Prvi srpski ustanak

ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК

Понекад можете чути да се за неко дете каже да је прави хајдук. Шта то значи?

Ко су били хајдуци ? Како су повезани хајдуци и јатаци? Објасни пословицу: Ђурђев -данак хајдучки

састанак, Митров – данак хајдучки растанак?

Овако је народни певач описао одлуку хајдука да се одметну у шуму ( објасни): Орах, копах – не дадоше Турци. Чувах овце – поједоше вуци…. Узех пушку – одох у хајдуке !

Хајдук – турска реч за разбојника.

СЛАГАЊЕМ СЛОВА ДОБИЋЕШ ИМЕНА ПОЗНАТИХ ХАЈДУКА.

Почетком 19. века, ситуација на простору Србије постала је неиздржива. Владале су ДАХИЈЕ – сурови Турци који су убијали, пљачкали и укинули повластице које су Срби нешто раније добили од султана.

Међу Србима је завладало незадовољство и узнемиреност.

Слика приказује убиство Хаџи Мустафа паше, београдског везира 1801. године.

РЕШИ РЕБУС

Сеоске старешине ( кнезови )почеле су да припремају побуну – УСТАНАК. Нажалост, дахије су за то сазнале и погубиле близу сто угледних Срба. Овај догађај познат је под називом СЕЧА КНЕЗОВА.

ПРОЧИТАЈМО СТИХОВЕ

Поћи ћемо из нашега града

Кроз нашије седамн’ест нахија,

Исјећ’ ћемо све српске кнезове,

Све кнезове, српске поглавице,

И кметове, што су за потребе.

И попове српске учитеље,

Само луду ђецу оставити,

Луду ђецу од седам година,

Пак ће она права бити раја,

И добро ће Турке послужити.

КО ЈЕ МОГАО ДА ИЗГОВОРИ ОВЕ РЕЧИ? Карађорђе Доситеј

Обрадовић Дахије Хајдуци Ускоци

КАРАЂОРЂЕ

На скупу који је одржан 15.фебруара 1804. године у селу Орашцу Срби су донели одлуку да подигну устанак. За вођу устанка изабран је Ђорђе Петровић , звани Карађорђе. Многи хајдуци придружили су се устаницима и храбро се борили против Турака.

ЕКСКУРЗИЈА 2014. ОПЛЕНАЦШТА СМО ЗАПАМТИЛИ О КАРАЂОРЂУ ?

фебруара 1804. Карађорђе Петровић је поручио свим угледним Србима да сваки у својој области организује отпор против туђинске власти. Априла 1804. цела Шумадија је очишћена од Турака – они су потиснути у градове и утврђења.

Прве победе устаника над турском царском војском у лето 1805. однете су у биткама код Иванковца и Параћина, у централној Србији. Велике победе Срба забележене су и у биткама код Делиграда и – уз помоћ Руса – код Варварина, а у Западној Србији на Мишару и код Лознице.

Устаници крећу у опсаду Београда. Београд је освојен.

УСТАНИЧКА ЗАКЛЕТВА

Ко издао, издало га тело;Пожелио поћи , али не могао!

У кућу му се не јављало Ни старо ни младо!

Од руке му се све скаменило;У тору му овце не блејале;У обору краве не рикале;

Да Бог да се у сињи камен претворио,Да се други на њега угледају.Не био срећан ни дуговечан,

Нити лице Божије икад видео!Амин

Прота Атанасије БуковачкиОрашац, Аранђеловдан 1803.

1806.Велике размере ове побуне узнемириле су врховну турску власт, која је већ наредне године послала војску против Срба. Након првих победа над царском војском, српска буна против дахија прерасла је у устанак против турске власти.

Устанак је задобио значај националне револуције за ослобођење од вишевековног ропства и поновно успостављање државе Србије.

Основе државности у устаничкој Србији постављене су оснивањем Народне скупштине, владе назване Правитељствујушчи совјети доношењем законика.

ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА - КАРАЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ

Родоначелник династије Карађорђевића

Датум рођења:16. новембар 1762.– отац Петар и мајка МарицаМесто рођења:Вишевац (Османско царство)Датум смрти: 26. јул 1817. (54 година)Место смрти: Радовањски луг (Кнежевина Србија)Титула: Велики вожд СрбијеПериод:14. фебруар 1804 — 7. октобар 1813.

ЈАНКО КАТИЋ

Јанко Катић је рођен у Рогачи испод Космаја, 70-их година 18. века. Обављао је дужност кнеза Туријске кнежевине. У устанку је учествовао од првих дана и био је један од најхрабријих војвода. Мемоаристи кажу да је био један од највећих јунака свога времена и да је био веома речит и паметан, један од ретких писмених устаника и војвода. Истицао се као преговарач (перфектно је говорио турски језик) и био је један од најбољих говорника.Погинуо је уочи Мишарске битке, недалеко од Шапца, у селу Крнић, данас општина Владимирци. Из његове породице потиче и још неколико устаничких првака.

А ОВО БЕШЕ…

Откуд он овде?....

ВАСА ЧАРАПИЋ – ЗМАЈ ОД АВАЛЕ

Овај знаменити војсковођа рођен је 1770. године у Белом Потоку испод Авале, а погинуо 29. новембра 1806. у борби за ослобођење Београда. Његова породица пореклом је била из племена Кучи у Црној Гори, а занимљиво презиме добила је тако што је један од његових предака случајно убио пса неког Турчина, па је овај за откуп тражио 500 гроша. Када је скупио паре његов предак је новац, уместо у кеси послао у чарапи, па су прозвани Чарапићима.

СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Станоје Главаш рођен је у Глибовцу. Био је хајдук пре устанка, војвода у Смедеревској нахији, један од могућих кандидата за вођу устанка и један од најистакнутијих старешина и јунака у Првом српском устанку. Истакао се у боју на Делиграду и опсади Београда. Станоје Главаш је са 2.500 пешака, 500 коњаника и једним дрвеним окованим топом почетком септембра 1806. године ослободио Прокупље од Турака, а већ сутрадан устаници су ослободили иКуршумлију.

Турци су га убили на Сретење 15. фебруара 1815. године .

ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ Вељко Петровић је рођен у селу

Леновцу . У младости је био чобан и слуга. Са своје 22 године, као младић је реаговао када су два Турчина напала његову сестру. На мах их је убио и одмах се одметнуо у хајдуке. Од почетка је учествовао у устанку и његова храброст је постала надалеко позната.

У борби за Неготин, дан и ноћ је обилазио шанчеве, храбрио своје војнике и поправљао рушевине од турских топова. Једно јутро, после двадесетак дана одбране,кад је наређивао оправке на малом шанцу, погоди га топовско ђуле кроз сред плећа. Једва је могао да изговори само : „Држ!". Пао је мртав на земљу. Његов брат Милутин га је увече закопао код неготинске цркве.

Након Вељкове погибије, Турци су заузели Неготин и Крајину. Остале су запамћене његове речи:

„ Главу дајем, Крајину не дајем. ”

ПОП ЛУКА ЛАЗАРЕВИЋ

Рођен у Свилеуви, умро у Шапцу. Био је свештеник и један од организатора устанка. Прославио се у боју на Мишару, предводећи српску коњицу, задао је одлучујући ударац непријатељу.

МИЛЕНКО СТОЈКОВИЋ

Рођен је у селу Кличевцу. Велики војнички успех

Миленко Стојковић је доживео у бици на Иванковцу.

 Када се приближио српској војсци, Хафиз-паша је послао гласнике који су поручили српском заповеднику да му се уклони с пута, а Миленко је изговорио своју чувену реченицу: „Претњама ме не уплаши! Удри свом силом. Рђа био ако ти се уклонио!“ У овом пресудном боју српска војска је однела победу, а сам Стојковић је рањен.

Умро је , након много година, негде у Русији.

ПЕТАР ДОБРЊАЦ Вук Караџић га овако описује: "Био је крупан и пун човјек, и више плав него смеђ. Био је шаљив и не само говорљив него и рјечит: кад би што приповиједао, тако је знао редом говорити као да чита из књиге. Као старјешина, био је велики јунак, особито знајући људе к себи привући и наговорити их да га слушају; непогодан је био за оне који су хтјели да му заповиједају, али према својијем подручницима и друговима био је врло љубазан. Читати није знао, али је био онда једини старјешина у Србији овога реда који је писарима знатнија писма (на велику господу) казивао ријеч по ријеч."

ПРОТА МАТЕЈА НЕНАДОВИЋ

Рођен је у Ваљеву. Био је син кнеза Алексе Ненадовића, погубљеног у Сечи кнезова. Са стрицем Јаковом покренуо Први српски устанак у ваљевској и шабачкој нахији.

ЋЕЛЕ - КУЛА После битке код Чегра и херојског

чина војводе Синђелића, Турци су од посечених српских глава сазидали ЋЕЛЕ КУЛУ.

Келе на турском значи глава. Ћеле кула је кула од глава.

Налази се у Нишу. Последњег дана маја 1809. на брду Чегар код Ниша српски војници су поднели најтежи пораз у Првом српском устанку. Схвативши да се шанац не може одбранити , Синђелић је узвикнуо својим Ресавцима: „Спасавајте се ,браћо, ко хоће и може“! Сачекао је да се цео простор у шанцу испуни Турцима, па пуцао у бурад са барутом. Повео је у смрт преостале саборце, али и бројне турске војнике и окончао тако и свој живот.

Споменик је стајао под ведрим небом све до ослобођења Ниша, 1878. године. У то време велики део лобања је нестао што због лошег времена, што због мештана, који су узимали и сахрањивали главе својих ближњих. Од почетне девет стотина педесет две, данас се у Ћеле-кули налази тек нешто више од педесет лобања.

СЛОМ УСТАНКА

Слом устанка почиње 1812. ускраћивањем подршке Руса, који су приморани да се бране од инвазије Наполеона.Турци су 1813. напали устанике са југа, истока и запада. Октобра исте године освојили су Београд.

БИЉАНА ВУЛОВИЋОсновна школа „Свети Сава“, Баре