Сценарио за наставни час "Избор из поезије Марине...

Сценарио за наставни час“Избор из поезије Марине Цветајеве”

Презентација из предмета Интернет, хипертекст и хипермедија

у настави српског језика и књижевности

Драгана Стевановић, 2209

Фаза мотивације

• Наставник ће путем аудио-уређаја пустити комозицију ученицима, уз напомену да обрате пажњу на инструмент који прати глас у датој песми. Композиција коју ученици слушају у функцији је мотивације за рад, као и најаве наставне једини- це која је предмет обраде. Ради се о изведби песме „You forget to answer“ („За- борављаш да одговориш“) немачке кантауторке Кристе Пефген, посвећене Џи-му Морисону поводом његове смрти.

• Након што ученици препознају инструмент, следи разговор о њиховом дожи- вљају композиције коју су чули и асоцијацијама које ученици везују за звук оргу-ља; наставник очекује да ученици вежу своје асоцијације за елегичну атмосфе- ру, мотив смрти и реквијем, што треба да послужи као увод у разговор о појму елегије и жанру песме поводом смрти.

• Потом наставник најављује наставну јединицу и исписује њен наслов на табли, обавештавајући ученике да је предмет обраде на данашњем часу једна песма написана поводом смрти песника, поема руске песникиње Марине Цветајеве, чији назив гласи „Новогодишња“.

Главни део часа

• Наставник упознаје ученике са основним подацима из биографије Марине Цветајеве и исто-ријским контекстом њеног живота и стваралаштва. Потом упознаје ученике са релацијом Марине Цветајеве и Рилкеа, њиховом преписком која је прекинута песниковом смрћу, те на овај начин врши локализацију поеме с обзиром на спољашње околности и непосредан по- вод њеног настанка.

• Следи подела наставних листића на којима се налазе одломци поеме. Након првог интер- претативног читања, почиње анализа њених одломака.

• Полазиште анализе јесте ученички доживљај почетка поеме. Детаљна анализа првог стиха послужиће, у методолошком смислу, као основа интерпретације остатка поеме.

• Након што ученици препознају узлазну интонацију, осећај чистог гласа који стреми увис, на- ставник им скреће пажњу на то да је почетак из горњег угла октаве и иначе манир Марине Цветајеве: „Марина често почиње песму из горњег »до«“ (Ана Ахматова). Следи разговор о семантици овог узвика. С обзиром на то да су ученици упознати са оним што је био повод за настанак поеме, они износе своја тумачења, док наставник питањима усмерава анализу и на табли записује важне синтагме, како би ученици у датом контексту протумачили сваку од њих и потом повезали значења са интонацијом стиха о којој су претходно говорили:

НОВ СВЕТ: - нови предео - онај свет- светлост – горњи свет

НОВИ КРАЈ: - нова граница и прелаз

НОВИ КРОВ:- нови дом- небо = уточиште душе

Следи “мала синтеза”: наставник тражи од ученика да повежу ова значе- ња са интонацијом стиха која је претходно наговештена.

Наводи ученике на то да примете како ТЕЖЊА ГЛАСА КА ГОРЕ (на НИВОУ ИНТОНАЦИЈЕ) одговара СТРЕМЉЕЊУ ДУШЕ на НИВОУ ЗНАЧЕЊА.

• У наставку анализе, тематизује се употребљена форма обраћања (ПИСМА УМРЛОМ) и тон којим се песникиња обраћа реципијенту. Наставник тражи од ученика да препознају стилске фигуре и њихову функцију у датим доломцима поеме; циљ је да се посредством језичко-стилске анализе текста откључају ње- гова значења.

• Посебан акценат се у анализи ставља на кључне сегменте поеме:

Шта значи то што песникиња ставља „живот“ и „смрт“ у наводнике? Када стављамо нешто у наводнике? Зашто их назива фразама? Шта су фразе?

• Наставник резимира и заокружује ученичке закључке:

• Песникиња жели да прекорачи уобичајено схватање смрти као нечега што је део ванјезичког искуства, као искуства о којем није могуће говорити. Она интуи- тивно схвата да језик у апсолутном смислу више не представља баријеру.

• Ученици закључују, на основу регистрованих мотива који упућују на песникињи-ну претпоставку да Рилке и са „оне“ стране наставља да пише, да се овде ради о једној врсти говора о стваралаштву, те да је бесмртност пеникове душе си- мболизована активношћу писања, а писање изједначено са постојањем.

• Анализом завршног одломка ученици закључују ко је адресат поеме:

• ИЗНАД РОНЕ - санаторијум

• ИЗНАД РАРОГНЕ – Рилкеов гроб

• ИЗНАД РАСТАНКА

• АДРЕСАТ: РИЛКЕОВА ДУША

• Песникиња СМРТ ВОЉЕНОГ БИЋА схвата као ПОЗИВ НА ПУТОВАЊЕ, и то одређује ЦЕЛОКУПНУ ИНТОНАЦИЈУ ове песме, која је, како је закључено на почетку анализе, УЗЛАЗНА и стреми увис, аналогно УЗЛЕТУ ЊЕНЕ ДУШЕ, која има потребу да оствари комуникацију са душом умрлог песника посредством поезије.

Фаза генерализације

• У овој фази следи конкретизација синтезе свега реченог одређењем теме и идеје поеме.

• Наставник потцртава да је жанр песме „поводом смрти“, поред тога што пре- дставља средство изражавања личних осећања аутора у вези са смрћу конкре- тне особе, увек и оквир за једно општије разматрање о феномену смрти као та- кве.

• Ученици износе своје закључке, а наставник их заокружује и на крају записује на табли:

• ТЕМА ПОЕМЕ: ПЕСНИЧКА ВИЗИЈА СМРТИ И ЖИВОТА

(бесмртност душе симболизована активношћу писања)

• ИДЕЈА: СМРТ ВОЉЕНОГ БИЋА као ПОЗИВ НА ПУТОВАЊЕ

Завршни део часа

• У завршном сегменту часа ученици читају одломке поеме према со- пственом одабиру.

• Посредством синтетичког и интерпретативног читања, ученици врше самоевалуацију својих доживљаја, који су сада продубљени и обогаће-ни аналитичко-синтетичком анализом поеме и ширењем хоризонта ње- них могућих тумачења.

Марина Цветајева(1892-1941.)