SLIKA O SEBI

SLIKA O SEBISlika o sebi Self koncept Pojam o sebi

Slika o tome:Ko smo?Kakvi smo?Koliko vredimo u odnosu na druge?

Predstavlja složen i višedimenzionalni pojam

Razlikovanje tri aspekta:1.Samopoimanje (deskriptivni aspekt sebe),2. Očekivanja od sebe3.Samopoštovanje (evaluativni aspekt sebe).

Slika o sebiRazlikovanje tri aspekta slike o sebi:

1. Samopoimanje - Znanje o sebi – ko sam ja? Percepcija svojih kompetencija u različitim područjima funkcionisanja

Stvarno “ja” – ono što jesam(pol, rasa, nacionalnost, zanimanje, socijalni status, telesni izgled, ponašanje prema drugima, političko opredjeljenje, moralne osobine, itd.)

2.  Očekivanja od sebe – ono što bismo mogli biti Idealno “ja” – ono što bih želeo da budem (želje, nade)

Očekivano “ja” – ono što bih trebao da budem (dužnosti, obaveze, odgovornosti)

Razlikovanje tri aspekta slike o sebi:

3. Samopoštovanje ili Vrednovanje sebe - opšta percepcija vrednosti sebe kao osobe

-    osećaj vlastite vrednosti – naše uverenje o tome da li smo vredni poštovanja, da li zaslužujemo uspeh, sreću, prijateljstvo, ljubav, itd.   - samopouzdanje – uverenje da smo sposobni da se suočimo sa životnim izazovima, da smo sposobni da učimo, da donosimo odluke, itd.  postignut uspeh Samopoštovanje = -----------------------

očekivanja,

Razvoj slike o sebi POZITIVAN ili NEGATIVAN STAV PREMA SEBI

Izgrađuje se polako i dugo od ranog detinjstva

na osnovu povratnih informacija koje dobijamo prvo od svojih roditelja, zatim drugova, vaspitača, učitelja, kao i na osnovu

svojih interpretacija ponašanja drugih ljudi prema nama.

Interakcije sa značajnim drugima kao važan izvor informacija

Oslanjamo se na informacije koje su sadržane u iskazima drugih ljudi o nama, odnosno na njihovo ponašanje prema nama.

Skloni smo da vidimo sebe onako kako nas vide značajni drugi.

Mladima su značajni drugi:roditelji, prijatelji, vršnjaci, učitelji, rođaci

Uloga roditeljaRoditelji su glavni pokretači stvaranja slike o

sebi

Slika o sebi određuje ono što dete jeste, ono što radi, ali i ono što može postati

Slika o sebi može biti negativna i pozitivna (i sve nijanse između toga)

Da bi dete odraslo sa doživljajem: JA sam u redu, važno je da raste u sredini u kojoj vlada atmosfera podrške, sigurnosti i brige

Količina roditeljske pažnje i zanimanja za detePozitivnom samopoštovanju deteta doprinose:briga,

emocionalna toplina

prihvatanje deteta

uvažavanje ličnih karakteristika deteta

interes za dete i njegove potrebe

od tehnika kontrole ponašanja koriste objašnjenja, ohrabrivanja i pohvale: Ponosna sam na tebe jer..., Siguran sam da ti to možeš, Tako si dobar kad mi pomažeš, Danas si me razveselio...

Količina roditeljske pažnje i zanimanja za deteNegativnom samopoštovanju doprinose: Preterano ograničavanje slobode, iskazivanje neprijateljstva i Emocionalna hladnoća (indiferentnost u odnosu prema detetu)Zanemarivanje i odbacivanje, Kritiziranje i kažnjavanje (govoriti mu i stvarati osećaj da nikada nije dobro) Posramljivati gaUpoređivati ga sa drugom decom, s braćom, sestrama

Govoriti tzv ‘ubijajuće’ tvrdnje: Ti si nenormalan, Nikada se nećeš promeniti, Stidim te se, Ništa ne možeš da uradiš dobro

Како брзо и сигурно да упропастите своје детеБудите максимално непредвидиви и

недоследни у реакцијама.

Покажите му својим примером да је живот тежак и грозан.

Говорите му шта да ради, шта је за њега најбоље.

Редовно му говорите како живите због њега.

Поседујте га: Ја сам те родила, ја те храним, ја сам твој Бог!

Ponašanja koja otežavaju izgradnju pozitivne slike o sebi Nikad zadovoljni.

Dobila si 4. Sjajno! A, zar nije moglo bolje?

Nekritičnost. Treba pohvaliti svaki detetov uspeh. Detetu je potrebno odobravanje.

Ali, ne treba preterivati u pohvalama, jer u tom slučaju dete počinje ozbiljno da sumnja u roditelja.Kada je roditelj nekritičan, dete shvata da roditelj ne govori istinu i da umanjuje njegove probleme,

pa prestaje da veruje i u sve druge komplimente koje mu roditelj iskreno upućuje.

Poruka da to što je dete postiglo nije dovoljno dobro, deca gube mogućnost za stvarni i potpuni osećaj uspeha.

Ponašanja koja otežavaju izgradnju pozitivne slike o sebi Preterana zaštita.Evo ja ću ti ispisati slova, da bi to bilo uredno.

Kritiziranje (umesto konstruktivnog razgovora): To je glupa ideja, Jesi li lud?, Ti si čudan?

(treba razlikovati kritiku – koja može da bude pozitivna ili negativna, ali u svakom slučaju obrazložena i usmerena na određeni postupak deteta, a ne na ličnost deteta u celini. Kritiziranje je uvek negativan osvrt na dečje ponašanje, koje diskvalifikuje i vređa ličnost deteta. Kritikovati, povrediti, omalovažiti je vrlo lako, za razliku od konstruktivnog stava)

Izostanak pohvale.

Poruke:- roditelj ne veruje da ja to mogu da uradim - nisam dovoljno dobar - ta petica nije moja - ni jedna druga ocena osim petice nije dobra - ja ne moram da se trudim

"ja poruke" i "ti poruke".•... kažemo nešto bez razmišljanja  da li će te reči nekoga povrediti ili da li su one samo rezultat trenutnog raspoloženja ili afekta

• Komunikaciji se moramo učiti, vežbati je, misliti o njoj

• Konstruktivna konfrontacija mora da se daje u formi Ja-poruka.

"JA poruke""JA poruke“:

- govori se o sebi, svojim doživljajima, svojim utiscima, tj. šta se sa vama dešava kada dete nešto čini. - njima vi govorite ono što osećate, kako je vama, kakve posledice po vas (koje vi osećate) ima ponašanje deteta (ili nekog drugog).

Ne optužujete! Ne ignorišete! Ne kritikujete osobu! (jer je tako primoravate da se brani), već određeno ponašanje, koje i objašnjavate.

"JA poruke""JA poruke" su način govora pomoću koga

možemo uticati na promenu ponašanja deteta

- bez nametanja krivice, - bez optuživanja, etiketiranja, povređivanja.

Omogućavaju da dete promeni  ponašanje bez lošeg mišljenja o sebi.

Objašnjavaju zašto vam nešto smeta, i pomažu detetu da napravi uvid u nešto što je bilo izvan njegovih mogućnosti i perspektive

"JA poruke" često počinju rečju KADA. To znači da niste uvek ljuti, već samo "kada..."

Ovim porukama saopštavamo:

1. Šta se dogodilo ukazujući na činjenice, 2. Koje su naše potrebe ugrožene takvim ponašanjem, 3. Kako se osećamo u vezi sa tim, 4. Na koji način bi želeli da se situacija promeni.

"ja poruke" i "ti poruke".Ti si bezobrazan!

"Kada tako sapleteš brata (opis situacije),

imam utisak da će pasti i udariti se (moguća posledica),

pa me je strah da se može povrediti (osećanje)."

"ja poruke" i "ti poruke".Lenj si!

"Smeta mi što nisi sredio svoju sobu"

•Obrukao si me na ulici!

"Bilo mi je neprijatno kada si vikao na ulici."

"Smeta mi kada me tako prekineš u razgovoru,

jer onda uvek zaboravim šta sam htela da kažem, Zato te molim da ubuduće sačekaš da ja završim".

"ja poruke" i "ti poruke". Kad tako samo sediš i ništa ne radiš, JA se

plašim da nećeš da budeš dobar đak kao što bi mogao.

JA se osećam zapostavljeno

JA bih želeo da ponekad učiniš nešto za mene da mi pomogneš

"ti poruke".

Većina prepreka uspešne komunikacije krije u sebi reč TI (TI si ovakav, TI si kriv što...TI radiš ovo, TI ne umeš ono...),  naravno, najčešće sa negativnom konotacijom.

Takođe, većina TI poruka izražava negativan sud o detetu, uopšte ne dotičući vas i vaš problem. Naime, ako bi hteli da iskažemo ono što se događa u nama, to ne bi počinjalo rečju TI, već rečju JA.

Ponašanja koja otežavaju izgradnju pozitivne slike o sebi

Kontrola se odnosi na ponašanja koja koriste roditelji u interakciji sa svojom decom da bi modifikovali njihova ponašanja i unutrašnja stanja.

Roditeljska ponašanja koja se nalaze na krajevima dimenzije kontrole mogu biti rizični faktori za razvoj deteta.

Prečvrsta kontrola dječjeg ponašanja može dovest do razvoja - zavisnosti (nesamostalnosti), -submisivnog ponašanja, - smanjenja motivacije za postignućem- potisnute hostilnosti.

Ponašanja koja otežavaju izgradnju pozitivne slike o sebiPreblaga kontrola (pemisivni roditelj) može dovesti do

razvoja: - agresivnosti i - nedoslednog ponašanja.

Dete se ne oseća u redu kada su odrasle osobe:PREVIŠE STROGEPREVIŠE POPUSTLJIVE

Optimalna frustracija je nužan uslov normalnog razvoja

ličnosti deteta (A. Frojd)

Osobe visokog samopoštovanja: Boljeg su fizičkog i psihičkog zdravlja, Otpornije su na stres, Zadovoljniji su svojim poslom, školom i ličnim životom, Bolje su raspoloženi, procenjuju sebe srećnijim i

zadovoljnijim od većine Veruju u sebe (unutrašnji lokus kontrole) Pozitivan odnos prema drugima Poverenje prema drugima Spremniji su da se suprotstave drugima, da izraze

svoje mišljenje Učestvuju u diskusijama, Kompetentniji su u školi, na poslu, i u različitim

socijalnim situacijama,

POSLEDICE NEGATIVNE SLIKE O SEBIOsobe sa niskim samopoštovanjem ne vide sebe nužno

kao bezvredne i loše, nego na sebi teško pronalaze bilo šta dobro, ili se boje da će biti odbačeni od drugih.

Preterana sramežljivost i povučenost Sklonost konformiranju (lakše popuštanje pod socijalnim

pritiskom) Nemogućnost da se izbore za svoja prava Ne prihvatanje odgovornosti za (ne)uspeh (spoljašnji

lokus kontrole) Ranije odustajanje od ulaganja napora u neku aktivnost Depresivnost, anksioznost STRAH OD USPEHA: strah od nepoznatog strah da uspeh nismo zaslužili strah da nećemo ispuniti očekivanja strah od odbacivanja

"Proročanstvo koje se samo ispunjava" Nedostatak samopoštovanja i samopouzdanja utiče na ishode događaja koji su tek pred nama.

Očekivanje neuspeha umanjuje prilagođenu i odlučnu reakciju što povećava verovatnoću neuspeha – "začarani krug "

Dve mogućnosti:1. da dopustimo da prevladaju sumnje, i utiču na ono što činimo2.da utičemo na ono što možemo da promenimo, i prihvatimo ono što ne možemo da menjamo

Pozitivan self koncept"Srećna su ona deca kojoj su u njihovom ranom

detinjstvu pomogli da dožive sebe u redu, ponavljanjem situacija u kojima su mogla sama sebi da potvrde vlastitu vriednost i vrednost drugih.", Harris

Dete se oseća dobro (njegov self – koncept je pozitivan) kada ono sebe doživljava kao:PRIHVAĆENO OD DRUGIHSPOSOBNO / KOMPETENTNOSIGURNO / SAMOSVESNOBEZBRIŽNO / SIGURNOVOLJENOCENJENO / VREDNODOBRO, MORALNONEZAVISNO / SAMOSTALNOPRIHVAĆENO

Negativan self konceptDete koje se ne oseća dobro, (njegov self

koncept je negativan) može sebe doživeti kao:

NEPRIHVAĆENO, ODBAČENONESPOSOBNOSUMNJA U SEBENESIGURNONEVOLJENOBEZVREDNOLOŠEZAVISNONEPRIHVAĆENO OD SEBE

SLIKA O SEBI

U svakom stadijumu razvoja, slika o sebi (samopoimanje) se kvalitativno razlikuje od one na nižem stadijumu razvoja

Samoopisi kod mlađih ispitanika sadrže pretežno konkretne (fizičke) atribute, dok se na kasnijem uzrastu javljaju apstraktni (psihološki) atributi.

U ranom detinjstvu deca još nisu dovoljno kognitivno zrela da bi se upoređivala s drugima.

S vremenom postaju sve više osetljiva na informacije iz okoline o svom uspehu, i sve se više upoređuju sa vršnjacima.

OPŠTE SAMOPOIMANJE

AKADEMSKO

SAMOPOIMANJE

SOCIJALNO

SAMOPOIMANJE

EMOCIONALNO

SAMOPOIMANJE

FIZIČKO

SAMOPOIMANJE

m

a

t

e

r

i

nj

i

j.

m

a

t

e

m

a

t

i

k

a

I

S

T

O

R

I

J

a

v

r

š

nj

a

c

i

z

n

a

č

a

j

n

i

dr.

pojedinačna

emocionalna

stanja

fiz.

s

p

o

s

o

b.

Fiz.

i

z

g

l

e

d

Istraživanja pokazuju povezanost između školskog samopoimanja i učenja.

ŠTA MOŽE NASTAVNIK?prihvatite učenike onakvima kakvi jesuučite ih takmičenju sa samim sobomučite ih da postavljaju realne ciljevevrednujte individualni napredaknaglašavajte pozitivnone izjednačavajte sposobnosti s ličnom vrednošćukoristite kooperativno učenjeuzmite u obzir njihove probleme i interesepostavite pravila

Kraj