Vezba 3-1

Vebe iz medicinske biohemije

GlukozaGlukoza je glavni izvor energije za organizam, a potie najveim delom iz ugljenih hidrata unetih hranom. Metaboliki nastaje oslobaanjem iz rezervi putem glikogenolize, kao i sintezom glukoze iz glukogenih aminokiselina, glicerola i laktata (glukoneogeneza). U anaerobnom procesu glikolize, glukoza se u elijama razgrauje do laktata ili piruvata, pri emu se po molu glukoze stvaraju dva mola ATP-a, a dva mola NAD+ redukuju u NADH. U prisustvu dovoljne koliine kiseonika, piruvat se dalje ukljuuje u ciklus limunske kiseline i razgrauje do ugljendioksida i vode, a NADH se oksiduje u respiratornom lancu. Glukoza takoe moe da se oksiduje do CO 2 i H2O putem heksoza-monofosfatnog odvojka, pri emu nastaje NADPH, koji je potreban za neke anabolike procese. Pod normalnim uslovima, koncentracija glukoze je rezultat delovanja insulina, glukagona i hormona rasta, a odrava se u granicama od oko 3,4 do 5,5 mmol/L. U posebnim uslovima, kao to su stres ili gladovanje, znaajno je i dejstvo adrenalina, adrenokortikotropnog hormona, glukokortikoida i tiroksina. Od svih pomenutih faktora, jedino insulin sniava koncentraciju glukoze u krvi, dok je ostali hormoni poveavaju. Koncentracija glukoza se odreuje u serumu i plazmi, krvi i drugim telesnim tenostima. Poto se je kod dijabetiara potrebno esto odreivanje koncentracije glukoze, pogodnije je uzimati kapilarnu krv, jer je taj postupak manje invazivan u odnosu na venepunkciju. Ipak, tanija vrednost koncentracije glukoze dobija se odreivanjem u serumu ili plazmi. Naime, iako je koncentracija glukoze unutar elija i u plazmi jednaka, koncentracija glukoze u plazmi ili serumu je neto via nego u punoj krvi. Ovo je posledica smanjenja zapremine ekstracelularne tenosti (plazme) u kojoj je glukoza rastvorena, to se deava prilikom izdvajanje seruma ili plazme iz pune krvi. Ova razlika zavisi od hematokrita (zapremina eritrocita u krvi): kod niskog hematokrita zapremina izdvojenog seruma ili plazme je vea, pa su vrednosti glukoze u plazmi priblinije onima u krvi, dok je kod visokog hematokrita razlika izraenija. Konverzija koncentracije glukoze iz plazme u koncentraciju u punoj krvi (i obratno) se moe izvriti na sledei nain: Glukoza u plazmi (mmol/L) = glukoza u krvi (mmol/L) x 1,11 Koncentracija glukoze se brzo smanjuje prilikom stajanja pune krvi (oko 0,5 mmol/L svakog sata na sobnoj temperaturi), usled razlaganja glukoze u eritrocitima putem glikolize. Ako se kao uzorak koristi serum, ovaj se mora to pre odvojiti od koaguluma, a najkasnije za 30-40 min od uzimanja krvi. U nehemolizovanom serumu, odvojenom od koaguluma, glukoza je stabilna do 8 sati na 25oC ili do 72 h na 4oC. Ako se koristi plazma, dodatkom natrijum-fluorida usporava se glikoliza, pa stabilnost glukoze na sobnoj temperaturi moe da se produi do 24 sata. Cerebrospinalna tenost moe da sadri bakterije ili druge elije, pa se koncentracija glukoze mora odmah analizirati. Kod sakupljanja 24-asovnog urina, u sud se pre poetka sakupljanja dodaje 5 mL glacijalne siretne kiseline ili 5 g natrijum-benzoata kao konzervansa. Za odreivanje koncentracije glukoze u krvi postoji vie razliitih metoda, koje mogu da se klasifikuju kao: redukcione, hemijske i enzimske.

1

Vebe iz medicinske biohemije

Redukcione metodeVeina starijih metoda (Fehlingova metoda) za odreivanje koncentracije glukoze u serumu se zasniva na sposobnosti glukoze da direktno redukuje Cu2+ jone do jednovalentnog, Cu+ jona. Zagrevanjem se redukovani joni bakra prevode u bakar(I)oksid (Cu2O), ija se koncentracija moe odrediti razliitim metodama. Najee su koriene metode po Folin-Wu sa fosfomolibdatom ili Somoi-Nelsonova metoda sa arsenomolibdatom, pri emu se formiraju plava molibdenova jedinjenja. Neokuproin (2,9-dimetil1,10-fenantrolin) moe takoe da bude redukovan Cu+ jonima do intenzivno obojenih proizvoda. Iako ova dodatna reakcija u kojoj uestvuje Cu1+ jon poveava osetljivost reakcije, ove metode danas imaju samo istorijski znaaj. Nedostatak ovih metoda je nedovoljna specifinost, poto osim glukoze na isti nain reaguju i druge redukcione supstance prisutne u serumu (kreatinin, mokrana kiselina, glutation, askorbinska kiselina). Danas je u upotrebi Benediktova modifikacija metode sa Cu2+ jonima, ali samo kao semikvantitativna metoda za dokazivanja prisustva glukoze u urinu. Ovaj postupak je osetljiv na prisustvo ukupnih redukujuih supstanci u urinu i u toj reakciji nastaju talozi crvenog Cu 2O i utog CuOH. to je vea koncentracija glukoze, talog e biti intenzivnije crveno obojen. U kombinaciji sa mnogo specifinijim enzimskim testom za odreivanje koncentracije glukoze uz enzim glukozaoksidazu, Benediktova metoda se koristi za skrining novoroenadi na uroene greke metabolizma ugljenih hidrata. Negativan enzimski test, a pozitivna Benediktova reakcija u urinu ukazuju na prisustvo takve bolesti. Zapravo, negativan test sa glukoza-oksidazom (koja je specifina za glukozu) potvruje da nema glukoze u urinu, dok pozitivna Benediktova reakcija pokazuje da su prisutni neki drugi redukujui eeri. Benediktov reagens se sastoji iz CuSO4 rastvorenog u vodi uz dodatak bazne komponente koju ine natrijum-citrat i Na2CO3. U metodi sa fericijanidom u alkalnim uslovima dolazi do redukcije utog heksacijanoferata (III) u bezbojni heksacijanoferat (II) u reakciji sa glukozom, to dovodi do smanjenja apsorbancije.

glukoza + Fe3+ (CN)63(ut)

Fe2+ (CN)64- + oksidacioni proizvodi glukoze (bezbojan)

Osim toga, viak heksacijanoferata (III) moe da se odredi jodometrijski, reakcijom sa kalijumjodidom i titracijom nastalog joda rastvorom natrijum-tiosulfata.

Hemijske metodeOve metode se zasnivaju na reakciji aldoza sa fenolima ili aromatinim aminima u kiseloj sredini. Kod postupka sa o-toluidinom, aldehidna grupa aldoheksoza kvantitativno reaguje sa o-toluidinom u vruem rastvoru siretne kiseline, pri emu nastaje glikozilamin, a zatim Schiff-ova baza, i na kraju kompleksna smesa hromogena zelene boje, sa maksimumom apsorbancije na 630 nm:

2

Vebe iz medicinske biohemije

Prednosti ove metode su zadovoljavajua tanost, preciznost i osetljivost, a njeni glavni nedostaci su korozivnost, toksinost i nestabilnost reagensa, i lano povieni rezultati kao posledica prisustva ureje kao i drugih aldoza, pre svega manoze i galaktoze. Glukoza moe da se odreuje i zagrevanjem sa jakim kiselinama, pri emu se stvara 5-hidroksimetilfurfural, ija se aldehidna grupa kondenzuje sa fenolskim jedinjenjima (-naftol, rezorcinol, antron), dajui obojene proizvode.

Enzimske metodeNajee se koriste metode sa glukoza-oksidazom (GOD-PAP, metoda izbora) i metoda sa heksokinazom (HK, referentna metoda). Koristi se jo i metoda sa glukoza-dehidrogenazom. Sve enzimske metode su automatizovane to olakava rad u laboratoriji i poveava osetljivost i preciznost metode. Pod dejstvom heksokinaze (HK), glukoza se u prisustvu ATP-a prevodi u glukozo-6-fosfat (G-6-P). Zatim se dejstvom glukoza-6-fosfat-dehidrogenaze (G-6-PD), glukoza-6-fosfat oksiduje do 6-fosfoglukonata (6-PG), pri emu se redukuje koenzim, NADP+:glukoza +A TPH K G 6 P + A P D +

G -6- P +N D A P

(ili N D A

+

G PD ) 6 6 PG + N D A PH

(ili N D ) A H

+H+

Reakcija tee tako da se od svakog mola oksidovane (dehidrogenizovane) glukoze stvara jedan mol NADH (ili NADPH) redukcijom NAD (NADP). Poveanje koncentracije NADPH proporcionalno je sadraju glukoze, a odreuje se merenjem porasta apsorbancije na 340 nm. Ovo je jedna od najspecifinijih metoda, pa je prihvaena kao referentna metoda za odreivanje glukoze. Druga enzimska reakcija (koju katalizuje G-6-PD) se naziva indikatorskom reakcijom, a zasniva se na merenju apsorbancije koju pokazuje reakcioni sistem na 340 nm (Warburg-Kristijanov optiki test). Ovaj test se zasniva na specifinim apsorpcionim spektrima redukovanih i oksidovanih oblika NADH odnosno NADPH koenzima. Na karakteristinoj talasnoj duini od 340 nm apsorpcioni maksimum ima redukovani oblik koenzima NADH ili NADPH, dok oksidovani oblik koenzima tu praktino ne apsorbuje. Na slici 1 je prikazan apsorpcioni spektar oksidovanih i redukovanih oblika ova dva koenzima, sa koga se vidi da oba oblika koenzima imaju maksimum apsorbancije na 260 nm, ali da samo redukovani oblik ima maksimum apsorbancije na 339 nm. Osim na talasnoj suini 339 nm, merenja mogu da se izvode i na 334 nm i 365 nm, na kojima su apsorbancije neto nie. Redukcijom koenzima NAD i NADP apsorbancija se poveava i obrnuto, oksidacijom NADH2 i NADPH2 apsorbancija se smanjuje. Merenjem apsorbancije na 340 nm mogue je pratiti pad ili porast apsorbancije u odreenom vremenskom intervalu. Da li e doi do pada ili smanjenja A zavisi od toga koji se oblik koenzima troi, a koji se stvara.

3

Vebe iz medicinske biohemije

Slika 1. Apsorpcioni spektri NADH2 (NADPH2) i NAD (NADP) Da li e se u reakcionom sistemu koristiti NAD+ ili NADP+ koenzim zavisi od izvora iz koga je dobijen koenzim. Najee se koristi NAD+ izolovan iz bakterija, a ree NADP+ poreklom iz sisara. Prednost korienja koenzima izolovanog iz bakterija je u tome to enzimi glukozo-6-fosfat dehidrogenaza i 6-fosfoglukonat dehidrogenaza iz eritrocita koje koriste NADP kao supstrat nee interferirati sa odreivanjem koncentracije glukoze u sluaju hemolize. Iako druge heksoze mogu da interferiraju sa reakcijom koju katalizuje enzim heksokinaza njihova koncentracija u serumu je mala pa to nije znaajna interferencija. Metoda sa glukoza-oksidazom (GOD) se najee primenjuje u kliniko-biohemijskim laboratorijama. Prvu rekciju katalizuje enzim glukoza-oksidaza (GOD) i u njoj dolazi do oksidacije aldehidne grupe -D-glukoze i prevoenje glukoze u glukonsku kiselinu i vodonik-peroksid. Nastali H2O2 se uvodi u drugu, indikatorsku reakciju koju katalizuje enzim peroksidaza. U toj reakciji indikatorska boja iz leuko neobojenog oblika, oksidacijom pomou H2O2 prelazi u obojeni oblik. Indikatorsku boju ine fenol i p-aminofenazon (skraenica je PAP), ijom oksidacijom nastaje crvena boja. Nastali obojeni proizvod apsorbuje u vidljivom delu spektra i ima apsorpcioni maksimum na oko 500 nm. Glukoza + O2 + 2 H2O G D Glukonska kiselina + 2 H2O2 Oa H2O2 + fenol + p-aminofenazon Peroksidaz Hinonimin + H2O

U razliitim modifikacijama ove metode, kao hromogen se koristi o-dianizidin, amonijumova so 2,2'-azino-di-[3-etil-benz-tiazolinsulfonske kiseline-(6)] (ABTS), fenol i 4-aminofenazon (PAP), ili 3-metil-2-benzo-tiazolinon-hidrazon (MBTH) uz N,N-dimetilanilin (DMA). Reakcija koju katalizuje GOD je specifina za glukozu, zapravo za -D-glukozu. Poto se u serumu se glukoza nalazi kao smesa -(36%) i -(64%) oblika, neki komercijalni testovi sadre enzim mutarotazu koja katalizuje prevoenje -glukoze u formu. U sluaju da nema mutarotaze, neophodno je produeno vreme inkubacije da bi dolo do spontanog prelaska iz u formu. Reakcija koju katalizuje peroksidaza (indikatorska reakcija) je nespecifina i podlona interferencijama u prisustvu redukujuih supstanci (mokrana kiselina, askorbinska kiselina, bilirubin, glutation). U prisustvu peroksidaze, ove supstance se oksiduju umesto hromogena, pa se dobija lano

4

Vebe iz medicinske biohemije

nizak rezultat. Ovi efekti su naroito izraeni ako se odreuje glukoza u urinu, gde je koncentracija redukcionih supstanci vea. Oksidacija glukoze sa glukoza-oksidazom moe takoe da se prati i polarografskim merenjem utroenog kiseonika pomou specifine kiseonine elektrode. Na ovaj nain se izbegavaju pomenute interferencije karakteristine za reakciju peroksidaze. Uklanjanje H 2O2, koji se moe oksidovati do O2 i time uticati na rezultat polarografskog odreivanja, postie se reakcijom sa etanolom u prisustvu katalaze: H2O2 + etanol K atalaza acetaldehid + 2H2O Metoda se glukoza-dehidrogenazom (GLDH) se zasniva na reakciji oksudacije glukoze u prisustvu NAD+ :glukoza + NAD + GLDH D glukono 5 lakton + NADH + H +

Ova reakcija je specifina za -D-glukozu. Reakcija se ubrzava dodatkom mutarotaze, a koliina stvorenog NADH je proporcionalna koncentraciji glukoze i meri se spektrofotometrijski na 340 nm (optiki test). Promena (poveanje) apsorbancije se prati kinetiki ili kao end-point modifikacija, a metoda se moe primeniti na automatskim analizatorima. Samo-merai slue za praenje koncentracije glukoze u kunim uslovima. U tu svrhu se koriste merai, koji odreuju koncentraciju glukoze preko reakcije sa glukoza-oksidazom, a nain merenja koncentracije proizvoda reakcije je zasnovan na principu refleksione fotometrije ili elektrohemijski. Test se izvodi tako to se kap pune krvi aplikuje na odgovarajue traice, a rezultat se oitava na ekranu. Ovi aparati su kalibrisani tako da daju rezultat za koncentraciju glukoze u plazmi, iako je aplikovana puna krv.

Interpretacija rezultataOdreivanje koncentracije glukoze spada u najee analize u biohemijskim laboratorijama, jer su bolesti vezane za poremeaje u metabolizmu ugljenih hidrata vrlo este. Dijagnoza diabetes mellitusa, kao i kasnije praenje terapije nije mogue bez odreivanja glukoze. Poviene vrednosti glukoze Pod hiperglikemijom se podrazumevaju ona stanja kod kojih je koncentracija glukoze vea od 7,8 mmol/L i to je najvaniji simptom djiabetes melitusa. Klasine manifestacije dijabetesa mogu da se klasifikuju kao: - dijabetes melitus tip 1, koji se javlja se kod mlaih osoba i obino zapoinje pre 35-te godine ivota. Simptomi nastaju naglo, pacijenti naglo mrave i imaju veliku sklonost ka ketoacidozi (komatoznom stanju zbog loe regulacije eera). To je auto-imuna bolest, gde dolazi do destrukcije beta elija pankreasa u kojima se sintetie insulin. Taan uzrok ovog oblika bolesti nije do kraja razjanjen, ali ini se da ulogu igraju genetski faktori ili pak virusi koji dovode do promene imunog odgovora organizma. Lei se iskljuivo i odmah insulinom. - dijabetes melitus tip 2, koji predstavlja najei oblik eerne bolesti (javlja se u oko 90% sluajeva). Prva dijagnoza se obino uspostavi oko 50-te godine ivota. Kod veine obolelih od diabetesa tipa 2 koncentracija insulina je normalna ili blago sniena, ali je prisutna smanjena osetljivost (rezistencija) insulinskih receptora na insulin. U najveem broju sluajeva postoji

5

Vebe iz medicinske biohemije

kombinacija nedovoljnog luenja insulina i nemogunosti njegovog delovanja. Bolest je obino genetski predisponirana, pa se ee javlja kod ljudi koji u porodici imaju dijabetiare. Gojaznost je jedan od glavnih faktora rizika za razvoj ove bolesti. Karakteristian je spor razvoj bolesti, to ima za posledicu da se dijagnoza najee postavlja prekasno, odnosno kada ve nastupe komplikacije. Najei simptomi dijabetesa su: e, pojaan apetit, pojaano mokrenje, gubitak teine, umor, sklonost infekcijama koe i teko zarastanje rana. Uz jasnu kliniku sliku i visoku koncentraciju glukoze u krvi, dijagnostika dijabetesa je jednostavna. Kao kriterijum obino se uzima koncentracija glukoze u krvi natate 7,0 mmol/L ili vie u dva nezavisna nalaza. Ako je vrednost nia od 7,0 mmol/L, a ima elemenata za sumnju na dijabetes treba uraditi oralni test optereenja glukozom (oralni glukoza tolerans test - OGTT). Pored dijabetesa postoji i poremeaj u metabolizmu koji se oznaava kao smanjena tolerancija na glukozu, koji se karakterie neto niim vrednostima glukoze natate i graninim vrednostima posle 2 sata od optereenja glukozom. Smanjena tolerancija na glukozu nije oblik dijabetesa i ne mora obavezno da dovede, ali uglavnom prethodi dijabetesu. Na slici 2 su date granine vrednosti glukoze koje mogu da poslue za dijagnozu dijabetesa, odnosno smanjene tolerancije na glukozu.

Slika 2. Smernice za dijagnozu dijabetesa Test oralnog optereenja glukozom OGTT se radi da bi se utvrdilo da li osoba ima dijabetes ili smanjenu toleranciju na glukozu. SZO preporuuje izvoenje ovog testa za postavljanje dijagnoze dijabetesa, dok Ameriko udruenje dijabetiara (ADA) preporuuje ovaj test samo za postavljanje dijagnoze gestacijskog dijabetesa. Princip OGTT podrezumeva odreivanje koncentracije glukoze u krvi i urinu u odreenim vremenskim razmacima u toku 2 sata. Uzorkovanje se vri po sledeem protokolu: - kod trudnica u vremenu: 0 min, 30 min, 60 min, 120 min, (180 min OSullivan kriterijumi) (urin se uzima na poetku i na kraju testa).???????????????????????????????????????? - kod ostalih u vremenu: 0 min i 120 min (urin na poetku i na kraju testa).

6

Vebe iz medicinske biohemije

OGTT se izvodi ujutro. Pacijent treba 3 dana pre izvoenja testa da uzima hranu bogatu ugljenim-hidratima (vie od 150 g na dan ). 4 dana pre izvoenja testa pacijent ne sme (u dogovoru s lekarom) uzimati lekove koji utiu na metabolizam glukoze, a 12 sati pre izvoenja testa pacijent ne sme nita da jede, pui, niti da se fiziki optereuje. 30 minuta pre izvoenja testa pacijent treba da miruje. Izvoenje: Uzeti prvi uzorak krvi (uzorak natate) i dati pacijentu 75 g glukoze u oko 300 mL vode. Deci se daje 1,5 g glukoze na kg telesne mase, ali maksimalno 75 g. Istovremeno sa uzimanjem krvi uzima se i uzorak urina za analizu glukoze i ketonskih tela (pozitivni rezultati su kontraindikacija za izvoenje testa). Tokom testa pacijent mora da miruje, ne sme nita da jede niti da pui. Nakon 120 minuta ponovo se uzima krv za analizu. U tabeli 1 su prikazane vrednosti glukoze za postavljenje dijagnoze dijabetesa i poremeaja tolerancije glukoze, a na slici 3 rezultati OGTT testa kod zdravih osoba i pacijenata sa dijabetesom. Tabela 1. Dijagnostike koncentracije glukoze za dijabetes melitus i druge kategorije hiperglikemije prema SZO puna krv (mmol/L) kapilarna venska 1. Dijabetes melitus glukoza nate 2 h posle oralnog davanja 75 g glukoze 2. Smanjena tolerancija na glukozu glukoza nate 2 h posle oralnog davanja 75 g glukoze > 6,7 > 11,0 < 6,7 7,8 - 11,1 > 6,7 > 10,0 < 6,7 6,7 - 10,0 plazma (mmol/L) kapilarna venska > 7,8 > 12,2 < 7,8 8,9 - 12,2 > 7,8 > 12,2 < 7,8 7,8 - 12,2

Slika 3. Rezultati OGTT testa kod zdravih osoba i pacijenata sa dijabetesom (DM)

Pored dijabetes melitusa postoje i druge bolesti koje mogu da dovedu do hiperglikemije: - Cushing-ov sindrom kod koga je poveana koncentracija kortizola - Akromegalija kod koje je poveana koncentracija hormona rasta

7

Vebe iz medicinske biohemije

- Feohromocitom kod koga je pojaano luenje kateholamina - Tireotoksikoza - Akutni i hronini pankreatitisi i neoplazme pankreasa - Druge teke bolesti, kao to su hronine bolesti jetre, hronine bolesti bubrega i akutni infarkt miokarda. Mnogi lekovi mogu da dovedu do hiperglikemije, a meu njima su hormonski preparati sa glukokortikoidnim dejstvom, dejstvom slinim adrenalinu, kao i supstitucioni lekovi za tiroideju. Diuretici tipa tiazida, ali i acetazolamid dovode do poveanja nivoa glukoze u krvi. Ista pojava se sree i kod pacijenata koji uzimaju lekove koji deluju na CNS. Sniene vrednosti glukoze Hipoglikemijom se oznaavaju stanja u kojima je koncentracija glukoze manja od 3,8 mmol/L i ona je (izuzev kod novoroenadi) relativno redak simptom razliitih bolesti: - Bolesti pankreasa, kao to su insulinom ili hiperplazija Langerhansovih ostrvaca; - Endokrine bolesti koje sekundarno dovode do hipoglikemije: insuficijencija hipofize, insuficijencija nadbubrega, nedostatak glukagona, nedostatak kateholamina, hipotireoza itd. - Uroene greke metabolizma kao to su glikogenoze, galaktozemija i netolerancija fruktoze. Mnogi lekovi (pored insulina i oralnih antidijabetika) mogu da dovedu do hipoglikemije, a u tu grupu spadaju salicilati, antikoagulansi, butazolidin i drugi antiflogistici. Uzimanje alkohola u stanju ili skoro u stanju gladovanja moe da dovede do naglog sniavanja nivoa glukoze u krvi, a ako se organizam istovremeno dodatno optereti (npr. vonja automobila), moe da se desi da osoba doe u stanje hipoglikemije, to se odraava na rasuivanje i ponaanje.

8

Vebe iz medicinske biohemije

Eksperimentalni rad1. Odreivanje koncentracije glukoze enzimskom metodom sa glukoza-oksidazomPrincip metode Glukoza se pod dejstvom glukoza-oksidaze oksiduje do glukonske kiseline, uz izdvajanje H2O2.. Oksidativnom kondenzacijom fenola sa reagnesom za kuplovanje, 4-aminoantipirinom i H2O2 u prisustvu peroksidaze (POD) nastaje hromogen, hinonimin, sa maksimumom apsorbancije na 510 nm. Glukoza + O2 + 2 H2O G D Glukonska kiselina + 2 H2O2 O H2O2 + fenol + 4-aminoantipirin PO D Hinonimin + H2O

Reagensi - reagens 1 (enzimski reagens) pufer pH = 7,0 fenol GOD POD 4-aminoantipirin stabilizatori - reagnes 2 (standard glukoze) 5,55 mmol/L

Izvoenje metode Pipetirati u epruvete Uzorak Standard Destilovana voda Radni reagens AA 10 L 1,0 mL 1,0 mL AST 10 L ASP 10 L 1,0 mL

Promeati pripremljene rastvore, inkubirati 10 minuta na 37C ili 20 -25 minuta na sobnoj temperaturi. Izmeriti apsorbancije standarda i analize na 510 nm prema slepoj probi reagensa. Boja je stabilna 60 minuta.

9

Vebe iz medicinske biohemije Iraunavanje

CA =

AA CSt A St

CA koncentracija analize CSt koncentracija standarda AA izmerena apsorbancija analize ASt izmerena apsorbancija standarda Referentne vrednosti Odrasli: 3,5-5,5 mmol/L > 60 godina: 4,4-6,4 mmol/L deca: 3,3-6,1 mmol/L

2. Odreivanje koncentracije glukoze u uzorku upotrebom STANDARDNE KRIVEZa pravljenje standardne krive koristiti standarde glukoze koncentracija: 20 mmol/L 15 mmol/L 10 mmol/L 5 mmol/L Izmeriti apsorbancije standardnih rastvora, a zatim konstruisati standardnu krivu. Iz jednaine standardne krive izraunati koncentraciju glukoze u analizi.

10