врло мало вероватно – али ипак могуће 0,51
Мало вероватно – али се може десити 1,36
Могуће – али није уобичајено 2,73
50% могуће 4,71
Вероватно – није изненађење 7,34
Врло вероватно – треба очекујивати 10,68
Извесно – сигурно ће се десити 14,78
Фреквенција
Учесталост изложености опасности (F)
Једном у радном веку 0,1
Годишње 0,5
Месечно 1,0
Недељно 1,5
Дневно 2,5
Часовно 4,0
Константно 5,0
Степен могуће штете
Степен могуће штете (H), узимајући у обзир најгори могући
случај
Огреботине/модрице/мотивација 0,1
Посекотине/благи пропратни ефекти/опекотине/подршка
менаџмента
0,5
Комуникација/знања и способности 1,0
Мањи ломови или блага болест (привремена)/све
негативно оцењене психофизичке особине заједно
2,0
Ломљење веће кости или озбиљна болест (привремена) 4,0
Губитак уда, ока, вида (перманентно) 6,0
Губитак два уда, очију (перманентно) 10,0
Фаталност 15,0
Изложеност
Број људи изложених опасности (B)
1 – 2 особе 1
3 или више особа 2
Вредновање ризика
занемарљив R ≤ 5
низак али већ значајан 5 < R ≤ 25
повећан 25 < R ≤ 50
висок 50 < R ≤ 100
веома висок 100 < R ≤ 150
неприхватљив 150 < R
ПОСТУПАК ПРОЦЕНЕ
РИЗИКА
Ризик се одређује према формули очитавањем из табела вредности вероватноће догађања (V),
учесталости (F),
величине штете (H) и
утицаја броја људи (B) истовремено изложених ризику.
R= V*F*H*B
Овај поступак се односи на процену ризика радног места.
ПОСТУПАК ПРОЦЕНЕ
РИЗИКА
При процени ризика радне околине
вероватноћа догађаја се рачуна преко
функције стања f(x)
Функција стања се одређује на основу
оцена величина стања заштите у радној
околини.
За радну околину
Дефинишу се елементи који описују стање заштите и они се оцењују.
Ri = f(x)*F* Hi*В
где је
f(x) = 14.779x 2,434
x = n/N
f(x) – вероватноћа догађаја
n – број негативних оцена стања заштите
N – укупан број оцењених величина стања заштите
ЗАКЉУЧАК
Овај рад је заправо наставак рада [22]
са добијеним новим обликом функције
вероватноће.
B.Nikolic, Anew risk assessment
method, Monitoring and expertise in safety
engineering, Vol.2,No 1/2012, ISSN 2217-
6608
ЈЕДНОГ РАДНОГ МЕСТА
ПОЛУКВАНТИТАТИВНОМ МЕТОДОМ –
GUARDMASTERДробњак Радмила1; Дробњак Предраг2; Васовић Весна 1
1Висока пословно техничка школа струковних студија Ужице 2Висока инжењерска школа струковних студија
Техникум Таурунум Београд – Земун
209
УВОД
• Општи циљ система безбедности и здравља на раду (БЗР) у Републици Србији је да се за сваког радника препознају и процене сви ризици на радном месту и у радној околини, на основу идентификованих опасности и штетности и у складу са систематизацијом радних места.
• Да би се извршила процена професионалног ризика на радном месту потребно је знати: локацију радног места; која се опрема, материјали и процеси рада користе; које опасности су већ биле установљене; које су мере заштите коришћене; о којим повредама се извештавало и друго.
210
• Компететност процењивача се огледа и у њиховом адекватном одабиру методе и коришћењу.
• Методе за процену ризика могу бити:
• Квантитативне
• Квалитативне
• Полуквантитативне
• Р ⁼ В x Т
211
ПРОЦЕНА РИЗИКА ЈЕДНОГ РАДНОГ МЕСТА У ПРИВРЕДНОМ
СУБЈЕКТУ
• Назив радног места: Возач багера
• Опис технолошког и радног процеса:
• Руковање багером и помоћним уређајима при утовару и истовару робе и при опслуживању других машина и уређаја;
• Припрема терета, потребног алата и средстава за претовар, утовар и истовар и опслуживање машина и уређаја;
• Организација рада са запосленима на опслуживању машина и уређаја и упућивање у рад са сталним надзором за обављање технолошких послова;
• Брига о примени прописа о безбедности и здрављу на раду и манипулацији са теретом, као и стално давање сигнала код утовара, истовара и претовара робе;
212
Табела 1. Утврђивање листе
опасности и штетности
Утврђена листа опасностиУтврђена листа
штетности
1. кретање возила и машина1. штетни климатски
утицај
2. покретни делови машина2. хемијске штетности
3.слободно кретање делова или материјала који могу повредити запосленог
3. штетни утицај буке
4. неравне и клизаве површине4. психичко оптерећење
5. коришћење средстава која могу изазвати пожар
5.нефизиолошки положај тела –
дуготрајно седење.
6.опасност од директног додира са деловима
електричне инсталације и опреме под напоном
213
ПРОЦЕЊИВАЊЕ РИЗИКА У ОДНОСУ НА ОПАСНОСТИ И
ШТЕТНОСТИ И НАЧИН И МЕРЕ ЗА ОТКЛАЊАЊЕ, СМАЊЕЊЕ ИЛИ
СПРЕЧАВАЊЕ РИЗИКА• Метода процене ризика
• Према Гвардмастер (GUARDMASTER) методи ризик се израчунава, према следећем обрасцу:
• Р = В + У + П тј., као збир следећих фактора ризика:
• вероватноћа повређивања (В),
• учесталост излагања опасностима/штетностима (У) и
• последица односно тежина могуће повреде или обољења (П).
214
Табела 2. Рангирање вероватноће повређивања
Вероватноћа повређивања (В)
РангНумеричка вредност
Квалитативни опис вероватноће
1 1,0 мала
2 2,0 могућа
3 4,0 вероватна
4 6,0 сигурна215
Табела 3: Рангирање учесталостиизлагања опасностима/штетностима
Учесталост излагања опасности/штетности (У)
РангНумеричкавредност
Квалитативни описучесталости, односно
времена излагања
1 1,0Ретко – једном недељно или
ређе
2 2,0Повремено – дневно или
ређе
3 4,0 Често – више пута у току дана216
Табела 4: Рангирање тежине последице
Последице (П) односно тежина могуће повреде или обољења
РангНумеричка вредност
Квалитативни опис последице
1 1,0Лакше повреде – нагњеĉења,
удари, посекотине
2 3,0
Средње тешке повреде –повреде без трајних
последица (ломови, опе-котине)
3 6,0
Тешке повреде – повреде сатрајним последицама
(непокретност, ампутацијаудова, губитак вида,
оштећење дисајних органа)
217
Гвардмастер (GUARDMASTER)методa
• Применом наведене методе ризик, који се дефинише као збир нумеричких вредности вероватноће повређивања, учесталости излагања опасностима/штетностима и тежине последице, категорише се на скали од 3 до 20 при чему најмањи ризик носи оцену „3“ (1+1+1) а максимални оцену „20“ (6+4+10).
• Следећи корак у примени овог обрасца представља евентуална корекција процењених вредности, уколико се утврди неки од фактора наведених у табели 5.
218
Табела 5. Корекциони фактори приликом процене ризика
Ред. Број
Карактеристични фактори
Корекције
1.Опасностима је
изложено више од једне особе
Помножити фактор П – тежина повреде са
бројем угрожених особа
2.Руковалац машином је неискусан и необучен
Додати 2 поена на укупну оцену ризика
3.
Веома дугачак интервал (дужи од
годину дана) између два излагања
Додати поене тако да фактор У – учесталост
излагања буде максималан
4.
Продужено време задржавања у опасној
зони без потпуног
Уколико је време дуже од 15 минута по
излагању додати 1
219
Табела 6. Нивои ризика
Ниво, односно ранг ризика (Р)
РангНумеричкавредност
Квалитативан опис нивоа, односно ранга ризика
1 око 1 и 2 занемарљив ризи Радно место
није са повећан
им ризико
м
2 <6 мали ризик
3 6 – 15 умерен ризик
4 >15 висок ризик
Радноместо је
саповећан
им
220
Табела 7. Процена ризика за радно место возач багера по методи
ГвардмастерР
ед
ни
бр
ој
Оп
асн
ост
и,
ште
тно
сти
Оче
кива
на
п
овр
ед
а,
бо
ле
ст
Ве
ро
ватн
оћ
а
Уче
ста
ло
ст
изл
ага
ња
Те
жи
на
п
осл
ед
иц
а
Ко
ре
кци
он
и
фа
кто
ри
Ни
во р
изи
ка
Ме
ре
1 2 3 4 5 6 7 8 9
1.Кретање возила и
машина
Посекотине,
фрактуре2.0 4.0 6.0 2
14
умеренризик
- Употребљавати багер у
складу са упутствима за
употребу и одржавање
и важећим прописима
из БЗР;
- Поштовање општих
мера безбедност у
саобраћају;
- Обезбедити лекарски
преглед за возача
багера;
2.Неравне и клизаве
површине
Посекотине,
фрактуре2.0 4.0 3.0 /
9 умерен ризик
- Одржава површину
простора, подова, да
буду безбедни и
неклизајући и да их
редовно чисти;
- Носити заштитну обућу
са неклизајућим ђоном;221
3.Покретни делови
машина
Посекотине,
фрактуре4.0 4.0 6.0 2
16
висок
ризик
- Редовна контрола пре
и после употребе
багера;
оспособљавање
руковаоца багера и
свих запослених за
безбедан рад;
- Не стајати у билзини
висећег терета и у
радном подручију
багера;
- При одржавању и
подмазивању багера
поштовати
безбедносне мере;
- Вршити периодичне
прегледе и
испитивања багера у
прописаним
роковима;
4.
Опасност од
директног додира
електричних водова
Удар струје 2,0 1,0 10,0 2
15
умерен
ризик
- Поштовање минималне
раздаљине између
крака багера и
електричног вода;
- Искључење вода;
5. Пожар Опекотине 1,0 2,0 3,0 /6
мали ризик
- Оспособљавање
запослених;
- Обезбедити апарат за
гашење пожара;
Слободно кретање
материјала који могу Посекотине, 9
- Елементе и склопове
одлагати по
редоследу, и у висину
којом се обезбеђује
стабилност наслага;
- Не прекорачивати
222
7.Хемијске
штетности
Интоксикација,
иритација
респираторног
тракта
1,0 2,0 6,0 /
9
умерен
ризик
- Када возило није у
покрету искључити
мотор;
- Периодично
проверавати смесу и
верме паљења;
- Применити безбедну
процедуру пуњења,
скидања и
монтирања батерија;
при раду са
средствима против
замрзавања
користити све
прописане мере
безбедности;
- При узимању горива
користити заштитне
рукавице;
8. Климатски утицај Прехлада 1,0 4,0 1,0 /6
мали ризик
- Обезбедити топлу
одећу и обућу;
9. Бука Губитак слуха 1,0 4,0 1,0 /6
мали ризик
- Инсталирати кабину
која не пропушта буку;
- Обезбедити
запосленима
штитнике против
буке;
- Мерење буке;
10.Психолошко
оптерећење
Посекотине,
фрактуре4,0 4,0 6,0 2
16
висок ризик
- Обезбедити одмор
запосленом;
11.
Нефизиолошки
положај тела –
дуготрајно седење.
Обољења кичменог
стуба1,0 2,0 6,0 /
9
умерен
ризик
- Обезбедити
запосленом чешће
паузе у току рада;
223
НАЧИН И МЕРЕ ЗА ОТКЛАЊАЊЕ, СМАЊЕЊЕ ИЛИ
СПРЕЧАВАЊЕ РИЗИКА• Утврђују се следеће мере за спречавање, отклањање или
смањење ризика на радном месту возач багера:
• Одржавају се у исправном стању и врше прегледи и испитивања средстава за рад;
• Обезбеђују се прописани услови за безбедан и здрав рад у радној околини;
• Оспособљавају се запослени за безбедан и здрав рад и упознају са свим ризицима, опасностима и штетностима на овом радном месту и врши се провера знања;
• Обезбеђују се средства и опрема за личну заштиту на раду, њихово одржавање за радно место возача багера;
224
ЗАКЉУЧАК
• У раду је приказана процена ризика радног места возача багера, једном од метода која није често у употреби Гвардмастер (Guardmaster).
• Код ове методе, елементи процене ризика се сабирају, док се код осталих метода елементи процене множе.
• Без обзира која се метода користи, резултат процене ризика би требало да буде увек исти.
• Наведено радно место, код другог привредног субјекта, такође је процењено као радно место са повећаним ризиком коришћењем Пилц методе.
• Може се извести начелан закључак да се највећи број метода подудара у кључним елементима процене.
• Све методе за процену ризика су недовољно прецизне и поседују дозу субјективности.
• Од изузетне важности је да се састави компетентан мултидисциплинаран тим за процену ризика, како би Акт о процени ризика био валидан.
225
УПОРЕДНА АНАЛИЗА
ДВЕ МЕТОДЕ ПРОЦЕНЕ РИЗИКА
ПРИ РУЧНОМ РУКОВАЊУ ТЕРЕТОМ
Божо НиколићМеђународни институт за
примењено управљање знањем, Нови Сад
Тема рада
приказане две методе процене ризика
при ручном руковању теретом.
BN метода чији творац је аутор овог
рада и
метода KIM немачког Савезног
института за сигурност
О методама
БН метода са карактеристикама
универзалности у смислу њене примене
у различитим условима, процесима и
делатностима.
развијенa KIM методa.
BN МЕТОДА
методологија јер у оквиру ње налази се
прилагођавања и корекције терета и
метода процене ризика (BN).
Примењени ISO
са посебним фокусом на
масу терета,
фреквенцију дизања и преношења терета у
неидеалним условима,
кумулативну масу
Методологија садржи две
методе
величине оцене стања дефинисане ISO
стандардом – корекција
величине оцене стања које дефинишу
радну околину – метода процене ризика
Корекција масе и облика
терета дефинисаних ISO
стандардом
Према нашем Правилнику максимална
референтна (препоручена) маса терета
може бити до 25 кг за жене и 50 кг за
мушкарце
Према Стандарду 11228-1 ове масе
могу бити до 15, односно 25 kg
Корекција терета, то јест даље
смањивање његове масе
Ово се сматра елиминаторним
поступком
Терет мора бити мањи од референтне
величине
Исто то важи и за кумулативни терет
Елементи
Да ли је маса терета одговарајућа? Референтна маса терета мора бити мања од 25 kg
за мушкарце и 15 kg за жене
Да ли су маса и фреквенција терета одговарајући,
Да ли је удаљеност терета од тела одговарајућа?
Да ли је вертикални положај терета одговарајући?
Кv = 1 - 0,3( 0,75- v ).
Да ли је висина вертикалног премештања одговарајућа?
Постоји ли угао асиметрије?
К = 1 - 2 0,003
где је угао заокретања изражен у степенима.
Каква је фреквенција руковања теретoм? Понављање руковања теретом укључује и време
одмора. Рецимо, ако смањимо фреквенцију дизања терета (то одмах значи повећан одмор) како би коефицијенат фреквенције „f“ био већи и добила маса мања од референтне
Какав је квалитет прихватања предмета? добар
коректан
лош (објективна маса се увећава за 10%).
Закључно разматрање
коначна маса, коригована и
стварна, мора бити мања од
референтне (25 или 15 кг).
Да ли је коригована објективна маса
мања од референтне?
Да ли је кумулативна маса мања од
препоручене? (дневне дозвољене
масе, масе на сат или масе на минут.)
Величине стања које дефинишу радну
околину као фактори ризика при
ручном преношењу терета
За процeну ризика користи се BN метода.
Функција стања се одређује из једначине:
f(x) = 14,779 (n/N)2,434
где су:
n - број негативно оцењених величина стања
N - укупан број оцењиваних величина стања.
Могуће величине стања које дефинишу радну околину N
Величина стања Коментар
1 Да ли се ради са две руке? Упутством или процедуром нагласити,
односно, забранити. Радни пут уредити
да радник није принуђен да ангажује већ
заузете руке или ноге (отварање врата)
2 Да ли је руковање мирно, без
изненадних убрзања терета?
3 Да ли радник за остваривање циља
има пуну подршку?
Мисли се прво на искоришћење својих
могућности. Рецимо, да ли радник у том
тренутку користи стабилно обе ноге
4 Да ли ширина објекта одговара
раднику?
Ширина објекта не > 0,75m. Ако јесте да
ли одговара раднику вишег стаса.
5 Да ли су положаји тела и покрети
при дизању терета уобичајени?
6 Да ли је под клизав или
нестабилан?
Одређивање величине штете
Ручно руковање теретом треба да је прилагођено раднику са просечним карактеристикама.
болести су благог и привременог карактера и величина штете се може узети да је Н = 2 здравствено способна особа,
особа обучена са вештинама руковања теретом, уз коришћење помоћне опреме.
Учесталост изложености
опасности
Овај податак се узима из табеле методе
процене ризика
Ризик се добија као
R = f(x ) H F
при чему је: f(x ) – функција стањa
H – величина штете
F – фреквенција или учесталост излагања опасностима.
уз вредност штете увек Н=2 одговарајуће фреквенције може се из табеле добити вредност ризика
У пресеку броја лоше оцењених и укупних величина стања из табеле се добија вредност ризика.
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18
1 29.6
2 4.5 29.6
3 1.5 9.9 29.6
4 0.7 4.5 13.6 29.6
5 0.4 2.5 7.4 16.2 29.6
6 0.2 1.5 4.5 9.9 18.1 29.6
7 0.2 1.0 3.0 6.5 11.9 19.5 29.6
8 0.1 0.7 2.1 4.5 8.3 13.6 20.6 29.6
9 0.1 0.5 1.5 3.3 6.0 9.9 15.0 21.5 29.6
10 0.1 0.4 1.1 2.5 4.5 7.4 11.3 16.2 22.2 29.6
11 0.0 0.3 0.9 1.9 3.5 5.8 8.7 12.5 17.2 22.9 29.6
12 0.0 0.2 0.7 1.5 2.8 4.5 6.9 9.9 13.6 18.1 23.4 29.6
13 0.0 0.2 0.6 1.2 2.2 3.7 5.6 8.0 11.0 14.6 18.8 23.8 29.6
14 0.0 0.2 0.5 1.0 1.8 3.0 4.5 6.5 9.0 11.9 15.4 19.5 24.2 29.6
15 0.0 0.1 0.4 0.8 1.5 2.5 3.8 5.4 7.4 9.9 12.8 16.2 20.1 24.5 29.6
16 0.0 0.1 0.3 0.7 1.3 2.1 3.2 4.5 6.3 8.3 10.7 13.6 16.9 20.6 24.8 29.6
17 0.0 0.1 0.3 0.6 1.1 1.8 2.7 3.9 5.3 7.1 9.1 11.5 14.3 17.5 21.1 25.1 29.6
18 0.0 0.1 0.2 0.5 0.9 1.5 2.3 3.3 4.5 6.0 7.8 9.9 12.3 15.0 18.1 21.5 25.3 29.6
19 0.0 0.1 0.2 0.4 0.8 1.3 2.0 2.9 3.9 5.2 6.8 8.5 10.6 13.0 15.6 18.6 21.9 25.5
20 0.0 0.1 0.2 0.4 0.7 1.1 1.7 2.5 3.4 4.5 5.9 7.4 9.2 11.3 13.6 16.2 19.1 22.2
Broj negativno ocenjenih veliĉina stanja n
Uku
pa
n b
roj p
osm
atr
an
ih v
eliĉ
ina
sta
nja
N
Ризик са фреквенцијом F = 1 (део табеле)
KIM МЕТОДА И МЕТОДА ПРЕМА
ХРВАТСКОМ ПРАВИЛНИКУ О
ЗАШТИТИ НА РАДУ ПРИ РУЧНОМ
ПРЕНОШЕЊУ ТЕРЕТА
KIM (Key Indicator Method) метода
У Хрватској је дефинисано и њиховим
правилником, проширили КIМ методу.
Метода KIM, као и BN, уважава
тежину терета и
време руковања.
Вежe се за Стандард ISO 11280-1, послови са посебним условима рада.
дневно ограничење кумулативне масе од 1000
кг.
Фактори ризика
узети на бази ISO стандарда и везани
су за
карактеристике терета
карактеристике радног задатка
карактеристике радне околине и
индивидуалне факторе.
Метода процене ризика и њенe
карактеристике
Метода уважава
време трајања радне операције,
тежину терета,
положај тела и
условe рада.
Процена ризика у више корака
Корак 1. Одређивање бодова оптерећења према времену T1
Kорак 2. Одређивање бодова оптерећења према тежини терета Т2, положају тела радника Т3 и радним условима Т4
Корак 3. Израчунавање коначне вредности и процена укупног нивоа ризика
оцењивање укупног оптерећења због ручног руковања теретом
УО = Р = Т1( Т2 + T3 + T4 )
Хрватска,УО = T1 ( T2 + T3 + T4 + T5 + T6 )
Образложење утврђених
вредности укупног оптерећења
УО Образложење утврђених вриједности
до 10 Ниско оптерећење – не постоји опасност за здравље због ручног
преношења терета.
10 до 25Повећано оптерећење – могућност прекомјерног оптерећења код
радника са смањеном радном способношћу.
26 до 50
Велико оптерећење – могућност прекомјерног оптерећења код
здравих радника. Потребно је истражити могућности за
смањивање оптерећења због ручног преношења терета.
изнад 50
Врло велико оптерећење – велика могућност настанка здравствених
оштећења због ручног преношења терета. Нужна је упораба
одговарајуће опреме или других метода рада за смањивање
тјелесног оптерећења.
УПОРЕДНА АНАЛИЗА
обе методе уважавају компоненте ручног руковања теретом, тежину терета и време руковања. Такође су узети у обзир исти фактори ризика:
карактеристике терета
карактеристике радног задатка
карактеристике радне околине и
индивидуални фактори
Методе су уочљиво различите
BN метода је далеко прецизнија.
Метода KIM је једноставнија, краћа и
бржа.
Добијене вредности
По методи BN су квантитативног
карактера
по KIM методи то су описна
вредновања
Метода BN се у потпуности уклапа у
метод процене ризика радног места и
радне околине, дакле, универзална је
KIM метода специфична јер се
примењује само за ручно управљањем
теретом.
ЗАКЉУЧАК У BN методи процене јавља се значајан проблем око
референтне (препоручене) масе терета.
Према нашем Правилнику за запослене до 45 година старости ова маса може бити до 25 кг за жене и 50 кг за мушкарце, односно, 15 и 40 кг за старије од 45 година. У Хрватској су тада у питању радна места са посебним условима рада.
Према Стандарду који прати и поштује ова метода,референтна маса може бити до 25, односно 15 кг. Може и 40 тј. 25 kg, али уз посебне околности и посебне услове.
Апсолутно је неприхватљиво да важећи српски Правилник остане на снази са овим вредностима, па променама треба хитно приступити.
Љиљана Ружић-ДимитријевићВисока техничка школа струковних студија у
Новом Саду
Примена Правилника о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при ручном преношењу терета
Међународни стандард ИСО 11228-1,2,3◦ 1–Дизање и ношење,
◦ 2-Гурање и вучење,
◦ 3-Руковање малим теретом са великом фреквенцијом
у Правилнику наведено само руковање теретом масе веће од 3kg, искључен трећи стандард
1. Учестали репетитивни покрети
2. Статички положај
3. Присилна напрезања
4. Недовољно времена за оправак
5. Неодговарајући дизајн објекта
6. Вибрације
7. Радна околина
8. Организација рада
9. Психосоцијални фактори
10. Индивидуалност
Стандард 11228-3 препоручује употребу две методе за процену ризика:◦ једноставну која би сврстала ризик у једну од 3
зоне: прихватљив, условно прихватљив и неприхватљив.
◦ Уколико је у последње две зоне, онда се препоручује детаљна процена ризика неком методом, наведена је шира листа, а приказана је употреба једне, OCRA методе
ризик оцењује тзв. OCRA индексом, који представља количник броја актуелних техничких акција изведених током рада АТА, и броја препоручених техничких акција РТА, за сваки екстремитет посебно
ниво ризика OCRA индекс Опис
1 ≤ 2.2 нема ризика ни последица
2 2.3 – 3.5
врло низак ризик,
побољшати структуралне
факторе ризика
3 > 3.5
ризик постоји и треба
извршити редизајн задатака
и радних места
Отежавају сложени прорачуни и потребе доброг познавања механике, као и математике
Тешко је осетити величину ризика, јер га метода представља односом стварних и препоручених акција.
Корисна исцрпна листа фактора ризика који се могу употребити и у другим методама као елементи ризика
Хрватски завод за заштиту здравља и сигурност на раду и Хрватски завод за здравствено осигурање су издали Практичне смјернице за оцјену ризика при ручном руковању теретом у којима се препоручује SMART метода
Ова метода посматра следеће карактеристике битне за процену ризика:
◦ Т1 Трајање задатака са понављајућим операцијама у једној радној смени
◦ Т2 Понављање операција изражено укупним бројем покрета у једној смени
◦ Т3 Употреба физичке снаге
◦ Т4 Положај тела
Прве три карактеристике се бодују скалом од 1 до 5
Четврта се бодује збиром бодова додељених за положај главе, леђа, рамена, лакта, ручног зглоба и прстију и вредности у скали од 0 до 8.
укупно оптерећење = (Т2+Т3+Т4 )* Т1
На основу добијене вредности одређује се ниво ризика из табеле
ниво
ризика
укупно
оптерећење
Образложење
1 <10Низак ниво ризика: не постоји ризик од преоптерећења радника и
оштећења здравља
2 10 до 45Повећани ниво ризика: постоји могућност од преоптерећења мање
отпорних радника (старији од 40, млађи од 21, неискусни, болесни)
3 46 до 65
Високи ниво ризика: постоји опасност од преоптерећења свих
радника уз вероватан настанак повреда и обољења коштано
зглобног система, препоручује се преобликовање радног места
4 >65
Врло висок ниво ризика: постоји значајна опасност од
преоптерећења свих радника и озбиљан ризик од настанка повреда
и обољења, треба преобликовати радно место уз коришћење опреме
и промене начина рада и организације
Ова метода је пуно једноставнија за примену од претходне.
скале вредности су превише унифициране, тако да је тешко видети прави допринос одређених фактора.
прилично је редукован број ризичних фактора у односу на препоруке Стандарда 11228-3, што значи да се могу превидети неке опасности (периоди опоравка, додатни фактори околине).
развијена у Високој техничкој школи у Новом Саду од стране професора Боже Николића,
дугогодишње искуство из процене ризика различитих предузећа са читавом лепезом типова радних места и радних околина
кроз праксу развијала, прилагођавала и кориговала
примена изузетно широка и даје могућност поређења и добијања реалних показатеља и квалитетних резултата.
користи функцију стања заштите, у којој би требало користити све елементе стања заштите (факторе ризика) и њихове оцене
Стандрад 11228-3 даје релевантан број ових елемената, они су и употребљени и оцењени, тако да имамо :
f(x) = 14,78 (n/N)2,434,
где је N број свих фактора ризика, а n број негативно оцењених.
Ризик је R = f (x) * F * H ◦ F је фреквенција и она узима вредности од 0.1 (једном у
радном веку) до 5 (константно)
◦ H степен могуће штете се вреднује од 0.1(огреботина) до 15 (фаталност)
Ниво и опис ризика
ниво ризика вредност опис
1 R ≤ 5 занемарљив
2 5 < R ≤ 25 низак али већ значајан
3 25 < R ≤ 50 повећан
4 50 < R ≤ 100 висок
5 100 < R ≤ 150 веома висок
6 150 < R неприхватљив
Посматрано је радно место касирке у једном маркету.
пажња је била посвећена свим елементима које би требало оценити,
обављен је разговор са радницима у коме су добијени одређени корисни подаци и евентуално нови елементи које би требало уврстити
поред наплаћивања робе на каси радник врши и распоред робе по полицама у радњи, у просеку је то 50:50
Положај током рада је седећи, мада радник може и да стоји, али простор је ограничен,
Током рада радник има право на паузу од 30 минута
По прорачуну запослених они у току радног дана подигну 1 тону робе укупно.
Радник вади робу из корпе са пулта с десне стране. Рука и лакат су при том у висини груди.
Извађени предмет радник ставља изнад читача кода, који је пред њим. Радник окреће предмет да би нашао бар код, и при том окреће шаку у зглобу.
Предмети могу бити тежине и до 10 кг и тада их радник узима са две руке. Просечна тежина робе је око 750 грама.
Радник одлаже предмет на пулт са леве стране, а корпу десно иза себе.
Куца износ, узима паре и враћа кусур
за ризик користи индекс методе који се добија као количник броја актуелних техничких акција у смени:
nАTA = f * t=( nTС × 60/ tС ) * t = (3* 60/5)*240 = 8640
f = nTС × 60/ tС је фреквенција акција по минути, где је tC време циклуса у секундама, а nТС број техничких акција у циклусу
и броја референтних техничких акција у смени:
nRTA = kf × FM × PM × ReM × AM × t × RcM × tM = 30*0.85*0.6*0.7*1*0.80*12570.4*0.80*1= 2056.32
kf – константа фреквенције техничких акција , FM
– фактор силе, PM – фактор положаја
ReM – фактор понављања, AM – додатни фактор, t– дужина репетитивних акција у минути
RcM – фактор опоравка, tM – фактор трајања
За све ове елементе метода нуди табеле са описом и одговарајућим вредностима.
Избор вредности зависи од услова рада и операција, али врло је вероватно да ће процењивач одустати од методе, осим ако нема одговарајући софтвер за прорачуне.
тешко је без великог искуства и дужег коришћења методе направити са сигурношћу избор одговарајуће вредности.
Коначно, ризик би био
OCRA индекс = nАTA/ nRTA =8640/2056.32 = 4.20
Ова вредност припада црвеној зони (>3.5), што значи да постоји и треба извршити редизајн задатака и радних места по препоруци методе.
ниво ризика OCRA индекс Опис
1 ≤ 2.2 нема ризика ни последица
22.3 – 3.5
врло низак ризик, побољшати
структуралне факторе ризика
3> 3.5
ризик постоји и треба
извршити редизајн задатака и
радних места
за трајање задатака са понављајућим операцијама у једној радној смени Т1 = 5
Понављање операција изражено укупним бројем покрета у једној смени T2 = 3
Употреба физичке снаге Т3 = 2 (умерена снага)
Положај тела Т4 = 0.5+0.5+0+1+0.5+0.5=3
ниво
ризика
укупно
оптерећење
Образложење
1 <10Низак ниво ризика: не постоји ризик од преоптерећења радника и
оштећења здравља
2 10 до 45Повећани ниво ризика: постоји могућност од преоптерећења мање
отпорних радника (старији од 40, млађи од 21, неискусни, болесни)
3 46 до 65
Високи ниво ризика: постоји опасност од преоптерећења свих
радника уз вероватан настанак повреда и обољења коштано
зглобног система, препоручује се преобликовање радног места
4 >65
Врло висок ниво ризика: постоји значајна опасност од
преоптерећења свих радника и озбиљан ризик од настанка повреда
и обољења, треба преобликовати радно место уз коришћење опреме
и промене начина рада и организације
Смањење дужине трајања задатка у једној смени би довело до промене Т1 и евентуално Т2, али и тада би укупно оптерећење било 28 или 21, што још увек припада истом нивоу ризика.
Користећи препоруке из Стандарда, посматрањем радног места, као и разговором са радницима формирана је листа од 34 фактора ризика који су оцењени знаком + или -
Она се може допунити факторима који се уоче
Факторе који се не јављају као могућност на неким радним местима не треба узети у обзир, и они су обележени знаком /
Остали се оцењују знаком + или –
Од 34 фактора, оцењивано је 30 и 13 је добило негативну оцену
По методи BN, функција стања заштите се добија као:
f(x) = 14,78 (13/30)2,434, a ризик
R = f(x)* F * H
Н = 1 (степен могуће штете испод мањег лома или благе болести), F = 4, часовна (пола радног времена)
Употребом одговарајуће табеле урађене у програму Excel може се очитати вредност ризика R= 7.7, што одговара опису: Низак али значајан.
променом било која три негативно оцењена елемента у позитивне долазимо у зелену зону, тј. у зону ризика који је занемарљив, R<5.
Број негативно оцењених величина стања ni
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17У
куп
ан
број
посм
ат
ран
их
вели
чи
на
стањ
аN
1 59.1
2 10.9 59.1
3 4.1 22.0 59.1
4 2.0 10.9 29.4 59.1
5 1.2 6.4 17.1 34.3 59.1
6 0.8 4.1 10.9 22.0 37.9 59.1
7 0.5 2.8 7.5 15.1 26.1 40.6 59.1
8 0.4 2.0 5.4 10.9 18.8 29.4 42.7 59.1
9 0.3 1.5 4.1 8.2 14.1 22.0 32.1 44.4 59.1
10 0.2 1.2 3.2 6.4 10.9 17.1 24.8 34.3 45.7 59.1
11 0.2 0.9 2.5 5.0 8.7 13.5 19.7 27.2 36.3 46.9 59.1
12 0.1 0.8 2.0 4.1 7.0 10.9 15.9 22.0 29.4 37.9 47.8 59.1
13 0.1 0.6 1.7 3.4 5.8 9.0 13.1 18.1 24.2 31.2 39.4 48.7 59.1
14 0.1 0.5 1.4 2.8 4.8 7.5 10.9 15.1 20.2 26.1 32.9 40.6 49.4 59.1
15 0.1 0.4 1.2 2.4 4.1 6.4 9.2 12.8 17.1 22.0 27.8 34.3 41.7 50.0 59.1
16 0.1 0.4 1.0 2.0 3.5 5.4 7.9 10.9 14.6 18.8 23.7 29.4 35.7 42.7 50.5 59.1
17 0.1 0.3 0.9 1.7 3.0 4.7 6.8 9.4 12.6 16.2 20.5 25.3 30.8 36.9 43.6 51.0 59.1
18 0.1 0.3 0.8 1.5 2.6 4.1 5.9 8.2 10.9 14.1 17.8 22.0 26.8 32.1 37.9 44.4 51.4
19 0.0 0.2 0.7 1.3 2.3 3.6 5.2 7.2 9.6 12.4 15.6 19.3 23.5 28.1 33.3 38.9 45.1
20 0.0 0.2 0.6 1.2 2.0 3.2 4.6 6.4 8.5 10.9 13.8 17.1 20.7 24.8 29.4 34.3 39.8
21 0.0 0.2 0.5 1.0 1.8 2.8 4.1 5.6 7.5 9.7 12.3 15.1 18.4 22.0 26.1 30.5 35.3
22 0.0 0.2 0.5 0.9 1.6 2.5 3.6 5.0 6.7 8.7 10.9 13.5 16.4 19.7 23.3 27.2 31.6
23 0.0 0.2 0.4 0.8 1.4 2.2 3.3 4.5 6.0 7.8 9.8 12.1 14.7 17.7 20.9 24.4 28.3
24 0.0 0.1 0.4 0.8 1.3 2.0 2.9 4.1 5.4 7.0 8.9 10.9 13.3 15.9 18.8 22.0 25.5
25 0.0 0.1 0.3 0.7 1.2 1.8 2.7 3.7 4.9 6.4 8.0 9.9 12.0 14.4 17.1 20.0 23.1
26 0.0 0.1 0.3 0.6 1.1 1.7 2.4 3.4 4.5 5.8 7.3 9.0 10.9 13.1 15.5 18.1 21.0
27 0.0 0.1 0.3 0.6 1.0 1.5 2.2 3.1 4.1 5.3 6.6 8.2 10.0 12.0 14.1 16.5 19.2
28 0.0 0.1 0.3 0.5 0.9 1.4 2.0 2.8 3.7 4.8 6.1 7.5 9.1 10.9 12.9 15.1 17.5
29 0.0 0.1 0.2 0.5 0.8 1.3 1.9 2.6 3.4 4.4 5.6 6.9 8.4 10.0 11.9 13.9 16.1
30 0.0 0.1 0.2 0.4 0.8 1.2 1.7 2.4 3.2 4.1 5.1 6.4 7.7 9.2 10.9 12.8 14.8
Слично као и у SMART методи и овде је значајан утицај дужине трајања рада, изложеност утицају, F.
предност ове методе је да се из листе виде тачније елементи који утичу на ризик.
рецимо уместо елемента Т2 SMART методе коришћена су 4 фактора, који ближе описују начин понављања операција.
све три методе показале да на овом радном месту постоји ризик
Препоруке редукције ризика код оваквих радних места које даје ISO 11228-3 могу бити одличан извор сваком процењивачу ризика. ◦ Смањење дужине репетитивног рада увођењем
електронских каса за самонаплаћивање.
◦ Задатак редизајнирати увођењем мини пауза
◦ Радно место редизајнирати повећањем простора где радник седи или стоји и продужетком пулта, тако да купац ставља робу из корпе на пулт, a не радник.
◦ Радна околина се може боље уредити премештањем каса на место даље од врата.
Радна места на којима се врше учестале операције руковања теретима мале масе могу да имају одређени ризик
Урађена је процена ризика за радно место, које је врло често, помоћу три различите методе и све су показале да постоји приближно исти ниво ризика, и то управо потврђује њихов квалитет.
Циљ рада је да се дигне свест о потреби уочавања ризика код ових радних места, али и да се апелује на одговорне да регулативом помогну људима који се тиме баве у смислу давања упутстава и препорука.
SAFETY RULES FOR THE
MANUAL HANDLING OF LOADS
AND RISK ASSESSMENT
MARKOVÁ, Iveta
MUŽÍKOVÁ, Marianna
Aim of article
is drawn to-date information about workloads
is the presentation of these activities,
their negative impact on human health
the assessment of risk from those activitieswith the proposal of preventive measures
is presented the results of a questionnairesurvey of employees of publicorganizations, which, inter alia, found itselfthe question about work loads.
Content of article
Introduction
MANUAL HANDLING OF LOADS (MHL)
Risks associated with manual handling of loads
Example of Manual Handling Checklist
Negative consequences caused by inappropriate work
loads
Preventive measures
Survey about work at MHL
Musculoskeletal system
Injury of musculoskeletal
system
Injury of muscles,
tendons, joints and spine
Need assessment of risk
manual handing load
Legislative MHL
For the purpose of safety rules were drawn up in 1989, Directive 90/269/EEC - manual handling of loads of 29 May 1990 on the minimum health and safety requirements for the manual handling of loads where there is a risk of back injury Particularly it workers (fourth individual Directive within the meaning of Article 16 (1) of Directive 89/391/EEC)
In Slovakia, the rules of safe handling summarized in the Government Ordinance No. 281/2006 Coll. on the minimum health and safety requirements for the manual handling of loads, which provides, inter alia MHL as any movement or supporting the load, including humans and animals with one or multiple employees, its lifting, supporting, storing, pushing, pulling or other moving, which, because of the load characteristics or unfavorable ergonomic factors pose a risk to health, particularly the spine employees. Government Ordinance no. 281/2006 Coll. contains information relating to health and safety at MHL.
Work loads
general principles of work loads:
before starting work to assess and evaluate the
health and safety conditions of the type of work,
design work so that it is suitable for all,
provide adequate training and staff training on how
to move loads,
provide workers with the necessary data and
information on the weight and centre of gravity of
the load.
Risk Factors at work with loading
Property burden
Weight, size, shape, content, consistency, grasping method, stability and position location method ...
Work environment
(Quite of free space, flooring, lighting, temperature, humidity, ventilation ...)
Physical exercise
(The excess, rotate the torso, the likelihood of unexpected movement of the load, unstable
or Non-physiological position, the center of gravity of the body and load ...)
Worked
(Frequent and long stress, inadequate rest, long distance, forced the pace ...)
Risk factors related to the way
of performing work
Bending
forward
Turn to the
side during
forward
bending
Kneeling or
squatting
(with
rounding
back)
Holding the load
over a shoulder
joint and
simultaneous
bending
backwards,
Risk assesment
In the case of manual handling is necessary, the
employer is required :
Assess the risk
Take corrective measures to reduce the risk
Supply a workplace with risk reduction
To inform and train employees on safe work
practices.
Risk assesment
Aim of producing minimum safety requirements when working with loads is:
improve awareness employers and employees about the risks associated with manual handling of loads and the appropriate precautions
promote changes in relation to the existing risks associated with manual handling of loads, by tackling the problem at source
aware of the risks associated with manual handling of loads
implement change the way work is planned, organized and performed
eliminate manual handling of loads
perform such work in a safe manner for the health of the employee in accordance with ergonomic requirements.
Assess the risk : Checklist
in the risk assessment process is the identification of hazards
Simple form checklist offers:
Checklist for the prevention of manual handling risks www.worksafe.vic.gov.au
Manual Handling
Manual handling inspections. Checklist for safety representatives. Health and Safety Executive: http://www.qub.ac.uk/safety-reps/sr_webpages/safety_downloads/manualhandling_checklist.pdf
MANUAL HANDLING RISK ASSESSMENT (Adapted from the Worksafe Australia & WorkCover NSW Manual Handling Risk Assessment Checklist) . University of Wollongong
http://www.worksafe.act.gov.au/page/view/1221
Checlist Derby City Concil
Preventive measures
Elimination of the risk:
Avoid risks causing these diseases
Evaluate the risks which can not be avoided
Tackle the risks at source
Adapt work to the individual
Adapt to changing technology
Replace dangerous with safe or less dangerous
Develop an integral prevention policy, which takes into account the total load on the body
Prefer collective protective measures priority over individual protective measures
Risk Reduction:
Technical measures should be included in the conditions of use of conveyor belts, conveyors, elevators, hydraulic equipment, etc..
Organizational measures may include change in working methods or sequence, ordering goods in more handy packaging optimal rest periods at work.
Managing residual risk: Informing employees and employee representatives on ways
proper handling of loads and the risk to health arising from the improper handling of the
load or the training of staff on how safe handling of loads to ensure their protection.
Survey about work at MHL
was aimed at bringing basic reports on whether that
activity performed
how often are faced with the manual handling of loads
investigating the availability of information on loads
138 respondents, vhich presented 23% of the base set
(employees of public educational institutions)
Results: that the activity is a common daily work
activities where the employee in most cases (86%)
Results
women [%]
men [%]0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
Yes, often
Yes, sometimes No
women [%] men [%]
Do you wear at work loads?
Results
wome…
men [%]
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
10 kg15 kg
20 kg
25 kg
women [%] men [%]
What is the maximum load weight limit for women / men to 50
Conclutions
Finally, it must be stated:
Manual handling of loads is a normal business
activity (also in administrative, non-industrial
sectors)
Manual handling of loads is an activity where you
need to assess the risk of an excessive burden on
the employee
For the operation are proposed methods of risk
assessment
For the operation of the proposed action, there are
ways to work with loads.ATTENTION!!! http://www.bozpinfo.cz/win/knihovna-
bozp/citarna/tematicke_prilohy/takto-rozhodne-ne/zadna-ochrana-proti-
padu.html
Manual handing load
Physical environmental factors
Measurement of force,
angle, speed of load
Measurement
of equipment ergoPAK
Ďakujeme za pozornosť ...
doc. RNDr. Iveta Marková, PhD., Univerzita Mateja Bela v Banskej Bystrici,
Fakulta prírodných vied, Katedra životného
prostredia, Tajovského 40, Banská
Bystrica, Slovenská Republika,
Tel: +421 48 44658 6805,
email: iveta.markova@umb.sk
Ďakujem za pozornosť
Бела Алфаши
Златибор 18.09.2014.
Закон о безбедности и здрављу на раду
(“Службени гласник РС”, бр. 101/2005)
Правилник о начину и поступку процене
ризика на радном месту и у радној околини
(“Службени гласник РС”, бр. 72/2006).
Радна површина
Тастатура
Радни сто или радна површина
Радна столица
Осветљење
Блештање
Бука и микроклиматски услови
Зрачење
Преосетљивост на електрицитет
Компликације у трудноћи
Загађење ваздуха
Статички електрицитет
Мањак свежег ваздуха
Влажност/температура
Бука
Седење
1. Обратите пажњу да према екрану гледате
на доле, очима биће ово
најпријатније.Екран који се налази изнад
нивоа очију јако вас оптерећује.
2. Испред екрана свесно трепћите и не
глeдајте укочено у екран.
3. Одмарајте очи сваког сата, гледајте кроз
прозор и вршите окрет главе
ПРОЦЕНА РИЗИКА ПРИ РАДУ СA РАЧУНАРОМ
Мр Андрија Тошић ВИПОС Ваљево
Регионална међународна конференцијаПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
1. КАРАКТЕРИСТИКЕ РАДА С РАЧУНАРИМА
2. ПРОЦЕЊИВАЊЕРИЗИКА У ОДНОСУ НАОПАСНОСТИ И ШТЕТНОСТИ
3. УТВРЂИВАЊЕ НАЧИНА И МЕРА ЗА ОТКЛАЊАЊЕ, СМАЊЕЊЕ ИЛИ СПРЕЧАВАЊЕ РИЗИКА
Регионална међународна конференцијаПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Увод• Рад с рачунарима
захтева:
• дуготрајно седење,
• гледање у екран и мониторе,
• куцање употребом тастатуре
• и држање миша.
• Последице на здравље:
• због дуготрајног неповољног положаја тела
• и понављања истоветних покрета не примећује се одмах.
Регионална међународна конференцијаПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
• Организам се настојиприлагодити.
• Одрeђене мишићне и везивнеструктуре истежу се илискрате а стална оптерећенаполако троше могућностиприлагођавња, па се накондужег рада јављају:
– први знаци преоптерећености умор
– и бол који прате специфична оштећења појединих делова тела.
Регионална међународна конференцијаПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
• Процена ризика при раду с рачунарима:– основ је успешног управљања
безбедношћу и здрављем,– а уједно је и кључ за смањење
последица обољења и повреда.
• Ако се добро уради и у свакодневном раду примени, – она може побољшати безбедност
радног места и здравља – као и општу пословну ефикасност.
Регионална међународна конференцијаПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Карактеристике рада с
рачунарима
1. Опрема за рад при раду с екранима
2. Обликованост радних места у Школи
3. Врсте рада у Школи
4. Чеклиста: опрема за рад са рачунаром
5. Чеклиста: опрема на радном месту
6. Чеклиста: ергономија софтвера
7. Чеклиста: радна околина
8. Чеклиста: организација рада
9. Чеклиста: опасност по здравље
Регионална међународна конференцијаПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Назив опреме
Столица
Фотеља
Сто
Рачунар
Тастатура
Миш
Диск
Штампач
Скенер
Фото копир апарат
Факс
Телефон
Тонер за штампање
Опрема за рад при радус рачунарима
Регионална међународна конференција
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Обликованост радних места у школи
Карактеристике Лоше (1) Добро (2) Оптимално (3)Приступ радном местуВисина радне површинеОпремљеност радног местаПростор за кретањеПростор за ногеРукохватПрегледностЧистоћа
Регионална међународна конференција
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Врсте рада у школи
Врсте рада Учесталост у смени – вероватноћа<20% 20-40% 40-60% 60-80% >80%
Да Не 1 2 3 4 5Умни рад
Физички рад
Статички рад
Динамички рад
Регионална међународна конференцијаПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Чеклиста: опрема за рад
са екраном
ПИТАЊА ДА
НЕ
ЕКРАН (МОНИТОР)Да ли су карактери на екрану добродефинисани, јасно уобличени,одговарајуће величине и саодговарајућим размацима измеђукарактера и редова?
Да ли су слике на екрану добре, јасне иодговарајуће величине?
Да ли су слике на екрану стабилне, безтреперења или других обликанестабилности?
Да ли корисник може лако да приступиподешавању и контрастима пре почеткарада?
Да ли екран може да се помери ипремести на жељено место?
Регионална међународна конференцијаПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Чеклиста: опрема за рад
са екраном
ПИТАЊА ДА
НЕ
ЕКРАН (МОНИТОР)Да ли основно и локално осветљењеомогућава задовољавајуће светло иконтраст између екрана и подлоге навидео пројекцији?
Да ли је растојање између екранамонитора и очију од 50 до 80цм?
Да ли је екран ослобођен од рефлексијекоја може да поремети видљивост?
Да ли је кућиште рачунара одвојено одмонитора? Да ли омогућен комофорниположај тела, руку и шака?
Регионална међународна конференцијаПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Чеклиста: опрема за рад са екраном
ТАСТАТУРА ДА
НЕ
Да ли је тастатура са подесивимнагибом и одвојена од екрана такода запослени може да заузме удобанрадни положај који ће спречитипојаву замора у рукама?
Да ли испред тастатуре постојидовољно простора за ослонац шакаи руку запосленог?
Да ли тастатура има мат површинуда не би изазвала одблесаксветлости.
Регионална међународна конференцијаПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Чеклиста: опрема за рад са екраном
ТАСТАТУРА ДА
НЕ
Да ли су распоред и карактеристикетастера такви да олакшајуупотребу тастатуре.
Да ли симболи на тастерима имајуодговарајући контраст у односу натастере и да су читљиви изпредвиђеног положаја за рад.
Да ли су тастатура и миш у близиниједно другом? Да ли су они у истомнивоу?
Регионална међународна конференцијаПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Чеклиста: опрема за рад
са екраном
МИШ ДА
НЕ
Да ли је величина миша таква да мишстане удобно у руку?
Да ли брзина показивача на екрануније превелика?
Да ли су дугмад осетљива напритисак?
На радном месту постоји опасност уколико сте обележили бар један одговор који је означен са не , чега приликом попуњавања ове чеклисте у одговорима запослених на навединим радним местима није било.
Регионална међународна конференцијаПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Чеклиста: опремана радном месту
ПИТАЊА ДА
НЕ
РАДНИ СТО ИЛИ РАДНАПОВРШИНАДа ли радни сто или раднаповршина имају довољно великуповршину која неће изазиватиодблесак и да ли омогућавајуфлексибилан распоред екрана,тастатуре, миша, докумената ипратеће опреме?
Да ли висина стола омогућавапокретљивост ногу и стопала?
Уколико је неопходно да липостоји ослонац за ноге?
Регионална међународна конференцијаПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Чеклиста: опремана радном месту
ПИТАЊА ДА
НЕ
РАДНИ СТО ИЛИ РАДНАПОВРШИНАДа ли је за запосленог обезбеђенодовољно слободног простора такода може да заузме удобан положајпри раду?
Да ли држач докумената(страница) подесив, да ли можебити фиксиран у положај којиомогућава комфорно читање закорисника?
Да ли најчешће коришћена опремаи други предмети на радном столумогу да се дохвате без окретањаглаве и тела?
Регионална међународна конференцијаПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Чеклиста: опрема на
радном месту
РАДНА СТОЛИЦА ДА
НЕ
Да ли постоје удобне столице којеобезбеђују слободан покрет и комфоранположај тела?
Да ли је висина столице лако подесива?
Да ли висина наслона столице подесива?
Уколико је неопходно да ли постојиослонац за руке?
Приликом попуњавања овечек листе уочена јеопасност не поседовањадржача докумената на свимрадним местима с екраном.
Регионална међународна конференцијаПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Чеклиста: ергономија
софтвера
ПИТАЊА ДА
НЕ
СОФТВЕР
Да ли софтвер омогућава извршењерадних задатака?
Да ли софтвер може бити подешен започетнички ниво?
Да ли софтвер обезбеђује помоћ наматерњем језику?
Да ли софтвер представља информације у форми прилагођенлој кориснику?
Да ли запослени имају помоћ истручну подршку у случају проблемаса софтвером?
На радном месту постоји опасност уколико сте обележили бар један одговор који је означен са не, чега приликом попуњавања ове чеклисте у одговорима запослених на навединим радним местима није било.
Регионална међународна конференцијаПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Чеклиста: радна околина
ПИТАЊА ДА
НЕ
РАДНА ОКОЛИНА
Да ли је под одговарајуће прекривен безрупа и препрека?
Да ли је микроклима одговарајућа(температура, влажност и проток ваздуха)у складу са националнимзаконодавством?
Да ли је величина канцеларијеодговарајућа броју запослених у њој (уодносу на национално законодавство)?
Да ли канцеларија има природноосветљење?
Да ли на прозирима постоје застори узпомоћ којих се елиминише светлост којасмета екрану?
Да ли извори светлости, врата и прозори,намештај или зидови праве рефлексију наекран монитора?
Регионална међународна конференцијаПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Чеклиста: радна околина
ПИТАЊА ДА
НЕ
РАДНА ОКОЛИНА
Да ли бука омета пажњу и вербалнукомуникацију?
Да ли каблови ометају запослене уњиховом слободном кретању ипредстављају опасност од спотицања?
Да ли запослени имају довољно простораза промену полжаја?
Да ли се зграда одговарајуће чисти иодржава?
Да ли је опрема за прву помоћ нарасполагању и да ли су запослениобучени да је користе?
Да ли су стазе за евакуацију одговарајућеозначене и да ли се држе чистим?
На радном месту постоји опасност уколико сте обележили бар један одговор који је означен са , чега у одговорима запослених на навединим радним местима није било.
Регионална међународна конференцијаПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Чеклиста: организација
рада
ПИТАЊА ДА
НЕ
ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА
У случају континуираног радаиспред екрана, да ли је могуће да сеузме одговарајућа пауза или да лизапослени може мењати врступосла?
Да ли је реална дужина рада испредекрана краћа од 6 часова дневно?
Да ли се послови запослених мењају?
Да ли запослени могу даконтролишу редослед по којемобављају своје послове?
Да ли су запослени под изузетнимпритиском да испуне циљеве уодређеном року?
Да ли послодавац обезбеђујеадекватне информације, обуку иконсултације пре почетка рада нарадним местима на којима секористе екрани?
Приликом попуњавања овечек листе уочена јеопасност да су запосленипод притиском да испунециљеве у одређеном року.
Регионална међународна конференцијаПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Чеклиста: опасност по
здравље
ПИТАЊА ДА
НЕ
ОПАСНОСТ ПО ЗДРАВЉЕДа ли се обраћа пажња на приговорезапослених да имају проблема савидом?
Да ли се вид запослених систематскиконтролише?
Уколико офтаматолошки прегледутврди да наочаре или контактсочива запосленог нису одговарајућеза рад са екраном, да ли сезапосленом обезбеђују неопходненаочаре за јасан вид?
Уколико се запослени жали намускуло-скелетни бол (врата, кичме,рамена, ногу) да ли се радиергономска процена радног места?
На радном месту постоји опасност уколико сте обележили бар један одговор који је означен са , чега у одговорима запослених на навединим радним местима није било.
Регионална међународна конференцијаПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
ПРОЦЕЊИВАЊЕ РИЗИКА У ОДНОСУ НА ОПАСНОСТИ И
ШТЕТНОСТИ
Вероватноћа настанка
повреде или болести
Тежина повреде или болести
Врло лака ЛакаСредње тешка
ТешкаСмртна/к
о-лективна
1 2 3 4 5
Врло мала 1Занемарљ
ив1
Занемарљив
2
Мали3
Мали4
Мали5
Мала 2Занемарљ
ив2
Мали4
Умерено
велики6
Умерено велики
8
Велики10
Умерено велика
3Мали
3
Умерено велики
6
Умерено
велики9
Велики12
Велики 15
Велика 4Мали
4
Умерено велики
8
Велики12
Велики16
Изразито велики
20
Изразито велика
5Мали
5Велики
10Велики
15
Изразито велики
20
Изразито велики
25
Ниво ризика се одређује:
• као производ вероватноће ризичног догађаја
• и тежине могућих последица
Матрица за
одређивање
нивоа ризика
Регионална међународна конференција
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
• Ризик је степенован као:
– I – врло мали ризик, занемарљив (1, 2);
– II – мали ризик (3, 4, 5);
– III – умерено велики ризик (6, 8, 9);
– IV – велики ризик (10, 12, 15, 16);
– V – изразито велики ризик (20, 25).
Регионална међународна конференција
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
• ризици I и II представљају прихватљиве,
– односно ризике на радним местима за која се утврђује да нису радна места са повећаним ризиком;
• степени III, IV и V представљају неприхватљиве ризике,
– односно карактеришу она радна места која се актом о процени ризика проглашавају радним местима са повећаним ризиком.
Регионална међународна конференција
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
• У матрици за процену ризика су:
– поред описа вероватноће,
– тежине повреда или обољења и ризика,
– дате и бројчане вредности.
• Вероватноћа настанка повреде и обољења, као и тежина повреде и обољења, дати су:
– бројевима од 1 до 5, док је сам ризик производ тих бројева (1 –25).
• Множењем вероватноће са тежином повреде или обољења добијамо ранг ризика;
– на пример: ако после утврђивања да на једном радном месту постоји велика вероватноћа настанка повреде или обољења (4), а последице тог догађаја су тешке (4), онда је и ризик велики (16).
Регионална међународна конференција
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Пример радно место: референт за опште послове
• Опис радне околине
– Референт за опште послове реализује своје радне обавезе у кабинету бр. 29 који је део грађевинског објекта Школе изграђен од чврстог материјала;
– Под је димензија 5,8mX2,9m и укупне површине 16,82m2, израђен од ламината и редовно се одржава;
– Зидови су са пуним испуном од пода до таванице (ламперија) и уредно се одржавају;
– Врата су дрвена стандардних димензија (2x1), лако се отварају;
– Прозор се отвара лако и има упадни угао светла око 240;
Регионална међународна конференција
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Пример радно место: референт за опште послове
• Опис радне околине
– Осветљење у канцеларији је опште и то природно (преко прозора) и вештачко сијалице;
– Грејање канцеларије врши се преко парног грејања на мазут, канцеларија има и климу;
– Проветравање (вентилација) се врши природном циркулацијом отварањем прозора и врата, температура је 20 – 250;
– Бука у канцеларији не прелази дозвољени ниво;
– Помоћне просторије (бифе и тоалети су на прописној удаљености од радног простора и снабдевени су адекватном опремом).
Регионална међународна конференцијаПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Процењивање ризика
Број из листе
опасности и
штетности
Група, врста и опис опасности и штетности из
листе опасности и штетности
Могуће – очекиване последице услед
опасности
Веро-ватноћа
(V)
Тежина(T)
Ниво ризика
(R)(R=VxT)
5.2
Нефизиолошки положај тела (дуготрајно седење)
Статички напор који доводи до убрзаних дегенеративних промена (процес старења)
3УмереноВелика
1Врло лака
II –Мали ризик
(3, 4, 5)
5.2.1
Понављање покрета и положај руку приликом писања
Могу довести до oштећења чула вида, болова у врату, раменима, горњем делу леђа, лактовима и рукама; отицању шака и зглобова; губитку осетљивости у шакама и рукама; грчева у мишићима, губитка снаге у рукама; отупелости прстију; немогућности подизања и држања предмета у рукама; напор вида
3УмереноВелика
1ВрлоЛака
II –Мали ризик
(3, 4, 5)
5.4
Коришћење одговарајућег знања и способности, одговорност у правилима понашања
Психосоматске болести, хипертензија, стрес
3
УмереноВелика
1Врло лака
II –Мали ризик
(3, 4, 5)
Регионална међународна конференцијаПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Процењивање ризика
Број из листе
опасности и
штетности
Група, врста и опис опасности и штетности из
листе опасности и штетности
Могуће – очекиване последице услед
опасности
Веро-ватноћа
(V)
Тежина(T)
Ниво ризика
(R)(R=VxT)
6.1 Дужи рад Замор, стрес1
Врло мала
3 Средње тешка
II –Мали ризик
(3, 4, 5)
7.1Штетности које проузрокују друга лица
Стрес1
Врло Мала
2Лака
I – Врло мали ризик (1, 2)
Чеклиста: опрема на
радном месту
Не поседовање држача докумената
Кривљење врата и бол у раменима
5Изразито велика
1Врло лака
II –Мали ризик
(3, 4, 5)
Чеклиста: организаци
ја рада
Притисак испуњавања задатака у одређеном року
Замор, стрес1
Врло мала
4Тешка
II –Мали ризик
(3, 4, 5)
• Радно место референта за опште послове је радно место са прихватљивим ризиком.
• Запослен на овом радном месту биће у децембру 2013. године упућен на преглед вида.
Регионална међународна конференцијаПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
УТВРЂИВАЊЕ
НАЧИНА И МЕРА ЗА
ОТКЛАЊАЊЕ, СМА
ЊЕЊЕ ИЛИ
СПРЕЧАВАЊЕ
РИЗИКА
• Mи као најзначајне мере за спречавање, смањење и отклањање ризика при раду с екранима истичемо следеће:
– ергономско уређење радног места;
– правилно седење;
– правилно држање руку и ручних зглобова;
– коришћење квалитетне тастатуре;
– правилна употреба миша;
– подешавање монитора;
– коришћење квалитетних програма;
– вежбе и паузе у раду.
Регионална међународна конференција
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Столица за клечање
Правилно седење
Пример коришћења лопте уместо столице
Регионална међународна конференција
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Правилно држање руку и ручних зглобова
Правилно држање руку
Правилна употреба руку код
коришћења комбинације
тастер
Правилан положај зглоба руке
Регионална међународна конференција
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Коришћење квалитетне тастатуреЕргономски обликована раздвојена тастатура
Пример вертикалне
тастатуре
Пример куцања на акордној тастатури
Регионална међународна конференција
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Правилна употреба миша
Исправна позиција руке
Правилан избор брзине кретања
миша
Правилан положај прста
Регионална међународна конференција
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Мере за отклањање, смањење или спречавање ризика
Број из листе опасности и штетности
Група, врста и опис опасности и
штетности из листе опасности
и штетности
Мере за отклањање, смањење или спречавање
ризика
Рок за
спровођење
мера
1 2 3 4
4.3.Биолошки фактори (рад с новцем)
Често прање рукуУвек
Регионална међународна конференција
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Мере за отклањање, смањење или спречавање ризика
Број из листе опасност
и и штетност
и
Група, врста и опис опасности и
штетности из листе опасности
и штетности
Мере за отклањање, смањење или спречавање
ризика
Рок за
спровођење
мера
1 2 3 4
5.2
Нефизиолошки положај тела (дуготрајно седење)Понављање покрета и положај руку приликом писања
Намештање висине столице
Увек по
потребиНамештање наслона
столицеУвек
по потреби
Правилан начин седења УвекКоришћење помагала за
ноге Увек
по потреби
Правилно држања руку и ручних зглобова
Увек
Склонити запреке УвекНамештање висине и
угла монитора Увек
по потреби
Одмор УвекПромена удаљености
монитора Увек
по потреби
Правилна употреба миша УвекПравилна употреба
тастатуре Увек
Вежбе УвекПреглед вида 31.
01. 2014.
Предавање: Енергономија при раду с рачунаром
31. 01.
2014.Набавка држача за
документе31.
12. 2014.
Регионална међународна конференција
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Приоритети у отклањању, смањењу и спречавању ризика
Мере за отклањање, смањење или спречавање ризика
Приоритет отклањања
ризика
1 2
Упут за преглед вида (Образац 1.)
31. 12. 2013.
Упут за циљани офталмолошки преглед (Образац 2.)
По потреби
Предавање о ергономији при раду с рачунаром
31. 12. 2013.
Постављање слика у канцеларије о правилном држању тела приликом употребе рачунара
31. 12. 2013.
Набавка држача документа
31. 12. 2014.
Регионална међународна конференција
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
ЗАКЉУЧАК
• Акт о процени ризика намеће обавезе послодавца и запосленихпри раду с екранима у вези обезбеђивања здравља ибезбедности.
• Здравље и безбедност су обезбеђени када су запослениослобођени ризика од смрти, повреда и болести проузрокованихрадним местом и активностима на радном месту што се наоснову процене ризика за запослене у школи може тврдити.
• Свест о присутности проблема и његовим узроцима је одлучујућаза његову превенцију.
• Одговарајућом ергономијом и обраћањем пажње на начин радаможемо спречити настанак повреда и болести.
ПРИМЕНА МЕТОДЕ BN У
ПРОЦЕНИ РИЗИКА ЗА РАД СА
РАЧУНАРИМА
Весна Петровић, Љиљана Ружић-Димитријевић
Висока техничка школа струковних студијау Новом Саду
Правилник о превентивним
мерама за безбедан и здрав рад
при коришћењу опреме за рад са
екраном
Директиве ЕУ из 1995. године
Технологија која се најбрже развија
Правилник прихватити као полазну тачку и позабавити се новим елементима, а испустити превазиђене.
РАЧУНАРИ ДАНАС
Све више радних места захтева коришћење неких од облика рачунара:
стабилног,
преносивог,
таблета,
мобилног „паметног“ телефона ...
РАЧУНАРИ ДАНАС
Савладати рад на њима – учење до краја живота
Обучити се и како безбедно радити
Користе се и ван радног места – део здравствене културе сваког човека
РАД СА РАЧУНАРОМ
Послодавац је дужан да изврши процену ризика за свако радно место
Административна радна места су обично радна места на којима се користи опрема за рад са екраном
Процена ових радних места сводила се углавном на процену ризика елемената радне околине
ПРАВИЛНИК И ПРОЦЕНА??
Правилник сматра да је запослени у смислу тог Правилника онај који користи опрему за рад са екраном најмање 4 часа дневно.
Да ли допунити Акт о процени ризика за радна места и радну околину само за таква радна места, или
за сва која могу и краће да користе ову опрему.
ПРАВИЛНИК И ПРОЦЕНА??
Опште препоруке о безбедном раду, које важе за сваког који користи опрему
Експлицитно приложити процену ризика за опасности и последице које се могу јавити код оних који користе дуже од 4 сата
За њих је и обавезан периодичан преглед вида који треба да обезбеди послодавац.
Препознавање опасности и
штетности
Оштећења
чула вида
физичка
психофизиолошка
Извори опасности и штетности
слаба осветљеност просторије
лош положај екрана у односу на извор светлости и корисника
лош квалитет слике на екрану
лош физиолошки положај
дуготрајна употреба тастатуре, миша уз учестало понављање истих покрета
недовољно обучен за употребу софтвера и хардвера
претерана дуготрајна употреба рачунара
Опис процеса рада
Подела на две групе активности:
административна радна места (рачунар се користи као средство комуникације и уређај за припрему, штампање и чување докумената
радна места пројектовања и програмирања (рачунар се користи као основно средство рада, значи за креирање производа)
Процена ризика – метода BN
R = V * F * H R< 5 занемарљив
Учесталост изложености опасности (F)
Једном у радном веку 0,1
Годишње 0,5
Месечно 1,0
Недељно 1,5
Дневно 2,5
Часовно 4,0
Константно 5,0
Степен могуће штете (H), узимајући у обзир најгори могући
случај
Огреботине/модрице/мотивација 0,1
Посекотине/благи пропратни ефекти/опекотине/ подршка
менаџмента
0,5
Комуникација/знања и способности 1,0
Мањи ломови или блага болест (привремена)/све
негативно оцењене психофизичке особине заједно
2,0
Ломљење веће кости или озбиљна болест (привремена) 4,0
Губитак уда, ока, вида (перманентно) 6,0
Губитак два уда, очију (перманентно) 10,0
Фаталност 15,0
Вероватноћа V
по методи BN за радна места узима се из табеле
за радну околину узимају се вредности функција стања заштите
V = f(x) = 14.78 * (n/N)2.43
Опасности за ово радно место већином из радног окружења, функција стања заштите се користи
различити елементи (зависи од процењивача)
Елементи стања заштите
1. Рачунар је смештен у простору са повољним микроклиматским условима
2. Приступ рачунару погодан и довољно простран
3. Површина стола на којој је рачунар довољне величине
4. Монитор на страни извора светлости, а не директно испод
5. Столица и радни сто(стабилност, подешавање, висина)
6. Могуће је заузети повољан положај тела
7. Тастатура је изнад нивоа крила
8. Подесив држач страница ако треба ж
9. Често понављање задатака коришћењем тастатуре и миша истим покретима
10. Монитор је директно испред корисника
11. Монитор је 45-60 цм удаљен од очију
12. Висина очију на нивоу замишљене линије око 5 до 10 цм испод врха
13. Фреквенција освежавања монитора је изнад 72, а пожељно је 85 Hz
14. Корисник је упознат са могућношћу подешавања перформанси екрана.
15. „Бела бука”
16. Корисник је обучен за употребу софтвера
Рачунање функције заштите и
ризика
укупан број посматраних величина N=16, а n= број негативно оцењених величина.
Свака од ових 16 величина се оцењује знаком + или –
Из табела 3 и 4 могу се видети вредности ризика за одређени број негативних оцена и једноставно одредити колико елемената треба поправити да би се из црвене зоне дошло у зелену
За свако радно место треба извршити појединачне оцене без обзира што су у истој просторији
Broj negativno ocenjenih veličina stanja n1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16
1 59.1
2 10.9 59.1
3 4.1 22.0 59.1
4 2.0 10.9 29.4 59.1
5 1.2 6.4 17.1 34.3 59.1
6 0.8 4.1 10.9 22.0 37.9 59.1
7 0.5 2.8 7.5 15.1 26.1 40.6 59.1
8 0.4 2.0 5.4 10.9 18.8 29.4 42.7 59.1
9 0.3 1.5 4.1 8.2 14.1 22.0 32.1 44.4 59.1
10 0.2 1.2 3.2 6.4 10.9 17.1 24.8 34.3 45.7 59.1
11 0.2 0.9 2.5 5.0 8.7 13.5 19.7 27.2 36.3 46.9 59.1
12 0.1 0.8 2.0 4.1 7.0 10.9 15.9 22.0 29.4 37.9 47.8 59.1
13 0.1 0.6 1.7 3.4 5.8 9.0 13.1 18.1 24.2 31.2 39.4 48.7 59.1
14 0.1 0.5 1.4 2.8 4.8 7.5 10.9 15.1 20.2 26.1 32.9 40.6 49.4 59.1
15 0.1 0.4 1.2 4.1 4.1 6.4 9.2 12.8 17.1 22.0 27.8 34.3 41.7 50.0 59.1
16 0.1 0.4 1.0 2.0 3.5 5.4 7.9 10.9 14.6 18.8 23.7 29.4 35.7 42.7 50.5 59.1Uk
up
an
bro
j p
osm
atr
an
ih v
elič
ina
sta
nja
N
RIZIK ZA POVREMEN RAD NA RAĈUNARU
OD 4 DO 6 ĈASOVA
F = 4, H = 1
Broj negativno ocenjenih veličina stanja n1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16
1 73.9
2 13.7 73.9
3 5.1 27.5 73.9
4 2.5 13.7 36.7 73.9
5 1.5 7.9 21.3 42.9 73.9
6 0.9 5.1 13.7 27.5 47.4 73.9
7 0.6 3.5 9.4 18.9 32.6 50.8 73.9
8 0.5 2.5 6.8 13.7 23.5 36.7 53.4 73.9
9 0.4 1.9 5.1 10.3 17.7 27.5 40.1 55.5 73.9
10 0.3 1.5 3.9 7.9 13.7 21.3 31.0 42.9 57.2 73.9
11 0.2 1.2 3.1 6.3 10.8 16.9 24.6 34.0 45.3 58.6 73.9
12 0.2 0.9 2.5 5.1 8.8 13.7 19.9 27.5 36.7 47.4 59.8 73.9
13 0.1 0.8 2.1 4.2 7.2 11.3 16.4 22.7 30.2 39.0 49.2 60.8 73.9
14 0.1 0.6 1.7 3.5 6.0 9.4 13.7 18.9 25.2 32.6 41.1 50.8 61.7 73.9
15 0.1 0.5 1.5 3.0 5.1 7.9 11.6 16.0 21.3 27.5 34.7 42.9 52.2 62.5 73.9
16 0.1 0.5 1.3 2.5 4.4 6.8 9.9 13.7 18.2 23.5 29.7 36.7 44.6 53.4 63.2 73.9Uk
up
an
bro
j p
osm
atr
an
ih v
elič
ina
sta
nja
N
RIZIK ZA KONSTANTAN RAD NA RAĈUNARU
SVIH 8 ĈASOVA
F = 5, H = 1
Мере за одржавање ризика на
прихваћеном нивоу:
Периодична и повремена обука у складу са набавкком новог хардвера и софтвера
После сваког сата рада на рачунару прекид од 10 минута
Преглед вида периодично не дуже од 3 године
ЗАКЉУЧАК
Метода нуди једноставан и квалитетан начин процене ризика, а процењивачи могу да је допуне или прилагоде
Овом проблему није даван велики значај, а људи који раде дуже на рачунару могу да имају озбиљне здравствене проблеме.
Преглед вида је само један од начина да се ублаже последице.
др Јован Исаковић дипл. инж.
ПРГАНИЗАЦИЈА И ФФНКЦИПНИСАОЕ ПРЕВЕНУИВНИХ МЕРА БЕЗБЕДНПСУИ И
ЗДРАВЉА НА РАДФ ПРИ МАНИПФЛАЦИЈИ СА ППАСНИМ МАУЕРИЈАМА
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.
У прпцесу прпизвпдое експлпзива у фабрикама заппслена лица излпжена су мнпгим ризицима пп свпју безбеднпст и здравље на раду кпји прпистичу из саме технплпгије кпја се примеоује у прпцесу прпизвпдое.
У неким фазама технплпшкпг прпцеса кпристе се ппасне материје кпје у случају удеса мпгу да буду пслпбпђене и самим тим да наруше какп здравље и безбеднпст заппслених лица у фабрици такп и пкплних насељених места.
УВПД
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.
Примери неких карактеристичних акцидената у наменскпј индустрији Р. Србије, при прпизвпдои и складиштеоуексплпзивних и запаљивих материја:
25. јун 2012. гпдине, у предузећу "Милан Благпјевић" у Лучанима, дпшлп је дп експлпзије на преси за прпизвпдоу ракетнпг гприва и артиљеријских барута и тпм приликпм дпшлп је дп ппвређиваоа једнпг радника;
27. децембар 2010. гпдине, дпшлп је дп низа експлпзија у предузећу "Слпбпда-наменска" Чачак (приказанп на слици 1), никп није ппвређен али је причиоена велика материјална штета;
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.
Слика 1 - Погон монтаже муниције у пламену
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.
10. мај 2010. гпдине, у слабијпј експлпзији у Хплдинг кпрппрацији "Крушик" у Ваљеву, лакше су ппвређена два радника;
4. септембар 2009. гпдине, у четири снажне експлпзије у Барутнпм пдељеоу, наменске индустрије "Први партизан" у Ужицу, услед нестручнпг рукпваоа са прахпвима, ппгинулп је седам радника а тринаест је ппвређенп;
19. пктпбар 2006. гпдине, дпшлп је дп експлпзије у впјнпм магацину "7 јул" у Параћину, и тпм приликпм ппвређенп је двадесет две пспбе;
29. мај 2006. гпдине, дпшлп је дп експлпзије у фабрици "Прва искра наменска" у Баричу, и тпм приликпм живпт је изгубилп трпје радника, а трпје је ппвређенп;
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.
3. децембар 1997. гпдине, услед ппжара у предузећу "Милан Благпјевић" у Лучанима, живпт је изгубилп трпје радника а седмпрп је ппвређенп;
21. јун 1996. гпдине, услед ппжара фабрици "Прва искра-наменска" у Баричу, живпт је изгубилп двпје радника;
23. јун 1995. гпдине, дпшлп је дп експлпзије у фабрици "Грмеч" у Земуну, и тпм приликпм ппгинулп је једанаест радника а десет је ппвређенп.
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.
У смислу закпнске регулативе у РепублициСрбији, експлпзивним материјама сматрају се:
привредни експлпзиви,
средства за паљеое експлпзива,
пирптехнички прпизвпди,
привредна муниција,
барут и сирпвине експлпзивнпг карактера кпје се кпристе запрпизвпдоу гпре наведених материја.
ППДЕЛА ЕКСПЛПЗИВНИХ МАТЕРИЈА
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.
Приликпм изградое ппасних пбјеката мпрају се применитиппсебне мере заштите какп би исти били безбедни за рад
Ппасни пбјекти се деле на две велике групе и тп:
ппасни пбјекти кпји су излпжени ппаснпсти пд експлпзија;
ппасни пбјекти кпји су излпжени ппаснпсти пд ппжара.
ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ БЕЗБЕДНПСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ ПРИ ПРПИЗВПДОИ И МАНИПУЛАЦИЈИ СА ЕКСПЛПЗИВНИМ МАТЕРИЈАМА
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.
Ппасни пбјекти кпји су излпжени ппаснпсти пд екплпзијампрају да пдгпварају једнпм пд следећих типпва пбјеката:
типу лаке кпнструкције,
типу кпнструкције са издувнпм странпм,
типу рампвске кпнструкције и
типу укппане грађевине са земљаним надслпјем (слика 2).
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.
Слика 2 - Магацин експлозивних материја – Тип укопане
грађевине са земљаним надслојемПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.
Прилази пбјектима
Mпрају бити израђени пд чврсте ппдлпге кпје не сме битиклизава и да се мпгу лакп чистити.
Флазна врата
мпрају бити такп изведена да се птварају у ппље, квакеулазних врата мпрају бити уземљене.
Ппред главних врата пптребан су и резервна врата кпја бимпгла да пмпгуће излаз радника у случају ппаснпсти.
Величина врата пдређује се у зависнпсти пд брпја радника у пбјекту.
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.
Хпдници у пбјектима Мпрају бити такп изведени да се мпгу мимпилазити средства
унутрашоег трансппрта, кап и лица кпја раде у пбјекту.
Прпзпри пбјеката Мпрају бити израђени пд таквпг материјала да у случају
експлпзија не стварају велике парчиће кпји мпгу дапрпузрпкују ппвреде заппслених лица.
Прпзпри се најчешће израђују пд плекси стакла, кпје се такпмпнтира да у случају експлпзије самп спадне из пквира.
У стакленим прпзприма, акп су израђени пд стакла, не смејусе налазити ваздушни балпни, јер мпгу прпузрпкпватифпкусираое сунчеве светлпсти и паљеое експлпзивнихматерија.
Прпзпри кпји су лпцирани на сунчанпј страни пбјекта мпрајусе засенчивати бпјпм, какп се унутрашопст пбјекта не бидпдатнп загревала.
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.
Зидпви пбјекта
Мпрају бити израђени пд таквпг материјала да се пнемпгућисакупљаое прашине на истим јер мпже бити вепмаексплпзивна.
Затп се зидпви пваквих пбјеката израђују пд глаткихматеријала.
Ппдпви пбјекта
мпрају бити глатки без набпраних ппвршина и без разлика у нивпима ппда.
У ппдпвима мпгу бити уграђени канали кпји се најчешћекпристе за спрпвпђеое технплпшких пперација.
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.
Крпв пбјекта
Мпра бити урађен пд лаких и ватрптппрних материјала.
Сппљна пграда круга ппаснпг пбјеката
Мпра бити најмаое висине 220 cm и мпра бити удаљенанајмаое 50 метара пд ппаснпг пбјекта пднпснп 30 метараукпликп ппасни пбјекат има заштитни насип.
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.
У круг ппаснпг пбјекта мпгу улазити самп лица са ппсебнимпдпбреоем уз кпришћеое свих прпписаних средстава и ппреме личне заштите на раду и кпја су уппзната са свимппаснпстима и штетнпстима у делу ппаснпг пбјекта где ћебправити.
Пушеое и унпшеое алкпхпла у ппаснпм делу ппгпна ниједпзвпљенп кап и упптреба алата кпји варничи.
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.
Ппасни пбјекти се мпрају изградити на прпписанпјудаљенпсти један пд другпг кап и пд најближих пбјекатаинфраструктуре насељенпг места и неппасних пбјеката засмештај заппслених лица.
Безбедносна растојања и зоне оштећења
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.
У зависнпсти пд дејства мпгуће експлпзије (ударниталас, тпплптнп дејствп, ппжар, парчаднп дејствп) напкплину ппаснпг пбјекта, прпстпр пкп ппаснпг пбјекта делисе на:
зпну тешких пштећеоа у кпјпј се руше нпсећи зидпви уследдејства ударнпг таласа,
зпну средоих пштећеоа, у кпјпј се руше лаки преграднизидпви, крпвпви, надстрешнице,
зпну лаких пштећеоа у кпјпј се лпме прпзпрска стакла и цреп(пва зпна сматра се сигурнпм у смислу угрпженпсти људскихживпта) и
сигурну зпну у кпјпј дплази дп делимичнпг пштећеоапрпзпра.
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.
Начин прпрачуна безбеднпсних растпјаоа прпписан јеправилникпм: Правилник п заштити на раду при израдиексплпзива и барута и манипулисаоу са експлпзивима и барутима („Службени лист СФРЈ“, бр. 15/1965 и 28/1966).
Начин прпрачуна безбеднпсних растпјаоа ппасних пбјекатау кпјима је складиштенп 500kg експлпзива АМПНЕКС-1 датје на следећем примеру.
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.
Прпрачун експлпзива на еквивалентну вреднпст трптила (ТНТ) врши се пп следећем пбрасцу:
где је:
М – еквивалентна кпличина експлпзива трптила (ТНТ) у килпграмима,
С – кпличина експлпзива у килпграмима,
Q – тпплпта експлпзије(kcal/kg).
)1.......(..........10 3QCM
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.
За 500kg експлпзива АМПНЕКС-1 прпрачун на еквивалентну кпличину експлпзива трптила (ТНТ) у килпграмима према пбрасцу (1) је:
kgM 3,5071000
6,1014500
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.
Прпрачун удаљенпсти укппаних магацина експлпзивамеђуспбнп, дп сапбраћајница, кап и дп неппаснпг пбјекта у кругу, врши се пп следећем пбрасцу:
где је:
R – растпјаое у метрима,
f – фактпр сигурнпсти (приказан у табели 1),
М – еквивалентна кпличина експлпзива трптила (ТНТ) у килпграмима (kg).
)2.(..............................3 MfR
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.
Табела 1 – Вредности фактора сигурности f
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.
Прпрачун међуспбне удаљенпсти магацина експлпзива према пбрасцу (2) је:
За магацине са бедемпм:
За магацине без бедема:
mmR 1096,93.50725,1 3
mmR 2092,193.5075,2 3
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.
Прпрачун удаљенпсти магацина експлпзива дп неппаснпг пбјекта у кругу фабрике према пбрасцу (2) је:
За магацине са бедемпм:
За магацине без бедема:
mmR 6476,633.5078 3
mmR 12852,1273.50716 3
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.
Прпрачун зпна пштећеоа, врши се пп следећем пбрасцу :
где је:
D – зпна, растпјаое у метрима,
f – фактпр сигурнпсти (приказан у табели 1),
М – еквивалентна кпличина експлпзива трптила (ТНТ) у килпграмима (kg).
)3..(....................3 MfD
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.
Прпрачун зпне тешкпг пштећеоа према пбрасцу (3):
За магацин са бедемпм:
За магацин без бедема:
Прпрачун зпне средоег пштећеоа према пбрасцу (3):
За магацин са бедемпм:
За магацин без бедема:
mmD 2491,233.5073 3
mmD 4882,473.5076 3
mmD 3288,313.5074 3
mmD 6476,633.5078 3
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.
Прпрачун зпне лакпг пштећеоапрема пбрасцу (3):
За магацин са бедемпм:
За магацин без бедема:
Прпрачун зпне сигурнпсти према пбрасцу (3):
За магацин са бедемпм:
За магацин без бедема:
mmD 6476,633.5078 3
mmD 12852,1273.50716 3
mmD 4005,3983.50750 3
mD 7973.507100 3
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.
Зпне ппаснпсти у ппаснпм пбјекту на пснпву кпјих сепдређује врста уређаја у прптивексплпзивнпј Ех заштитикпја ће се ппстављати у ппаснпм пбјекту али и меребезбеднпсти и здравља на раду су зпна 0, 1 и 2.
Зоне опасности и поступак дефинисања
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.
Зпна ппаснпсти 0
прпстпр у кпме експлпзивна смеша ппстпји трајнп или сеппјављује честп или је оена ппјава не сувише честа али јетрајаое дуже (верпватнпћа 10-2<в<1).
Зпна ппаснпсти 1
прпстпр у кпме експлпзивна смеша не ппстпји трајнп или сене ппјављује честп али се мпже пчекивати у нпрмалнимппгпнским ситуацијама (верпватнпћа10-4<в<10-2).
Зпна ппаснпсти 2
прпстпр у кпме експлпзивна смеша ппстпји самп у ненпрмалним ппгпнским ситуацијама (хаваријама), дпк јеверпватнпћа ппјаве у нпрмалним ппгпнским услпвимазанемарљива (акп је и мпгућа оена ппјава, у питаоу је врлпкраткп време - верпватнпћа 10-8<в<10-4).
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.
Зпне ппаснпсти пдређују се на пснпву ппсебних мереоа и стандарда : SRPSN.S8.007, SRPSIEC 60079-10, ппступак пдређиваоа граница и степена зпна ппаснпсти.
Уређаји и електрична инсталација у Ех заштити мпрају сеперипдичнп кпнтрплисати пд стране пвлашћенпг стручнпглица најмаое једнпм у три гпдине [Правилник п ппступкупрегледа и испитиваоа ппреме за рад и испитиваоу услпварадне пкплине („Службени гласник РС“, бр. 94/2006 и 108/2006).], кап и електрпправпдни ппдпви најмаоеједнпм у шест месеци а пп пптреби и чешће штп сепдређује актпм п прпцени ризика на раднпм месту и у раднпј пкплини.
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.
Рад са ппасним експлпзивним материјама вепма је ризичан и у свакпм тренутку мпже угрпзити здравље заппслених лица у ппаснпм пбјекту, па чак и да дпведе дп смрти и дп великих материјалних разараоа.
Ефекти финансијских трпшкпва и људских жртава су велики у пднпсу на редпвнп финансираое пдржаваоа и спрпвпђеоа мера безбеднпсти и здравља на раду.
ЗАКЉУЧАК
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.
Ппсебна пажоа мпра се ппклпнити спрпвпђеоу претхпдних мера безбеднпсти и здравља на раду при прпизвпдои и складиштеоу експлпзивних материја п чијпј испуоенпсти пре даваоа упптребне дпзвпле за пбјекат пдлучују надлежни државни пргани.
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.
МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД ОД ИЗЛОЖЕНОСТИ ОПАСНИМ МАТЕРИЈАМА У ПРОЦЕСУ ЗАВАРИВАЊА
Сандра Кастелец Мацура
Мирослав Мацура
УВОД
Заваривање је широко распрострањен процес спајања истородних или различитих метала или металних легура.
Процес заваривања широко се примењује у:
бродоградњи ,
грађевинарству,
петрохемији,
рударству,
изради транспортних средстава,...
Увод
Основне опасности којима су изложени заваривачи су:
механичке опасности – при коришћењу опреме за рад,
oпасности у вези са карактеристикама радног места,
хемијске опасности и штетности и
физичке опасности и штетности.
Увод
Механичке опасности могу настати:
слободним кретањем делова материјала или опреме за рад,
коришћењем средстава који могу произвести експлозије и пожаре (боце ацетилена,...)
рад са оштрим површинама,
Увод
Опасности у вези са карактеристикама радног места су:
рад на висини,
рад под земљом,
рад под водом
Опасност од удара електричне струје јавља се при процесима:
ТИГ, МИГ/МАГ, РЕЛ, електроотпорног заваривања.
Опасне материје у процесу заваривања
Процес заваривања прати издвајање штетних:
димова,
гасова и
пара.
Димови при заваривању
На састав дима при заваривању утичу: метода заваривања састав основног материјала састав електроде врста праха која се користи за заштиту
металне купке присуство нечистоћа – припрема основног
материјала, температура предгревања и процеса
заваривања.
Димови при заваривању
Честице присутне у димовима су величине од неколико нанометара до неколико стотина микрометара.
Најчешће присутне честице су :
оксиди железа и других метала,
мангана,
никла,
хрома
честице прашине,...
Димови при заваривању
Последице које настају удисањем честица присутних у димовима су:
бронхијална астма,
хроничне опструктивне болести плућа
пнеумокониоза,
рак плућа,
тровања,
(Паркинсонова болест и мутагена дејства)
Гасови при заваривању
Стални пратилац већине процеса заваривања су различити гасови
аргон, хелијум, угљен диоксид, азот
ацетилен, метан, бутан, кисеоник
угљен моноксид
озон, азотни оксиди, изоцијанати,...
Гасови при заваривању
Штетне последице удисња гасова на радном месту су:
надражују очу, уши, нос, грло, плућа
главобоља
несвестица
смрт
Мере заштите од изложености опасним материјама
Мере заштите радника подразумевају:
примену технолошких мера
примену заштитне опреме за заштиту од физичких, механичких и хемијских штетности
придржавање прописаних мера безбедности
Технолошке мере
Примена технолошких мера подразумева
да је радник лиценцирано лице – стручно оспособњен и квалификован
примену најподеснијег поступка заваривања
стална контрола атестиране апаратуре
правилна припрема делова
правилан избор електрода (ТЕОС)
примена заштитних прахова
Технолошке мере
Правилна примена локалне вентилације –примена одсисних уређаја или вентилатора
Правилна примена локалне вентилације
Средства и опрема за личну заштиту
Средства и опрема за заштиту на раду имају за циљ да заштите запосленог од једне или више опасности или штетности и да смање ризик од настанка повреда и оштећења здравља.
У ту сврху се користе различита средства за заштиту:
главе
лица
органа за дисање
ногу и тела.
Средства и опрема за личну заштиту
Средства за заштиту главе подразумевају коришћење:
заштитног шлема и
капа – качкета.
Заштитни шлем штити главу од :
механичких удараца
повреда при паду
удара електричне струје
Средства и опрема за личну заштиту
За заштиту лица користе се:
заштитне наочари,
заштитне наочари са тамним стаклом
Заштитне наочари са жичаном мрежом
штитник за очи и лице- преклопан и непреклопан
Средства и опрема за личну заштиту
Заштита органа за дисање подразумева коришћење:
маске – за заштиту од грубе, неагресивне и неотровне прашине
респиратор - за заштиту од фине прашине и штетних пара и гасова у мањим концентрацијама и
цевне маске – за заштиту од штетних димова и гасова у великим концентрацијама.
У примени су и апарати са кисеоником и компримованим ваздухом у радним условима где је концентрација кисеоника испод 16%.
Средства и опрема за личну заштиту
Комплетна заштита главе лица и органа за дисање заваривача
Примена маске за заштиту органа за дисање
Средства и опрема за личну заштиту
Ради заштите руку користе се рукавице:
кожне,
постављене кожне
израђене од негоривих материјала
од природне или синтетичке гуме
пластичне
Средства и опрема за личну заштиту
Заштитна обућа треба да пружи заштиту од:
топлотног зрачења
удара електричне струје
агресивних хемијских средстава
ниских температура,...
Од остале заштитне опреме ту су још и:
заштитна одела од кепера, гуме, алуминијумске фолије или импрегнираног платана
заштитне кецеље
штитници за ручни зглоб,...
Превентивни прегледи
Као посебна мера безбедности налажу се и:
претходни и
периодични лекарски прегледи.
Претходни лекарски преглед врши се ради утврђивања способности запосленог за рад на одређеном радном месту.
Периодични лекарски преглед врши се ради оцене и праћења здравственог стања запосленог на пословима заваривања.
Превентивни прегледи
Претходни и периодични лекарски преглед запосленог обухвата:
општи преглед – без обзира на врсту ризика и здравствене услове на радном месту
специфични преглед – зависно од ризика и здравствених услова које мора испуњавати запослени на том радном месту.
ЗАКЉУЧАК
Технолошки поступак заваривања спада у групу послова са високим ризиком по здравље и безбедност, како радника који га обавља тако и по животну и радну средину.
Из тог разлога је неопходно:
строго поштовање закона о безбедности и здрављу на раду
примена правилника о контроли и испитивању опреме за рад, услова радне средине, претходним и периодичним лекарским прегледима
примена одговарајуће заштитне опреме
ЗАКЉУЧАК
Само применом ових мера може се допринети очувању здравља радника, повећању његове безбедности и заштити животне и радне средине
ЕРГПНПМСКЕ ИНУЕРВЕНЦИЈЕ ЗА ППБПЉШАОЕ ФСЛПВА РАДНЕ
ПКПЛИНЕ Ф УЕКСУИЛНПЈ ИНДФСУРИЈИ
Даниела Ристић, прпфеспр струкпвних студија, daniela.ristic@gmail.comПгоен Ристић, студент, risticognjen94@gmail.comВладан Митрпвић, студент, mitrovicv@gmail.com
ТЕХНИКУМ ТАУРУНУМ Виспка инжеоерска шкпла струкпвних студија Наде Димић 4 Земун, Бепград
ФВПД
15. септембар 2014 434Регипналне кпнференције Примеоена
застита и оени трендпви
Маое радипнице:
• лпше дизајнирана радна места,
• непдгпварајући намештај,
• недпстатак вентилације,
• неприкладнп псветљеое,
• виспк нивп буке,
• недпвпљна заштита пд ппасних хемикалија,
• недпвпљне мере безбеднпсти у ванредним ситуацијама настанка ппжара и
• недпстатак личне заштитне ппреме.
November 9, 2014 435Регипналне кпнференције Примеоена
застита и оени трендпви
Ппаснпсти у текстилнпј индустрији у пперацијама:
• предеоа, • ткаоа, • бпјеоа, • штампаоа, • дпраде и • низа других прпцеса кпји су неппхпдни запретвараое влакана у завршну тканину илипдећу.
15. септембар 2014 436Регипналне кпнференције Примеоена
застита и оени трендпви
РИЗИЦИ Ф УЕКСУИЛНПЈ ИНДФСУРИЈИ
Заппслени у радипницама за прпизвпдоу пдеће пате пд мишићнп-скелетних ппремећаја везаних за рад, кап штп су:
• синдрпм карпалнпг тунела, • тендинитис ппдлактице, • епикпндилитис, • бицепс тендинитис, • бпл у крстима, • бпл у врату, • бпл у раменима и • пстепартритис кплена.
15. септембар 2014Регипналне кпнференције Примеоена
застита и оени трендпви 437
Текстилна индустрија је релативнп сигурнп местп за рад и у пднпсу на друге индустрије ппстпји релативнп мали брпј пзбиљних незгпда, али ппаснпсти са кпјима се супчавамп су мнпгпбрпјне.
• Ризици дплазе из више суптилних ппаснпсти чији ефекат акумулира тпкпм времена.
15. септембар 2014Регипналне кпнференције Примеоена
застита и оени трендпви 438
Бплести и ппвреде кпји се јављају међу текстилним радницима кпји раде у неадекватним радним услпвима мпгу бити следеће:
• 70% радника збпг кпришћеоа нпжне папучице на машинама за шивеое има бпл у стппалима,
• 35% псећа уппран бпл у крстима,
• 25% је претрпелп неки кумулативни ппремећај,
• 81% је пријавилп ппвреде зглпба,
• 14% је пријавилп ппвреде лакта,
• 5% је пријавилп ппвреде рамена,
• 49% је ималп бплпве у врату,
15. септембар 2014Регипналне кпнференције Примеоена
застита и оени трендпви 439
• брпј пдсуствпваоа са ппсла се ппвећава са ппгпршаваоем услпва рада,
• губитак здравља радника збпг ппвреда или виспкпг пптерећеоа је ппвезана са услпвима рада,
• ручнп шивеое и крпјеое су пптерећујући за гпрое екстремитете,
• пперације шивеоа су ппвезани са бплпм у раменима, зглпбпвима и рукама,
• пеглаое рукпм је ппвезан са бплпм у лакту,• ппслпви ппвезиваоа делпва пдеће су ппвезани са
бплпвима у рукама и зглпбпвима, • упптреба стппала при шивеоу је ппвезана са бплпм
у леђима.
15. септембар 2014Регипналне кпнференције Примеоена
застита и оени трендпви 440
• Главни безбеднпстни и здравствени прпблеми у текстилнпј индустрији мпгу се навести ппд:
• излагаое прашини памука,
• излагаое хемикалијама,
• излагаое буци,
• неергпнпмска решеоа.
15. септембар 2014Регипналне кпнференције Примеоена
застита и оени трендпви 441
Излагаое прашини пд памука
Излпженпст:
• честицама прашине пд памука
• честицама пестицида и пстатака земљишта.
15. септембар 2014Регипналне кпнференције Примеоена
застита и оени трендпви 442
• Излпженпст прашини пд памука и другим честицама дпвпди дп ппјаве респиратпрних ппремећаја.
• Фатална бплест бисинпза, изазвана прганскпм прашинпм, ппзнатија кап „брапн плућа‟.
• Симптпми пве бплести су: стезаое у грудима, кашаљ, тешкп дисаое и кратак дах.
15. септембар 2014Регипналне кпнференције Примеоена
застита и оени трендпви 443
У тпм циљу је пптребнп пдредити дпзвпљену границу излпженпсти памучнпј прашини за различите пперације у текстилнпј индустрији. За псмпчаспвну дневну излпженпст, амерички стандард (ПСХА Памук стандард) је пдређен на:
• 200 микрпграма прашине памука пп кубнпм метру ваздуха, у случају прпизвпдое предива,
• 500 микрпграма у случају птпаднпг текстила, • 750 микрпграма у случају пперације ткаоа и • 1000 микрпграма у случају за рециклажу
птпада.
15. септембар 2014Регипналне кпнференције Примеоена
застита и оени трендпви 444
Излпженпст хемијским материјама
У текстилнпј индустрији се кпристе хемијске материје кап штп су:
• хемикалије на бази бензидина, • растварачи, • фпрмалдехид, • прганпфпсфпрна и прганпбрпмна
једиоеоа и • антимикрпбни агенси (кпнзерванси).
Дплази дп честих ппјава респиратпрних и кпжних пбпљеоа.
15. септембар 2014Регипналне кпнференције Примеоена
застита и оени трендпви 445
Излпженпст дисајних пргана већим кпнцентрацијама фпрмалдехида прпузрпкује рак плућа, кап и рак мпзга и леукемију, штп мпже бити фаталнп.
Студија спрпведена у САД кпд заппслених у текстилнпј индустрији указала је на присуствп:
• рака усне дупље и ждрела,
• рака желудца,
• рака тирпидне жлезде и рака нпса.
15. септембар 2014Регипналне кпнференције Примеоена
застита и оени трендпви 446
Излпженпст буци
• Неправилнп и нередпвнп пдржаваое машина, пдсуствп звучне изплације са и пкп машина мпже да ппвећа нивп механичке буке.
15. септембар 2014Регипналне кпнференције Примеоена
застита и оени трендпви 447
У дужем перипду, излпженпст виспким нивпима буке је узрпчник:
• пштећеоа бубне ппне, • мпже да изазпве губитак слуха, • ппјава умпра, • пдсуствп са ппсла, • узнемиренпст, • анксипзнпст, • смаоеое радне ефикаснпсти, • прпмене пулса и крвнпг притиска, • ппремећај сна...
15. септембар 2014Регипналне кпнференције Примеоена
застита и оени трендпви 448
ЕРГПНПМИЈА Ф УЕКСУИЛНПЈ ИНДФСУРИЈИ
• Ергпнпмија - „прилагпђаваое рада људима“• Циљ ергпнпмије - да се развије
удпбан, сигуран и прпдуктиван систем рада унпшеоем људских фактпра:
• величина тела, • снага, • вештина, • брзина, • сензпрне сппспбнпсти (вид, слух, итд.), • па чак и ставпви.
15. септембар 2014Регипналне кпнференције Примеоена
застита и оени трендпви 449
Пнп штп се пбичнп дешава у пракси -заппслени примпран да ради на раднпм месту кпје је већ ппстпјалп пре оегпвпг дпласка и кпје оему не пдгпвара.
Тп захтева пд заппслених да:
• раде у незгпдним ппзама,
• пбављају исти ппкрет изнпва и изнпва,
• ппдижу тешки терет....
Све тп мпже изазвати ппремећаје мишићнп-кпштанпг система и ппвреде у вези с радпм.
15. септембар 2014Регипналне кпнференције Примеоена
застита и оени трендпви 450
Табела 1: Недпстаци идентификпвани у раднпј пкплини
Радни намештај Уочени недостаци Налази
Сто за сечење Превелика радна висина Жалбе на постуралну
нелагодност (страх,
дрхтавица, поремећаји
спавања, отежано
концентрисање, зујање у
ушима) и бол у раменима,
врату и рукама
Сто за сортирање Превелика радна висина
Сто за проверу Превелика радна висина
Сто за пеглање Превелика радна висина
Столица руковаоца
машином за шивење
Превелика висина
Радна околина
Неадекватно осветљење Ниска осветљеност Жалбе на визуелно
напрезање и замагљен вид
Претерана бука Ниво буке прелази 90
dB(А)
Жалбе радника
Прашина Повећан ниво у одељењу за
сечење
Жалбе узроковане
респираторним проблема
Врућа и влажна радна
околина
Влажност 23 % до 57 % Жалбе радника
Висока температура Изложеност високој
темепратури
Идентификовано као
опасност актом о процени
ризика
15. септембар 2014Регипналне кпнференције Примеоена
застита и оени трендпви 451
Табела 2: Недпстаци идентификпвани на средствима за рад
Средства за рад Уочени недостаци Налази
Штитник на машини за
сечење
Недостаци у дизајну
штитника, некоришћење
штитника
50 % радника пријавило
посекотине
Маказе за сечење тканине Тешке дршке и напорне за
дуготрајно коришћење
Отечени прсти и
задебљана кожа
Машина за шивење Недостатак локалног
осветљења
Нелагодан положаја тела
Безбедност на радном
месту
Уопштене безбедносне
мере
Недостатак општих
безбедносних мера
Уочен недостатак
Лична заштитна опрема Недостатак личне
заштитне опреме
Уочен и пријављен
недостатак
15. септембар 2014Регипналне кпнференције Примеоена
застита и оени трендпви 452
ПРЕДЛПЗИ ЗА ППБПЉШАОЕ РАДНЕ ПКПЛИНЕ
• Стплпви на кпјима се врши прпвера пдеће треба да су нагнути 12° према заппсленпм
• Стп мпже бити прекривен грубпм тканинпм какп би се спречилп клизаое пдеће
• Упптреба дрвених платфпрми за стајаое тпкпм пеглаоа
• Седиште треба да буде тапациранп или пблпженп
15. септембар 2014Регипналне кпнференције Примеоена
застита и оени трендпви 453
Табела 3: Преппруке за стплпве у радипницама за прпизвпдоу пдеће
Параметри Сто за
сечење
Сто за
сортирање
Сто за
проверу
Сто за
пеглање
Дужина Променљива
у зависности
од величине
собе и
дужине
180 cm 180 cm 120 cm
Ширина 120 cm
Максимална
ширина
тканине
120 cm 120 cm 90 cm
(максимални
домашај
запосленог)
Висина за
мушкарце
117,3 cm 112,3 cm 117,3 cm 102,3 cm
Висина за
жене
108,9 cm 103,9 cm 108,9 cm 93 cm
15. септембар 2014Регипналне кпнференције Примеоена
застита и оени трендпви 454
• Заппсленима излпженим виспким нивпима буке треба пбезбедити лична заштитна средства за заштиту слуха или рптирати оихпве радне перипде такп да максималнп 4 сата буду излпжени нивпу буке пд 95 dB (А).
15. септембар 2014Регипналне кпнференције Примеоена
застита и оени трендпви 455
• Пптребнп је уградити лпкалну издувну вентилацију кпја кпристи усисаваое, на пснпву принципа усисивача, у пдељеоима за сечеое и шивеое да би се уклпнила прашина из ваздуха.
• Растпјаое пд 4 m дп 5 m између редпва машина ће смаоити излпженпст радника тпплпти из мптпра шиваћих машина.
15. септембар 2014Регипналне кпнференције Примеоена
застита и оени трендпви 456
• Кпришћеое личне заштитне ппреме (ЛЗП) кап штп су:
• чеппви за уши,
• наушнице и
• маске за прашину
треба да буде пбавезнп где гпд се пчекује претоа за здравље и безбеднпст радника.
• Сви радници кпји кпристе ЛЗП треба да буду пбучени за оихпвп кпришћеое и пдржаваое.
15. септембар 2014Регипналне кпнференције Примеоена
застита и оени трендпви 457
ЗАКЉФЧАК
• Пдевна индустрија треба да се усмери и да развије дпбре радне услпве за смаоеое ппвреде настале при раду.
• Реализацијпм ергпнпмиских фактпра у текстилнпј индустрији мпгу се ппбпљшати и прпдуктивнпст и радна пкплина.
15. септембар 2014Регипналне кпнференције Примеоена
застита и оени трендпви 458
ОЛОВО ВИСОКО РИЗИЧАН ТЕШКИ МЕТАЛ ПО ЗДРАВЉЕ
ЉУДИ,
ОПАСНОСТИ И ШТЕТНОСТИ У РАДУ СА ОЛОВОМ
Стјепан Панић и Љиљана Трумбуловић Бујић, Висока
пословно-техничка школа Ужице
Садржај:
- Олово у елементарном стању, у облику легура и разних неорганских и
органских једињења има значајну примену у индустрији.
- С обзиром на велику токсичност свих облика овог метала, постоје велике
могућности за разне врсте здравствених тегоба, тровања и смртних исхода.
- Циљ рада је да покаже,токсичност олова и његов утицај на безбедност и
здравље људи, као и мере безбедности и примену поступака и средства
заштите лица изложених професионалној експозицији.
Kључне речи:олово, безбедност, опасности,заштита, здравље
1. УВОД
1.1. Налазишта олова
- Оловне руде се налазе у многим деловима света.
- Најбогатија руда је галенит (олово-сулфид) и он је главни комерцијални извор олова. Остале руде олова укључују церусит (карбонат), англесит (сулфат), коркоит (хромат), вулфенит (молибдат), пироморфит (фосфат) и ванадинит(ванадат).
- Минерали олова се издвајају из јаловине и осталих материјала у рудама путем млевења, мрвљења влажењем, да сепроизведе житко цементно тесто, житка маса, где се врши класификација гpавитацијом и флотацијом.
- Олово ослобођено из руде топи се процесом у три степенаприпремом шарже, мешањем, мерама за унапређење физичког састава, одстрањивањем шљаке и редукцијом у високој пећи.
- Из високе пећи се врши одвајање злата, а затим пречишћавање (рафинисање) одстрањивањем бакра, калаја, антимона, цинка, сребра и бизмута.
1. УВОД
1.2. Коришћење олова
- Данас олово у елементарном стању, у облику
легура и разних неорганских и органских једињења
има значајну примену у више индустријских
делатности, али доминантно у металопррађивачкој
индустрији.
- Око 40% олова се користи као метал, 25% као
легуре и 35% као хемијска једињења 5
1. УВОД
- Метално олово се користи у разним облицима, где се захтева еластичност и отпорносг на корозију тј у:
- погонима за хемикалије, грађевинској индустрији, за заштиту каблова, као ингредијент у легурама за лемљење и као испуна у аутомобилској индустрији,
- поступцима формирања изолационих материјала за заштиту од јонизујућих зрачења,
- процесима метализирања, да се обезбеди заштитна депозиција-превлачење,
- изради акумулатора као и за каде за топлотну метализацију-превлачење жица.
- Олово je присутно у многим легурама, а његова једињења се припремају и користе у великим количинама у многим индустријама.
- Оксиди олова се користе као облоге електричних батерија и акумулатора (PbО и Pb3О4), као саставни део (агенс) у индустрији гума, као ингредијент у бојама и као саставни део стакла.
1. УВОД
- Соли олова стварају основу за многе боје и пигменте.
- Олово-карбонат и олово-сулфат се користе као бели пигменти, а олово-хромати обезбеђују хромову жуту боју, хромов оранж, хромово црвенило и хромно зелено.
- Оловоарсенат јe један од инсектицида, олово-сулфат се користи као састоjaк у индустрији гума, олово-ацетат се користи у хемијској индустрији.
- Тетраетил олово је додатак бензину за смањивање удара где je пo прописима још увек допуштен.
- Легуре олова се формирају од метала као што су антимон, арсеник, калaј, бизмут, бронза, месинг и челик у циљу побољшања механичких или хемијска својства.
- Једињења олова поостоје у врло великиком броју као органска и неорганска, која се сусрећу у индустрији.
- Општа неорганска једињења су: олово-моноксид (PbO), олово-диоксид (PbО2), олово-триоксид (Pb3O4), олово-сесквиоксид (Pb2O3), олово-карбонат, олово-сулфат, олово-хромат, олово-арсенат, олово-хлорид, олово-силикат и олово-азид.
2. ОПАСМОСТИ И ШТЕТНОСТИ ПО
ЗДРАВЉЕ ОД ОЛОВА
- Примарна опасност од олова је његова токсичност.
- Клиничко тровање је још увек најважнија професионална болест.
- Штетни eфeкти се догађају на нивоима експозиција, до сада сматраних прихватљивим.
- У рудницима олова значајне његове количине се апсорбују преко алиментарног тракта, а као последица настаје ширење опасности у оним индустријама које зависе од било каквих растворљивих руда које се експлоатишу.
- Олово-сулфид [PbS) као галенит je нерасгворљиво, те је апсорпција у плућима ограничена.
- Међутим, у желуцу неки основни сулфиди могу да се претворе у мало растворљиве хлориде олова, који се онда могу апсорбовати у мањим количинама.
- При процесу топљењу олова основна oпасност је оловна прашинакоја се ствара за време дробљења, брушења на суво и димова олова.
- Коришћење олова за цеви за воду и градске цеви за гас данас јe ограничено.
- Опасности од олова расту са порастом температуре, пошто расте количина прашине и димова.
- Када је метално олово загрејано на 550 °С и више, пape олова ћe се развити и настаје оксидација. To су услови када је изложеност радника изузетно висока.
2. ОПАСМОСТИ И ШТЕТНОСТИ ПО ЗДРАВЉЕ ОД
ОЛОВА
У писаном раду дата је Табеларни преглед физичких и хемијских
својстава и здравствене опасности од олова и његових
једињења 5 :
Назив хемикалије,
Формула ,
Физичке и хемијске опасности,
Експозиција,
Симптоми и
Циљани органи.
Може се уопштено рећи да су експозицијом олову нападнути
органи:
Очи, респираторни систем, дигестивни тракт, ЦНС,
бубрези, крв, десни и др.
2. ОПАСМОСТИ И ШТЕТНОСТИ ПО ЗДРАВЉЕ ОД
ОЛОВА
2.1. Путеви уношења олова у организам човека
- Главни пут уношења олова у организам јe респираторни тракт и главне количине се уносе путем плућног крвотока.
- Степен апсорпције зависи од удела честица прашине које су мање од 5 микрона и респираторног волумена експонованoг радника у једном минуту.
- Повећано радно оптерећење доводи до повећања апсорпције олова.
- Пошто је респираторни тракт главни пут уношења, лоша радна хигијена, пушење за време рада и лоша лична хигијвна могу значајно да повећају укупну експозицију оралним путем.
- Пocao радника са честим променама стања (на пример, обрада олова и легура стругањем, брушење и обрада деформисањем) резултирају експозицији у великим степенима концентрације.
- Репрезентативне мере уноса олова готово је немогуће добити без коришћења личног уређаја за узорковање (персоналног семплера), који се примењује у току више часова у више дана.
2. ОПАСМОСТИ И ШТЕТНОСТИ ПО ЗДРАВЉЕ ОД
ОЛОВА
2.2. Биолошки ефекти
- У људском организму неорганско олово се не метаболизира, већ се директно апсорбује, разноси и излучује.
- Брзина којм се олово апсорбује зависи од хемијског и физичког облика и физиолошких карактеристика изложене особе.
- Удахнуто олово се депонује у доњим деловима респираторног тракта и комллетно се апсоррбује.
- За гравидне жене и децу апсорбована количина може да нарасте чак до 50%.
- У крви се олово дистрибуира првенствено у три дела: крв, мека ткива (бубрези, коштана срж, јетра и мозак) и минерализована ткива (кости и зуби). Минерализовано ткиво садржи око 95% укупног оптерећења тeла оловом код одрасолих.
- У костима се олово путем крвотока депонује у неку врсту троме резерве. Олово у резерви представља посебан ризик пошто је то унутрашњи извор олова.
- Од укупног олова у крви 99% је везано за еритроците, a 1% остаје у плазми, где је оно доступно за транспорт у ткива.
- Олово у крви се касније не отклања путем бубрега или одстрањује преко жучних путева у интестинални тракт.
- У појединим студијама се истиче да код сдраслих полуживот олова у крви је приближно 25 дана, у меком ткиву око 40 дана а и костима више од 25 година 5 .
- Дакле, после појединачне експозиције, ниво олова у крви особа може да се враћа у нормалу.
- За развој тровања оловом не треба да се догоди велика акутна експозиција.
- Акумулација олова у телу током живота остварује се лагано, чак и у малим дозама може да узрокује тровање.
2. ОПАСМОСТИ И ШТЕТНОСТИ ПО ЗДРАВЉЕ ОД
ОЛОВА
2.3. Физиолошки ефекти
- Када олово уђе у тело путем удисања или обедовања, биолошки ефекти су исти: постоји интерференција са функцијом нормалних ћелија и са бројним физиолошким процесима.
Неуролашки ефекти. Најосетљивији орган тровања оловом је нервни систем.
- Неке студије показју да опасности по централни нервни систем (ЦНС), које су се догодиле као резултат експозиције олову изазивају трајни дефицит у неуролошком развоју, деце.
- Забележено је повећање пропуста, неспособности у читању и дефицит у вокабулару (речнику), финим моторним вештинама, реакције у времену и координацији руку и очију, више година касније.
- Одрасли такође доживљавају ЦНС ефекте на релативно ниским нивоима олова у крви, који се манифестују суптилним променама у понашању, замором и оштећеном концентрацијом. Периферни нервни систем је оштећен, примарно моторни.
Хематолошки ефекти. Олово инхибира способност организма да ствара хемоглобин.
- Олово може да изазове две врсте анемија: мешањем у еритропезу и cмањивањем преживљавања црвених крвних ћелија.
2. ОПАСМОСТИ И ШТЕТНОСТИ ПО ЗДРАВЉЕ ОД
ОЛОВА
Ендокрини вфекти. Јака инверзивна корелација постоји између нивоа крвних ћелија са оловом и нивоа витамина Д.
Ренални (бубрежни) ефекти. Директни ефекат на бубреге дуготрајног излагања олову је нефропатија.
- Такође је евидентна веза између експозиције олову и хипертензије.
- Костобоља се може развити као резултат експозиције олову.
- Пропадање бубрега одговорно је за 10% смрти код болесника са костобољом.
Репродукгивни и развојни ефекти. Олово у организму мајке брзо пролази кроз плаценту, што је за фетус врло ризично.
- То има за последицу повећане фреквенције неуспеха и мртворођених фетуса међу радницама које су радиле на пословима са оловом, као и смањење телесне тежине при рођењу деце и превремене порођаје.
- Утицај олова на репродуктивни систем мушкараца код људи није још увек децидно карактерисан.
Канцерогени ефекти. Неорганско олово и неорганска једињења олова су сврстана у групу 2Б могућих канцерогена за људе, од стране Међународне агенције за истраживање рака (IARC).
- Извешштаји о случајевима воде ка закључку да је олово могући (потенцијални) канцероген за људе, али је повезаност несигурна, тe oстаје и даље неизвесна 5 .
- Растворне соли, какве су олово-ацетат и олово-фосфат изазивају туморе бубрега код пацова.
2. ОПАСМОСТИ И ШТЕТНОСТИ ПО ЗДРАВЉЕ ОД
ОЛОВА
Tpaјни знаци и симптоми везани за токсичност олова. Блага (умерена) токсичност излагања олову укључује следеће:
- миалгије или парестезије,
- умерено замарање,
- надражљивост, поспаност, мртвило и
- повремене нелагодносги у стомаку.
Знаци и симптоми везани за умерену токсичносг укључују:
- болове у зглобовима,
- опште замарање,
- тешкоће при концентрацији,
- мишићну исцрпљеност, премор, главобољу,
- дифузни бол у трбуху, повраћање,
- губљеље тежине и
- тврде столице (констапација).
Знаци и симптоми озбиљне токсичности укључују:
- парезе или парализе,
- енцефалопатије које напречац (изненада) воде нападу болести, промени свести, коми и смрти,
- оловна линија (плаво-црна) на ткиву гингива и
- грчеве желуца и црева, испрекидани, озбиљни грчеви у трбуху.
2. ОПАСМОСТИ И ШТЕТНОСТИ ПО ЗДРАВЉЕ ОД
ОЛОВА
2.4. Лабораторијска процена
Ако се случајно прогута предмет загађен оловом, потребно је обавити радиоскопију (радиографију). Сугерисани тестови за процену тровања оловом укључују:
- ЦБС са периферних мрља,
- ниво олова у крви,
- ниво протопорфирина у еритроцитима,
- БУН и ниво креатинина и
- анализа урина.
ЦБС са пвриферних мрља. Код особа отрованих оловом вредности хематокрита и хемоглобина могу бити благе до средње малих вредности.
Ниво олова у крви. Ниво олова у крви je најкориснији скрининг и дијагностички тест за експозицију олову.
- Ниво олова у крви одражава еквилибриум (равнотежу) и динамику између апсорпције олова и излучивања и диспозиције у деловима меког и тврдог ткива.
- Ниво олова у крви од 10 µg/ dl је око три пута већи од просека који jе нађен у неким ударним популацијама.
- Још није нађен ниво безбедности за децу.
2. ОПАСМОСТИ И ШТЕТНОСТИ ПО ЗДРАВЉЕ ОД
ОЛОВА
Ниво протопорфирина у еритроцитима. Повећани ниво протопорфирина у крви је резултат нагомилавања секундарне енцимске дисфункције у еритроцитима.
- To се постиже само преокретом и враћањем равнотеже у крви читаве популације за око 120 дана. Дакле, то заостајање сметњи и нивоа олова у крви је индиректно мерило дуготрајне експозиције олову.
- Као методе за скрининг олова је ЕП (ЗПП) тестирање. Извесно ЕП (ЗПП) ниво је користан и за откривање болесника са анемијом изазваном дефицитом гвожђа.
- Нормалне вредности ЗПП су обично испод 35µg/dl. Код еритропоетичне протопорфирије, врло ретке болести, ЕП je изразито повећан (обично изнад 300 µg/dl) 5 .
- БУН, креатинин и анализа урина. Ови параметри се могу открити само касније и указују на значајне ефекте олова на реналну (бубрежну) функцију.
- Ренална функција код одраслих може се такође проценити мерењем реакционих излучивања мокраћне киселине (нормални pacпон 5 до 10%).
2. ОПАСМОСТИ И ШТЕТНОСТИ ПО ЗДРАВЉЕ ОД
ОЛОВА
2.5. Тровање органским оловом
- Апсорпција довољних количина тетраетилолова, брзо у високим дозама или мањим дозама у дужем периоду, изазива акутно трсвање ЦНС(централног нервног система).
- Благе манифестације су несаница (инсомиа), замор и узбуђеност нервног система који се показује сабласним сновима и трзајима као из сна у страху удружени са премором, хипер-рефлексијом, спазмодичним грчевима мишића, брадикардијом, васкуларном хипотензијом и хипотермијом 5 .
- Најозбиљнији одговори укључују рекурентне-повратне (некада блиске трајним) епизоде комплетне дезоријентисаности са халуцинацијама, грчевима (превиjaњe у мукама) и интензивне опште мускуларне активности са отпорношћу на физичко обуздавање.
- Такве епизоде могу бити претворене изненада у манијакалне или насилне нападне болести које се могу завршити комом или смрћу.
- Болест може да траје данима и недељама са интервалима мира (равнодушности) са окидачима у хиперактивност уз сметиње било каквог типа.
- У оним мање акутним случајевима пад крвног притиска и губитак телесне тежине је општа појава.
- Када напад прати таква симптоматологија после, озбиљне експозиције тетраетилолову и када се симтоматологија развија брзо, треба очекивати рани смртни исход.
- Међутим. када јe интервал између завршетка 6рзе или дугорочне изложености и напада симптома дугачак (најмање осам дана), прогнозе су, уз опрез, пуне наде.
3. KOНТPOЛA ОЛОВА У РАДНОЈСРЕДИНИ
Клиничко тровање оловом је у прошлости било једно од најзначајнијих професионалних болести и ocтaje велики ризик и данас. Многе државе су осетиле потребу да редефинишу или модернизују заштитне мере на раду, које су озакониле током друге половине прошлог века.
Највећи број кодекса праксе укључује следеће аспекте:
- процена рада који излаже особље олову,
- информације, инструкције и обука,
- мере коитроле за материјале, опрему и процесе,
- коришћење и одржавање контролних мера,
- опрема за заштиту дисајних путева и заштитна одећа,
- прање и чишћење и измена опреме,
- посебне просторије за обедовање пијење и пушење,
- дужност да се избегава ширење и загађивање оловом,
- праћење ваздуха,
- медицимски надзор и биолошки тестови и
- држати се прописа, водити и чувати евиденције (записнике и белешке).
Поштовати регулативу, као што је OSHA стандард, специфичне границе допуштеног излагања (PEL) за олово у радној средини, учесталост и обим медицинског праћења и друге одговорности послодавца.
Као што је прописано:
- ако праћење крви показује да је ниво олова већи од 40 µg/dl , радник мора бити евидентиран и подвргнут медицинским истраживањима,
- ако је ниво олова у крви радника достигao 60 µg/dl (или просечно 50 µg/dl или више), послодавац је дужан да га ослободи са радног места претеране експозиције, уз одржавање радног стажа и плате, све док ниво олова у крви запосленог не падне испод 40 µg/dl (медицинско удаљавање на основу права на заштиту).
4. БЕЗБВДНОСТ И ЗДРАВСТВЕНЕ МЕРЕ
4.1 Неорганско олово
- Предмет предострожности је у првом реду спречавање удисања олова и, друго, његово уношење ингестијом.
- Такође, најефикаснија је замена олова и његових једињења мање токсичним супстанцама, ако је то могуће.
- Коришћење олово-полисиликата у грнчарству је један од примера.
- Уклањање боје олово-карбоната за бојење унутрашњости зграда је обезбедило врло ефикасно смањење грчева код молера. Ефикасна замена олова у ове сврхе довела је до тога да се брзо допусти разматрање оправданости да се у неким земљама забрани коришћење оловних боја које су се примењивале за малање унутрашњости зграда.
- Чак и ако није могуће да се одстрани коришћење олова, вероватно је је могуће да се одстрани прашина.
- Водено прскање може се користити у великој мери да се спречи стварање прашине и да се спречи образовање честица у ваздуху.
- При топљењу олова, руде и отпаци се могу третирати на такав начин да подови на којима они леже буду влажни.
- У неким инстанцама начињени су договори тако да се осигура да прашина буде груба, а не фина.
- Потребно је размотрити остале специфичне инжењерске предострожности и смањењу штетних утицаја олова у процесима рада.
4. БЕЗБВДНОСТ И ЗДРАВСТВЕНЕ МЕРЕ
Радна и заштитна опрема.
- Радници који су у било ком облику изложени прашини олова морају бити обезбеђени личним заштитним средствима (ЛЗС), која треба редовно прати и одржавати.
- Гардероба треба да буде прилагођена и обезбеђена за ЛЗС са посебним прилагођавањем за услове рада.
- Направе за прање, укључујући и уређаје за купање топлом водом, треба обезбедити и обавезно користити.
Остали радни услови.
- Треба одредити време за умивање пре обедовања. Треба потпуно забранити обедовање и пушење у околини процеса са оловом, aодговарајуће услове за обедовање треба обезбедити.
- Битно је да се просторије и погони везани са обрадом олова одржавају стално чистим, влажним процесима или вакуумским усисивачима.
- Тамо где, упркос овим предострожностима, радници морају бити изложени олову треба обезбедити опрему за заштиту органа за дисање и њено одговарајуће одржавање.
- Треба осигурати надзор да се опрема одржава у чистоћи.
4. БЕЗБВДНОСТ И ЗДРАВСТВЕНЕ МЕРЕ
4.2. Органско олово
- Оба токсична својства органских једињења олова и њихова лака апсорптивност захтевају да кожа радника у додиру са овим једињењима самим или коицентрованим мешавинама у комерцијалним формулацијама, у бензину или у осталим органским растварачима, мора бити савесно избегнута.
- Обе контроле, технолошка и управна, су битне и мора се захтевати одговарајућа обука радника за безбедну радну праксу и за коришћење ЛЗС.
- Битно је да атмосферска концентрација једињења алкилног олова у ваздуху радне средине треба да буде одржавана на крајње ниском нивоу.
- Особљу треба забранити да једе, пуши и држи незаштићену храну или пиће на радним местима.
- Добри санитарни уређаји, који укључују и тушеве треба да буду обезбеђени, a радници треба да буду охрабривани да практикују добру личну хигијену, нарочито туширањем или прањем после радног времена.
- Посебне гардеробне преграде треба да буду обезбеђене за радну иприватну одећу.
5. ЗАКЉУЧАК
- Олово у елементарном стању, у облику легура и разних неорганских и органских једињења има значајну и разноврсну примену у индустрији. С обзиром на велику токсичност свих облика овог метала, постоје велике могућности за разне врсте здравствених тегоба, пре свега тровања.
- Опасности од олова расту са порастом температуре. Ако се олово обрађује на температури испод 500 °С, ризик од експозиције диму је прилично мањи него када је метално олово загрејано на преко 550 °С.
- Тада ће се развити паре олова и настаје оксидација. To су услови када је изложеност радника присутна при пречишћавању метала, топљењу бронзе и месинга, прскање металног олова, жарење олова, хемијско превлачење оловом, сламање и паљење бродова. сечење и заваривање челичних структура и превлачење бојама које садрже оловотетраоксид.
- Cпpej којим се превлаче метали уз топљење олова је опасан пошто расту прашине и димови на високим температурама. У облику пара и прашине елементарно олово, јако се апсорбује преко коже, органа за дисање и органа за варење.
- Треба уложити све напоре да се олово замени мање опасним супстанцама и да се у индустрији користе легуре и једињења која не садрже олово.
- Потребно је обезбедити одговарајућу вентилација простора у коме се обављају процеси и обавезна адекватна опрема за заштиту органа за дисање – респираторе и маске и др.
-
5. ЗАКЉУЧАК
Радна места треба да буду планирана на такав начин да се на најмањи број смањи особље које би било изложено олову.
- У индустрији, где год је то могуће, на радним местима треба применити и екстремно стриктна правила.
- Због лаког ифилтрирања у пукотине у подове, радне столове и клупе прашине на бази олова,
-потребно је одстранити све мрље са радних површина и водити ригорозне хигијенске мере.
- Како је највећа експозиција олова од његових једињења приликом образовања оловних пapа, треба користити специјална заштитна одела која се мењају после рада.
- Рад са оловом је рад у отежаним условима, што захтева строг режим здравственог надзора и периодичних систематских прегледа 1 .
6. ЛИТЕРАТУРА
[1] Закон о безбедности и здрављу на раду, “Сл. гласник РС” , бр.101/05, Београд, 2005.
[2] Panić S., Trumbulović Bujić Lj., Drobnjak R., TEMPUS PROJECT OCCUPATIONAL SAFETY AND HEALTH-DEGREE CURRICULA AND LIFELONG LEARNING – IN THE MISSION OF OSH IN ZLATIBOR REGION, SED 2011, VPTŠ Uţice 2011.
[3] Panić S., Trumbulović Bujić Lj., Đuriĉić B., TEMPUS PROJECTOCCUPATIONAL SAFETY AND HEALTH-
DEGREE CURRICULA AND LIFELONG LEARNING – IN THE MISSION OF OSH IN ZLATIBOR REGION, SED 2012, VPTŠ Uţice, 2012.
4 Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини , “Сл. гласник РС” бр. 72/06.
5 Феликс Р., Безбедност и здравље на раду у металској индустрији, Заштита у пракси, бр. 182, Београд, 2009.
6 Арсенијевић С. и група аутора: Хемија и хемијска технологија, Енциклопедија, Просвета, Београд, 2005.
7 http ://www. Zaštita ţivotne sredine.com-teški metali.
Add Your Company Slogan
Procena rizika i mere za smanjenjerizika za radno mesto radnik naselekciji i separaciji otpada na
sanitarnoj deponiji
Biljana Milutinović, Visoka tehnička škola strukovnih studija Niš
Petar S. Đekić, Visoka tehnička škola strukovnih studija Niš
Regionаlna međunаrodna konferencijaPRIMENJENA ZAŠTITA I NJENI TRENDOVIZlаtibor, 17-19.septembаr 2014.
www.wondershare.com
Sadržaj
Uvod1
Opis radnog mesta:
radnik na selekciji i separaciji otpada2
Metodologija procene rizika3
Mere za smanjenje rizika od opasnosti i štetnosti 4
Zaključak5
www.wondershare.com
Uvod
Prema podаciма HSE (Health and Safety Executive) pоslоvi u оblаsti
tretmanа otpada spadaju u visoko riziĉne pоslоve.
Prema podacimа RIDDOR-a (Reporting of injuries, Diseases and Dangerous
Occirrenes Regulations) у 2012/13 godini stopa pоvreĊivanjа nа pоslоvimа
sakupljаnjа i tretmаnа oтpаdа jе 435,7 nа 100.000 zaposlenih, štо jе više u
odnоsu na prоsеk koji iznоsi 369,8 nа 100.000 zaposlenih.
Nakon donošenja Zakona o upravljanju otpadom 2009. godine, broj
postrоjenja za sekundarnu selekciju otpada u Srbiji se uvеćavа, a sаmim tim i
broj zaposlenih koji obavljaju ove poslove, pa je neophodno sagledati sve
opasnosti i štetnosti kojima su oni izloţeni.
U ovom radu izvršena je, procena rizika i utvrĊivanje nivoa rizika izloţenosti
usled prepoznatih opasnosti i štetnosti kojima je izloţen radnik u postrojenju
za sekundarnu selekciju otpada, kao i sagledavanje mera za otklanjanje
opasnosti ili smanjenja rizika na prihvatljiv nivo.
www.wondershare.com
Opis radnog mesta:radnik na selekciji i separaciji otpada
www.wondershare.com
Analiza radnog mesta sa aspekta bezbednosti
www.wondershare.com
Metodologija procene rizika
Primenjena metoda za procenu rizika – Kinney metoda
Kinney metoda sagledava tri kriterijuma koji se analizirаju:
1. Posledica - teţina povreda ili oboljenja (T).
2. Verovatnoća - nastanka neţeljenog dogaĊaja (V).
3. Uĉestalost - vreme izlaganja opasnostima ili štetnostima (U).
Nivo rizika definiše kao proizvod posledica, verovatnoće i
uĉestalosti.
R = T x V x U
www.wondershare.com
Analiza opasnosti
Redni
brojPREPOZNATI RIZICI
PROCENA RIZIKA
P V U R=PxVxU
Mehaničke opasnosti koje se pojavljuju korištenjem opreme za rad
1Nedovoljna bezbednost zbog rotirajućih ili pokretnih delova
(modrice, nagnječenja, prelomi, amputacije)6 3 10 180
2Nemogućnost ili ograničenost pravovremenog uklanjanja sa
radnog mesta(modrice, nagnječenja, prelomi, amputacije)6 3 10 180
3Slobodno kretanje materijala koji mogu naneti povredu
zaposlenom6 3 10 180
4 Unutrašnji transport 6 1 10 60
5 Kretanje radnih mašina 6 1 10 60
Opasnosti koje pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta
6Opasne površine – podovi, sve vrste gazišta, površine sa kojima
zaposleni dolazi u dodir i sl. (modrice, nagnječenja, posekotine)2 3 10 60
7 Mogućnost klizanja i spoticanja (modrice, nagnječenja, prelomi) 2 3 10 60
8
Rad u skučenom, ograničenom ili opasnom prostoru (između dva
ili više fiksiranih delova, između pokretnih delova ili vozila, rad u
zatvorenom prostoru koji je nedovoljno osvetljen ili provetravan,
i sl.)
2 3 10 60
www.wondershare.com
Analiza štetnosti
Biološke štetnosti
9 Bakterije 2 6 10 120
10 Gljivice 2 6 10 120
11 Paraziti 2 6 10 120
12 Virusi 6 3 10 180
13 Ostale biološke štetnosti 6 3 10 180
Hemijske štetnosti i dimovi
14Hemijske štetnosti, prašina i dimovi (udisanje, gušenje,
unošenje u organizam, prodor u telo kroz kožu)3 3 10 90
15Izloženost nehigijenskim uslovima rada (bolest,
infekcija)2 3 10 60
Fizičke štetnosti
16 Buka i vibracije 3 1 10 30
Štetnosti koje nastaju korišćenjem opasnih materija
17
Druge štetnosti koje se pojavljuju u radnom procesu, a
koje mogu da budu uzrok povrede na radu zaposlenog,
profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom
3 3 10 90
www.wondershare.com
Analiza štetnosti
Štetnosti koje proističu iz psihofizičkih napora
18 Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) 3 1 10 30
19Napori ili telesna naprezanja - dugotrajne povećane telesne
aktivnosti i sl2 1 10 30
Štetnosti koje proističu iz psihičkih napora
20 Psihološka opterećenja - stres 2 3 6 36
21 Psihološka opterećenja - monotonija 2 3 6 36
22 Intenzitet u radu 2 1 10 30
23 Prostorna uslovnjenost radnog mesta 2 1 10 30
24 Nedovoljna motivacija za rad 2 1 10 30
Štetnosti vezane za organizaciju rada
25 Rad u smenama, a duži od punog radnog vremena 2 3 6 36
www.wondershare.com
Mere za smanjenje rizika od opasnosti i štetnosti
Mere za smanjenje rizika:
prva grupa mera je za smanjenje opasnosti vezanih za korišćenje
opreme za rad:
ugradnja sigurnosnih koĉnica koje blokiraju rad traka za transport
otpada: zaštitnim kablom, zaštitnim (stop) tasterima,
ograniĉenje brzine transportnih traka na 5 km/h.
druga grupa mera je za smanjenje bioloških i hemijskih štetnosti:
obuka zaposlenih da prepozna potencijalno opasan otpad,
opremanje zaposlenih rukavicama koje su otporne na prodiranje oštrih
predmeta,
prilagoĊavanje brzine kretanja trake kao bi zaposleni imao vremena
da uoĉi opasne predmete i ukloni ih sa trake,
podvrgavanje zaposlenih periodiĉnim lekarskim pregledima, kao i
vakcinacijama,
prostorija mora biti opremljena sistemom za ventilaciju, kako bi se
smanjili neprijatni mirisi, prašina i dim koji su posledica procesa
raspadanja organskog otpada,
www.wondershare.com
Zaključak
• Poslovi u oblasti tratmana otpada (sakupljanje, reciklaţa
itd), spadaju u visoko riziĉne poslove.
• Nakon sprovedene procedure za procenu nivoa rizika, zakljuĉuje se
da za mehaniĉke opasnosti koje se pojavljuju korišćenjem opreme
za rad, kao i za biološke štetnosti, nivo rizika je 180.
• Kao mere za smanjenje rizika od opasnosti predloţene su ugradnja
sigurnosnih koĉnica.
• Kao mere za smanjenje rizika od štetnosti predloţene su: obuka
zaposlenih za rukovanje opasnim materijama, periodiĉni lekarski
pregledi i vakcinacije, kao i ugradnja sistema za ventilaciju u
prostoriji za ruĉno odvajanje otpada.
ПРПЦЕНА ЕМИСИЈЕ ФГЉЕНМПНПКСИДА ПД ПФУНИЧКПГ САПБРАЋАЈА Ф ГРАДФ НИШФ
Александра Бпричић, прпфеспр струкпвних студија
Младен Тпмић, асистент
Увпд
• Сапбраћај представља један пд највећихизвпра загађујућих супстанци– CO, NOx, SOx, VOC.
• У Нишу емисија угљендипксида пд сапбраћајазахвата приближнп једну трећину пд укупнеантрпппгене емисије.
• Мереое кпнцентрације гаспва самп пп себиније тешкп, дпк ближе пдређиваоеппјединачних извпра (нпр. сапбраћаја) је јакпкпмпликпванп.
• Параметари пд кпјих зависи емисија:
– врсте впзила,
– радна запремина мптпра,
– старпсти впзила,
– гпривп,
– начина на кпји се кпристи впзилп.
Састав впзнпг парка у граду Нишуи структура путничких впзила
Бензин62.68%
ТНГ9.76%
Дизел18.00%
Ел.3.32%
Мешавина5.13%
Неппзнатп1.11% дп 5
22.24%
пд 6 дп 10
14.49%
пд 11 дп 1511.33%
пд 16 дп 2539.61%
пд 26 дп 3511.32%
пд 36 дп 451.01%
дп 115032.07%
пд 1150 дп 1300
16.56%
пд 1300 дп 1600
25.55%
пд 1600 дп 2000
22.47%
прекп 20003.35%
Врста возила Број
Путничка
возила
58049
Камиони 2286
Аутобуси 124
Укупно 60459
Просечно путничко возило је 14 година старо, кубикаже 1,4 l
Емисија угљенмпнпксида кпд путничких аутпмпбила са бензинским мптпрпм
• Тепријски мпдел – сагпреваое изппктанаКомпонента Запремински састав r [%] Масени састав g [%]
N2 72,1 71,58
H2O 13,2 8,43
CO2 10,35 16,1
CO 1,97 1,96
O2 0,68 0,77
NOx 0,7 0,74
Остало 1< 1<
Резултати мереоа на техничкпм прегледу
• Резултати мереоа на техничкпм прегледу
Тип
возила
Врста
горива
Старост
возила
[god]
Снага
[kW]
Радна запремина
[cm3]
Емисија
угљен-моноксида
[%]
Peugeot 206 БМБ 12 55 1360 0,8
Renault Clio 1.4 БМБ 13 55 1390 1,4
Fiat Punto 1.2 БМБ 12 44 1242 1,7
Peugeot
106 1,1 sportБМБ 13 44 1124 1,4
Fiat Brava sx БМБ 16 59 1370 1,4
Vw Golf
1.6 16v basisБМБ 12 77 1598 1,4
Просек - 14 56 1347 1,35
• Фактпр емисије за бензинске мптпре је
• На пснпву пвих ппдатака и пднпса масених удела дпбија се
241 gkm-
1
Емисија угљенмпнпксида кпд путничких аутпмпбила са дизел мптпрпм
• На пснпву релативнпг пднпса емисијабензинских и дизел мптпра, мпже сепрпценити да је
0%
50%
100%
150%
200%
250%
300%
CO dizel CO benzin
HC dizel HC benzin
NOX dizel
NOX benzin
Čađ dizel
Емисија угљенмпнпксида кпд путничких аутпмпбила са мптпрпм ппгпоеним на
ТНГ• У ппређеоу са бензинским мптприма
емисија угљенмпнпксида је приближнп 1,8пута маоа.
Мпгућнпсти за смаоеое укупнеемисије угљенмпнпксида
• У циљу анализе мпгућнпсти за смаоеоеемисије угљенмпнпксида, разматрана су 4сценарија:
1) тренутна ситуација;
2) прелазак впзила ппгпоених на бензин на ТНГ;
3) делимичнп псвремеоаваое впзнпг парка(30% впзила дп 5 гпдина старпсти);
4) пптпунп псавремеоаваое впзнпг парка;
Улазни ппдаци
• Структура впзнпг парка;
• Срачунати фактпри емисије;
• Претппставка да впзилп на теритприји градапређе дневнп 10 km;
• За сваки сценарип се фактпри емисије дпдатнппрерачунавају (нпр. За “прелазак на ТНГ” сесматра да сва впзила на бензин имају фактпремисије за ТНГ);
Сценарио 1 Сценарио 2 Сценарио 3 Сценарио 4
Ср. вр. емисије
[gkm-1]15,98 10,32 10,8 0,5
Укупна емисија
[tgod-1]3387 2185 2286 113
• Сценарип 2 и 3 имају за ≈30% маое емисијеугљенмпнпксида.
• Сценарип 4 има апсплутнп најмаоу емисију, алије малп верпватан.
• Узимајући у пбзир пднпс цена ТНГ ибензина, свеукупну куппвну мпћ најреалнијампгућнпст за уређаја за ТНГ у ппстпјеће бензинскемптпре.
mr Milica Taušanović, Dobrivoje Stanojević
PD “Elektrodistribucija Beograd” d.o.o.
OBEZBEĐENJE MESTA RADA U
TS 110/35 kV PRILIKOM RADOVA NA
ODRŽAVANJU IMPEDANSE NEUTRALNE
TAČKE 35 kV
REGIONALNA MEĐUNARODNA KONFERENCIJAPRIMENJENA ZAŠTITA I NJENI TRENDOVI
Zlatibor 17. - 19.09.2014.
- Rukovodilac radova - ovlašćeno struĉno lice odreĊeno dokumentima za
rad, da sa svojom ekipom ili samostalno izvrši rad na objektu.
- Rukovodilac manipulacije - dispeĉer - lice koje rukovodi a po potrebi i
manipuliše u procesu odreĊene manipulacije i daje nalog za postavljanje i
uklanjanje osnovnih mera obezbeĊenja mesta rada.
- Zona opasnosti - prostor oko delova pod naponom ograniĉen
bezbednosnim razmakom.
- Bezbednosni razmak - najmanji dozvoljeni razmak izmeĊu delova pod
naponom i bilo kojeg dela tela radnika odnosno neizolovanog alata i opreme
koje radnik koristi tokom rada
- Nalog za rad - dokument kojim se odreĊuje rukovodilac radova za izvršenje
konkretnog radnog zadatka.
- ObezbeĊenje mesta rada - primena odreĊenog postupka, zaštitne opreme i
sredstava liĉne zaštite na radu u cilju spreĉavanja nezgode na radu. Sprovodi
se primenom osnovnih (kod radova u beznaponskom stanju) i dopunskih
mera obezbeĊenja mesta rada. .
- Zona rada - mesto rada - prostor u objektu ili njegovoj blizini u kome se
obavlja radni zadatak, ograniĉen domašajem neizolovanog alata i opreme
koja se koristi tokom rada
Z
110 kV
ZONA RADA
T1 T2
110 kV
35 kV 35 kV
Reţim privremenog
direktnog uzemljenja
neutralne taĉke 35 kV Z
ZONA RADA
110 kV
T1 T2
110 kV
35 kV 35 kV
Prenosno uzemljenje
ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ ЗГРАДА У
СРБИЈИ И РИЗИЦИ ОД ПОЖАРА
Др Барбара Видаковић
Др Милош Бањац
Др Раденко Рајић
РЕГИОНАЛНУ МЕЂУНАРОДНУ КОНФЕРЕНЦИЈУ
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
17 – 19. септембра 2014. ЗЛАТИБОР
ЕНЕРГЕТСКА
ЕФИКАСНОСТ ЗГРАДА
522
ЕНЕРГЕТСКА
ЕФИКАСНОСТ ЗГРАДА
523
Енергетска
ефикасност
смањење потрошње
енергије
повећање топлотне
изолације омотача
зграде
• облагањем термоизолационим
материјалима
• уградњом врата и прозора
мале топлотне проводљивости.
• Традиционални, савремени материјали?
• Карактеристике материјала, појединачно
и у комбинацији са другим елементима?
• Дупло више слојева изолационих материјала
Пожари фасада
524
Пожар фасаде
525
Захтеви за фасаде
526
Фасаде имају основну функцију да заштите посетиоце објекта од климатских и
еколошких утицаја околине.
Оне морају одолети:
киши, сунцу, ветру, мразу, пр
ашини, буци и загађењу
ваздуха, и очувати топлоту
унутрашњости објекта.
Захтеви за заштиту фасада од
пожара
527
Захтеви за заштиту објекта од
пожара
528
Захтеви за заштиту фасада од
пожара
529
Ширење пожара по фасади
530
Ширење пожара по фасади
531
Ширење пожара по фасади
532
Пренос пожара по пожарно отпорној
фасади Пренос пожара по пожарно отпорној
фасади са испустима
Ширење пожара по фасади
533
Механизам преноса пожара по
фасадама
534
Постоје три основна случаја преноса пожара на фасаду (слика 3):
• пренос пожара са суседне зграде (а)
• пренос пожара који је настао изван зграде непосредно поред облоге
спољашњег зида (б)
• пренос пожара на фасаду који је настао у згради у просторији са отвор на
спољним зиду(ц).
535
Фасада која није пожарно отпорна
Утицај материјала који
прекривају фасаду
536
537
EN 13501-1 Zahtevi za homogene građevinske
materijale *
Klasa
EN ISO 11925-2
(s)
Test zapaljivosti
EN 13823
EN ISO 1716
Toplotna moć
EN ISO 1182
Ispitivanje negorivosti
FIGRA
(W/s) LPS THR 600s
(MJ)
PCS
(MJ/kg)
ΔT
(0 C)
Δm
(%)
tf
(s)
A1 2 ≤ 30 ≤ 50 ≤ 0
A2
30
(60S≤150mm)
≤ 120 da ≤ 7,5
3 ≤ 50 ≤ 50 ≤ 20
B
C ≤ 250 ≤15
D ≤ 750
E 15
(20S≤150mm)
F Bez zahteva
538
539
Захтеви за заштиту фасада од
пожара
540
ЗАКЉУЧАК
541
АНАЛИЗА КРИТЕРИЈУМА ЗА
ZERO ENERGY ОБЈЕКТЕ (ZEB)Проф. др Слободан Крњетин
Факултет техничких наука, Нови Сад
ЕНЕРГИЈА И ЗГРАДАРСТВО
Зграде троше 40 % енергије
и у грађевинском сектору очекује се
повећање за још 50% до 2025. године
Примарна енергија
(енергија пре трансформације)
• углавном потиче из фосилних горива
(нафте, природног гаса, угља и уранијума)
• или се преузима из обновљивих извора
енергије (воде, ветра, сунца, земље)
• Електрична енергија је секундарна
енергија, која се производи користећи
примарну енергију, највише из термо, хидро и
нуклеарних електрана.
ФАКТОР КОНВЕРЗИЈЕ
• Губици који се јављају у току производње
електричне енергије узети су обзир са
фактором конверзије. Тај фактор се користи
када се конвертује киловат-сат електричне
енергије у киловат-сат примарне енергије
• Фактор варира од 2 до 3 зависно од земље.
(То значи да потрошња 1kWh електричне
енергије у згради, је одговорна за утрошена 2
до 3kWh примарне енергије у енергетском
билансу).
ИСТОРИЈСКЕ ИДЕЈЕ
“Сократова кућа“ - утицај Сунца на
облик, изглед и конструкцију куће
У Србији овај концепт грађења потиче
из архитектуре Лепенског вира, која је
настала у доба неолита (знатно пре
Сократове идеје)
ВАЖНИ ДЕТАЉИ КОД
ПАСИВНИХ СОЛАРНИХ СИСТЕМА
• оријентација у односу на Сунце
• изолација објекта,
• природно осветљење,
• укопавање,
• температурно зонирање,
• двоструки омотач,
• надкривање,
• Тромб-Мишелов зид
РЕАЛИЗАЦИЈА - ПОТПУНО РАЗЛИЧИТИ
НАЧИНИ
• у облику затворених објеката, који својом структуром, обликом и техничким решењем (грејање, осветљење и
климатизација) не користе енергију околине
• у облику отворених објеката, који смањују потрошњу енергије максималним
коришћењем енергије околне средине
• „међурешења“ код којих се комбинују предности наведених поступака
(самогрејне куће - соларне земунице)
Самогрејне куће - соларне земунице
(заблуде: хладне, мрачне и влажне ???)
соларне земунице
ТИПОВИ ЕНЕРГЕТСКИ ЕФИКАСНИХ
ЗГРАДА- ТРЕНДОВИ
• У измењеној ЕУ Директиви о енергетској
ефикасности зграда (EPBD) је наведено да
ће до краја 2020. све нове зграде морати да
буду "готово нула енергије зграде"
• За Building Technologies програм америчког
министарства енергетике (DOE), стратешки
циљ је постићи "нула потрошњу енергије у
домовима до 2020. а за пословне зграде до
2025"
ДЕФИНИЦИЈЕ
ЕНЕРГЕТСКИ ЕФИКАСНИХ ЗГРАДА
• Low energy зграде (LEB)
• Пасивне куће и passivhaus куће
• Zero-energy i zero-carbon куће (ZEB)
• Energy-positive куће
(основно људско право - право на Сунце, упућује на потребу хитне и доследне примене Соларног урбанизма:
- израда Карти бачених сенки свих објеката,
- Карте соларних зона и
- Карте соларних ренти)
Финансијски подстицаји
• Програм Екоенергетског реновирање (ecoEnergy Retrofit) - Канадска Влада у периоду од 2007. до 2012. 250.000 домаћинстава
• У Аустрији постоје субвенције које се примењују за остварену већу енергетску ефикасност (ЕЕ)
• У Бугарској Пројект за стамбено енергетску ефикасност (Credit Line - REECL) -бесповратних средстава у износу до 30 посто од износа, који су узели од банака за спроведене ЕЕ мере (до маx 2000 €) и ослобођење од пореза за власнике „врлоенергетски ефикасних објеката“, ако има потребне сертификате
Финансијски подстицаји
• У Великој Британији, сви нови Zero-
carbon објекти до £ 500.000
вредности, ослобођени су дела
пореза, а смањени су и ПДВ –
доприноси
• У Француској, примењују се пореске
олакшице за ефикасна енергетска ЕЕ
постројења, као и субвенције до
границе 16.000 € (од 2005.) по стану.
Финансијски подстицаји
• У Шведској, домаћинства могу имати користи
од 30 посто пореске олакшице приликом
претварања директног електричног грејања у
системе са био масом или топлотним
пумпама (од 2006).
• Хрватској је урађен Програм енергетске
обнове породичних кућа од 2014 - 2020.
којим се уводе државне субвенције од 40-80%
за улагања у енергетска побољшања зграда.
(Очекује се реконструкција око 2.000 објеката
годишње уз постизање уштеде енергије од 15,2 GWh
и смањење емисије 14.000 тона CO2 годишње)
СВЕТЛИ ПРИМЕРИ
Hamnhuset, Шведска (BuildwithCaRe демопрoјeкат)
116 стамбених јединица. Завршено је 2008.Разлика У
ЦЕНИ ЈЕ 4%. је надокнађена у прве три године
употребе објекта. Додатно, Hamnhuset може смањити
емисију CО2 за 75%
Lodenareal Innsbruck, Аустрија (највећи
passivhaus комплекс у Аустрији)
само 7kW/h/m² годишње за грејање. Око 80% енергије за
грејање биће покривено комбинацијом пећи на пелете и
гасног котла, а преосталих 20% са 1.050m² соларних
панела.
Плутајући град за климатске
избеглице, Vensan Kalbo – Белгија, утопија???
Плутајући град за климатске
избеглице, Vensan Kalbo – Белгија
Плутајући град за климатске
избеглице, Vensan Kalbo – Белгија
“најзеленија је она енергија
која није употребљена”
СХВАТАЊЕ РИЗИКА ПРИ
ИЗВОЂЕЊУ ГРАЂЕВИНСКИХ
РАДОВА
мр Александар Шотић
Владан Митровић
др Раденко Рајић561
ТЕХНИКУМ ТАУРУНУМ
1. СХВАТАЊЕ РИЗИКЕ
РИЗИК – различито значење различитим људима
562/14
доживљен
директновиртуелни
ризик
доживљен
кроз наукунпр. прелазак
улице, пењање на
дрво, вожња
бицикла
стручњаци не знају или се
не слажу (нпр. глобално
загревање, пасивно
пушење, мобилни
телефони, берза)
нпр. афлатоксин, потребан
микроскоп да се види и стручно
образовање да се схвати
(климатске промене, несташица воде, тероризам, пад економије,
нуклеарна енергија, пандемије... )
НАШЕ ОДЛУКЕ СУ ПОД УТИЦАЈЕМ НАШЕГ ПРОСУЂИВАЊА
2. РИЗИК КАО ОСЕЋАЊЕ
ГЛАВНЕ ТЕОРИЈЕ СХВАТАЊЕ РИЗИКА:
ИСКУСТВЕНА АНАЛИТИЧКА
Холистички Аналитички
Афектни Логички
Асоцијације Логичко повезивање
Кодира стварност у конкретне слике Кодира стварност у апстрактне симболе, речи,
бројеве
Брза обрада Спора обрада
Заснована на искуству Заснована на анализи
ИСКУСТВЕНО
делују паралелно, ослањајући се међусобно
АНАЛИТИЧКО
аналитичко схватање нема ефекта ако није
вођено емоцијама и афектима
563/14
2.1. УТИЦАЈИ НА СХВАТАЊЕ РИЗИКА
ПРОЦЕНА РИЗИКА И КОРИСТИ (истраживачки афект)Процена заснована на осећају а не на мишљењу афекти управљају проценом ризика
ПРОЦЕНА ВЕРОВАТНОЋЕ И ИСКУСТВЕНИ СИСТЕМШта је веће: 10% или 1 од 10? V “замишљање бројиоца, запостављање имениоца”
НЕОСЕТЉИВОСТ НА ВЕРОВАТНОЋУАко су последице снажне, вероватноћа је небитна
564/14
3. ИЗВОЂЕЊЕ ГРАЂ. РАДОВА И ПОВРЕДЕ НА РАДУ
Број смртних повреда (/100.000 радника): ГРАЂЕВИНАРСТВО 13, ОСТАЛИ 5
565/14
СТРУЧЊАЦИ БЗР ИЗВОЂАЧИ
РИЗИК=П*В
основ за предлоге
побољшања
примене мера
БЗР и смањења
повреда
РИЗИКХ:
ЗАКОНОДАВАЦ СТРУЧЊАЦИ БЗР ИЗВОЂАЧИ
Извори повреда: незадовољавајућег односа како послодавца тако и радника,
потцењивања ризика, НЕОДГОВАРАЈУЋА КООРДИНАЦИЈА, неискуства
радника, помањкања финансијских средстава...
Узрок повреда: падова са висине, због електричне струје, удеса са
возилима, затрпавања при ископавању, као и због падајућих
предмета, азбест, ручни пренос терета...
4. ИСТРАЖИВАЊЕ
Схватање ризика на градилишту објекта за соц. стан. ВМЛ:
СТРУЧЊАЦИ БЗР : РУКОВОДИОЦИ : РАДНИЦИ
566/14
4. ИСТРАЖИВАЊЕ
Циљ: упоређивање ризика дефинисаних проценом ризика за градилиште са
доживљеним ризиком од стране радника и руководилаца на градилишту
Медотологија: анкетирање посебно конструисаним упитником од 20 питања
у вези са личним доживљајем ризика
Узорак: 43 испитаника (9 руководиoца и 34 радника)
567/14
5.1. РЕЗУЛТАТИ
УпоређивањеодговораРУКОВОДИЛАЦА и аналитички утврђених мишљења стручњака БЗР:
-обавезе на градилишту: слагање у мишљењу (контрола мера БЗР)
- унапређење мера БЗР:
½ : незаинтересована, ½ : обавеза других-лица БЗР
- ЛЗС: потпуно слагање
- осећај страха:
осећају страх, доживљавају га опасно, али не користе ЛЗС
- ризици: делимично слагање: руководиоци навели дупло мање ризика
568/14
П:2
П:8
5.1. РЕЗУЛТАТИ
УпоређивањеодговораРУКОВОДИЛАЦА и аналитички утврђених мишљења стручњака БЗР:
- истраживачки афект: имуни, ризик исти без обзира на контекст
- утицај околине: не утиче на поштовање правила БЗР
- прва асоцијација на БЗР: лице за БЗР=> важна улога у доживљају руководилаца
- искуствени систем:
и поред евентуално доживљене повреде не би носили ЛЗС!!!
- процена вероватноће: исти број представљен различито утицао на мишење руководилаца-
- неосетљивост на вероватноћу: већи утицај има БЗР у односу на плату и радно време
569/14
П:9-13
П:12
5.2. РЕЗУЛТАТИ
Упоређивање одговора ИЗВРШИЛАЦА и аналитички утврђених мишљења стручњака БЗР:
-обавезе на градилишту:
слагање у мишљењу (коришћење ЛЗС и поштовање БЗР мера)
- унапређењ мера БЗР: слагање већим делом: коришћење ЛЗС и контрола мера БЗР
- ЛЗС: потпуно слагање
- осећај страха:
углавном не осећају страх, доживљавају га опасно, користе ЛЗС
- ризици: углавном слагање; недисциплина: засебан фактор!
570/14
П:1
П:6
П:7
5.2. РЕЗУЛТАТИ
Упоређивање одговора ИЗВРШИЛАЦА и аналитички утврђених мишљења стручњака БЗР:
- истраживачки афект: на ¼ је утицао
- утицај околине: 90% не утиче на поштовање правила БЗР
- прва асоцијација на БЗР:
ништа одређено, не размишљају о БЗР!!!
- искуствени систем: позитивно утиче
- процена вероватноће:
облик презентовања утицао на мишење половине
- неосетљивост на вероватноћу: ¼ : новац одређује начин рада
571/14
П:10
П:15
П:19
6. ЗАКЉУЧАК - ПРЕДЛОЗИ ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ
-ОБАВЕЗЕ НА ГРАДИЛИШТУ:
јасно указане обавезе, нема потребе за мењањем регулативе
- УНАПРЕЂЕЊЕ МЕРА БЗР:
забрињавајуће одсуство проактивног деловања руководилаца, док су извршиоци чак допунили
стручњаке БЗР - контрола алкохола
- ЛЗС:
стручњаци БЗР правилно сагледали и одредили ЛЗС
- ОСЕЋАЈ СТРАХА:
забрињавајућ став руководилаца о некоришћењу ЛЗС – даје легитимитет небезбедном раду.
Потребна едукација о важности коришћења ЛЗС и улоге руководилаца на градилишту, као и
контрола рада.
572/14
6. ЗАКЉУЧАК - ПРЕДЛОЗИ ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ
- РИЗИЦИ:
стручњаци БЗР изнели дупло више мера БЗР, што указује на неупућеност руководилаца у
ППМ, ПР и елаборат.
Контролу упућености руководилаца у регулативу могу вршити координатори при извођењу.
-ИСТРАЖИВАЧКИ АФЕКТ: утицао на ¼ радника,
“ИГРА СА БРОЈКАМА”: утицала на ½ руководилаца
Потребно је да стручњаци БЗР посебно обрате пажњу при формилисању аката, тј. да се
прилагоде примаоцима порука
- НЕОСЕТЉИВОСТ НА ВЕРОВАТНОЋУ:
показано је да спољни фактори (плата, радно време...) могу утицати на безбедан рад.
573/14
TESTING METHOD OF SAFE USE
Hydraulic extrication tools WHEN CUTTING
OF COLUMN B DURING TRAFFIC ACCIDENT
ON THE CHOOSEN CAR AND WORKING
EFFECTIVENESS OF HYDRAULIC RESCUE
EQUIPMENTSassoc. prof. RNDr. Iveta Marková, PhD.Department of Environment, Faculty of Nature Sciences
Matej Bel University, Tajovského 55, 97401 Banská Bystrica, Slovakia,
iveta.markova@umb.sk
Ing. Milan Marcinek, PhD.Academy of the Police Force in Bratislava,
Sklabinská 1, 835 17 Bratislava 35, Slovakia, ing.marcinek@gmail.com
Aims of article
1. is research of comparison of times required
for opening and closing of selected types of
hydraulic cutters
2. is research of safe use of a method of
hydraulic tools when cutting column B within
the intervention of a traffic accident on the
selected car
Content of article
Introduction
Safety and performance requirements of hydraulic extrication tools
Description and technical possibilities of hydraulic extrication tools
Technical data of power components of hydraulic extrication tools
Experimental part: Experimental materials and experimental methods
Results and Discussion
Conclusion
Safety and performance requirements
of HYDRAULIC RESCUE EQUIPMENTS,
individually of hydraulic extrication tools
Material used for Volvo SX60 vehicle production
Experimental part
1st step
Measurement of
hydraulic cutters:
Measurement times of
open (s)
Measurement times of
closure (s)
2nd step
Model cutting took
place on the outer-air
unit Fire and Rescue
Corp. in Luĉenec in the
presence and
assistance of
professionally trained
workers FRC meeting
the general working
conditions https://maps.google.com/maps/ms?ie=UTF8&hl=sk&msa=0&msid=114782027140275209568.00045af1fc9d621
77297f&source=embed&ll=48.611122,19.544678&spn=2.179175,5.493164&dg=feature
Experimental samples
Basic characteristics of tested hydraulic cutters (shears)
Cutters Loss
[kg]
Open
[mm]
Maximum
diameter
logs Ø [mm]
EN Class
13 204
Sign of
samples
WEBER
HYDRAULIK
S 260
14,9 260 32 H Weber S
260
HOLMATRO
3040 NCT
17,9 180 34 H H-3040
NTC
HOLMATRO
4035 GP
14,2 237 32 H H-4035
GP
Experimental samples
– hydraulic cutters
Experimental methods of measurment
of opening and closing time of
hydraulic cutter WEBER S 260
RESULTS AND DISCUSSION
Comparison of times required for opening and closing of selected types of hydraulic cutters
Hydraulic cutter opening
time (s)
closing
time
(s)
φ (rad) ω
openi
ng
ω
closi
ng
(rad.s-1) (rad.s-
1)
Holmatro-3040
NCT
8,448 5,278 3,142 0,372 0,595
Holmatro-4035
GCP
7,258 5,682 2,047 0,282 0,360
Weber S-260 10,47 7,252 1,734 0,166 0,239
RESULTS AND DISCUSSION
Comparison of times required for opening and closing of selected types of hydraulic cutters
2nd Experimental step:
Model cutting of Column B
took place on the outer-air unit Fire and Rescue Corp. in Luĉenec in the presence and assistance of professionally trained workers FRC meeting the general working conditions (pursuant to Act 124/2006 Coll.)
Officers were equipped with means of personal Firefighters (according to Regulation of the Ministry of Interior of the Slovak Republic no. 26/2002 Coll), technical equipment and using other devices to research and record the measurements. (FRC Guidance Sheet No. 90.).
Cutting time posts were recorded from the fully open arms hydraulic cutters and measurement was stopped after cutting the test specimen in the completely closed position hydraulic cutters
2nd Experimental step:
Model cutting: Body labeled Columns
Experimental cards:
WV POLO CLASSIC
FIAT BRAVO
OPEL VECTRA
Model cutting: Pillar B, VW POLO CLASSIC by
WEBER S 260
Model cutting: Column B, FIAT BRAVO by WEBER S
260
RESULTS AND DISSCUSION
Model cutting: cutting times with
testing hydraulic cutters
RESULTS AND DISSCUSION
Model cutting: Maximum pressure
cutting with testing hydraulic cutters
RESULTS AND DISSCUSION
Model cutting:
2-factor variance analysis ANOVA
Graphical representation of two-factor analys is of factors influence car (FIAT
and OPEL POLO) and hydraulic cutters for cutting time B-pillars hydraulic
cutters. Legend: W - Weber S260, H H-3040 Holmatro NCT and L - Holmatro
4035-GCP.
Conclusions
Finally, it must be stated:
difference of cutting times for chosen car are
minimum
Cutting time of Weber S 260 for car OPEL is the
highest
Fiat Brava for EuroNCAP test
Modernization of hydraulic extrication equipment should be growing
arithmetically wit new cars
Thank you for Attention
ОБЕЗБЕЂЕЊЕ И ЗАШТИТА ЛИЧНОСТИ
ПРЕТХОДНИ ПОСЛОВИ
сц Драган Стевановић, дипл.крим
ГЕНЕРАЛШТАБ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ
ГАРДА
Претходни послови
Претходни послови обезбеђења
личности представљају скуп мера, радњи
и поступака које се предузимaју на
превентивном деловању и елиминисању
свих ризика по штићену личност.
Предузете мере, радње и поступци имају
циљ да се штићена личност сачува пре
наступања конкретне опасности за живот
и здравље штићене личности, а
превентивно се делује на потенцијалне
изворе и облике угрожавања живота и
здравља штићене личности.
Претходни послови
Претходни послови обезбеђења
обухватају
• безбедносну процену и процену угрожености штићене
личности .
• прикупљање података о штићеној личности.
• прикупљање података о потенцијалним носиоцима угрожавања
безбедности по месту становања штићене личности.
• прикупљање података о потенцијалним носиоцима угрожавања
безбедности по месту рада штићене личности.
• прикупљање података о потенцијалним носиоцима угрожавања
безбедности штићене личности на путовањима.
• спречавање отицања података о активностима штићене
личности.
• развијање безбедносне културе и обука у окружењу штићене
личности.
Безбедносна процена и процена угрожености
штићене личности
• процену ширег реона и микролокације објеката које штићена личност користи
застановање (положај, рељеф, климатски услови, становништво у
окружењу, комуникације, удаљености од здравствених установа, удаљеност од
полицијских станица, начини одржавања везе са овим установама и базом и др.),
• процену могућег угрожавања штићене личности по месту становања,
• процену могућег угрожавања штићене личности по месту рада,
• процену безбедности комуникација које штићена личност користи,
• процена најосетљивијих места за безбедност штићене личности,
• процена отеклих података са аспекта угрожавања безбедности штићене личности,
• удаљеност од полицијских станица и здравствених установа; могућност за
интервенцију ових снага у случају потребе,
• могућност и начини примене електронских и механичких средстава у заштити
личности,
• могућности сарадње са полицијом (тежишно за приватни сектор безбености),
• процена најрационалније варијанте обезбеђења личности,
• међусобно одржавање везе чланова тима за обезбеђење и могућност одржавања везе
са полицијом, здравственим установама и сл.
Oдлука о начину и степену обезбеђења
штићене личности
• Одговорност за заштиту личности (потребно је одредити једно лице
које је одговорно за безбедност),
• Врсту и обим физичке заштите штићене личности,
• Врсту и обим електронске и механичке заштите:
– противпровална,
– противдиверзиона и
– противприслушна заштита,
• Врста и обим хемијско-биолошке заштите (преглед хране, воде, пића
и других артикала које штићена личност користи),
• Лабораторијске анализе горива које штићена личност користи врши се
по потреби (нпр. уколико штићена личност путује
ваздухопловом, анализа горива би била неопходна).
Прикупљање података о штићеној
личности, 1. Идентификациони подаци,
2. Социјални подаци:
• Социјални подаци по месту рада,
• Социјални подаци по месту становања и
• Подаци о криминогености.
3. Подаци са којима се располаже из управних поступака органа
унутрашњих послова,
4. Посебна знања,
5. Позитивне и негативне личне особине
• Карактер и
• Темперамент.
6. Везе:• Родбинске везе
• Пријатељске везе
• Познаничке везе
• Лица која по свом радном месту или положају могу да допринесу решењу
оперативног задатка у вези са штићеном личности.
7. Подаци о здравственом стању
ПРИКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА И
ИНФОРМАЦИЈА О МЕСТУ
СТАНОВАЊА ШТИЋЕНЕ
ЛИЧНОСТИ• потребно је прикупити податке и информације о локацији стамбеног
објекта, улица, број, спрат стан, да ли се ради о стану у стамбеној згради
или кући, те податке о лицима која станују у непосредном окружењу
штићене личности, посебно податке о криминогености лица која станују
у окружењу.
• потребно је идентификовати и лица која могу по својим објективним
могућностима пружити правовремене информације о евентуалном
угрожавању штићене личности или објекта у коме штићена личност
станује.
• прикупити податке о миграцијама у непосредном окружењу штићене
личности, односно настањивање нових лица након што се започне са
заштитом штићене личности.
• неопходно је утврдити да ли у близини места становања постоје
напуштени објекти, куће, предузећа, објекти погодни за скривање, те
објекти погодни за осматрање и сл.
ПРИКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА И
ИНФОРМАЦИЈА О МЕСТУ РАДА
ШТИЋЕНЕ ЛИЧНОСТИ• потребно обратити пажњу на она лица која су склона неким од порока или
прекомерном трошењу новца, коцки, као и на она која су у дуговима.
• потребно је обратити пажњу на лица која по свом радном месту имају
могућности да утичу на оганизацију рада у окружењу штићене личности
(руководиоци појединих организацијских јединица).
• за безбедност штићене личности посебно је значајно да се спречи отицања
тајних података на месту рада.
• када је упитању заштита личности у приватној сфери
безбедности, односно заштита личности из света
бизниса, уметности, спорта или естраде потребно је извршити потпуне
провере података за лица која раде у непосредној околини штићене
личности.
• код приваног сектора који се бави обезбеђењем и заштитом личности
једино је важно који обим услуга клијент – штићена личност може и жели
да плати.
ПРЕТХОДНЕ РАДЊЕ ПРИЛИКОМ
КРЕТАЊА, ПРЕВОЖЕЊА И
ПУТОВАЊА • потребно је да штићена личност правовремено искаже намеру за путовање.
• органи који врше обезбеђење и заштиту личности морају унапред знати где
штићена личност намерава да путује, колико дуго борави на путовању, да ли се
ради о званичној посети, службеном путовању за штићену личност из света
бизниса, естраде, спорта и сл., да ли штићена личност путује сама или са
породицом, те места где ће одсести и др.
• уколико се ради о хотелском смештају, потребно је бирати хотеле на мање
прометним местима, те сагледати податке о томе где се налазе полицијске
станице, здравствене установе, као и могућности проходности кроз насељено место
и др.
• пре доласка штићене личности у хотел или друго место смештаја потребно је у
зависности од ситуације извршити противдиверзиони и противприслушни преглед.
након што се ови прегледи изврше у просторије где је извршен преглед потребно је
поставити непосредно физичко обезбеђење до доласка штићене личности.
• уколико се штићена личност на путовању смешта у хотел или други објекат јавног
карактера, пре доласка штићене личности у објекат потребно је сагледати састав
особља које у њему ради, а посебно особља које ће током боравка штићене
личности у објекту долазити у контакт са штићеном личношћу.
• непосредно обезбеђење штићене личности мора знати које особље ће послуживати
штићену личност, а за сва ова лица неопходно је извршити кратку проверу
података.
ПОСЕТЕ ЈАВНИМ
МАНИФЕСТАЦИЈАМА И
СПОРТСКИМ ПРИРЕДБАМА• потребно доћи до сазнања о намери штићене личности да посети неку од ових
манифестација, јер се мора имати у виду да се ради о скуповима којима
присуствује велики број људи, а одговорна лица за обезбеђење и заштиту
штићене личности морају проценити степен ризика који прети штићеној
личности на оваквим манифестацијама.
• прикупљају се подаци о објекту где се манифестација одржава, водећи рачуна
о томе да ли се ради о отвореним или затвореним просторима, тачно место где
ће се штићена личност налазити, те подаци о томе да ли се ради о једном месту
где ће личност седети или стајати или ће се штићена личност кретати по неком
простору (нпр. сајмови) и сл.
• уколико је могуће, потребно је прикупити сазнања о томе која лица или
групације лица ће присуствовати скупу, те да ли међу њима има лица која
намеравају угрозити безбедност штићене личности.
• пре почетка манифестације, обезбеђење штићене личности мора знати сва
погодна места за напад на штићену личност како би ова места по могућности
могли обезбедити физичким обезбеђењем и тиме спречити кориштење ових
места за напад на штићену личност.
• подаци о правцима за што безбедније извлачење штићене личности из масе
народа која присуствује манифестацији
РАЗВИЈАЊЕ БЕЗБЕДНОСНЕ СВЕСТИ И
КУЛТУРЕ И СПРЕЧАВАЊЕ ОТИЦАЊА
ПОВЕРЉИВИХ ПОДАТАКА КОЈИ СЕ
ОДНОСЕ НА БЕЗБЕДНОСТ И ЗАШТИТУ
• безбедносну културу дефинишемо као скуп усвојених ставова, знања, вештина
и правила из области безбедности испољених као понашање и процес о
потреби, начинима и средствима заштите личних, друштвених и међународних
вредности од свих извора, облика и носилаца угрожавања, без обзира на место
или време њиховог испољавања.
• веома лако (лакомислено) долази до несвесног отицања података који
представљају војну, службену (за државне органе који учествују у заштити
личности) или пословну тајну (за приватне безбедносне компаније), које
погодује непосредном физичком угрожавању штићене личности.
• неопходно је стално кроз обуку људства ангажованог на обезбеђењу и заштити
личности непрекидно указивати на потребу заштите података о свим
елементима који могу утицати на безбедност штићене личности.
• неопходно је и штићеној личности развијати свест о томе да је ради његове
личне безбедности неопходно да се придржава правила и упутстава која се
односе на провођење мера безбедности.
ЗАКЉУЧАК
• обезбеђење и заштита личности је врло сложен процес који захтева поред непосредног
физичког обезбеђења и врло квалитетну припрему органа који врше непосредно
физичко обезбеђење.
• карактеристично за приватни сектор безбедности је цена услуге коју клијент може
платити у зависности од степена ризика за клијента и обезбеђење, те степена
опасности. простије речено, што је клијент, односно штићена личност угроженија, цена
услуге обезбеђења је већа.
• најбољи начин обезбеђења и заштите личности је тешко одредити, апсолутне и потпуне
заштите нема, али је неопходно предузети све потребне мере да се штићена личност на
најбољи могући начин обезбеди, односно да се степен ризика по штићену личност
сведе на најмању могућу меру.
• безбедносна култура лица која врше ове послове није на завидном нивоу, чему у
прилог иде и чињеница да је на нашим просторима смртно страдало или им је на неки
други начин била угрожена безбедност много лица од којих су неки били и на високим
државним функцијама где су за обезбеђење и заштиту били одговорни државни органи.
• ови догађаји су показали да су управо претходни послови, односно недостатак
информација о којима је у раду писано, заказали.
• обезбеђење и заштита личности у приватном сектору безбедности је посебан
проблем, јер на нашим просторима у овој области нема много искуства. приватно
обезбеђење врше углавном активни и бивши радници војске и полиције, а лица која се
штите су, најчешће, у пословима на ивици законитости.
ПИТАЊА
UPUTSTVA ZA
BEZBEDAN RAD
NIS ad NOVI SAD
NIS a.d Novi Sad, Funkcija za HSE
19.09.2014.
Marija Ćorović
SADRŢAJ:
609
Uvod – Upravljanje HSE rizicima u NIS ad Novi Sad
Izrada Uputstva za bezbedan rad u NIS ad Novi Sad
1. UPRAVLJANJE HSE RIZICIMA U NIS A.D. NOVI
SAD
Upravljanje HSE rizicima u NIS ad Novi Sad obuhvata 8 aktivnosti usmerenih na
identifikovanje opasnosti/štetnosti, procenu rizika i definisanje i sprovoĊenje preventivnih
i korektivnih mera:
1) Procena rizika na radnom mestu – Akt o proceni rizika
2) Procena rizika prilikom izrade Uputstva za bezbedan rad
3) Neposredna procena rizika pre izvoĊenja specifiĉnih radnih aktivnosti
4) Procena rizika prilikom realizacije projekata ili kontrole rizika iz odreĊene oblasti
5) Procena rizika tokom odreĊivanja prioriteta u realizaciji korektivnih mera
6) Postupak procenjivanja i upravljanja rizicima u oblasti zaštite ţivotne sredine
7) Postupak procenjivanja i upravljanje rizicima u oblasti industrijske bezbednosti i
zaštite od poţara
8) Postupak procenjivanja i upravljanja rizicima u oblasti nabavke usluga
610
2. UPUTSTVO ZA BEZBEDAN RAD
skup pisanih instrukcija kojima se omogućuje efikasno upravljanje
rizicima prilikom obavljanja standardnih radnih aktivnosti, a koje su
zasnovane na prepoznatim opasnostima i štetnostima, proceni rizika i
definisanju adekvatnih preventivnih i korektivnih mera
• Zahtev zakonodavstva
• Podsetnik zaposlenima na opasnosti, rizike i mere kontrole rizika koje treba da primene prilikom
obavljanja radnih aktivnosti
• Edukativni materijal za obuke na radnom mestu
• Mogu se definisati za sva radna mesta odnosno sve standardne radne
aktivnosti, a naroĉito one sa povećanim rizikom i kompleksne/grupne radne
aktivnosti pri kojima je neophodan nadzor i koordinacija od strane linijskog rukovodioca
611
SADRŢAJ:
612
Uvod – Upravljanje HSE rizicima u NIS ad Novi Sad
Izrada Uputstva za bezbedan rad u NIS ad Novi Sad
1. IZRADA UPUTSTVA ZA BEZBEDAN RAD
UBR-ovi se izraĊuju:
1.PLANSKI
Plan standardizacije NMD
•HSE OD imenuje Autora, predlaţe teme,
•Funkcija za HSE propisuje broj, rokove i saĉinjava
Plan standardizacije na korporativnom nivou
2. VAN PLANA
•Na osnovu procene rizika, ili kad drugi HЅE pokazatelji ukazuju na potrebu izrade
UBR-a
(povrede na radu, inspekcijski pregledi, nadzorne posete, periodiĉni pregledi primene
mere zaštite, opservacije, HЅE posete, pojava novih opasnosti i štetnosti, itd.)
KO PREDLAŢE IZRADU/TEMU UBR-A ?
Linijski rukovodilac, Lice za HSE, drugi zaposleni
KO MOŢE BITI AUTOR UBR-a?
Linijski rukovodilac, Lice za HSE, drugi zaposleni
613
Пл Ук Пл Из Пл НД Свега БЗР ИБ ЗЖС УП Блпкпви Свега
Стандарди 0 8 0 8 5 0 0 3 8
Упутства 11 4 16 31 9 9 8 3 2 31
УБР 13 2 168 183 24 7 0 0 152 183
Правилник 0 1 0 1 0 1 0 0 0 1
Метпдплпгија 0 0 3 3 0 1 1 1 0 3
УКУПНП 24 15 187 226 38 18 9 7 154 226
Тип НМД
Пбавезе/Пдгпвпрнпст
1. IZRADA UPUTSTVA ZA BEZBEDAN RAD -
ŠABLONI
614
• Uputstvo za bezbedan rad se
izraĊuje na definisanom šablonu i
sastoji se od Analize zadatka i
Uputstva.
1.1 IZRADA ANALIZE ZADATKA
Prilikom izrade Analize zadatka, Autor uputstva u obzir uzima:
1) Zahteve zakona i propisa;
2) DogaĊaje koji su se već desili;
3) Informacije iz Istraga HSE DogaĊaja;
4) Informacije dobijene od neposrednih izvršilaca (dobra i
loša praksa);
5) Postojeća interna dokumenta, koja opisuju realizaciju
navedene aktivnosti;
6) Preporuke i tehniĉka uputstva proizvoĊaĉa materijala,
materija, opreme, sredstava i alata.
615
Autor Uputstva, u saradnji sa Licem za HSE, linijskim rukovodiocem zaposlenih koji
realizuju datu aktivnost i sa zaposlenima koji realizuju predmetnu aktivnost, analizira
potencijalne opasnosti i štetnosti, procenjuje rizike i definiše adekvatne preporuke i mere
za bezbedno obavljanje aktivnosti i efikasnu kontrolu rizika.
1.1 IZRADA ANALIZE ZADATKA –
PROCENA RIZIKA
Autor UBR-a u saradnji sa Licem za HSE procenjuje i vrednuje rizike usled pojave
utvrĊenih opasnosti i štetnosti, na osnovu razmatranja:
1. Ozbiljnosti (E) posledica
2. Verovatnoće (P) javljanja posledica
3. Uĉestalosti (F) obavljanja aktivnosti
Nivo rizika definiše se kao proizvod verovatnoće, uĉestalosti i posledica
R = E x P x FZa rangiranje rizika koristi se metoda Kinney.
Procenjeni rizik se rangira po 5 nivoa – prihvatljiv, mali, umereni, visoki i
ekstremni.
616
1.1 IZRADA ANALIZE ZADATKA –
PROCENA RIZIKA
617
• Nivo rizika umeren, visok ili ekstreman - preduzimaju se mere koje obezbeĊuju da
se rizik drţi pod kontrolom.
• Zadatak mera: da se umanje ili teţina posledice ili verovatnoća javljanja posledica,
odnosno smanjenje rizika na prihvatjliv nivo.
• Svaka definisana kontrolna (upravljaĉka) mera mora ispuniti sledeće kriterijume:
1) da obezbeĊuje adekvatnu kontrolu rizika;
2) da ne stvara nove opasnosti;
3) da omogućava zaposlenima da obavljaju svoje aktivnosti bez
nelagodnosti i ometanja;
4) da bude u skladu sa ALARP principom.
1.1 IZRADA ANALIZE ZADATKA –
MERE KONTROLE RIZIKA
618
1.1 IZRADA ANALIZE ZADATKA–
5 OSNOVNIH KORAKA
619
• Analiza zadatka obuhvata
5 osnovnih radnih koraka:
1. Provera radne
sposobnosti
2. Pripremne aktivnosti
3. Realizacija aktivnosti
4. Postupanje u sluĉaju
vanredne situacije
5. Završetak aktivnosti
1. PROVERA RADNE SPOSOBNOSTI
• Psiho-motoriĉka sposobnost - Zabranjen je rad licima pod dejstvom alkohola, psihoaktivnih
supstanci, u sluĉaju pojave znakova umora, bolesti, stresa ili šoka – Proverava neposredni
rukovodilac pre poĉetka aktivnosti;
• Radna sposobnost – Zahtevani lekarski pregledi – Proverava nadleţna medicinska institucija u
propisanim intervalima;
• Osposobljenost za rad - Lica koja obavljaju datu aktivnost moraju biti struĉno osposobljena,
osposobljena za bezbedan i zdrav rad, upoznata sa NMD Kompanije, Uputstvom proizvoĊaĉa za
rad i odrţavanje opreme, SDS listama, obuĉena za pruţanje prve pomoći, itd. - Proverava
neposredni rukovodilac.
620
2. PRIPREMNE AKTIVNOSTI
• Vizuelno proveriti bezbednost radne lokacije, opreme koja se koristi za rad, sredstava
liĉne i kolektivne zaštite, opreme za zaštitu od poţara, itd. ( po internim ĉek listama);
• Izolovati i zakljuĉati neţeljene izvore energije;
• Obezbediti adekvatnu osvetljenost /ventilaciju radnog prostora;
• Obezbediti lokaciju od prisustva neovlašćenih lica; postaviti HSE oznake
• Obezbediti odgovarajuće Dozvole za rad;
…
1.1 IZRADA ANALIZE ZADATKA–
5 OSNOVNIH KORAKA
621rad u uslovima visokih temperatura
rad na visini
upravljanje dizel elektriĉnim agregatom
rad sa kompresorom za stvaranje radog pritiska vazduha
kaĉenje prikolice na autocisternu
gasno zavarivanje i seĉenje
rad sa proizvodima koji sadrţe azbest
pregled i popravka elektro instalacije i elektriĉnih delova vozila
pretakanje teĉnih derivata u boce, kante i burad na BS
blindiranje i deblindiranje opreme
ĉišćenje skladišnih rezervoara
upravljanje opremom, pumpama i kompresorima za TNG
rad sa ruĉnom kosaĉicom na motorni pogon-trimer
ruĉno prenošenje i manipulacija teretom
rad sa kosaĉicom na benzinski / elektriĉni pogon rad sa skimerom za prikupljanje naftnih derivata sa površine vode
merenje koliĉine i uzimanje uzoraka sirove nafte/naftnih derivata iz rezervoara
prevoz i upravljanje ĉamcem
upravljanje gas motor kompresorima
utovaru-istovar opasnih materija viljuškarom
bezbedan rad sa skelama, rampama i kosim prelazima
kontrola opreme i manipulacija armaturom/ventilima
upravljanje kotlovskim postrojenjima
uzimanje uzoraka iz gasnih sistema
izduvavanje gasa u atmosferu
rasterećenje bušotinskog naftovoda
1.1 IZRADA ANALIZE ZADATKA–
5 OSNOVNIH KORAKA
uzimanje uzoraka iz gasnih sistema
utakanje / istakanje TNG-a iz autocisterni
revizija rezervoara za TNG i spaljivanje mrtvih rezervi postupkom na baklji
kontrola rada ureĊaja za preĉišćavanje zauljenih otpadnih voda
kontrola prijema goriva iz autocisterni
odvijanje/zavijanje ventila na bocama za TNG u procesu revizije boca
rad sa motornom testerom
upravljanje gas motor kompresorimarad sa ruĉnom i lanĉanom mosnom dizalicom
elektroluĉno zavarivanje
pravljenje cementnih mešavina
izduvavanje gasa u atmosferu
rad sa vodonikom
kontrola opreme i manipulaciji armaturom/ventilima
pravljenje kiselinskih rastvora
unutrašnji transport
rad sa sudovima pod pritiskom
rad na utovaru naftnih derivata na auto punilištu
bezbedan rad na ţelezniĉkom punilištu TNG
rukovanje mobilnim vatrogasnim pumpama za vodu
bezbedan rad sa lokotraktorom
rad sa disperzantom za neutralizaciju i ubrzanu bioremedijaciju razlivenih
naftnih derivata na površini vode ili zemljišta
rad sa vazdušnim vitlom
snimanje rada bušotine dinamografom
utovar/ istovar naftnih derivata na pristaništu
zamena procesne opreme
rad ruĉnim nemehanizovanim alatom
rad u zoni buke
3. REALIZACIJA AKTIVNOSTI
rad ruĉnim alatom na mehanizovan pogon
ĉišćenju koplja za doziranje uree na kotlovima
rad ruĉnim alatom na mehanizovan pogon
ĉišćenju koplja za doziranje uree na kotlovima
622
4. POSTUPANJE U VANREDNIM SITUACIJAMA
U sluĉaju:
•povrede - Ukloniti povreĊenog iz zone opasnosti, pozvati hitnu pomoć na broj 194, pristupiti
pruţanju prve pomoći. Obavestiti neposrednog rukovodioca.
• poţara - Pristupiti gašenju poĉetnog poţara dostupnim sredstvima. U sluĉaju većeg
poţara, zapoĉeti sa evakuacijom lica i dobara i obavestiti vatrogasce na broj 193 (ili internu
vatrogasnu jedinicu). Obavestiti neposrednog rukovodioca.
•otkaza opreme - Obustaviti rad (ukoliko je to moguće/bezbedno), obeleţiti neispravno
sredstvo rada i obavestiti neposrednog rukovodioca.
•izlivanja - Pokupiti izlivenu materiju dostupnim apsorbentima, odloţiti u odgovarajuće
posude, obeleţiti i postupati u skladu sa procedurama za upravljanje otpadom.
•kontakta sa hemijskom materijom - Postupati u skladu sa preporukama iz SDS liste za tu
konkretnu materiju.
…
5. ZAVRŠETAK AKTIVNOSTI
• Ukloniti opremu koja se korisitila za rad na za to odreĊeno mesto;
• Hemikalije skladištiti u odgovarajućoj ambalaţi na za to predviĊenom mestu;
• Otpad odloţiti u odgovarajuće posude, obeleţiti i odloţiti na za to predviĊenom mestu;
…
1.1 IZRADA ANALIZE ZADATKA –
5 OSNOVNIH KORAKA
623
1.2 IZRADA UPUTSTVA
Na osnovu Analize zadatka izraĊuje se Uputstvo.
1.Instrukcije u Uputstvu prate logiĉki
sled koraka prilikom izvoĊenja
odreĊene aktivnosti (5 koraka u
Analizi -provera radne
sposobnosti,pripremne aktivnosti,
realizacija aktivnosti, postupanje u
sluĉaju vanredne situacije i završetak
aktivnosti);
•Završava se propisanom LZO –piktogrami definisani na korporativnom nivou;
•Ilustrovano je odgovarajućim brojem fotografija (2 do 4) koje prikazuju konkretne radne aktivnosti, opremu za rad, odnosno zaposlenog u propisanoj LZO.
624
1.3 IZRADA UPUTSTVA ZA BEZBEDAN RAD -
PRIMER
625
1.3 IZRADA UPUTSTVA ZA BEZBEDAN RAD -
PRIMER
2. USAGLAŠAVANJE I USVAJANJE UPUTSTVA
ZA BEZBEDAN RAD
Autor u saradnji sa Licem za HSE Funkcija za HSE SEUD (aplikacija za usaglašavanje
dokumenata na korporativnom nivou
626
Usaglašeni UBR potpisuju Autor,
neposredni rukovodilac,
Lice za HSE,
a Odluku o usvajanju potpisuje Direktor Funkcije za HSE.
Nakon svakog donošenja, ukidanja ili revizije sadrţaja
aţurira se jedinstveni Registar Uputstava za
bezbedan rad na korporativnom nivou.
Upoznavanje zaposlenih sa usvojenim UBR-om:
• Obuke za HSE lica;
• Obuke na radnom mestu;
• Pre izvoĊenja aktivnosti na terenu; operativni sastanci.
3. PRAĆENJE (MONITORING) I PREISPITIVANJE
627
• Linijski rukovodilac je odgovoran za kontrolu sprovoĊenja propisanih mera.
• Ukoliko se ukaţe potreba za izmenom UBR-a, linijski rukovodilac obaveštava Lice za HSE u
organizacionom delu, nakon ĉega se aţurira Analiza zadatka, a skladu sa tim i Uputstvo.
• Svake druge godine sprovodi se obavezno aţuriranje i preispitivanje svih postojećih Analiza
zadatka, odnosno Uputstava za bezbedan rad.
• UBR se postavlja na najpreglednije mesto na opremi ili u
radnom prostoru na koji se odnosi – na zidu ili u fascikli –
uklanjanje je zabranjeno – odgovoran linijski rukovodilac
628
Trenutni broj usvojenih Uputstava:
111
NIS a.d. Novi Sad
Funkcija za HSE
SISTEM DOZVOLA ZA
VISOKORIZIĈNE RADOVE U
NIS a.d NOVI SAD
19.09.2014.
Aleksandar Savić
SADRŢAJ:
630
Uvod
Struktura dozvole za rad
Plan spašavanja
Visokoriziĉne radne aktivnosti i dozvole za rad
Priroda poslovanja u naftnoj industriji zahteva visok stepen zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, što
predstavlja jedan od prioriteta i preduslova za uspešnost kompanije.
Kljuĉni zadatak u sferi bezbednosti i zdravlja na radu jeste obezbeĊivanje uslova za smanjenje broja
incidenata i akcidenata, ukljuĉujući i povrede na radu, u svim segmentima poslovanja.
Svesni opasnosti i rizika koje postoje u radnim procesima unutar naftne industrije NIS а.d. jе u cilju
bezbednog razvoja, usvojio dokumenta koja regulišu ovu oblast što, uz angaţovanje svih u Kompaniji, ĉini
da radno okruţenje svakim danom bude sve bezbednije za rad i boravak.
Kompanija identifikuje visokoriziĉne radne aktivnosti za koje je neophodno izdavanje Dozvola za
rad, razvija mere za otklanjanje ili smanjenje takvih rizika, informiše zaposlene i radi na podizanju svesti o
njima.
Proces izdavanja dozvola za rad i visokoriziĉne radne aktivnosti u NIS a.d. sprovodi se kroz Standard –
Sistem dozvola za rad i visokoriziĉne radne aktivnosti u NIS a.d.
UVOD
631
Ovim dokumentom se definišu pre svega obaveze zaposlenih i
konkretne mere kojima se ostvaruju zacrtani ciljevi
• HSE Politika NIS a.d. Novi Sad:
• Dozvola za rad predstavlja zapis kojim se definišu radnje, mere, postupci i aktivnosti koje je potrebno
preduzeti u cilju eliminacije/smanjenja identifikovanih rizika, odnosno planiranje mera zaštite koje treba
preduzeti pre poĉetka, tokom obavljanja i nakon završetka predmetne aktivnosti/posla.
• Visokoriziĉne radne aktivnosti su aktivnosti koje predstavljaju potencijalnu pretnju, odnosno nastanak
opasnosti koje mogu dovesti do neposrednih negativnih posledica (povrede na
radu, invalidnost, oštećenje opreme za rad i dr.)
UVOD
„Rukovodstvo NIS a.d. Novi Sad je svesno HSE rizika koji postoje prilikom radnih
procesa u okviru njihove sfere poslovanja i zato će predano i odgovorno, što
predstavlja neophodan element efikasnog poslovanja, kontrolisati ove rizike koji mogu
da ugroze ţivot i zdravlje zaposlenih ili nanesu štetu opremi, imovini, ţivotnoj sredini ili
reputaciji Kompanije.“
632
UVOD
U Kompaniji NIS a.d. definisane su sledeće visokoriziĉne radne aktivnost za koje se mora izraditi
neposredna procena rizika i izdati dozvola za rad:
1. Dozvola za obavljanje toplih poslova
2. Dozvola za radove u zatvorenom/ograniĉenom prostoru
3. Dozvola za rad na visini
4. Dozvola za rad za poslove kopanja i iskopavanja
5. Dozvola za obavljanje poslova na ureĊajima i postrojenjima pod visokim naponom
6. *Dozvola za rad za obavljanje aktivnosti prilikom kojih je nemoguće u potpunosti ispoštovati
fundamentalna pravila HSE u NIS a.d. Novi Sad.
633
SADRŢAJ
634
Uvod
Struktura dozvole za rad
Plan spašavanja
Visokoriziĉne radne aktivnosti i dozvole za rad
STRUKTURA DOZVOLE ZA RAD
Svaka dozvola za rad (DZR) se sastoji iz 4 segmenta:
1. Zahtev za izdavanje dozvole za rad
Predstavlja prvi deo DZR. Pre zapoĉinjanja radova, Izvršioc
radova u prisustvu Izdavaoca dozvole popunjava „Zahtev za
izdavanje DZR“ u odgovarajućem obrascu DZR gde na osnovu
predviĊenih radova tj. vrsta aktivnosti koje će se obavljati u toku
realizacije posla jasno definiše sve potrebne elemente aktivnosti,
odnosno poslova koje će obavljati.
2. Propisivanje mera zaštite i prevencije
Predstavlja drugi deo DZR. Izdavalac dozvole (po potrebi u
saradnji sa licem za HSE na osnovu podataka iz dela DZR
„Zahtev za izdavanje DZR“ i procene rizika predviĊenih aktivnosti
definiše mere zaštite i prevencije koje je potrebno preduzeti u cilju
bezbedne realizacije planiranih radova i odreĊuje rok za izvršenje
aktivnosti za koje je zahtevana DZR.
Za obavljanje „toplih“ poslova (zavarivanja, rezanja, lemljenja na
privremenim mestima...) mere zaštite i prevencije propisuje i
verifikuje Struĉno ovlašćeno lice ZOP OD Bloka/ Matice NIS
a.d.Novi Sad.
635
3. Odobrenje za izvoĊenje radova
Predstavlja treći deo DZR. Odobrenje verifikuje Izdavalac DZR nakon što se neposredno, na lokaciji uveri da
su sve naloţene zaštitne i preventivne mere u potpunosti spovedene.
Tek kada je DZR verifikovana i od strane Izdavaoca dozvole i Izvršioca predmetni radovi mogu da zapoĉnu.
Dozvola se izdaje na maksimalan vremenski period od 1 dana i vaţi samo dok traju uslovi koji su postojali
prilikom njenog izdavanja.
Dozvola za obavljanje „toplih“ poslova se moţe izdati i na duţi vremenski period (ne više od 3 dana) u
sluĉajevima kada nema promena prvobitnih uslova tokom izvoĊenja konkretne radne aktivnosti.
4. Završetak posla i zakljuĉenje dozvole za rad
Predstavlja ĉetvrti deo DZR. Po završetku posla Izdavalac dozvole mora da obavi neophodne provere i da
izvrši zakljuĉenje DZR: da li je aktivnost završena, da li su svi zaposleni napustili mesto izvoĊenja radova, da
li je uklonjena oprema za rad i alat, da li su sistemi zaštite u ispravnom i funkcionalnom stanju, kao i da li je
radni prostor doveden u ĉisto i uredno (adekvatno) stanje. Izvršilac radova i Izdavalac dozvole, po pregledu
završenog posla i dovoĊenja radnog prostora u adekvatno stanje, vrše primopredaju radova, potpisuju deo o
završetku radova i zakljuĉenju DZR.
636
STRUKTURA DOZVOLE ZA RAD
SADRŢAJ:
637
Uvod
Struktura dozvole za rad
Plan spašavanja
Visokoriziĉne radne aktivnosti i dozvole za rad
PLAN SPAŠAVANJA
Plan spašavanja se izraĊuje u cilju planiranja i realizacije postupka reagovanja, odnosno spašavanja
zaposlenih u sluĉaju incidenta i akcidenta.
Plan spašavanja izraĊuje lice osposobljeno za spašavanje i reagovanje u vanrednim sitacijama. Lice moţe
biti imenovano i ovlašćeno internim dokumentom Kompanije ili se moţe identifikovati i angaţovati meĊu
eksternim organizacijama ovlašćenim i osposobljenim za postupke spašavanja i reagovanja u vanrednim
situacijama.
Plan spašavanja se izraĊuje u saradnji sa neposrednim rukovodiocem lokacije, odnosno Izdavaocem
dozvole.
Plan spašavanja je dokument koji mora da bude sastavljen, verifikovan i distribuiran uz svaku izdatu DZR
bez izuzetka.
Bez posedovanja Plana spašavanja odobrenje za izdavanje DZR se ne potpisuje.
638
SADRŢAJ:
639
Uvod
Struktura dozvole za rad
Plan spašavanja
Visokoriziĉne radne aktivnosti i dozvole za rad
VISOKO RIZIĈNE RADNE AKTIVNOSTI I
DOZVOLE ZA RAD
1. Dozvola za obavljanje toplih poslova
Zadaci za koje se izdaje dozvola za obavljanje “toplih” poslova ukljuĉuju:
I. Bilo kakav rad sa vrućim materijalima izvan stalnog mesta odreĊenog za “tople”
poslove (zavarivanje, rezanje, lemljenje, paljenje..)
II. Bilo koji od gore pomenutih poslova, u bilo kom delu objekta/lokacije kada postoji
potencijalna opasnost zbog samog rada koji se obavlja ili okolnih aktivnosti
2. Dozvola za radove u zatvorenom/ograniĉenom prostoru
Ova dozvola se izdaje za ulazak i rad zatvorenom/ograniĉenom prostoru gde se sa
razlogom moţe oĉekivati pojava sledećih rizika:
I. Fatalni ishod ili povrede zaposlenih od poţara i eksplozije usled nagomilavanja
opasnih isparenja i prašine;
II. Fatalni ishod ili povrede zaposlenih usled nemogućnosti pravovremenog i
jednostavnog izlaska
III. Gubitak svesti zaposlenih usled povišenja telesne temperature
IV. Gubitak svesti ili gušenje zaposlenih usled gasa, isparenja/para ili nedostatka
kiseonika (zahteva nošenje specijalne opreme za disanje)
V. Davljenje usled povećanja nivoa teĉnosti unutar prostora
VI. Gušenje usled zarobljenosti/nemogućnosti izlaska na siguran prostor (ĉistu
atmosferu).
640
3. Dozvola za rad na visini
Rad na visini (rad na neobezbeĊenoj visini) predstavlja rad lica na visini većoj od 2 m
od ĉvrste podloge, pri ĉemu radni prostor nije zaštićen od pada sa visine.
Rad na merdevinama (rad na neobezbeĊenoj visini) predstavlja rad na
prenosnim/pokretnim merdevinama koji podrazumeva radnu aktivnost gde se oslonac
nogu zaposlenog nalazi na visini preko 2m, a nisu zadovoljeni uslovi radnog prostora
zaštićenog od pada sa visine.
Dozvole za rad na visini se po pravilu izdaju svaki put kada su u pitanju radovi na
neobezbeĊenoj visini, kao i na osnovu prethodne procene rizika linijskog rukovodioca
u sledećim sluĉajevima:
1. Ukoliko je došlo do izmene zadataka u aktivnostima koje su opisane u Uputstvu za
bezbedan rad za izvoĊenje konkretne aktivnosti;
2. Ukoliko je došlo do pojave novih opasnosti i štetnosti;
3. Ukoliko ne postoji izraĊeno Uputstvo za za bezbedan rad za izvoĊenje konkretne
aktivnosti
4. Dozvola za rad za poslove kopanja i iskopavanja
Zadaci za koje se izdaje ova dozvola odnose se na graĊevinske poslove, na poslove
sa graĊevinskom mehanizacijom na objektu/delovima objekta/lokaciji ili na njihov rad
u zonama opasnosti, gde se sa razlogom moţe oĉekivati pojava povećanog rizika
(oštećenje opreme, delova sistema, instalacija…), kako bi se na minimum sveli rizici
po zaposlene/IzvoĊaĉe/treća lica i obezbedila sigurnost okolnog prostora i objekata.
641
VISOKO RIZIĈNE RADNE AKTIVNOSTI I
DOZVOLE ZA RAD
5. Dozvola za obavljanje poslova na ureĊajima i postrojenjima pod visokim
naponom
Zadaci za koje se obavezno izdaje ova dozvola odnose se na rad unutar ili u blizini
postrojenja za proizvodnju i distribuciju elektriĉne energije (trafo stanice), instalacije
pod visokim naponom ili za radove u blizini instalacija pod visokim naponom. DZR se
izdaje i prilikom radova na instalacijama i opremi pod naponom kod kojih postoji
opasnost od nastanka poţara, eksplozije (npr. instalacije u zonama opasnosti).
Pored gore navedenog, DZR se izdaje i u sluĉajevima kada je to definisano
prethodno utvrĊenom procenom rizika za datu aktivnost.
6. *Dozvola za rad za obavljanje aktivnosti prilikom kojih je nemoguće u
potpunosti ispoštovati fundamentalna pravila HSE u NIS a.d. Novi Sad
Fundamentalna pravila predstavljaju kratka (osnovna) pravila iz oblasti HSE
definisana na nivou Kompanije, sa ciljem spreĉavanja nastanka neţeljenih dogaĊaja,
ĉije je poštovanje obavezno kako od strane zaposlenih, tako i od strane izvoĊaĉa i
trećih lica.
Ukoliko prilikom realizacije procesa doĊe do situacije koja zahteva da se prekrši neko
pravilo bezbednosti i/ili fundamentalno pravilo uz primenu svih dostupnih preventivnih
mera zaštite neophodno je definisati dozvolu za rad kojom će se propisati naĉin
realizacije takvog procesa (premošćavanje fundamentalnog pravila).
Obavezan uslov predstavlja zahtev da lice koje odobrava premošćavanje
fundamentalnih pravila, minimalno, bude jedan rukovodeći nivo iznad lica koje
autorizuje zahtev za izdavanjem ove DZR.
642
VISOKO RIZIĈNE RADNE AKTIVNOSTI I
DOZVOLE ZA RAD
Statistika za 2013. godinu
- U toku 2013. godine u NIS a.d. Novi Sad izdato ukupno 19218 Dozvola Za Rad
643
SISTEM OPSERVIRANJA
AKTIVNOSTI, OPREME, SREDSTA
VA I POJAVA SA STANOVIŠTA
HSE-a
19.09.2014.Dejan Badnjarević
NIS a.d. Novi SadFunkcija za HSE
VRSTE NADZORA
Stalna provera ispunjenosti zahteva zakonske regulative i internih
standarda Društva, kao i upravljanje korektivnim i preventivnim
merama definisana je Internim standardima:
- Operativno opserviranje aktivnosti, opreme i sredstava
- Naĉin sprovoĊenja postupaka nadzora i revizije
- Saradnja sa nadleţnim drţavnim organima po pitanju HSE
- Uputstvo za sprovoĊenje operativnog opserviranja
aktivnosti, opreme, sredstava i pojava sa stanovišta BZR, ZŢS
i ZOP u NIS a.d. Novi Sad“
NADZOR
Operativni nadzor(Opservacije)
Korporativni nadzor(Nadzorne provere)
Eksterni nadzor(Inspekcije
Interni nadzor
Opservacija aktivnosti
Opserviranje opreme/sredstava pojava
645
ŠTA JE OPERATIVNO OPSERVIRANJE
AKTIVNOSTI I POJAVA?
„ Interaktivni, sistematski i dokumentovani
proces, koji se zasniva na praćenju aktivnosti
zaposlenih tokom njihovog izvršenja radnih zadataka
sa ciljem neodloţnog ispravljanja
nedostataka, podrške ili osude primećenog
ponašanja, otkrivanja uzroka, definisanja korektivnih
mera....”
„ Sistematski i dokumentovani proces, koji se zasniva
na sprovoĊenju kompleksnih mera, usmerenih na
obezbeĊivanje pravilnog funkcionisanja opreme i
sredstava, kroz spreĉavanje incidenata i havarija ili
eliminaciju njihovih posledica”
646
648
OPERATIVNO OPSERVIRANJE AKTIVNOSTI I
POJAVA 4 OSNOVNE FAZE PROCESA
I. Sistematsko planiranje postupaka:zapoĉinje sistematskim planiranjem postupaka sprovoĊenja opservacija aktivnosti i pojava , kao inicijalnog koraka u
realizaciji preventivnih mera iz oblasti HSE , sa aspekta uoĉavanja i evidentiranja svih aktivnosti i pojava , koje mogu
prouzrokovati nastanak DogaĊaja sa razliĉitim stepenom ozbiljnosti posledica. Konkretno , postupak planiranja
podrazumeva definisanje minimalnog broja navedenih aktivnosti kao i maksimalne vremenske periode njihovog
izvršenja
II. Realizacija postupaka (opserviranje):podrazumeva realizaciju definisanih planova , odnosno operativno i sistematsko uoĉavanje i evidentiranje svih
aktivnosti i pojava koje mogu prouzrokovati nastanak DogaĊaja sa razliĉitim stepenom ozbiljnosti posledica po
zaposlene , posetioce , ugovaraĉe , opremu i sredstva .
ava realizaciju
iti konstantno unapreĊenje stanja HSE na lokacijama i
objektima NIS a.d . Novi Sad .
III. Izveštavanje o realizaciji: podrazumeva periodiĉno izveštavanje o realizaciji operativnih planova i aţurnost u sprovoĊenju definisanih obaveza
zaposlenih po pitanju uoĉavanja i evidentiranja specifiĉnih aktivnosti i pojava sa stanovišta HSE
IV. Razmena i distribucija informacija:podrazumeva distribuciju i razmenu informacija
nosti kroz transparentnost rešavanja problema , uz definisanje
jasnih preporuka , kako bi se spreĉilo ponavljanje sliĉnih situacija .
649
FAZA I
SISTEMATSKO PLANIRANJE POSTUPAKA
650
Opservaciju posla i pregled opreme, sredstava i pojava vrše sve kategorije lica navedenih u planu
opservacija dok je HSE poseta rezervisana samo za 2, 4 i 5 kategoriju zaposlenih i to:
Razlika izmeĊu opservacije i HSE Posete je u tome što:
• Opservacija podrazumevaju pregled samo jedne pojave dok
HSE poseta podrazumeva posetu jednom objektu, ali
opservaciju više pojava ili aktivnosti.
• Opservaciju / pregled vrši samo jedno lice, a u HSE posetama
uĉestvuje tim sastavljen od Rukovodioca koji vrši
posetu, rukovodioca organizacione celine /objekta na kome se
vrši poseta i struĉnih lica iz oblasti odrţavanja, izgradnje i sl.
FAZA II
REALIZACIJA POSTUPAKA (OPSERVIRANJE)
651
Kategorija Odgovornost za sprovoĊenje Opservacije posla i
Pregleda
1. Prvi nivo neposrednih rukovodilaca
2. Lica odgovorna za obavljanje poslova HSE
3. Rukovodioci organizacionih jedinica (niţi nivo)
4. Rukovodioci organizacionih celina (viši nivo)
5. Visoki Menadţment (GD,ID,UO)
OPERATIVNO OPSERVIRANJE AKTIVNOSTI I POJAVA –
ŠTA OPSERVIRATI
„ Ponašanje zaposlenog, usled kojeg postoji rizik da sam
zaposleni ili oni koji ga okruţuju doţive povredu...
...ili pasivnost zaposlenih koja, ukoliko se ne ispravi u
zavisnosti od sluĉaja, moţe dovesti do neţeljenih posledica.”
„ ...je uslov, koji nije direktno vezan za aktivnost ili pasivnost
zaposlenih, ali moţe da dovede do nesreće ili incidenta
ukoliko se ne otkloni. Moţe biti izazvan
neispravnostima, greškom u projektu, proizvodnji ili
izradi, nekvalitetnom odrţavanju, pogoršanju poĉetnih
svojstava...”
Opasna aktivnost:
Opasna pojava:
652
OPERATIVNO OPSERVIRANJE AKTIVNOSTI I POJAVA –
ŠABLONI
OPERATIVNO OPSERVIRANJE AKTIVNOSTI I POJAVA –
ŠABLONI
OPERATIVNO OPSERVIRANJE AKTIVNOSTI I POJAVA –
ŠABLONI
656
Svi zaposleni koji su uoĉili Potencijalni HSE DogaĊaj ili Nebezbednu
aktivnost/uslov evidentiraju ga koristeći šablon HSE brzi izveštaj.
FAZA III
IZVEŠTAVANJE O REALIZACIJI
• Obrasci Opservacije posla i Pregleda opreme/sredstava/pojava koje
odgovorna lica izraĊuju samo u pisanoj formi (papirna ili elektronska)
dostavljaju se odgovornim licima za HSE, a zatim dalje evidentiraju u
evidencijama o izvršenim opservacijama.
657
IZVEŠTAJI O OPSERVIRANJU
658
IZVEŠTAJI O OPSERVIRANJU
659
FAZA IV
RAZMENA I DISTRIBUCIJA INFORMACIJA
660
Sadrţaj i naĉin distribucije informacija navedenih u šablonu Informacije o
dogaĊaju zavisi od stepena ozbiljnosti DogaĊaja ili opasne pojave , i
generalno se moţe grupisati u ĉetiri kategorije :
1. Akcident ( incidenti koji imaju posledice na ţivotnu sredinu i sve vrste
povreda zaposlenih , posetilaca ili ugovaraĉa ) - postupak izrade
, kompletiranja i distribucije propisan standardom o Operativnom
obaveštavanju , istraţivanju , evidentiranju i periodiĉnom izveštavanju o
DogaĊajima , pošto uvek prati Informacija o dogaĊaju
2. Incident
ena poţara , opreme , sredstava i sl . ) - Postupak izrade
, kompletiranja i distribucije propisan standardom o Operativnom
obaveštavanju , istraţivanju , evidentiranju i periodiĉnom izveštavanju o
DogaĊajima , pošto uvek prati Informacija o dogaĊaju
3. Izbegnut dogaĊaj ( svi DogaĊaji i pojave koje su se desile a za
posledicu nisu imale Akcident ili Incident ) postupak izrade
, kompletiranja i distribucije propisan taĉkama ovog standarda
4. Nebezbedna aktivnost / pojava ( sve aktivnosti i pojave koje su se
sprovele / dešavale i za posledicu nisu imale DogaĊaj , ali predstavljaju
primer loše prakse i potencijalno predstavljaju izvor neţeljenih DogaĊaja
ili pojava )
OPERATIVNO OPSERVIRANJE AKTIVNOSTI I
POJAVA
1. Ĉini vašu posvećenost HSE na radu vidljivom
2. Pomaţe da se preduprede povrede i materijalna šteta
3. Uoĉava jake i slabe taĉke HSE-a
4. Pomaţe vam da uoĉite i ispravite opasne situacije na brz naĉin
5. Spreĉavanje neţeljenih dogaĊaja
6. Istiĉe primere dobre prakse
7. Bolja komunikacija u vezi HSE pravila
8. Pomaţe u definisanju novih HSE pravila
9. Povratne informacije o kvalitetu treninga i primeni nauĉenih pravila
10. Identifikacija i ublaţavanje opasnih situacija
11. Identifikacija sistemskih nedostataka
12.Motivisanje za pravilan rad i treniranje
13.Beleţenje tendencija
PREDNOSTI SISTEMA OPERATIVNOG OPSERVIRANJA:
661
NIS a.d Novi Sad
Funkcija za HSE
Primena praktiĉnih mera u
unapreĊenju bezbednosti u
transportu u NIS a.d Novi Sad
19.09.2014.
Nebojša Vojvodić
UNAPREĐENJE BEZBEDNOSTI U TRANSPORTU U NIS A.D.
663
Strateški cilj Kompanije u vezi sa bezbednošću transporta ja da se broj nezgoda u drumskom saobraćaju
koje nastaju usled neodgovarajućeg ponašanja zaposlenih Kompanije svede na nulu
UnapreĊenje bezbednosti u transportu sprovodi se pre svega kroz:
Politiku bezbednosti saobraćaja
Standard Društva - Bezbedna voţnja transportnim sredstvima u drumskom saobraćaju
Standard Društva - Korišćenje vozila od strane zaposlenih, unutrašnja kontrola i bezbednost u
drumskom saobraćaju
Kampanje, podizanje svesti o znaĉaju bezbednosti u saobraćaju
Bezbednost vozila
UnapreĊenje GPS sistema za praćenje vozila
Ugradnja ureĊaja u sva vozila (putniĉka i teretna)
Kontrola praćenja brzine i izveštavanje o prekoraĉenjima
Definisanje parametara za monitoring na osnovu preporuka po Metodologiji za praćenje i analizu HSE indikatora u skladu sa OGP principima i dobre prakse iz drugih kompanija
Brzina
Naglo ubrzavanje
Usporavanje
Nagle promene pravca
Monitoring performansi vozaĉa („stil voţnje“) u saobraćaju kroz sistem bodovanja i definisanje zona kritiĉnog ponašanja u saobraćaju
Crvena zona
Ţuta zona
Zelena zona
664
UNAPREĐENJE BEZBEDNOSTI U TRANSPORTU U NIS A.D.
UnapreĊenje vozila i flote:
•Kontrola tehniĉke ispravnosti vozila
•Kontinuirano obnavljanje novim vozilma
(2012 oko 342 vozila, 2013 oko 120 vozila, 2014 je do sada 13 vozila teretnih)
Obuke / treninzi:
•Obuka korisnika terenskih vozila o upotrebi vitla i redukcije vozila i kretanje po
nekategorisanim putevima,
•Obuka u Nacionalnoj vozaĉkoj akademiji (NAVAK) korisnika sluţbenih vozila
•Testiranje korisnika koji su uĉestvovali u saobraćajnim nezgodama
•Obuka profesionalnih vozaĉa u terenskim uslovima
•Izrada kviza/testa o poznavanju voţnje u zimskim uslovima
•Kviz test o poznavanju saobraćajnih propisa
•Redovno testiranje profesionalnih vozaĉa dva puta godišnje
•Izvršena provera znanja korisnika Geofiziĉkih servisa
•Obuka za korisnike koji su odgovorni za nastanak saobraćajne nezgode,
•Оrganizovanje takmiĉenja profesionalnih vozaĉa pod nazivom „Vozaĉki izazov“
665
UNAPREĐENJE BEZBEDNOSTI U TRANSPORTU U NIS A.D.
UnapreĊenje veština i kompetencija vozaĉa
Procena sposobnosti zaposlenih za upravljanje vozilom i odreĊivanje sklonosti ka riziĉnim
situacijama u saobraćaju upotrebom specijalizovanog softvera
Provera psihofiziĉkog stanja vozaĉa za upravljanje vozilom upotrebom psiholoških testova(specijalizovanog hardvera i softvera za testiranje)
Testovi zasnovani na nauĉnoj bazi (koriste ih neke zemlje EU u procesu dobijanja vozaĉke dozvole)
Kreiranje baze potencijalno riziĉnih vozaĉa
Definisan koncept modela razvoja kompetencija i identifikacija specifiĉnih obuka za unapreĊenje
veština vozaĉa
Na nivou NIS a.d do sada je proces testiranja na specijalizovanim konzolama prošlo oko 700
korisnika kompanijskih vozila
666
UNAPREĐENJE BEZBEDNOSTI U TRANSPORTU U NIS A.D.
UnapreĊenje veština i kompetencija vozaĉa
Obuka bezbedne voţnje – Nacionalna vozaĉka akademija - NAVAK
Specijalizovani programi razvijeni u cilju brzog sticanja praktiĉnog iskustva i znanja koja mogu smanjiti broj saobraćajnih nezgoda i spasiti ţivote.
Razvoj vozaĉkih veština, percepcije rizika, odnosa vozaĉa prilikom uĉestvovanja u saobraćaju.
Tokom 2013. godine obuci bezbedne voţnje prisustvovalo je:
Za 2014. godinu planirano je 400 vozaĉa667
UNAPREĐENJE BEZBEDNOSTI U TRANSPORTU U NIS A.D.
Transport opasnog tereta (ADR / ADN / RID)
NIS a.d. aktivno radi na preduzimanju mnogobrojnih aktivnosti na unapreĊenju sistema transporta opasnog
tereta, doprinoseći na taj naĉin povećanju bezbednosti na opštem nivou.
Neke od aktivnosti u oblasti sistema TOT :
Osposobljavanje i imenovanje Savetnika za bezbedan transport opasnog tereta
26 struĉno osposobljenih / Savetnika za ADR i RID u svim delovima NIS a.d.
Definisane Odluke i opisi poslova Savetnika za TOT za sve delove NIS a.d.
18 Imenovanih Savetnika u svim delovima NIS a.d
Izrada Godišnjih izveštaja i izveštavanje nadleţnog ministarstva
Praćenje aktivnosti i definisanje akcionih planova za narednu godinu
Komunikacija i saradnja sa Upravom za TOT u cilju pravovremenog reagovanja i
poboljšanja sistema TOT u NIS a.d.
Kontinuirano praćenje propisa iz TOT i redovno aţuriranje i unapreĊenje
Obuĉavanje zaposlenih u lancu manipulacije opasnim teretom
Izrada standarda u cilju definisanja sistema TOT u NIS a.d.
Realizacija naloţenih mera od strane Uprave za TOT
668
UNAPREĐENJE BEZBEDNOSTI U TRANSPORTU U NIS A.D.
U cilju kontinuiranog unapreĊenja bezbednosti transporta i da se broj nezgoda u drumskom
saobraćaju koje nastaju usled neodgovarajućeg ponašanja zaposlenih svedena nulu, u narednom
periodu planirane su sledeće aktivnosti:
UnapreĊenje normativno-metodoloških dokumenata za bezbednost transporta
Definisanje procesa planiranja putovanja i procene rizika pre puta (Journey Management i Pre – triprisk assessment)
Definisanje korektivnih mera za nesavesne vozaĉe
Pravljenje baze stila voţnje korisnika sa preporukom OGP
Implementiranje koncepta modela razvoja kompetencija i identifikacija specifiĉnih obuka zaunapreĊenje veština vozaĉa
Definisanje sistema nagraĊivanja za najbolje vozaĉe
Definisanje zahteva za daljinsko praćenje (GPS) transporta opasanog tereta
Praćenje indikatora bezbednosti saobraćaja (poštovanje brzine kretanja na puteviima, vezivanjasigurnosnih pojaseva, upotreba mobilnog telefona i dr.)
Nadzor i unutrašnja kontrola primene propisa ADR / RID / ADN
………….
669
PREGLED AKTIVNOSTI U CILJU UNAPREĐENJA
BEZBEDNOSTI U TRANSPORTU U NIS A.D.
Функција за HSE
НИС а.д Нови Сад
2014. година
Концепт развоја
HSE компетенција
и мерење ефикасности
HSE обука
у НИС а.д. Нови Сад
УВОД
• Унапређење HSE система у НИС а.д спроводи се континуирано
• Циљ: смањење броја повреда на раду, губитака за Компанију и свеопште
унапређење безбедности и здравља на раду
• Како би се процес оспособљавања одвијао на најефикаснији могући начин и у
складу са пословним циљевима компаније, интерним документима дефинисан је
систем унапређења HSE компетенција запослених и метод процене
ефикасности HSE обука којима се ове компетенције развијају
671
УВОД
• НЅЕ компетенције: способност запосленог да преузме одговорност за посао који
обавља у складу са законским прописима и НМД Друштва из области НЅЕ како би
се постигли очекивани резултати
• Системом унапређења HSE компетенција запослених уређен је и дефинисан
процес развоја НЅЕ компетенција које запослени треба да поседују, у односу на
категорију радног места
НТЕ
Кпмпетенције
Знаое
Вештине
Став
672
УВОД
• HSE обуке представљају основни елемент у програмима управљања ризицима на радном месту и основни алат унапређења HSE компетенција запослених
• Процес оспособљавања запослених из HSE области у НИС а.д. Нови Сад састоји се из 4 елемента:
1. Каталог HSE обука
2. Матрица HSE обука – обухвата идентификоване HSE курсеве за свако радно место, те на основу ње линијски руководиоци, HSE или ХР могу одредити које курсеве запослени треба да похађа у оквиру свог радног места.
3. План оспособљавања – дефинише динамику спровођења интерних и екстерних HSE обука, као и извештавање о завршеним HSE обукама, како би се пратила реализација плана.
4. Едукативни материјал – за све интерне обуке из Каталога израђују се Инструкције за спровођење обука којима се дефинише обим и садржај обуке, као и пратеће презентације, брошуре и водичи. Екстерне обуке врше се у складу са стандардима правних лица која изводе обуке у складу са важећом прописима, а по одобрењу Компаније.
Модул 1 – Уводна обука – обуке намењене
новозапосленима, извођачима, посетиоцима, као и запосленима који
мењају радно место. Укључује и периодичне обуке у складу са
законском регулативом.
Модул 2 – Обуке на радном месту – обуке намењене упознавању
запослених са активностима и специфичним ризицима у процесима
рада и контролу ризика на радном месту.
Модул 3 – Обуке из HSE менаџмент система – скуп обука чији је
циљ да упознају запослене са захтевима HSE система управљања.
Модул 4 – Екстерне обуке – обуке које изводе специјално обучена
лица или специјализоване установе у циљу усавршавања вештина и
знања запослених, а у вези са конкретним радним местима.
673
УВОД
• HSE обуке – основни елемент у програмима управљања ризицима на радном
месту и основни алат унапређења HSE компетенција запослених
• Спровођење квалитетних програма обуке нужно захтева алокацију ресурса –
неопходно проценити ефикасност HSE обука и утврдити њихову усклађеност са
потребама пословања.
• Процена ефикасности омогућава да се прецизно дефинишу циљеви
обука, уклони непотребан садржај обука и осигура да су одабране методе у
складу са потребама учесника, а тим и са пословним потребама Друштва
674
СИСТЕМ ПРОЦЕНЕ HSE КОМПЕТЕНЦИЈА
ЗАПОСЛЕНИХ У НИС А.Д.
• Систем НЅЕ компетенција дефинише ниво знања и вештина, из области НЅЕ, које
су потребне да би се обезбедило да запослени свој посао обављају на начин који
обезбеђује смањење негативних утицаја на безбедност и здравље људи, животну
средину, процесе и имовину Друштва, а у складу са законском
регулативом, захтевима интeрних нормативно методолошких докумената и
светском добром праксом
• Системом процене НЅЕ компетенција обухваћени су сви запослени, подељени по
следећим категоријама:
• Запослени у Блоковима који спадају у производну/основну делатност
• Лица запослена у НЅЕ
• Запослени у администрацији
675
СИСТЕМ ПРОЦЕНЕ HSE КОМПЕТЕНЦИЈА
ЗАПОСЛЕНИХ У НИС А.Д.
• Свака област компетенција је подељена на 4 нивоа, а сваки ниво садржи опис наведеног знања или понашања које је потребно да запослени стекне и покаже како би стекао одређени ниво компетентности у датој области.
• У Мапи НЅЕ компетенција је за сваку категорију радног места одређен минималан потребан ниво НЅЕ компетентности
• За процену НЅЕ компетенције, користи се четворостепена скала:
1. Ниво 1- Ниво свесности – на овом нивоу, запослени поседује елементарно знање из дате области, познаје основну терминологију и у стању је да препозна ризике у датом процесу.
2. Ниво 2 – Ниво знања - запослени има знање из дате области, зна захтеве дефинисаних НЅЕ процеса и примењује захтеве процеса, понекад уз помоћ других.
3. Ниво 3 – Ниво вештине - запослени поседује практичне вештине из дате области, може самостално практично да их примењује у зависности од његове улоге у процесу
4. Ниво 4 – Мастер Ниво – запослени изузетно добро познаје област и самостално примењује знања. Способан је да допринесе унапређењима НЅЕ система путем дефинисања превентивних и корективних мера. Може да подучава друге активностима које су у вези са том облашћу.
СИСТЕМ ПРОЦЕНЕ HSE КОМПЕТЕНЦИЈА
ЗАПОСЛЕНИХ У НИС А.Д.
• НЅЕ Компетенције се развијају сукцесивно по нивоима
• Да би запослени стекао одређени ниво компетентности потребно је да за дати
ниво усвоји одговарајућа теоријска и практична знања и вештине путем НЅЕ
обука, односно да је кроз одговарајуће пакете обука стекао компетенције за
претходне нивое исте области
677
СИСТЕМ ПРОЦЕНЕ HSE КОМПЕТЕНЦИЈА
ЗАПОСЛЕНИХ У НИС А.Д.
- Евалуација НЅЕ компетенција
• Утврђивање постојећег нивоа НЅЕ компетенција запосленог и упоређивање са
очекиваним, односно минималним потребним нивоом компетентности
дефинисаним за категорију радног места запосленог
• Критеријуми за процену компетентности су положени тестови након обука за
одговарајући ниво компетенција, као и практична примена знања и понашања које
запослени показује у свом раду
• Уколико је коначна оцена испод минимално очекиваног нивоа или руководилац
жели да запослени стекне виши ниво компетенције, руководилац дефинише
активности које би требале да доведу до повећања нивоа НЅЕ компетенција
запосленог
МОДЕЛ ЗА ПРОЦЕНУ ЕФИКАСНОСТИ HSE
ОБУКА
• Обуке представљају основни алат за унапређење компетенција
• Ипак, не смеју бити изузете од одговорности према пословним резултатима
• Процена ефикасности и усклађености обука са пословним циљевима
представља незаобилазан део процеса оспособљавања
• Као најпогоднији за процену ефикасности HSE обука у НИС а.д. изабран је
Киркпатриков модел у 4 нивоа
• Четири нивоа који заједно дају потпуну слику ефикасности обука на свим
нивоима у Компанији
Ниво 1 – Процена реакције учесника
Ниво 2 – Процена учења
Ниво 3 – Промена понашања
Ниво 4 – Пословни резултати
МОДЕЛ ЗА ПРОЦЕНУ ЕФИКАСНОСТИ HSE
ОБУКА
Ниво 1 – Процена реакције учесника
• Мишљење учесника о спроведеној обуци, у смислу организације, садржаја и вештина тренера
• Категорије које се оцењују на овом нивоу:
Административни део обуке Ефективност предавача Садржај обуке/тренинга Ефективности обуке и утицај
Ниво 2 – Процена учења
• Мерење нивоа знања учесника после тренинга, у односу на ниво пре тренинга
• Путем теста дефинисаног интерном инструкцијом у вези са предметном обуком
• Разлика у просечном резултату за групу пре и после обуке указује на ефикасност обуке у преносу знања и његовом краткорочном задржавању
• У циљу провере дугорочног задржавања знања – ретестирање неколико месеци након обуке.
680
МОДЕЛ ЗА ПРОЦЕНУ ЕФИКАСНОСТИ HSE
ОБУКА
Ниво 3 – Промена понашања
• Прати се у Компанији кроз више процеса, а на два начина:
Директно: субјективна процена – анкетирање линијских руководилаца.
Индиректно: у процесима интерне ревизије и кроз специфичне KPI
(кључни показатељи учинка) који се могу директно повезати са променом
понашања запослених
• KPI који се, поред осталих, прате у Компанији у циљу процене промене
понашања у вези са релевантним HSE обукама су:
Транспарентност извештавања
Коефицијент саобраћајних незгода
Испуњеност захтева корпоративних
Спровођење поступака опсервирања активности и појава
Број израђених процена ризика пре извођења специфичних радних
активности односно издавања Дозвола за рад
681
МОДЕЛ ЗА ПРОЦЕНУ ЕФИКАСНОСТИ HSE
ОБУКА
Ниво 4 – Пословни резултати
• Мерење утицаја HSE обука на пословне резултате спроводи се кроз праћење
KBI –кључне показатеље пословања који дефинишу активности и стратешке
смернице у Компанији
• KBI који се, поред осталих, прате у циљу процене промене понашања у вези
са релевантним HSE обукама су:
LTIF (Lost Time Injury Frequency Rate) – индекс учесталости повреда;
LTIS (Lost Time Injury Severity Rate) - индекс озбиљности повреда;
RAR (Road Accident Rate) – коефицијент саобраћајних незгода;
RT (Reporting Transparency) – транспарентност извештавања.
682
Recommended