Moj žIvot[1]

Moj život

odnosno

« zašto se sve nesreće lijepe za mene? »

Karijeru sam započeo kao vozač viljuškara u vojnom skladištu,

dostavljao sam bombe do aviona….

Nije baš bilo uspješno ....

Prešao sam u građevinsku industriju, postao vozač mobilne dizalice, no eto i

tu...

Kako sam imao iskustva u vožnji mobilnih dizalica, našao sam drugi,

sličan posao...

Da, to i nije bilo baš jednostavno, sva su ta vozila bila puna nekih poluga, nije

baš lako potrefiti onu pravu.

No brzo sam stvarao karijeru i ugled....

Dva sam dana kasnije počeo raditi u šlep, mi bi rekli ‘’pauk’’ službi.

Prvi dan su mi dali da izvadim auto koji je pao u more...

S obzirom na moja iskustva sa morem, dobio sam preseljenje.

U luci sam smio kontejnere prevažat...

Da, da…. Kasnije su me pitali da li bih

kontejnere ukrcavao na brodove.

Koje čudno pitanje?

Naravno...

Ups....

Nitko mi nije rekao da moram paziti na raspored – ravnotežu tereta, a ova je

strana bila bliža obali! 

No slijedeći su mi dan dali VELIKU dizalicu na nakrcam VELIKI brod.

OK, nije da je baš sve bilo kako treba, no brod se nije nagnuo...

Ai jai jai…

I onda sam rekao dosta, idem ploviti na brod, pardon voziti brod,

upravljati brodom.

Mislio sam:

Na moru ima jako puno mjesta, nema cesta, tamo je napraviti grešku problem, nemoguće....

Dobro, dobro, samo mala greška!!!

Na kraju nije baš jednostavno nasukati se i da teret ostane na brodu, da se ništa ne prevrne.

Onda su me degradirali, sa mjesta

kapetana na mjesto varioca, trebao sam neke male rupe u

truplu broda zakrpati, nije baš bilo lako...

Bio sam tako dobar, da je moj šef shvatio da mi pomoć više ne

može i ne treba.

Odlučio je da odem na snimanje glave...

Interesantno šta se sve u lubanji krije…

Na osnovu moje kvalifikacije, mojeg iskustva i popularnosti odlučio sam preći u politiku.

Ole Hå’05

Moja je odluka bila konačna i

čvrsta.......

Ole Hå’05

Ovakve kao što sam ja ova zemlja treba pod hitno

Ole Hå’05